Претрага

Упит dcterms_subject_txt:излазна снага

60 items

  • Бинарни циклус за производњу електричне енергије

    Петар Драгаш (2023)
    Овај дипломски рад истражује бинарни циклус као иновативну методу производње електричне енергије, која се истиче високом ефикасношћу и еколошком одрживошћу. Бинарни циклус представља технолошки напредну алтернативу традиционалним термоелектранама које користе класичне парне циклусе. У раду је наглашена еколошка важност бинарног циклуса. Уместо директног коршћења високо-температурних извора попут геотермалних извора или индустријских отпадних топлота, бинарни циклус користи ниске-температурне изворе у комбинацији са радном течношћу са нижим тачкама кључања. Ова техника смањује емисију штетних гасова и потенцијално негативне утицаје на ...
    бинарни циклус, геотермални флуид, радни флуид, излазна снага, термодинамички степен корисности, измењивач топлоте, карнотов циклус, троугласти циклус

  • Верификација V БТО система при транспорту јаловине на површинском копу Дрмно

    Тамара Станковић (2023)
    Експлоатација лежишта угља у данашње време постаје све већи изазов рударским инжењерима. До овога долази услед све чешће потребе за напредовањем ка већим дубинама како би се успешно лежиште експлоатисало. Услови рада постају комплекснији што директно утиче и на начин рада. Ове проблеме неопходно је превазићи ради постизања траженог капацитета највећег потрошача овог енергента, термоелектрана, у циљу постизања енергетске независности. Велики капацитети на површинским коповима угља утичу најчешће на одабир континуалног транспортног система код ког се јаловина и угаљ транспортују ...
    верификација, транспортна трака, снага погона, затезна чврстоћа трака, јаловина, површински коп Дрмно, Helix

  • Енергетско-еколошки ефекти производње електричне енергије бинарним циклусом

    Матеја Прентић (2022)
    Бинарне геотермалне електране играју битну улогу у светској производњи електричне енергије из ниских и средњетемпературних геотермалних извора. У овом раду је дат прицип рада и термодинамичка анализа рада геотермалне електране са бинарним циклусом. Посебно место у овом раду заузима преглед критеријума за избор радних флуида, као и утицај истих на перформансе циклуса као што су притисак на улазу у турбину, специфичан технички рад који турбина остварује, температура ињектирања геотермалног флуида назад у лежиште и друге. У циљу поређења учинка ...
    бинарни циклус, геотермални флуид, радни флуид, изопентан, термоелектрана, R245fa, снага, термодинамички степен корисности, угаљ, CO2

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... Rudarsko-geološki fakultet Snaga motora za kopanje definisana je obrascem: Nk+Nd N._.. = — m TIRT Nm- snaga motora za pogon radnog točka, kW Nk- snaga motora potrebna za kopanje, kW Nd- snaga motora potrebna za dizanje materijala do visine pražnjenja, kW Snaga za kopanje je: Nhk = Nm * ...
    ... aaaaaaaaaaaeaaaaaaaeaaeaaaa a aaa a aaeakaaaaaaeaaaativk 67 8. ODREĐIVANJE SNAGE ZA KOPANJE ROTORNOG BAGERA SRs 1300.....aaan... 68 9. ODREĐIVANJE SNAGE ZA POGON GUSENICA ROTORNOG BAGERA SRs1300 10. ODREĐIVANJE SNAGE ZA KRUŽNO KRETANJE ROTORNOG BAGERA SRs 1300.......... 75 NRp Z;0(4pi 007 0 ...
    ... mašine. pri stvarnim uslovima rada u konkretnim uslovima. Sa aspekta pogona dobijeni su rezultati da Je potrebna snaga pogona za kopanje, snaga pogona guseničnog transporta i snaga pogona za kružno kretanje. Može se zaključiti da je analizirani rotorni bager od velikog značaja za razvoj površinskog ...

  • Прорачун снаге и избор редуктора за погон роторног точка багера SRs-470 на ПК Дрмно

    Душан Цветковић (2023)
    У овом Завршном раду извршен је прорачун неопходан за реконструкцију редуктора за погон роторног точка багера SRs 47017/1.5. Дате су детаљне техничко-технолошке карактеристике роторног багера, техничке карактеристике старе изведбе и нове изведбе. Изведеним прорачуном оба редуктора и извршеном анализом, подухват се испоставио као исправна и корисна изнвестиција по питању иновације и модернизације багера.
    Роторни багер, роторни точак, редуктор, прорачун, површински коп

