Претрага

Упит dcterms_subject_txt:kvarcni pesak

22 items

  • Prerada mešavine rovnih peskova KLPč017 i KLPč026 u cilju dobijanja gotovog proizvoda KLPč027 i pratećih proizvoda

    Đorđe Gentić (2023)
    U radu je dat prikaz separacije kvarcnog peska Jugo – Kaolin, ogranak″Kopovi Ub״.Prikazana je lokacija postrojenja, faze izgradnje, kapacitet postrojenja,kao i sirovinska baza. Takođe su prikazani i opisi tehnoloških procesa sa šemama.U opštem delu su prikazana opšta svojstva kvarcnog peska, koja se odnose na osnovne karakteristike kvarcnog peska, primenu u različitim industrijskim granama, podelu kvarcnog peska prema krupnoći, obliku zrna, načinu transportovanja i mestu deponovanja, načinu stvaranja itd.U okviru master rada izvršene su izmene u tehnološkom procesu i tokom ...
    kvarcni pesak, granulometrijski sastav, srednja veličina zrna, hidrosajzer

  • Tehnologija rada buldozera kao pomoćne opreme u procesima eksploatacije i kao osnovne u procesima odlaganja i rekultivacije na odlagalištima

    Suzana Lazić (2022)
    Buldozeri kao diskontinualna mehanizacija u tehnološkim procesima površinske eksploatacije ležišta mineralnih sirovina rade na površinskim kopovima kako na nemetaličnim, tako i na metaličnim i energetskim mineralnim sirovinama. Njihova primena je pre svega kao pomoćne opreme a u nekim specifičnim uslovima i kao osnovne. Pod pomoćnim operacijama na površinskim kopovima podrazumeva se rad buldozera na pripremnim i pomoćnim radovima pre otvaranja kopa, pripremi odminiranog materijala za utovar ili pri ripovanju, planiranju niveleta trasa, odlaganje jalovine i održavanje etažnih puteva. U ...
    buldozer, pripremni i pomoćni radovi, otkopavanje jalovine, osnovni radovi, odlagalište, rekultivacija, ležište kvarcnog peska Avala-Pambukovica

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... oštećenja cevčice peskom pritisak iz naftovoda dolazi do ventila koji se otvara i signalizira prisustvo peska. (Soleša M. , 1996) Sigurnosni ventil podešen na 3.5 bara Smer protoka ležišnog fluida Slika 5, Mehanički detektor peska, (Soleša M. , 1996) Zvučni detektor peska se sastoji od sonde ...
    ... uniformnost zrna peska i daje optimalne veličine gravela za ugradnju. Uniformnost je definisana nagibom S krive, odnosom prečnika zrna 40 % i 90 % kumulativnog težinskog udela uzorka. (slika &) __D40s _ D90s 10 • C<3- pesak je uniforman; • 3pesak je neuniforman; • C>5 - pesak je vrlo ...
    ... Gravel pack je sistem kontrole prodora peska u bušotini. Ima funkciju filtera, ı postavlja se u proizvodnom delu. Kontrola prodora peska se ostvaruje ubrizgavanjem zrna šljunka odgovarajuće krupnoće i količine koja predstavljaju filter barijeru pesku i sprečavaju njegov ulazak u bušotinu, pr ...

  • Хидродинамичка анализа утицаја антропогених фактора на услове рада београдског изворишта подземних вода

    Александар Бижић (2023)
    Утицај експлоатације песка је несумњиво значајан аспекат када се говори о очувању квалитета подземних вода као и очувању њених квантитативних карактеристика. Овај рад приказује управо могуће негативне антропогене утицаје на подземне воде проузроковане експлоатацијом песка. Највећа опасност по квалитет подземних вода би било изливање горива(пре свега дизел горива), у подземне воде београдског изворишта. Дакле највећу реалну опасност по квалитет представљају нафта и нафтни деривати. Такође у раду су на систематски и синтетизован начин анализирани и приказани хидродинамички прорачуни који ...
    хидрогеологија, моделирање, хидродинамика, идеална честица

  • Режим квантитативних и квалитативних параметара изворишта "Кључ"

    Нина Милојевић (2022)
    Проблематика алувијалних издани најчешће се односи на релативно брзо старење експлоатационих бунара, али и на квалитет подземних вода. Наиме, подземне воде оваквих издани најчешће прате повишене концентрације гвожђа и мангана, а на изворишту ,,Кључ“ већ годинама се бележе и повишене концентрације нитрата, највероватније услед коришћења различитих хемијских средстава у пољопривреди, па је самим тим због угрожености нитратима из система водоснабдевања 2001. год, искључено извориште. Мере вештачког прихрањивања издани које се примењују имају двојаку функцију: да повећају количину вода које ...
    водоснабдевање, хидрогеолошка својства стене, извориште Кључ, нелегална и неконтролисана експлоатација шљунка и песка, хидродинамичке карактеристике

