Претрага
64 items
-
Srednjemiocenski foraminiferi iz sedimenata bušotina beogradskog dunavskog ključa
Ljiljana Grujičić (2009)Ljiljana Grujičić. Srednjemiocenski foraminiferi iz sedimenata bušotina beogradskog dunavskog ključa, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2009
-
Минерагенија зеолитских туфова Србије
Vladan Kašić (2018-02-05)Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...Vladan Kašić. "Минерагенија зеолитских туфова Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2018-02-05)
-
Interpretacija gravimetrijskog reziduala i njena promjena u području Savske i Dunavske potoline
Željko Zagorac (1975)Željko Zagorac. Interpretacija gravimetrijskog reziduala i njena promjena u području Savske i Dunavske potoline, Zagreb:, 1975
-
Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности
Brankica Majkić (2013-09-27)Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзинеBrankica Majkić. "Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-09-27)
-
Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)
Miloš Mihajlović (2024)Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...... Измењено: 2024-10-03 07:55:09 Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun) Miloš Mihajlović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun) | Miloš Mihajlović | | 2024 | | http://dr ...
... petroloških karakteristika dunavskog šljunka sa područja Beograd — Zemun, s posebnim osvrtom na njegov lotološki sastav i mineraloško petrografske osobine. Na predlog profesora dr Violete Gajić, za izradu završnog rada odabrao sam temu „Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd — Zemun)” ...
... at: www.dr.rgf.bg.ac.rs Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Završni rad Osnovne akademske studije Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd — Zemun) Kandidat: Mentor: Miloš Mihajlović G75/19 Prof. dr Violeta Gajić Beograd, septembar, 2024. Komisija: 1. Dr ...Miloš Mihajlović. Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun), 2024
-
Хидродинамичке карактеристике изворишта подземних вода ,,Кључ“ у Пожаревцу
vodosnabdevanje, step-test, hidraulički parametri bunara, filtracioni parametri, maksimalno dozvoljeni kapaciteti bunaraМилица Степановић, Драгољуб Бајић, Александар Аврамовић, Милан Туцаковић, Стефан Шикман. "Хидродинамичке карактеристике изворишта подземних вода ,,Кључ“ у Пожаревцу" in Техника, Савез инжењера и техничара (2021). https://doi.org/10.5937/tehnika2105584S
-
Kvalitativne karakteristike podzemnih voda izvorišta „Ključ“ u Požarevcu
Milica Stepanović, Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić, Aleksanadar Avramović, Branko Mijatović. "Kvalitativne karakteristike podzemnih voda izvorišta „Ključ“ u Požarevcu " in Proceedings of the XVI Serbian Symposium on Hydrogeology, Zlatibor, Serbia, 28. September - 02. October, 2022, University of Belgrade - Faculty of mining and geology (2022)
-
Идентификација црвеног Азо пигмента (литол црвене) – кључ за одговоре на сва конзерваторско-рестаураторска питања која је отворила Енформел слика Лазара Возаревића „Без назива”
Вања Јовановић, Александар Кременовић, Филип Коломбан, Џон Милан ван дер Берг, Снежана Вучетић, Вељко Џикић (2022)Галерија „Лазар Возаревић” спровела је велики пројекат конзервације и рестаурације слика Лазара Возаревића из различитих периода уметниковог стварања. Прелиминарна истраживања слике „Без назива” из 1961. године, чији је површински боје нислој значај но деградирао на нетипичан начин, спровела је лабораторија MONARIS са Универзитета Сорбона. Утврђено је да се ова слика по саставу својих слојева разли кује од осталих слика из ове фазе сликаревог рада. Опсежне физичкохемијске анализе су се паралелно одвијале у лабораторијама у Србији. Добијени резултати су ...литол црвена, раманска спектроскопија, ФТИЦ, рендгенска дифракција на праху, превентивна конзервација, виртуелна рестаурацијаВања Јовановић, Александар Кременовић, Филип Коломбан, Џон Милан ван дер Берг, Снежана Вучетић, Вељко Џикић. "Идентификација црвеног Азо пигмента (литол црвене) – кључ за одговоре на сва конзерваторско-рестаураторска питања која је отворила Енформел слика Лазара Возаревића „Без назива”" in Smartart Conference proceedings 2022, Belgrade, Serbia, 23.-25. September 2021 , Универзитет уметности у Београду, Факултет примењених уметности, Београд (2022). https://doi.org/https://doi.org/10.18485/smartart.2022.2
-
Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda
Željko Savić (2024)Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.... 910a) mere nivoi podzemne vode. Registrovani nivoi pliće izdani, na potezu od Ključa do Meminca, su u intervalu kota 68,5-71 mnm. Pomenuti pijezometri nalaze pod uticajem eksploatacije na izvorištima Meminac i Ključ grada Požarevca. Jelika Morava i Dunav Za analizu nivoa reke Velike Morave na ...