  • Верификација система транспортера за извоз угља на површинском копу Дрмно

    Јована Пауновић (2023)
    У данашње време је пред рударским инжењерима велики изазов везан за успешну експлоатацију лежишта, јер се временом напредовало до већих дубина. Начин експлоатације и услови су доста сложенији, што се одражава и на експлоатацију површинских копова угља. Највећи део откопаног угља намењен је производњи електричне енергије у термоелектранама, због чега су циљеви површинског копа и термоелектране снажно повезани. Најчешће коришћен вид транспорта, код ових копова, јесте континуални транспортни систем код кога се материјал транспортује транспортним тракама. У циљу обезбеђивања сигурне ...
    транспортне траке, затезна чврстоћа, снага погона, Helix, угаљ, Дрмно

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... visinska razlika, a n - efikasnost pumpe. 35 4. Efikasnost (n): Efikasnost pumpe je odnos izlazne snage pumpe prema ulaznoj snazi. Može se izračunati kao: gde je: Pout - izlazna snaga, a Pin - ulazna snaga. Recirkulacione pumpe Poseban akcenat u ovom radu staviće se na recirkulacioni tip pumpi ...
    ... sila stvara pritisak u tečnosti, koja se potom transportuje kroz kućište pumpe ka izlaznom otvoru, poznatom kao izlazna prirubnica ili ispust. 5. Izlaz tečnosti: Na izlazu, tečnost napušta pumpu kroz izlazni otvor sa povećanim pritiskom u poređenju sa ulazom. Ovaj pritisak omogućava transport ...
    ... 7.000 sati godišnje. Revitalizacija blokova uključuje planirano povećanje snage generatora za oko 8%, što će rezultirati njihovom nominalnom snagom od oko 665,4 MW. Za potrebe ovog rada usvojena Je nominalna snaga od 670 MW. Pored mera za produženje radnog veka i povećanja efikasnosti, programi ...

  • Одређивање оптималних параметара цевовода за транспорт тешких нафти

    Ана Радовић (2023)
    Цевоводни транспорт је најчешћи облик транспорта, који захтева опсежне прорачуне, употребу различитих савремених метода и техничих решења. Транспорт тешких нафти је отежан услед великих вредности густине и вискозитета, па често захетва разблаживање, или загревање нафте како би се олакшао њен проток. У овом дипломском раду представљене су карактеристике тешких нафти, начин њиховог транспорта, као и поступак избора оптималних параметара цевовода за транспорт тешких нафти који утиче значајно на ефикасност и безбедност снабдевања тешком нафтом и њеним дериватима. Приказане ...
    тешке нафте, транспорт, оптимални параметри, пречник, снага пумпе

  • Analiza softvera za projektovanje ESP sistema

    Aleksandar Sredojević (2024)
    U momentu kada pritisak na dnu bušotine nije dovoljan da savlada ukupne gubitke pritisaka od dna bušotine do separatora, proizvodnja pomoću ležišne energije nije više moguća i bušotina prestaje sa eruptivnim radom. Kako bi ponovo omogućili proizvodnju fluida iz bušotine, potrebno je primeniti neke od mehaničkih metoda eksploatacije. Najprimenljivije mehaničke metode eksploatacije su: gas lift (GL), dubinske pumpe sa klipnim šipkama (SRP), električne uronjene centrifugalne pumpe (ESP), zavojne pumpe (PCP) i hidraulične pumpe (HP). Jadna od tih metoda koja ...
    električna centrifugalna pumpa (ESP), proizvodnja fluida, mehaničke metode eksploatacije, Prosper, Pipesim
    ... postoje motori različite snage, ali za standardne prečnike bušotina maksimalna snaga dostiže vrednosti date u tabeli 4-1 (Zelić, M. & Čikeš, M., 2006). Table 4-1: Raspoloživa snaga elektromotora (Zelić, M. & Čikeš, M., 2006) Spoljašnji prečnik Maksimalna snagana | Maksimalna snaga na zaštitnih cevi ...
    ... 2018). Pogonška snaga Trenje M kučišu c diska Tren) Sn ag a Gubici trenja Hidraulička snaga Protok Slika 4-18: Faktori koji utiču na odnos hidrauličke i pogonske snage (Gabor, T., 2018) Energetska efikasnost centrifugalne pumpe može se izvesti iz pogonske snage potrebnih za pogon ...
    ... pogon pumpe i hidrauličke snage koja se troši na prenos fluida, deljenjem korisne (hidrauličke) snage sa pogonskom snagom. Ako je prikazana u funkciji protoka fluida, kriva efikasnosti pumpe prati oblik hidrauličke snage, kao što je prikazano na šematskom dijagramu na slici 4-19. Ova slika prikazuje ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... u grupu subgeotermalnih resursa do 30 *C. Raspoloživa toplotna snaga koja odgovara hidrogeotermalnim resursima na teritoriji grada Beograda sračunata je na osnovu Jednačine: E=C,pxQxAT gde je: E - nominalna raspoloživa snaga (kW) CP - specifična toplote vode (konstanta, 4.2 KJ/kg/oC) Q ...
    ... termalne snage iz OVOg hidrogeotermalnog sistema. Potenicjalna količina podzemnih voda na Bežanijskom polju iznosi 4200 1/s, temperature podzemnih voda 14.5 *C a temperaturna razlika 9.5 *C. Ubacivanjem ovih parametara u gore pomenutu Jednačinu dobija se potencijalna termalna snaga od 167,6 ...
    ... podzemnih voda 15.5 *C a temperaturna razlika 10.5 *C. Potencijalna termalna snaga za ovaj deo kvartarnih sedimenata iznosi 97 MW.. Ukupno gledano u okviru ovog hidrogeotermalnog sistema potencijalna termalna snaga iznosi 264,6 MW.. 40 6.2.2. Energetski · potencijal · hidrogeotermalnih resursa ...