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... se u stalnoj izdanskoj zoni. U zoni oscilacije izdani, na mestima gde se javljaju odroni u lesu, karakteristična je povećana sadržina peska. Zastupljenost peska je promenijiva. Odroni se javljaju povremeno, po pravilu naglo, pri izrazito niskim vodostajima. Neposredni povod za aktiviranje odrona ...
    ... 45 — 60%. Sadržina peska (frakcija 0.02— 0.2 mm) se povećava sa dubinom. Naročito je značajna u četvrtom i petom horizontu lesa I iznosi maksimalno 55%. Sadržina gline (frakcija ispod 0.002 mm) iznosi 10%. Ostatak sadržaja do 100% Je uslovno srednjezrni, ili krupozrni pesak (krupnoća od 0.2 do ...
    ... sredina tako dobija dovoljnu čvrstinu da nosi nove naslage ovog materijala. Očvršćavanje cementacionih veza obavlja se lepljenjem zrna prašine ı peska glinom u karakteristične lesne mikroagregate (slika 1). {a) (b} {c} Slika 1. Šematski prikaz idealizovane strukture lesa (Marković, G.,1987.) ...

  • Pregled rezultata istraživanja ležišta opekarske sirovine „Pustara” kod Inđije

    Bogdan Stepanov (2022)
    Ležište „Pustara” se nalazi severno 7 km od Inđije. Opekarska sirovina iz ležišta„Pustara” na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja pripada lesno-glinovitim sedimentima (glina 21%, prašina 74% i pesak 5%). Ležište je istraženo bušotinama sa kontinuiranim jezgrovanjem. Izbušeno je 11 istražnih bušotina ukupne dužine 209,45 m. Ukupne geološke rezerve opekarske sirovine u ležištu „Pustara” proračunate osnovnom metodom paralelnih vertikalnih preseka (profila), B i C1 kategorije rezervi iznose 4.188.114m3 ili 7.915.536 t.
    pustara, opekarska sirovina, istražne bušotine, kvalitet sirovine, geološke rezerve

  • Geološke karakteristike ležišta opekarske sirovine u ležištu “Batulovce” kod Vlasotinca

    Milanka Mađarević (2023)
    Ležište „Batulovce“ se nalazi severno 3 km,zapadno od gradskog naselja Vlasotince. Opekarska sirovina iz ležišta „Batulovce“ ,na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja pripada glinovito-peskovitim alevritima (glina 23%, pesak 24% i alevrit 53%). Ležište je istraženo bušotinama sa kontinuiranim jezgrovanjem u više navrata 2006, 2013 i 2020. godine. Izbušena je 41 istratna bušotina. Ukupna dužina bušenja iznosi 826,6 metara. Laboratorijska ispitivanja, u cilju utvrdjivanja kvaliteta i mogućnosti primene opekarske sa ležišta „Batulovce“ radjena su tokom svih perioda istraživanja na uzorcima uzetim ...
    Batulovce, opekarska sirovina, geološka gradja, istražni radovi, kvalitet sirovine

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Методе припреме и геотехничка контрола подтла приликом изградње насипа

    Јована Ранковић (2022)
    Подтло насипа представља природну површину терена на којој се изграђује насип и оно се мора на одговарајући начин припремити и контролисати, а све то у циљу стабилности будуће конструкције. Припрема обухвата уклањање вегетације и вештачких објеката, уклањање површинског слоја материјала и збијање тла. У случајевима када се насип изводи на тлу за које је ранијим истраживањима утврђено да није погодно за изградњу стабилне конструкције користе се различите методе стабилизације, од оних код којих се смањује оптерећење, преко замене проблематичних ...
    подтло, насип, стабилизација, збијеност, носивост

