Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Rajićeva Gora (Kopaonik)

66 items

  • Geohemijska prospekcija Sb-Pb-Zn ležišta na području Rajićeve Gore (Kopaonik)

    Elmedin Muhović (2023)
    Područje Rajićeva Gora nalazi se na istočnom obodu Kopaonikau jugozapadnom delu Republike Srbije. Područje RajićeveGore pripada Kopaoničkoj metalogenetskoj zoni za koji su karakteristična ležišta olova, cinka i retko antimona. Geneza rudnih ležištana ovom prostoru je veoma složena, povezana je sa tercijarnim magmatizmom, kao i sa hidrotermalnim uslovima stvaranja rudnih minerala. Ležišta se nalaze na kontaktu kvarclatitskih dajkova, listvenita i sedimenatnih stena dominantno strukturno kontrolisana rasednim sistemima sa generalnim pravcem pružanja severozapad-jugoistok. Rasedni sistemi predstavljaju predisponirani prostor za kasniju cirkulaciju ...
    prospekcija, oreoli rasejavanja, Rajićeva Gora (Kopaonik), geohemijska anomalija

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... miocena (Toljić et al. 2013). Generalno posmatrano tereni Fruške gore pripadaju Dinaridima koji su pokriveni sedimentima Panonskog basena. U užem smislu, prema rejonizaciji Schmida (slika 2) oni ulaze u sastav Sava zone, Jadar-Kopaonik bloka i Zapadnih ofiolita Vardara (Schmid et al. 2008). Adria ...
    ... ofioliti IIBBB Zapadni Vardar IIBB istočni Vardar Slika 2 Položaj Fruške gore u odnosu na glavne geotektonske Jedinice (Schmid et al. 2008), predstavljen crnim poligonom. U sklopu Dinarida poseban blok predstavlja Jadar-Kopaonik, koji Je izgrađen od tipičnih sedimenata pasivne margine Adrijske ploče ...
    ... prostoru Fruške gore. Cilj istraživanja je razumevanje depozicionih sredina u široj okolini sela Ledinci, a zadatak primena različitih stratigrafskih metoda. Za izradu rada korišćena Je objavljena literatura, podaci koji su prikupljeni terenskim istraživanjima na prostoru Fruške gore i podaci iz ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... razvijen je na osnovi koju grade formacije koje su dio Jadar-Kopaonik jedinice i Zapadne Vardarske Ofiolitske Jedinice (Slika 12). 5.2. Tektonske jedinice u domenu ugljevičkog basena 5.2.1. Jedinica Jadar-Kopaonik Jadar-Kopaonik tektonska Jedinica je jedinica adrijskog afiniteta, a pokrivena ...
    ... basen je pozicioniran u domenu unutrašnjih Dinarida na kontaktu sa Panonskim basenom. U podini neogenih sedimenata nalaze se jedinice Jadar — Kopaonik ı Zapadno Vardarski ofioliti. Rezultati kinematske analize svjedoče o postojanju dvije deformacione faze koje su oblikovale ugljevički basen ...
    ... tektonike Dinarida..............aaaaaaaa a anananeaaaaaaaaaaatavk 28 5.2. Tektonske jedinice u domenu ugljevičkog basena 5.2.1. · Jedinica Jadar-Kopaonik ........c..aaaaaaaa a ana e aaaaaaaaaaaa dttt 30 5.2.2. _ Zapadno Vardarski ofioliti ... aaanaaeaaaaaaaatitt 31 6. STRUKTURNO – TEKTONSKE KAR ...

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... Srbiji, između Priboja i Pljevalja (Crna Gora) (slika 1). U sklopu OGK SFRJ (razmere 1:100 000) istražno područje je u potpunosti obuhvaćeno listom K 34—15 Pljevlja. Područje je u široj okolini tromeđe republika Srbije, Bosne ı Hercegovine ı Crne Gore. Slika I – Geografski položaj istraživanog ...
    ... M. 1967: Stratigrafija trijasa Kovač planine. Geološki glasnik knj. 5, Podgorica. Bešić Z. 1953: Geologija SZ Crne Gore. Cetinje. Bešić Z. 1959: Geološki vodič kroz NR Crnu Goru. Titograd. Bittner A. 1890: GESTEINPROBEN AUS DER GEGEND VON VIŠEGRAD, PRIJEPOLJE, ČAJNIČE UND PLJEVLJA. Verhandl ...
    ... Janković S. 1955: Geologija i metalogeneza olovo-cinkanog rudnika Šuplje Stijene (Crna Gora). Zbornik radova Rudarsko-geološkog fakulteta, Beograd 1. Janković S. 1964: Opšte odlike rudne mineralizacije sjeverne Crne Gore. Rudarski glasnik, Beograd br. 2. 32 Janković S. 1967: Metalogenetske epohe ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника

    Наталија Радосављевић (2022)
    Планина Копаоник смештена је у централном делу Србије и има правац пружања северозапад-југоисток. Копаонички масив се простире на око 2750 km2. Део планине је 1981. године проглашен националним парком, а његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m nmv. Границе југозападног обода чине: јужну границу представља река Ситница, источну и северну границу ток реке Ибар, док је западна граница дефинисана геологијом која представља границу између Пештарске висоравни и копаоничког обода. На истражном подручју се налазе локалитети (Новопазарска бања, ...
    геотермална енергија, потенцијал, термоминералне воде, Копаоник

  • Geološka građa Vlašića

    Dragana Živanović (2022)
    Područje planine Vlašić se nalazi u zapadnoj Srbiji i odlikuje se složenom geološkom građom. Istražni prostor se odlikuje i veoma složenom tektonskom građom i prošao je kroz više faza oblikovanja tokom hercinske i alpske orogeneze. Cilj ovog rada je bio sagledavanje geoloških karakteristika, kao i opštih svojstava geoloških, litostratigrafskih i tektonskih jedinica planine Vlašić metodama geološkog kartiranja. U toku alpske orogeneze dolazi do preoblikovanja paleozojskih stena ove oblasti kada nastaje sistem krupnih složenih nabora sa pravcem SZ-JI. Na prostoru Vlašića ...
    Vlašić, Zapadna Srbija, Jadar-Kopaonik jedinica

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore Katarina Stefanović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore | Katarina Stefanović | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac ...
    ... one vutura X e MpdSava zona I Zapadna Vardarska zona l istočna Vardarska zona Jedinice Adrije (Dinaridi i Hclenidi) , Jadranskomore MB adar-Kopaonik _ & Drina-Ivanjica a Tstočnobosansko-durmitorska jedinica - Prekarst i Bosna fliš e Visoki krš _– 31 Hudva-Cukali L.i I |Dalamtinska zona, ...
    ... Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Završni rad Master akademske studije Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore Kandidat Mentor Katarina Stefanović dr Uroš Stojadinović, vanredni profesor G603/23 Beograd, avgust, 2024. Komisija: 1. Van. prof. dr Uroš ...

  • Геолошке и гемолошке карактеристике налазишта „Равни брег“ на Фрушкој Гори

    Стефан Јовић (2022)
    У овом раду су представљене геолошке и гемолошке карактеристике налазишта јувелирског камена „Равни Брег“ на Фрушкој гори, као и геолошке карактеристике ширег подручја Фрушке горе. Описан је практични значај јувелирског камена из овог налазишта као и методе његове обраде. Задатак овог дипломског рада је да се уз употребу лабораторијских и технолошких испитивања дође до нових сазнања. Под тим се подразумева да се боље утврде могућност употребе јувелирског камена ,,Равног брега'' као и његов минерални састав.
    Фрушка Гора, Равни брег, јувелирске сировине, калцедон, серпентинити

  • Геолошке и гемолошке карактеристике појава опала у серпентинитима Фрушке Горе

    Катарина Пауновић (2022)
    Геолошким истраживањима јувелирских минералних сировина у Србији, у претходном периоду није посвећено довољно пажње. Сва истраживања су вршена од стране мањег броја геолошких организација са веома скромним ресурсима. Након вишегодишњих истраживања, може се закључити да регион Фрушке Горе представља перспективно подручје налазишта јувелирских сировина. У овом раду спроведена су теренска истраживања на 4 налазишта да би се утврдило постојање опала јувелирског квалитета у серпентинитима Фрушке Горе. При утврђивању минералног састава, односно присуства опала извршене су гемолошке лабораторијске анализе, рефрактометрија ...
    опал, серпентинити, Фрушка Гора, јувелирски камен, јувелирска обрада

  • Hidrogeološke karakteristike šireg područja izvorišta Jazak na Fruškoj Gori

    Aleksandar Balubdžić (2023)
    Izvorište Jazak se nalazi u istoimenom selu na severu Srbije, u opštini Irig, na južnimpadinama Fruške Gore. Izvorište Jazak čini jedan istražno-eksploatacioni bunar dubine 128 m,koji kaptira krečnjake i dolomite donje i srednje trijaske starosti, i koji se koristi za flaširanje podzemnih voda. Na širem području, južno od sela Jazak, se nalazi pogon za flaširanje podzemne vode „Jazak“, na teritoriji kojeg postoji istražno-eksploatacioni bunar dubine 176m, koji kaptira peskovite krečnjake i peščare badenske starosti, i koji se koristi za ...
    istražno-eksploatacioni bunar, test crpenja, parametri vodonosne sredine, režim, bilansne rezerve izvorišta