... se razlikuju od terena Južno od reke Dunav. Severno od Dunava izdizanja su veća, a tonjenja manja. Zaključak je da je tokom Panona bio aktivan dunavski rased, sa relativnim spuštanjem južnog krila. Neotektonske aktivnosti tokom Pliopleistocena ukazuju na formiranje novog bloka sa pravcem pružanja ...
... i izvedeno ukupno 11 bunara. Na osnovu rezultata istraživanja izvedenih krajem 70-ih godina, sredinom 80-ih godina XX veka formirano je izvorište Ključ u blizini Ljubičevskog mosta. U periodu 1982-1992. su izvedena istraživanja na prostoru potencijalnog izvorišta Petka, gde je izveden veći broj ...Željko Savić. Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda, 2024
-
Efekti regeneracije bunara na primeru Grabovičkog polja kod Kladova
Na mnogim izvorištima podzemnih voda javljaju se problemi smanjenja eksploatacionog kapaciteta kao posledica starenja bunara. Bunar tokom vremena menja svoje performanse, bilo da je u eksploataciji ili van radnog procesa. Na njegovo starenje utiče veliki broj faktora. Kao posledice javljaju se ekonomski, privredni i socijalni problemi. Regeneracija bunara je u praksi pokazala najbolje efekte za rešavanje ovih pitanja. Na prostoru Kladovskog ključa u priobalju Dunava koristi se drenažni sistem bunara za odbranu od visokih vodostaja. Prilikom provere stanja bunara ...Ivana Cvejić, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Tijana Vinčić. "Efekti regeneracije bunara na primeru Grabovičkog polja kod Kladova" in Tehnika , Savez inženjera i tehničara Srbije, Beograd (2022). https://doi.org/10.5937/tehnika2204431C
-
Anthropogenic impact on the groundwater regime: Case study of the Velika Morava alluvium
Jovana Mladenović, Vesna Ristić Vakanjac, Milan Kresojević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)The Velika Morava River originates at the junction of the Južna Morava and Zapadna Morava at the town of Stalać in Serbia. It is 185 km long and empties into the Danube. The Velika Morava River Basin occupies a land area of 37 444 km2. The river flows through central Serbia, which features the most fertile land and the highest population density in the country. Public water supply in this region of Serbia relies on groundwater formed in alluvial ...Jovana Mladenović, Vesna Ristić Vakanjac, Milan Kresojević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić. "Anthropogenic impact on the groundwater regime: Case study of the Velika Morava alluvium" in Review of the Bulgarian Geological Society, Bulgarian Geological Society (2023). https://doi.org/10.52215/rev.bgs.2023.84.3.295
-
Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)
Gordana M. Jovanović (2014-12-05)Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografijaGordana M. Jovanović. "Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-12-05)
-
Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice „Savski trg“ – beogradski metro linija 1
Ukrštanje linija 1 i 2 beogradskog metroa, planirano je na lokaciji “Savski trg” gde će se izgraditi zajednička metro stanica. Zbog složene konstrukcije objekta i različite dubine dijafragmi, koja na delu metro linije 2 iznosi preko 40 m, planirana je fazna izgradnja. U vezi sa tim u radu je prikazan način definisanja geotehničkog modela, kao i geotehnički proračuni u kojima su analizirani: fazni načini iskopa, filtraciona analiza, uticaj pornih i efektivnih napona na stabilnost dijafragme, horizontalna i vertikalna ...beogradski metro, metro stanica, geotehnički model, stabilnost dijafragme, horizontalna pomeranja, vertikalna pomeranjaDragoslav Rakić, Nemanja Stanić, Josip Išek, Slavoljub Stojković. "Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice „Savski trg“ – beogradski metro linija 1" in Geotehnički aspekti građevinarstva i zemljotresno inženjerstvo – Vrnjačka Banja, 01-03. novembar 2023., Beograd : Savez građevinskih inženjere Srbije (2023)
-
Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić. "Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive" in Naših 40 godina, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet (2011): 49-77
-
Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu
Aleksandar Balubdžić (2024)Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...... izdvojene prebasenske strukture - Moravska strukturna jedinica, basenske strukture - Moravsko-banatska strukturna jedinica, ı postbasenske trukture- Dunavska pokrovna strukturna jedinica. Moravska strukturna jedinica obuhvata starije ı mlađe paleozojske tvorevine. Najstariji strukturni element je s ...