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... Fina Srednja GLINA Krupna Sitna Srednja | Krupna Sitna Srednja Krupna PRAŠINA PESAK ŠLJUNAK Zr na u % t ez in e ma nj ih od D 0.001 Prečnik zrna D FRAKCIJA GLINE % FRAKCIJA _ PRAŠINE % FRAKCIJA PESKA % FRAKCIJA ŠLJUNKA % fina Srednia Krupna Sitna Srednja | Krupna sitna Srednja Krupna ...
    ... Fina Srednja GLINA Krupna Sitna Srednja | Krupna Sitna Srednja Krupna PRAŠINA PESAK ŠLJUNAK Zr na u % t ez in e ma nj ih od D 0.001 Prečnik zrna D FRAKCIJA GLINE % FRAKCIJA _ PRAŠINE % FRAKCIJA PESKA % FRAKCIJA ŠLJUNKA % fina Srednia Krupna Sitna Srednja | Krupna sitna Srednja Krupna ...
    ... Fina Srednja GLINA Krupna Sitna Srednja | Krupna Sitna Srednja Krupna PRAŠINA PESAK ŠLJUNAK Zr na u % t ez in e ma nj ih od D 0.001 Prečnik zrna D FRAKCIJA GLINE % FRAKCIJA _ PRAŠINE % FRAKCIJA PESKA % FRAKCIJA ŠLJUNKA % fina Srednia Krupna Sitna Srednja | Krupna sitna Srednja Krupna ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... gline, peska i alevrita unutar sloja čistog uglja i sedimentima u podini ıi povlati uglja. Povlata I ugljenog sloja obuhvata najviše litološke članove koji su deponovani preko najvišeg I ugljenog sloja. To su humusni sloj, sitnozrni do srednjezrni pesak, šljunak, pesak ili glinoviti pesak, smeđa ...
    ... i glina ugljevita ili maslinasto zelena, mestimično peskovita. Glina je pomešana sa prašinom i peskom. Njihova debljina Je od 1 m do 70 m. Treći sloj uglja odvojen je od II sloja uglja zonom peska (različite granulacije, prašina-ste, peskovite najčešće sivo zelene boje), gline (maslinasto zelene ...
    ... čine naslage gline, maslinastozelene ili sivo zelene, često laporovite. U okviru slojeva gline pojavljuju se pojedinačna sočiva peska, prašine, uglja. Česta je pojava peska sivomaslinastog, sitnozrnog, do prašinastog i alevrita. Debljina formacije glina nije Jasno utvrđena. Šematski litološki profil ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... predviđene sortimane. Klasu krupnoće -30+0 mm šaljemo direktno u termoelektranu. Kao suspenzoid za tešku sredinu koristi se obično kvarcni pesak i ruda magnetita. Kvarcni pesak je jeftiniji i koristi se u postrojenjima u kojima se čisti lignit, a magnetit se upotrebljava u postrojenjima u kojima se čiste ...
    ... zbog svoje osobine da oksidiše te 34 može ozbiljno da ugrozi i opremu koja se koristi za čišćenje uglja. Pored suspenzije formirane od kvarcnog peska ili magnetita, danas se primenjuje i čišćenje uglja u autogenoj suspenziji. ROVNI UGALJ (0gk 1500 mm) DROBLJENJE (93k 490 mm) PROSEJAVANJE ...
    ... smeša autogene suspenzije i uglja, koja na dalju preradu ide u hidrociklone u kome se obavlja raslojavanje na čisti ugalj (u prelivu) i jalovinu (u pesku). Nadalje, čist ugalj, klase -5+0 mm, ide na lučna sita sa otvorima od 0,5 mm. Odsev lučnih sita ide na dalje otkapavanje na vibro sitima a prosev ...

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... se nalazi les. Često imaju lesoidni habitus i tada se veoma teško mogu razlikovati od lesa. Uglavnom su to crvenkaste prašinaste gline sa sočivima peska i neravnomernim učešćem šljunkovito-drobinske frakcije u masi. Deluvijalni depoziti ( d ), čine tanak sloj, debljine 1-2m, na površini terena. Na ...
    ... ŠJ 0| al || Š 35555 || WEHEEHIHIIRBIEEHIHHEIKMEEE BE šl|š|2|šŠ|s|i|}|2 4č 31 |Šijšijšš| 3 |ič|i a |š|š Ž. | o t e Š d .. Š Fa |} glna |prašina| pesak Eumnz ys Y T | w |_n w K O |Ww I Wp lp lc | simb. | Yamax | Wopt | % | % ” m %_|_% | % |_ % |_% |kNNm?| kNim? | hNim?|kym?| % |__% | % | S5| S5 1 ...
    ... ||Bh.| ŠJ h a | ča || || Bh |||e š8|38|S2|ZPZ|2353| B |BEB| 5 || |} 5 v . -i s y HHi F i kd = [ -i Fi o o [ Š hi e }i F |-] J Li E glma |prašina | pesak |šijunak|drobina| | S # Ta a n w K [e] WL Wp lP lc simb. | Yamax Wopt % % J c Mv k k k m % | %|%|% % | 5 | | -| w | k | % "__|kNym?} kNim? | cm/s ...

