Претрага

Упит dcterms_subject_txt:formiranje kamenca (karbonatnih naslaga)

62 items

  • Analiza rada električnih centrifugalnih pumpi

    Milica Stanojević (2024)
    Ovaj rad analizira rad električne centrifugalne pumpe (ESP) u naftnoj industriji, sa fokusom na problem taloženja kamenca (karbonatnih naslaga) unutar sistema. Električne centrifugalne pumpe (ESP) predstavljaju srce mnogih naftnih bušotina. Njihova visoka pouzdanost i sposobnost rada u zahtevnim uslovima čine ih neophodnim za stabilnu i kontinuiranu proizvodnju.Senzori igraju ključnu ulogu u praćenju rada ESP sistema i detekciji ranih znakova taloženja kamenca. Problem taloženja kamenca je izuzetno značajan, jer može dovesti do smanjenja efikasnosti pumpe, povećanja troškova održavanja, i dugoročnih zastoja ...
    električne centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori
    ... c..aaann... 31 5.1 Teorijske osnove o kamencu ........a a naaoaoaaaakaot 31 5.2 Formiranje i taloženje karbonatnih naslaga (soli) ....canaa...... 31 5.3 Uzroci i posledice .....aaaaa a aaaaaaaaaaratatatt 31 5.4 Strategija ublažavanja formiranja naslaga ........čaaaaannnnn. 33 Analiza rada ...
    ... čime je postignuta stabilnost u radu i smanjen rizik od budućih zastoja. Ključne reči: e/lektrične centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori. Analiza rada električnih centifugalnih pumpi SADRŽAJ IBL 0y 2+ RAAAAAA AAAAAA AAAAAA || 2. Opšti pregled ...
    ... susreće jeste formiranje naslaga unutar sistema za utiskivanje. Formiranje naslaga može ozbiljno ometati proizvodne operacije, uticati na integritet opreme i povećati operativne troškove (Đorđević, 2022?). 5.2 Formiranje ı taloženje karbonatnih naslaga (soli) Formiranje naslaga često nazivamo ...

  • Обезбеђивање неометаног протокола флуида контролом корозије и таложења неорганских соли на утисном систему нафтног поља ,, Х ”

    Јакшић Борис (2023)
    Због превелике количине произведене воде, на готово сваком нафтном пољу у Србији су инсталирани утисни системи. Ови системи омогућавају правилно и контролисано утискивање воде назад у слој. Вода из слоја није чиста и као таква крије многе опасности по утисни систем у виду корозије и таложења каменца. Корозија представља хемијски процес где уз помоћ корозивне средине или другог корозивног медијума долази до разградње метала. Таложење каменца представља физичко-хемијски процес где долази до реакције међу једињењима у води а затим долази ...
    нафтно поље, слојна вода, утисни систем, корозија, каменац, проток, притисак, анализа