  • Rang i maceralni sastav uglja ležišta Glisnica (Pljevaljski basen, Crna Gora)

    Mališić Anđela (2022)
    Ležište uglja Glisnica, pripada Pljevaljskom ugljonosnom basenu (Crna Gora) i nalazi se 180 km sjevero-istočno od Podgorice. Površina Pljevaljske kotline pod jezerskim neogenim sedimentima iznosi 18 km2. U okviru jezerskih sedimenata koji leže transgresivno preko tvorevina različite starosti izdvajaju se: podinske gline (1M2), ugljeni sloj (2M2) i povlatni laporci (3M2). Ugalj ležišta Glisnica po kvalitetu svrstava se u lignite sa relativno visokim sadžajem vlage, povišenim sadržajem pepela i ukupnog sumpora i donjom toplotom sagorjevanja prosječno 10.989 kJ/kg, što odgovara ...
    lignit, maceral, refleksija huminita, ježišta Glisnica

  • Geološke karakteristike miocensko-pliocenskih sedimenata na prostoru šire okoline Čerevića

    Katarina Raičković (2023)
    Glavna tematika ovog rada predstavlja upoznavanje sedimentološko-stratigrafskih osobina terena šire okoline Čerevića i generalnog prostora Fruške gore na osnovu kojih se daljom interpretacijom rekonstruišu depozicione sredine perioda neogena sa ciljem prikazivanja njegove osobene promjenjljivosti. S tim u vezi, na osnovu sprovedenih istraživanja postavljena je hipoteza o generalnom trendu dinamične smjene sredine u vidu plitkovodnih uslova ispredsprudne padine srednjeg miocena koji postepeno pokazuju prelaz u uslove prodelte u donjem panonu. Dalje, ova sredina poprima kontinentalni karakter aluvijalnog toka u gornjem ...
    Fruška Gora, Panonski basen, neogen, depozicione sredine, neotektonika

  • Modeliranje buke na području površinskog kopa Kuside - Crna Gora

    Tamara Krunić (2022)
    Danas u svetu, u uslovima brzog industrijskog razvoja, industrijska buka zauzima posebno mesto i svojim štetnim dejstvom upozorava na organizovanu borbu protiv nje. Ta borba je dobila vid naučne borbe i poslednjih godina postaje usmerenija na konkretne probleme.Za sprovođenje osnovnih procedura upravljanja bukom, ocenu stanja nivoa buke,procenu štetnog dejstva buke na čoveka i preduzimanje najadekvatnijih metoda zasmanjenje buke neophodno je raspolagati što potpunijim i što tačnijim informacijama o karakteristikama same buke, do kojih se dolazi merenjem karakterističnih veličina buke ...
    modeliranje buke, površinski kop, mere sprečavanja buke,model za proračun rasprostiranja buke, SoundPLAN

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... položajem fruškogorskog koridora (izvor: google maps) U morfološkom pogledu Fruška Gora spada u red niskih planina sa visinom od 539 mnv. Kao takva, ona dominira znatnim delom Bačke ı čitavim Sremom. Fruška gora u geološkom smislu predstavlja horst koje se formirao u dužem vremenskom periodu od ...
    ... delove terena i imaju najveću rasprostranjenost na Fruškoj gori. Tvorevine trijasa (T>) su registrovane u Jarugama manjih vodotoka kod Male Remete i nešto severnije od Jazka, zatim na lokalitetu Paragovo - neposredno pre uspona na Frušku goru u zaseku sadašnjeg magistralnog puta M-21. Trijas Je razvijen ...
    ... Sedimenti donjeg miocena (M1!?) imaju razviće sa obe strane Fruške gore. Severni basen je većeg rasprostranjenja, dubokovodan, kompleks sedimenata predstavljen glinama, alevrolitima i peščarima. Sa južne strane Fruške gore miocen ima manje razviće u kome dominiraju klastični sedimenti, peskoviti ...