  • Opremanje bušotine X zavojnom pumpom

    Milan Filipović (2024)
    Ovaj rad se bavi osnovnim pojmovima i karakteristikama zavojnih pumpi.Prikazan je sklop zavojnih pumpi i njena prateća oprema. Objašnjen je princip rada zavojnih pumpi kao i uloga svakog mašinskog elementa koji se nalazi u pumpi. Razmotrene su prednosti i nedostaci primene ovih primarnih mehaničkih metoda eksploatacije ugljovodonika. Dat je uvid u inovativna rešenja problematike primene zavojnih pumpi. Na konkretnom primeru bušotine X su prikazani problemi kao i rešenja primene ovih primarnih mehaničkih metoda u praksi. Napravljena je detaljna analiza ...
    zavojne pumpe, oprema, primarne mehaničke metode, ugljovodonici, analiza rada
    ... katalozi pumpi i elektromotora na osnovu kojih se može odrediti potrebna snaga pumpe. U slučaju pumpe KUDU 16K 2000, potrebna snaga motora je 22KW. Na dubini od 735m i proizvodnji od oko 15 3 — Oovo je nominalna snaga motora koja je potrebna za sigurno snabdevanje. Elektromotor radi na frekvenciji ...
    ... n Tla Q2.7) n =1- (2.8) m — ukupni stepen iskorišćenja n — mehanički stepen iskorišćenja Pa — ukupna snaga motora [KW] Na osnovu Jednačina iznad možemo zaključiti da protok pa ı snaga motora zavise od odabira materijala statora, broja okretaja pogonskog vratila ı PVT osobina fluida (CNPC ...
    ... pumpe 12 Nominalna proizvodnja (m3/dan) 5 Napor koji pumpa može da ostvari (m 1500 radnje (m) 135 Frekvencija (Hz) 12,5 Ukupna snaga motora (Kw) 22 Konjska snaga (HF) 108 Ukupan napon motora (V) 100 Amperaža (A) 28 Voltaža na površini (V) 900 Do gore navedenih karakteristika se došlo na ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... jedne utovarno-transportne mašine, snage motora 256 kW. Definisana količina potrebnog vazduha je: Qa = K· N n,mŠ/min gde su: K – normativ vazduha za mašine sa dvostepenim sagorevanjem (4,08 m*/kW/min), N – snaga motora dizel mašine (256 kW), n — korišćena snaga motora (80 %). Qa = 4,08 · 256 ...
    ... m /S gde su: Qvaza/kW — količina vazduha potrebna za provetravanje rudarskih prostorija po kW snage dizel mašine (0,075 m*/s/kW), N – snaga motora dizel mašine (256 kW), i T – korišćena snaga motora (80 %). Q. = 0,075 · 256 · 0,8 = 15,36 m3/s 52 Proračun potrebne količine vazduha prema ...
    ... svakom komorom mora biti na tabli označena vrsta eksplozivnih sredstava ı najveća dozvoljena količina koja se sme držati u komori. Izlazna magacinska vrata Izlazna magacinska vrata postavljena su u venitlacionom hodniku u neposrednoj blizini izlaza u hodnik etažni ventilacioni hodnik (istrošene ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... 20 + 266,87 = 454,07 Pa Potrebna snaga ventilatora separatnog provetravanja iznosi: 59 Qy X hyu _ 16 x 454,07 N = I 1 ı ———= 90,08kW » 10kW 1000x “/1000%x 0,8 i Za potrebe separatnog provetravanja otkopnih hodnika potreban je aksijalni ventilator snage 10 kW, kapaciteta 16 m?/s pri depresiji ...
    ... 1:10:24·0,8 Te m L -y:S 3-2,97·3,18·23,71 = 0,288 kW/t gde su: np — broj ventilatora u radu, N – snaga elektromotora ventilatora, t-— vreme rada ventilatora, m — koeficijent angažovanja snage, ne — broj ciklusa na dan, ln— normalno napredovanje za jedno miniranje, Y — zapreminska masa rude ...
    ... odgovoran Je smenski nadzornik, tj. rudarski tehničar (SSS). U tabeli (Tabela 3.3.18.) dat Je pregled potrebne radne snage u Jednoj smeni po radilištu. Tabela 3.3.18. Potrebna radna snaga u smeni po radilištu Red.br. Radna operacija Stručna sprema Broj radnika u smeni Bušenje i miniranje VKV 2 Utovar ...