... horstovi Požarevačke grede i Krnjeva, između kojih se nalazi rov Velike Morave. osnovni sastav ovih oblika čine sedimenti sarmata, panona i ponta. Dunavska pokrovna strukturna jedinica obuhvata najmlađe, pleistocenske i holocenske eolske, fluvijalne i padinske sedimente koji uglavnom leže horizontalno ...
... 1981). Za list Požarevac: A. Moravska strukturna jedinica - prebasenske strukture. B. Moravsko-banatska strukturna Jedinica-basenske strukture. C. Dunavska pokrovna jedinica - postasenske strukture. Strukturni nizovi: a. horst Ranovca, b. rov Boževca, c. rov Kamenova, d. rov Salakovca, e. horst Požarevačke ...Aleksandar Balubdžić. Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu, 2024
-
Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti
Stefan Zujić (2024)U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...Stefan Zujić. Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti, 2024
-
Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata
Dejan N. Radivojević (2014-12-30)Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamikaDejan N. Radivojević. "Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-12-30)
-
Geonasleđe Golije i Peštera
Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...Ljiljana V. Grujičić-Tešić. "Geonasleđe Golije i Peštera" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2017-09-01)
-
Sistem poslovne inteligencije za upravljanje zaštitom na radu u rudarskoj industriji
Ljiljana R. Kolonja (2016-09-23)Postojeća organizacija zaštite na radu na površinskim kopovima uglja često nije umogućnosti da blagovremeno i tačno ukaže na nedostatke, koji mogu u bližoj ilidaljoj budućnosti da budu uzrok narušavanja bezbednosti radnika, ali i uzrokoštećenja materijalnih dobara rudnika. Nemogućnost donošenja pravovremenihodluka je moguće izbeći uvođenjem softverski podržanih sistema za praćenje ianalizu bezbednosti i zaštite na radu.Osnovni cilj ove doktorske disertacije je definisanje metodologije i razvoj modelasistema upravljanja zaštitom na radu, koji će omogućiti savremen, adekvatan isveobuhvatan način praćenja i analize ...Ljiljana R. Kolonja. "Sistem poslovne inteligencije za upravljanje zaštitom na radu u rudarskoj industriji" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-23)
-
Navigacija budućnosti: poslovni rizici i prilike u rudarskoj industriji
Sektor rudarstva i metalurgije se globalno suočava sa brzo evoluirajućim okruženjem u 2024. godini, koje karakteriše jedinstvena međusobna zavisnost rizika i prilika. Sektor je u središtu globalne energetske tranzicije, uz rastuću potražnju za kritičnim mineralnim sirovinama poput litijuma, nikla i bakra, koji su od suštinskog značaja za tehnologije obnovljive energije i električna vozila. Međutim, ova sve veća odgovornost donosi brojne izazove, uključujući pojačanu pažnju na ekološke, društvene i upravljačke (ESG) faktore, fizičke i tranzicione rizike uzrokovane klimatskim promenama, i ...Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Vuk Lazić. "Navigacija budućnosti: poslovni rizici i prilike u rudarskoj industriji" in XVI međunarodna konferencija OMC 2024, Beograd : Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2024)