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... deformisanih naslaga badenske starosti, može se reći da postoji tektonsko-erozioni odnos između navedenih cjelina, to jeste uglovna diskordancija (Rundić, 1992). Na osnovu petroloških preparata, vrste alohema i standardne klasifikacije karbonatnih stijena, utvrđeni su različiti tipovi karbonatnih stijena ...
    ... uticaj na nastanak ı očuvanje mineralnih i energetskih resursa. Prva faza deformacija, koja je uticala na formiranje ugljevičkog basena, bila je ekstenzija i rezultirala je formiranjem normalnih rasjeda koji rijetko pokazuju kosu komponentu kretanja. Prvi deformacioni događaj ukazuje na subfazu ...
    ... i na granici Dinarida i Panonskog basena. Ovakvo kretanje adrijske mikroploče rezultiralo je formiranjem reversnih rasjeda aktivnih u kompresiji orijentisano) pravcem SI-JZ, a kasnije ı formiranjem složenih transkurentnih struktura aktivnih u kompresiji različite orijentacije. Ove strukture ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... odlikuju nepovoljnim hidrogeološkim svojstvima i uslovima za formiranje izdanskih voda u njima. U ovakve delove spadaju delovi terena izgrađeni od glinovito-laporovitih kompleksa stena u neogenim basenima, kompleksi flišnih naslaga i kristalastih škriljaca nižeg kristaliniteta. Uglavnom se nalaze ...
    ... terasnih naslaga je promenljiva, ali se uglavnom kreće od 6-15 m, dok debljina peskovito-šljunkovitih naslaga, koje su često zaglinjene, iznosi od 1-3 m, izuzetno do 5 m. Debljina peskovito-glinovitih naslaga povlate iznosi 3-6 m. Koeficijent filtracije peskovito- šljunkovitih naslaga ima vrednosti ...
    ... istraživanja u lokalnosti Žabara, Poljana i Požarevca, poznata je debljina aluvijalnih naslaga od 10-12 m, a peskovito-šljunkovitih naslaga od 2,5 - 5,5 m, mestimično ı do 7,5 m. Debljina povlatnih naslaga se kreće od 3 - 6,5 m. Vrednosti koeficijenta filtracije su po pravilu velike i reda veličine ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... područja istraživanja pripadaju slivu Velike Morave i predstavljaju njene istočne pritoke. Režim rečnih tokova uslovljen je rasprostranjenjem karbonatnih naslaga. U okviru šireg područja istraživanja, orijentacija ı karakter rečne mreže su uglavnom predisponirani tektonikom i geološkom građom. 1.3 ...
    ... smanjuje sve do avgusta, kada dostiže svoj minimum od 0.141 m?/s. Za razliku od sliva Crnice u ovoj oblasti imamo manje rasprostranjenje karbonatnih naslaga, što se odražava na režim Ravanice. Prema Dukiću (1975) režim Ravanice spada u pluvio-nivalni. 14 Tabela 1.3.-2. Ukupne godišnje i prosečne ...
    ... podzemnih voda ispod kote podine u sušnom periodu godine dolazi do proceđivanja podzemnih voda aluvijalne izdani koja se nalazi u povlati karbonatnih naslaga. Vertikalno proceđivanje zavisi od koeficijenta filtracije i stepena karstifikacije. 5.3. Pravci cirkulacije karstnih izdanskih voda Jedna ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... o prisustvo karbonatnih sastojaka. Iz tih razloga je hemijska analiza predstavljala logičan niz pri ispitivanju. Primenjena je kalcimetrije kao brza ı tačna metoda za određivanje CaCOx u ispitivanim uzorcima iz istražne bušotine kod Aranđelovca. Obzirom da je učešće karbonatnih minerala značajno ...
    ... karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) ı miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično- karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom slojevitosti i nevezanim rastesitim stanjem. Granulometrijska analiza, takođe ukazuje ...
    ... karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisalim—mmermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično-karbonatnih stena. Preko najmlađih kvartarnih sedimenata razvijeno jJe oko 3 m zemljišta. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom slojevitosti ...

  • Петролошке карактеристике кречњака Суве планине (пећина Печ)

    Игор Радојевић (2022)
    Подручје Суве планине која се налази у југоисточној Србији има развијене карстне одлике. У таквом крашком терену код пећине Печ у атару села Бежиште извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе и калциметрије. Приликом детерминације стена коришћене су Данхамова и Фолкова класификација, које се базирају на саставу и структурним карактеристикама. Макроскопским испитивањима дефинисана је ...
    Сува планина, карбонатне стене, петролошке карактеристике, класификације кречњака

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... delu terena oko Batajnice debljina lesnih naslaga dostiže vrednost do oko 30 m, dok u delu terena oko Zemuna debljina lesnih naslaga dostiže oko 10 m. Analizirajući litološke profile bunara na teritoriji Zemuna zapaža se i odsustvo povlatnih lesnih naslaga u pojedinim delovima terena. Na području ...
    ... Batajnice. Formiran je u peskovito-šljunkovitim slojevima ispod lesnih naslaga čije se nadmorske visine kreću u intervalu od 100 m do 114 m, sa tendencijom spuštanja ka zapadu (80 m.n.v. - 90 m.n.v.). Prosečna debljina lesnih naslaga se kreće između 20 m i 30 m. morfološki pripadaju rečnoj terasi reke ...
    ... istražnog terena). Na predelu Zemuna i Batajnice ovaj tip izdani je formiran u peskovito-šljunkovitim slojevima ispod lesnih naslaga. Na slici 9. prikazan je profil kvartarnih naslaga na području zemunskog lesnog odseka. 14 (1! fšf··.· nnnnnni „_»,g_g;· @ pogrebene zemlje _*_“_– policiklični ...

  • Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Crnice

    Anđelija Glogovac (2023)
    Područje istraživanja obuhvata sliv reke Crnice zauzima područje centralnog delaSrbije.Nalazi se između varoši Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku,sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Analizirane su hidrogeološke i hidrološke karakteristike za višegodišnji osmatran period (1961-2021), uz osvrt na geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike istražnog područja, koje predstavljaju bitan faktor zbog svog uticaja na osmotrene hidrološke podatke.Analizom režima padavina pomoću podataka sa kišomerne stanice Ćuprija,metodom aritmetičke sredine, došlo se do vrednosti prosečne višegodišnje sume padavina od 668 ...
    režim reke, bilans voda, reka Crnica

  • Режим и биланс вода карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2023)
    Врело Горњи Душник се налази на југоистоку Србије, у општини Гаџин Хан и дренира западне делове карстног масива Суве планине. Ово подручје одликује умерено-континентална клима,док се на вишим пределима очекују одлике планинске климе. Највећа количина падавинa се излучи у периоду маја и јуна, док средња вишегодишња сума падавина за ово подручје износи 647,19mm. Средња вишегодишња температура ваздуха износи око 10,3°C. Подручје истраживања припада сливу Кутинске реке. Максимални протицај ове реке на в.с. Радикине баре је у месецу марту,док се ...
    врело, карст, режим, биланс, Горњи Душник

  • Geotermalne karakteristike teritorije opštine Gornji Milanovac

    Matija Ognjanović (2023)
    Svrha ovog rada predstavlja geotermalnu karakterizaciju teritorije opštine Gornji Milanovac. Karakterizacijom se stiče jasan uvid u poznavanje geotermalnih karakteristika na istražnom području, što predstavlja osnovu za dalja detaljna istraživanja i eventualnu eksploataciju geotermalnog resursa. Poznavanjem opštih, geoloških, tektonskih, hidrogeoloških i osnovnih geotermalnih odlika, uz primenu geotermalnih metoda istraživanja dolazi se do izdvajanja nekoliko potencijalnih područja za dalja istraživanja. Merenjem temperature na hidrogeološkim pojavama, koje predstavljaju savremene geotermalne indikatore, izdvaja se pet lokacija sa povišenom temperaturom podzemnih voda na mestima ...
    geotermalna energija, hidrogeologija, hidrogeotermalna energija, geotermalna potencijalnost, Gornji Milanovac

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... zaštitili fosili sa karbonatnom ljušturom, preporučuje se premazivanje tankim slojem voska pre obrade (Spajić i dr., 1984). Prilikom preparisanja karbonatnih ljuštura, preporučuje se korišćenje pipete za dodavanje kiseline kap po kap, uz brzo odstranjivanje. Rad ispod vode je pouzdaniji od rada na ...
    ... kiseline postepeno krune matičnu stenu, oslobađajući pinule krinoida (Spajić i dr., 1984). Fluorovodonična kiselina se koristi za izdvajanje karbonatnih skeleta iz silikatnih stena, iako su takvi slučajevi retki. Zbog sporog rastvaranja silicijuma u ovoj kiselini, potrebno je duže vreme držati ...
    ... p_(with_Kosovo).svg) 3. PREGLED RANIJIH ISTRAŽIVANJA ŠIREG PODRUČJA Ravničarski ı brežuljkasti tereni izrađeni su, uglavnom, od tercijarnih naslaga. Karakterišu se znatno blažim reljefom, sa širokim rečnim dolinama, zaravnjenim uzvišenjima i malim apsolutnim i relativnim visinama (Rajčević ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... najvažnijih karakteristika ovog područija Jeste prisustvo crvenih peščara čije formiranje vezujemo za perm. Ovi sedimenti se transgresivno prostiru preko rifejsko- kambrijskih škriljaca. Litološki profil permskih naslaga pokazuje bazalne konglomerate, iznad kojih se nalaze finozrni peščari i glinci ...
    ... Materijal je prikupljen 1981. godine tokom terenskih istraživanja radi organopetrografskih i organohemijskih ispitivanja organskih substanci iz karbonatnih sedimenata. Palinološkim istraživanjima obuhvaćeni su sedimenti permsko- trijaske starosti. Glavni cilj ovog rada je upoznavanje sa metodama ...
    ... Materijal je prikupljen 1981. godine tokom šterenskih istraživanja radi organopetrografskih i organohemijskih ispitivanja organskih substanci iz karbonatnih sedimenata. 4.1. Labaratorijska obrada uzoraka Labaratorijska obrada obuhvata maceraciju koja predstavlja postupak na osnovu kojeg se dobija ...