  • Analiza rada električnih centrifugalnih pumpi

    Milica Stanojević (2024)
    Ovaj rad analizira rad električne centrifugalne pumpe (ESP) u naftnoj industriji, sa fokusom na problem taloženja kamenca (karbonatnih naslaga) unutar sistema. Električne centrifugalne pumpe (ESP) predstavljaju srce mnogih naftnih bušotina. Njihova visoka pouzdanost i sposobnost rada u zahtevnim uslovima čine ih neophodnim za stabilnu i kontinuiranu proizvodnju.Senzori igraju ključnu ulogu u praćenju rada ESP sistema i detekciji ranih znakova taloženja kamenca. Problem taloženja kamenca je izuzetno značajan, jer može dovesti do smanjenja efikasnosti pumpe, povećanja troškova održavanja, i dugoročnih zastoja ...
    električne centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori
    ... (Zelić & Čikeš, 2006) 11 Analiza rada električnih centifugalnih pumpi Tablica 3.2.1 Raspoloživa snaga elektromotora (Zelić & Čikeš, 2006). Spoljnji prečnik Maksimalna snaga Maksimalna snaga zaštitnih cevi (mm) na frekvenciji od 50Hz na frekvenciji od 60Hz (kW) (kW) 114,3 79 95 139,7 149 ...
    ... 2018). Motor sa stalnim magnetom ima nekoliko prednosti u odnosu na indukcioni motor, uključujući bolju efikasnost i poboljšani faktor snage, sa većom snagom i gustinom obrtnog momenta i pouzdanim drajverom. Prednosti motora u poređenju sa indukcionim motorom, prikazane su na slici 3.3 (Bafghi ...
    ... 12 Analiza rada električnih centifugalnih pumpi 40%0 kraća dužina motora Prednosti motora sa stalnim magnetom Efikasnost pri nazivnoj snazi Faktor snage Radna struja, B MSSM Struja praznog hoda BiM Slika 3.2.1.1 Poređenje MSSM ı IM (Bafghi & Vahedi, 2018). 3.2.1.2 Stator Stator je ...

  • Energetski i ekološki aspekti korišćenja nuklearne energije

    Todor Seničanin (2022)
    Rad se bavi problemima energetske tranzicije i razmatra korišćenje nuklearne energije kao moguće rešenje. Dat je pregled nuklearnih mineralnih sirovina, njihovih rezervi i proizvodnja. Prikazan je statistički pregled korišćenja nuklearne energije u energetici sveta. Obrađeni su tehničko-tehnološki aspekti korišćenja nuklearne energije – princip nuklearne fisije i najvažnije karakteristike komercijalnih reaktora. Razmotrene su ekonomske karakteristike izgradnje i korišćenja nuklearnih postrojenja kao i ekološki problemi korišćenja nuklearne energije i problemi odlaganja nuklearnog goriva. Prikazani su najznačajniji nuklearni incidenti, razlozi koji su ...
    energetska tranzicija, nuklearna energija, energetski bilans, dekarbonizacija

  • Анализа примењених система за транспорт парафинске нафте

    Алекса Труфуновић (2023)
    Цевоводни транспорт обезбеђује транспорт нафте великог капацитета на велике даљине и представља безбедан, економичан и еколошки прихватљив вид транспорта флуида.Сирове нафте са високим садржајем парафина имају високе температуре течења стога и неповољне карактеристике за транспорт нафтоводима.Током цевоводног транспорта високо вискозних нафти, како би се избегло стињавање и постигао квалитетан проток неопходно је користити посебне технике транспорта.Рађено је истраживање за изотермни и неизотермни проток парафинске нафте.Параметри који су рачунати у су пад притиска при изотермном струјању флуида, пад температуре дуж ...
    парафинска нафта, транспорт нафте, изотермни и неизотермни транспорт нафте