  • P-T analiza uglja RB Kolubara

    Rada Vitomir (2024)
    Rudarski basen Kolubara predstavlja jedno od najvažnijih ležišta lignita u Republici Srbiji i ključni je faktor u snabdevanju zemlje energijom. Kvalitet uglja iz ovog basena direktno utiče na efikasnost termoelektrana i zadovoljenje energetskih potreba. U ovom radu, opisan je značaj tehničke i elementarne analiza uglja kako bi se utvrdili fizičko-hemijski parametri uglja iz Rudarskog basena Kolubara. U drugom delu rada dat je opis P-T analize uglja i njen značaj za ocenu mogućnosti čišćenja uglja. Takođe, dati su i rezultati ...
    Rudarski basen Kolubara, pliva tona analiza, lignit, kvalitet uglja, energetska efikasnost
    ... višeslojnim ležištima lignita koji se nalaze na različitim dubinama. Ovi slojevi lignita su razdvojeni slojevima drugih materijala, kao što su glina, pesak i šljunak. Ukupne rezerve uglja u basenu procenjuju se na više stotina miliona tona, što Rudarski basen Kolubara čini Jjednim od najvećih ležišta ...
    ... značaja za energetsku industriju regiona. Geološka struktura ovog područja odlikuje se prisustvom različitih tipova sedimentnih stena, uključujući pesak, glinu, šljunak i lignit, koji se smenjuju u horizontalnim i vertikalnim slojevima. Sedimentacija u basenu Kolubara odvijala se u nekoliko faza ...
    ... su oblikovali ovaj region. Osim ugljenih slojeva, u geološkoj strukturi ovog područja prisutni su i drugi sedimentni slojevi, uključujući naslage peska, šljunka i gline. Ove naslage su formirane u različitim geološkim periodima i pod različitim uslovima sedimentacije, što doprinosi raznolikosti ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... fitima ove Jedinice, izdvaja se litološki zanimljiv član predstavljen tankim prekristalisalim krečnjacima i peščarima. To su su liskunovite i kvarcne stene, koje se nalaze u vidu banaka slojeva u osnovnoj masi, dok su među njima prisutni i konglomerati predstavljni manjim "gnezdima" u peščar ...
    ... laporovitom serijom, koju grade konglomerati u bazalnom delu i smena peščara, glinaca i laporaca naviše u stubu. Peščari su najčešće liskunoviti ı kvarcni, svetlo do mrkosive boje, izrazito su kompaktni ı u manjoj meri uškriljeni, najčešće silicijskog cementa (Živaljević et al., 1982; Stefanovići ...
    ... donjomiocenska na osnovu paleoflornih ostataka roda Nelumbo (Đorđević Milutinović et al., 2018). Litološki je predstavljen laporcima, glinama, peskom, šljunkom, konglomeratima i mrkim ugaljem, sa ukupnom debljinom tvorevina od oko 270 m (Živaljević et al., 1982; Stefanović & Krstekanić, 2024) ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... nalazi se nakon procesa mlevenja i klasiranja. Zasnovan je na hidrofilnim odnosno hidrofobnim osobinama minerala. Nakon klasiranja u hidrociklonima pesak hidrociklona odvodi se u samostalne flotacijske ćelije, koje pretstavljaju dve flotacijske ćelije zapremine po 1,6 m U ovim ćelijama se izdvaja krupnozrni ...

  • Izdvajanje vode iz prirodnog gasa

    Dejan Nedeljkov (2024)
    U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...
    prirodni gas, separatori, separacija, grejači, čileri, tačka rose, Wobbe indeks
    ... parafina moraju se predvideti i uvesti rešenja za sprečavanje taloženja, odnosno stvarnaja parafinskih naslaga. Ukoliko u bušotinskom fluidu ima peska, onda se takođe mora predvideti rešenje za sprečavanje taloženja. Dok kod nafte sa visokom viskoznošću treba odrediti zagrevanje fluida i termoizolaciju ...
    ... izražaja dejstvo centrifugalne sile. Ciklonski separatori mogu biti cilindričnog i konusnog oblika.Konusni oblik je pogodan ako u nafti ima i čestica peska. Efikasnost ciklonskog separatora zavisi od brzine kojom fluid ulazi u separator.Što je brzina veća to je efikasnija separacija ovim separatorom ...

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... skladištenju) korisne mineralne sirovine. Ovde, treba istaći činjenicu da su u određenim slučajevima neki od litoloskih članova otkrivke (glina, pesak, šljuak i dr.) mogu tretirati kao mineralna sirovina. Diplomski rad Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet 2. PK POLJE E U RB Kolubara ...