Претрага

Упит dcterms_subject_txt:formiranje kamenca (karbonatnih naslaga)

12 items

  • Analiza rada električnih centrifugalnih pumpi

    Milica Stanojević (2024)
    Ovaj rad analizira rad električne centrifugalne pumpe (ESP) u naftnoj industriji, sa fokusom na problem taloženja kamenca (karbonatnih naslaga) unutar sistema. Električne centrifugalne pumpe (ESP) predstavljaju srce mnogih naftnih bušotina. Njihova visoka pouzdanost i sposobnost rada u zahtevnim uslovima čine ih neophodnim za stabilnu i kontinuiranu proizvodnju.Senzori igraju ključnu ulogu u praćenju rada ESP sistema i detekciji ranih znakova taloženja kamenca. Problem taloženja kamenca je izuzetno značajan, jer može dovesti do smanjenja efikasnosti pumpe, povećanja troškova održavanja, i dugoročnih zastoja ...
    električne centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori

  • Обезбеђивање неометаног протокола флуида контролом корозије и таложења неорганских соли на утисном систему нафтног поља ,, Х ”

    Јакшић Борис (2023)
    Због превелике количине произведене воде, на готово сваком нафтном пољу у Србији су инсталирани утисни системи. Ови системи омогућавају правилно и контролисано утискивање воде назад у слој. Вода из слоја није чиста и као таква крије многе опасности по утисни систем у виду корозије и таложења каменца. Корозија представља хемијски процес где уз помоћ корозивне средине или другог корозивног медијума долази до разградње метала. Таложење каменца представља физичко-хемијски процес где долази до реакције међу једињењима у води а затим долази ...
    нафтно поље, слојна вода, утисни систем, корозија, каменац, проток, притисак, анализа

  • Петролошке карактеристике тријаских карбоната у околини Толића (Мионица)

    Михаило Вујашевић (2024)
    У тријаским теренима у околини Толића код Мионице извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе, рендгенске дифракције и калциметрије. Макроскопском детерминацијом и применом Данхамове класификације испитивани узорци су сврстани у кречњаке калкаренитског до калклутитског склопа, односно mudstone, packestone и grainstone типа. Микроскопским прегледом кречњака и применом Фолкове класификације утврђен је њихов састав и ...
    тријаски карбонати, петрографске карактеристике, класификације кречњака

  • Петролошке карактеристике кречњака Суве планине (пећина Печ)

    Игор Радојевић (2022)
    Подручје Суве планине која се налази у југоисточној Србији има развијене карстне одлике. У таквом крашком терену код пећине Печ у атару села Бежиште извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе и калциметрије. Приликом детерминације стена коришћене су Данхамова и Фолкова класификација, које се базирају на саставу и структурним карактеристикама. Макроскопским испитивањима дефинисана је ...
    Сува планина, карбонатне стене, петролошке карактеристике, класификације кречњака

  • Uslovi formiranja oticaja gornjeg dela sliva reke Kolubare

    Slađana Simić (2023)
    U okviru završnog rada master akademskih studija sa temom "Uslovi formiranja oticaja gornjeg dela sliva reke Kolubare", proučavaju se ključni aspekti vodnih resursa u gornjem delu sliva Kolubare, obuhvatajući i njene sastavnice: Jablanicu, Obnicu, kao i prvu ujedno i najznačajniju desnu pritoku, reku Gradac.Cilj ovog istraživanja je analiza postojećih veza između hidrometeoroloških faktora i drugih prirodnih parametara kao što su fizičko-geografske karakteristike, geomorfološki aspekti, geološki faktori i hidrogeološki uslovi koji preovladavaju na istraživanom terenu i njihov uticaj na formiranje ...
    podzemne vode, površinske vode, formiranje oticaja, režim voda, bilans voda, gornji sliv reke Kolubare

  • Примена CNC машина при обради мермера

    Ненад Остојић (2024)
    Мермер је стена настала метаморфизмом седиментних карбонатних стена, најчешће кречњака или доломита. Мермер се углавном састоји од калцита,кречњака, серпентина и доломита. Његове главне компоненте су углавном калцијум карбонат, који чини више од 50 посто, и други магнезијум карбонат, калцијум оксид, манган оксид и силицијум диоксид, итд. Фазе обраде мермера су: примарно резање мермерних блокова у плоче, површинска обрада мермерних плоча, секундарно резање мермерних плоча, терцијарна обрада (ако је потребно). CNC машина је електро-механички уређај који управља алатима, користећи програмирање путем ...
    мермер, површинска експлоатација, архитектонско-грађевински камен, обрада мермера, CNC машине

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav

  • Geotermalne karakteristike teritorije opštine Gornji Milanovac

    Matija Ognjanović (2023)
    Svrha ovog rada predstavlja geotermalnu karakterizaciju teritorije opštine Gornji Milanovac. Karakterizacijom se stiče jasan uvid u poznavanje geotermalnih karakteristika na istražnom području, što predstavlja osnovu za dalja detaljna istraživanja i eventualnu eksploataciju geotermalnog resursa. Poznavanjem opštih, geoloških, tektonskih, hidrogeoloških i osnovnih geotermalnih odlika, uz primenu geotermalnih metoda istraživanja dolazi se do izdvajanja nekoliko potencijalnih područja za dalja istraživanja. Merenjem temperature na hidrogeološkim pojavama, koje predstavljaju savremene geotermalne indikatore, izdvaja se pet lokacija sa povišenom temperaturom podzemnih voda na mestima ...
    geotermalna energija, hidrogeologija, hidrogeotermalna energija, geotermalna potencijalnost, Gornji Milanovac

  • Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Crnice

    Anđelija Glogovac (2023)
    Područje istraživanja obuhvata sliv reke Crnice zauzima područje centralnog delaSrbije.Nalazi se između varoši Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku,sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Analizirane su hidrogeološke i hidrološke karakteristike za višegodišnji osmatran period (1961-2021), uz osvrt na geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike istražnog područja, koje predstavljaju bitan faktor zbog svog uticaja na osmotrene hidrološke podatke.Analizom režima padavina pomoću podataka sa kišomerne stanice Ćuprija,metodom aritmetičke sredine, došlo se do vrednosti prosečne višegodišnje sume padavina od 668 ...
    režim reke, bilans voda, reka Crnica

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Режим и биланс вода карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2023)
    Врело Горњи Душник се налази на југоистоку Србије, у општини Гаџин Хан и дренира западне делове карстног масива Суве планине. Ово подручје одликује умерено-континентална клима,док се на вишим пределима очекују одлике планинске климе. Највећа количина падавинa се излучи у периоду маја и јуна, док средња вишегодишња сума падавина за ово подручје износи 647,19mm. Средња вишегодишња температура ваздуха износи око 10,3°C. Подручје истраживања припада сливу Кутинске реке. Максимални протицај ове реке на в.с. Радикине баре је у месецу марту,док се ...
    врело, карст, режим, биланс, Горњи Душник