  • Verifikacija transportnog sistema za ugalj na Površinskom kopu Drmno

    Aleksandar Matić (2022)
    Transport jalovine i korisne mineralne sirovine na površinskim kopovima predstavljaju vrlo bitan faktor u generisanju troškova, shodno podatku da učestvuje u ukupnim troškovima sa preko pedeset procenata. Zbog toga je potrebno veliku pažnju posvetiti dimenzionisanju i verifikaciji transportera angažovanih na površinskom kopu. Kontinualni transportni sistemi predstavljaju najčešće korišćen vid transporta na velikim kopovima uglja, gde se materijal transportuje transportnim trakama. Kako bi se obezbedila sigurna proizvodnja potrebno je dobro odabrati transportere i izvršiti verifikaciju zatezne čvrstoće primenjenih traka i snagu ...
    verifikacija, transportna traka, Helix

  • Анализа и пројекција развоја примарне гасне дистрибутивне мреже у урбаној средини – Студија случаја Варварин

    Ивана Луковић (2022)
    Енергетика јесте носилац друштвено-економског развоја данашњице. Водећу улогу у правилном управљању њеним развојем имају фосилна горива. Природни гас јесте једино фосилно гориво за које се очекује раст учешћа у енергетском миксу примарне енергије. Циљ овог рада јесте конципирање примарне дистрибутивне мреже гасовода на примеру Варварин вароши. На основу података који су добијени анкетирањем потрошача и надлежних институција општине Варварин, идентификовани су сви потрошачи и прорачунате су њихове потребе за гасом. Међутим, због разноликости потрошача, негде се прибегава коришћењу норматива, ...
    Природни гас, Општина Варварин, примарна дистрибутивна мрежа, гасовод

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... sistema podzemnih voda voda (AT ?C) snaga (MW.) Q (/s) (Ts *C) Al Veliko ratno ostrvo 225 11.0 6.0 5.7 Zemunsko-bežanijski A2 7,500 14.5 9.5 299.3 lesni plato Zemunsko-bežanijski BI 26,000 14.0 9.0 982.8 lesni plato Ukupna potencijalna termalna snaga 1287.8 27 0. PRIKAZ ANALIZIRANIG ...
    ... 319 x 106 13.3 Mliocenski | 1}g ı! 235 x 107 235 x 106 11.8 Prema gornjim podacima dobija se toplotna snaga hidrogeotermalnih sistema, što Je prikazano u tabeli 13. Tabela 13. Toplotna snaga hidrogeotermalnog sistema na teritoriji opštine Zemun Uži deo Uži deo Širi deo Širi deo Veliko opštine ...
    ... m kvartarnim pliocenskim sedimentima sedimentima sedimentima sedimentima Toplotna snaga prema 6MW 140 MW 435 MW 160 MW 550 MW Vranješ (2012) Kvartar 306 MW Pliocen 985 MW Ukupno Toplotna snaga prema 6MW 98 MW 305 MW 89 MW 293 MW Zorić (2024) Kvartar 193 MW Pliocen 598 MW ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... elektromotor snage N = 15 kW, pri čemu se traka kreće brzinom v = 1,7 m/s. Slika 7. Vibraciono sito Slika 8. Transportna traka poz. 12 Reverzibilni pokretni transporter je širine B = 800 mm i njegov kapacitet iznosi Q = 588,16 t/h. Dužina ovog transportera Je L = 10,0 m. Snaga elektromotora ...
    ... 1100 mm. Stepen usitnjavanja ove drobilice Je Sı = 3,10 a gornja granična krupnoća izdrobljene rude je D = 125 mm, otvor za pražnjenje i = 80 mm. Snaga elektromotora koji pokreće drobilicu iznosi N = 110 kW. Nakon primarnog drobljenja, ruda se transportuje transportnom trakom poz. 5 (slika 3) ...
    ... 49,79 m, širina B = 650 mm, a ugao nagiba transportera je a = 17* 03'. Visina dizanja trake Je H = 14,60 m, pri čemu traku pokreće elektromotor snage P = 18, 5 kW. Slika 3. Transportna traka poz. 5 Trakom ruda dospeva do sledećeg stepena usitnjavanja, odnosno ulazi u Standardnu konusnu drobilicu ...