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... 0.48 koji je dobijen za topografsku slivnu površinu može biti realna vrednost kada su u pitanju slivovi koji su izgrađeni isključivo od karbonatnih naslaga i koji su pokriveni delimično nekom vrstom vegetacije. Kako ovo nije sličaj sa ukupni sliv Crnice, iz razloga što samo 42.6 % slivne površine ...
    ... Измењено: 2024-10-02 09:10:48 Uslovi formiranja oticaja reke Crnice Andjelija Glogovac Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Uslovi formiranja oticaja reke Crnice | Andjelija Glogovac | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac ...
    ... padavina sa meterološke stanice Ćuprija na formiranje proticaja. Osnovni ciljevi sprovedenih straživanja za svrhu su imali analizu statističkih parametara, autokorelacionu i kroskorelacionu analizu, analizu uticaja klimatskih promena na režim reke Crnice, formiranje jednačine bilansa ı upoređivanje podataka ...

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Uslovi formiranja oticaja gornjeg dela sliva reke Kolubare

    Slađana Simić (2023)
    U okviru završnog rada master akademskih studija sa temom "Uslovi formiranja oticaja gornjeg dela sliva reke Kolubare", proučavaju se ključni aspekti vodnih resursa u gornjem delu sliva Kolubare, obuhvatajući i njene sastavnice: Jablanicu, Obnicu, kao i prvu ujedno i najznačajniju desnu pritoku, reku Gradac.Cilj ovog istraživanja je analiza postojećih veza između hidrometeoroloških faktora i drugih prirodnih parametara kao što su fizičko-geografske karakteristike, geomorfološki aspekti, geološki faktori i hidrogeološki uslovi koji preovladavaju na istraživanom terenu i njihov uticaj na formiranje ...
    podzemne vode, površinske vode, formiranje oticaja, režim voda, bilans voda, gornji sliv reke Kolubare

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... Kosi zbijeni tip manje izdašnosti razvijen je u okviru lesnih naslaga. U morfološkom pogledu lesni plato je karakterističan i predstavlja zaravan koja je sa istočne strane ograničen strmim odsecima visine do 30 m. U podini lesnih naslaga nalaze se gline i peskovi debljine od nekoliko metara pa do ...
    ... na delu Bežanijske Kose i Zemuna. Na Bežanijskoj Kosi ı Zemunu Makiški slojevi su konstatovani bušenjem ispod debelih naslaga (oko 40 m) lesa i drugih barsko-rečnih naslaga. Dok je, na ostalim delovima terena povlata predstavljena uglavnom peskovitim glinama, barskim glinama, prašinastim peskovima ...
    ... su različite tvorevine u vidu: Barskih sedimenata (b), različitih facija aluvijalnih sedimenata (ap) ı (a), kopnenog lesa (-w) kao i terasnig naslaga (t). Recentne bare (b) U okviru aluvijalne ravni Dunava i Save u današnjem reljefu Jasno se zapažaju udubljenja lučnog oblika čiji se pravci ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... - donjokredni fliš, a gornji predstavlja povlatu izgrađenu od miocenskih slatkovodnih sedimenata i genetski različitih kvartarnih naslaga. Kompleks karbonatnih stena izgrađuje ležište karbonatne sirovine „Čokoće“ i prostor „Krša“, severno od njega. Najniži deo geološkog stuba čine dogerski ...
    ... koju je karakterisalo “uklizavanje” fragmenata trijaskih dolomita u karbonatni mulj jurskog basena. Karbonatni fliš izgrađen Je pretežno od karbonatnih stena, a u manjoj meri i od klastičnih stena. U flišnoj Jedinici ponekada ima i peščarskih slojeva ı paketa čistih slojevitih mikrita, čija debljina ...
    ... karakteristične inženjersko-geološke zone. Prvu zonu predstavljaju klastični miocenski sedimenti u južnom i jugoistočnom delu ležišta, sa debljinom naslaga od 10 do 20 m. Inženjersko-geološke karakteristike, odnosno otporne i deformabilne karakteristike, su znatno niže u odnosu na sve čvrste stenske ...