  • Пројектовање спорашњих одлагалишта на површинском копу Шупња Стијена

    Милан Стојановић (2023)
    Рударство представља базичну индустрију која омогућава снабдевање минералним ресурсима. Производи рударске праксе су природне материје органског и неорганског порекла, које се постојећим процесима и технологијама могу економично валоризовати.Вредност сировине зависиће од тржишних услова и фактора који утичи на њену понуду и потражњу. Олово и цинк су једни од доминантних метала на глобалном тршишту и међу значајнијим лежиштима оловно-цинковите минерализаје је управо ˶Шупља Стијена̋ на простору Црне Горе. Профитабилност самог рударског пројекта, односно капацитет и димензије објеката површинске екплоатације обрађених ...
    пројектовање спољашњих одлагалишта, експлоатација олова и цинка, завршна контура, геолошки модел и моделирање лежишта

  • Definisanje položaja raseda primenom gradijenata

    Tamara Slavnić (2023)
    Primena različitih postupaka gradijenata u ovom radu je za cilj imala definisanje položaja raseda na širem područiju Fruške Gore i istočno od nje, odnosno oblasti koja pripada delovima listova Osnovne geološke karte Novi Sad i Inđija. U ovom radu su prikazani različiti postupci transformacija potencijalnih polja na gravimetrijskim i magnetometrijskim podacima. Za definisanje položaja raseda na istražnom terenu na gravimetrijske i magnetometrijske podatke primnejeni su sledeći postupci matematičkih transformacija: filtriranje, horizontalni gradijent po x i y pravcu, ukupan horizontalni ...
    gravimetrijski podaci, magnetometrijski podaci, matematičke transformacije

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... RCG, Podgorica. o Radulović Vasilije sa saradnicima, Karta seizmičke regionalizacije teritorije SR Crne Gore 1:100 000 sa Tumačem (1979-–1981). o Regionalne karte teritorije Crne Gore: Tektonska karta, Neotektonska karta 1:100 000, Geomorfološka karta 1:200 000. Strana 4 / 34 4.2 Terenska ...
    ... nalazi predmetna kosina locirana je na magistralnom putu M-1, između naselja Lipci i Ljuta, dužine cca 15km, na oko 8&km od Risna, u južnom dijelu Crne Gore, slika 1. Prijepolje [ipujenorbe SJenica i CjeHMua Pljevija TirmbeBrba , Bijelo:Polje Bujeno Tlorbe} Berane BepaHe Trebinje. ...
    ... [loaropvuua ? O N - »ff Gjakova -/ i ;" WT·)aKoemua _ \Sutomore CyroMope' “ Shkoder. Č Te Slika 1. Geografski položaj lokacije na mapi Crne Gore.(Google Earth). Dužina područja istraživanja u zoni kosine je 200m a širina 30m. Nadmorska visina je praktično od nivoa mora do oko 50mnv u zoni ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... RCG, Podgorica. o Radulović Vasilije sa saradnicima, Karta seizmičke regionalizacije teritorije SR Crne Gore 1:100 000 sa Tumačem (1979-–1981). o Regionalne karte teritorije Crne Gore: Tektonska karta, Neotektonska karta 1:100 000, Geomorfološka karta 1:200 000. Strana 4 / 34 4.2 Terenska ...
    ... nalazi predmetna kosina locirana je na magistralnom putu M-1, između naselja Lipci i Ljuta, dužine cca 15km, na oko 8&km od Risna, u južnom dijelu Crne Gore, slika 1. Prijepolje [ipujenorbe SJenica i CjeHMua Pljevija TirmbeBrba , Bijelo:Polje Bujeno Tlorbe} Berane BepaHe Trebinje. ...
    ... [loaropvuua ? O N - »ff Gjakova -/ i ;" WT·)aKoemua _ \Sutomore CyroMope' “ Shkoder. Č Te Slika 1. Geografski položaj lokacije na mapi Crne Gore.(Google Earth). Dužina područja istraživanja u zoni kosine je 200m a širina 30m. Nadmorska visina je praktično od nivoa mora do oko 50mnv u zoni ...

  • Problematika tokom izrade bušotine na polju „X“ – gubitak isplake u formaciji

    Mina Đorđević (2023)
    Gubici isplake u procesu izrade bušotine predstavljaju jedan od najčešćih i najvećih tehnoloških i ekonomskih problema koji se javljaju u naftnoj industriji. Svake godine, u naftnoj industriji, pored nezaobilaznog utroška vremena na rešavanju ove problematike, troše se i ogromne svote novca kako bi se uticaj gubitaka minimalizovao i problemi koji su povezani sa istim kao što su prekidi radova, dotok fluida, zaglave alata, erupcije, a u najgorem slučaju i likvidacija bušotine smanjili. Potpuna prevencija gubitaka isplake u toku bušenja nije moguća, ...
    Isplaka, gubici isplake, klasifikacija gubitaka, saniranje gubitaka