Претрага

Упит dcterms_subject_txt:дубина циркулације подземних вода

256 items

  • Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта

    Јована Јанковић (2024)
    Карстно врело „Градиште“ налази се у истоименом селу, и користи се у сврху водоснабдевања града Пирота и околних села. Врело је настало на контакту неогених творевина Пиротске котлине и карстног масива Старе планине. Карстна издан сама по себи је хетерогена и анизотропна те се тешко успостављају правила и принципи циркулације подземних вода. О специфичности циркулације предметног врела најбоље говори анализа изотопске методе где је добијена старост воде и установљено постојање полумладих вода које залежу дубље у односу на младе ...
    врело „Градиште“, карстна издан, специфична циркулација, дубина циркулације подземних вода
    ... 2024-10-02 09:11:12 Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта Јована Јанковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта | Јована Јанковић | | 2024 ...

  • Режим, резерве и услови заштите извора Студена

    Андријана Дрчелић (2022)
    Водоснабдевање града Ниша и околних насеља врши се кроз водоводни систем (НИВОС) sсачињен од 4 велика територијално одвојена система водоснабдевања, али функционално веома зависна. Један од њих је крашко природно извориште „Студена“, капацитета 220 – 340 l/s. Извориште Студена се налази југоисточно од Ниша, на северозападним падинама Суве Планине. Чине га три одвојена каптажна објекта „Каптажа 1“ , „Каптажа 2“ и „Каптажа 3“. Извориште је 1961. године укључено у НИВОС. Резултати приказани у завршном мастер раду под темом „Режим, резерве ...
    карстна издан, рецесиона анализа, биланс подземних вода, рањивост подземних вода, зоне санитарне заштите

  • Definisanje specifičnih uslova isticanja na karstnim vrelima Belosavac i Belosavac 2

    Nevena Kulić (2022)
    Složeni karstni sistem pod nazivom Mlava–Belosavac–Belosavac 2 jedan je od pet sistema, izolovanih prema detaljnom istraživanja sprovedena u okviru Beljaničkog karstnog masiva koji pripada Karpato-Balkanidima. Da bi se definisala geneza podzemnih voda sa ova tri izvora, produbljivanje glavnog karstnog kanala, kao i njihovo podzemno povezivanje, primenjen je višeparametarski pristup koji se sastoji ne samo od hidroloških, hidrohemijskih i detaljnih izotopa metode istraživanja (stabilni izotopi 18O, 2H i 13C, kao i radioaktivni izotopi 3H i 3H + 3He), ali i ...
    Karstni sistem Mlava-Belosavac-Belosavac 2, geneza, sifonalna cirkulacija, izotopi, hidrohemija

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... Je duboku sifonalnu cirkulaciju izdanskih voda, kao preduslov za pojavu podzemnog isticanja, Jednu od glavnih odlika karstne izdani formirane u okviru Ravaničkih krečnjaka. Ključne reči: karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifJonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci ...
    ... e vrtača. 31 Podzemni oblici karstnog reljefa Razvijenost podzemnih morfoloških oblika predstavlja ključni faktor za formiranje karstnog tipa izdani, tačnije sprovođenje i akumuliranje podzemnih voda. Često ovi oblici imaju aktivnu funkciju cirkulacije podzemnih voda. U okviru analiziranog ...
    ... Proces karstifikacije započinje korozivnim dejstvom vode na karbonatne tvorevine, pri čemu dolazi do odnošenja rastvorenog kalcita duž predisponiranih puteva, najčešće otvorenih pukotinskih sistema. Pojava turbuletnog režima cirkulacije podzemnih voda, kao posledica proširivanja i razrade kanala, započinje ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... infiltraciju vode, pre svega atmosferskih padavina (kiše i snega), u zonama rasprostranjenja karbonatnih stena. Generalni pravac cirkulacije podzemnih voda u slivu vrela Krupac, uslovljen je strukturnim i hidrogeološkim karakteristikama istražnog terena. Generalni smer kretanja podzemnih voda je s ...
    ... korišćenje izotopskih metoda istraživanja. Korišćenjem ovih metoda, može se ustanoviti geneza podzemnih voda, uslovi cirkulacije, mogućnosti mešanja podzemnih voda unutar sistema, kao i vreme zadržavanja vode u sistemu. Takođe, Jedan od osnovnih koraka u očuvanju izvora Krupac jeste poštovanje zona ...
    ... dreniranja podzemnih voda vrela Krupac 1 i Krupac 2............... 42 6.1. Uslovi prihranjivanja podzemnih voda ............aa a aa a aaaaeaaaaaaoaı 42 6.2. Uslovi cirkulacije i pravci kretanja podzemnih voda...........c..aaa a eaanaanı 43 6.3. Dreniranje podzemnih voda vrela Krupac 1 i Krupac 2a aar ...

  • Режим и биланс вода карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2023)
    Врело Горњи Душник се налази на југоистоку Србије, у општини Гаџин Хан и дренира западне делове карстног масива Суве планине. Ово подручје одликује умерено-континентална клима,док се на вишим пределима очекују одлике планинске климе. Највећа количина падавинa се излучи у периоду маја и јуна, док средња вишегодишња сума падавина за ово подручје износи 647,19mm. Средња вишегодишња температура ваздуха износи око 10,3°C. Подручје истраживања припада сливу Кутинске реке. Максимални протицај ове реке на в.с. Радикине баре је у месецу марту,док се ...
    врело, карст, режим, биланс, Горњи Душник

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... je bušotine (slika 22) minimalno 360 l/min, cirkulacijom sve do pojave čistog radnog fluida na površini. 34 OTVOREMI INTERVAL Slika 22, Čišćenje bočnim frezerom i dletom uz cirkulaciju Uz pomoć karotažnih merenja urađena je korelacija dubine pre bušenja. Izbušen cementni čep i obezbeđeno ...
    ... pritiska cementacije. Kapacitet pumpe pri bušenju je 360 l/min, a trajanje cirkulacije 70 min. Vadi se bušaći alat i perforira se tehnički otvor sa 10 metaka po metru i radi se korelaciju dubina. Novi interval određen na dubini 802 – 803,5 m. (slika 26) PERFORIRANJE 10 METAKA PO METRU OTVORENI ...
    ... utiskivanje polimera koji sprečavaju prodor vode u bušotinu, a omogućavaju prolaz nafti. Pre RIR je promenjena dubina proizvodnog intervala što je podrazumevalo operacije: ispiranja, čišćenja, cementacije, bušenja i karotažna merenja kojima se korelisala dubina intervala. Novo dno na 812m postavljeno ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... takođe karakterističan za podzemne vode formirane ispod gradova, gdje može uzrokovati povećanje temperature tla i stijena kao ı bilo kog fluida u njima. Ovaj efekat se osjeća do maksimalno 15 m dubine odakle sezonske varijacije nemaju uticaja na temperaturu podzemnih voda. Na sledećoj tabeli su ...
    ... og pgradijenta na bušotini S-1 nam može poslužiti da se zaključi da ne postoji značajna cirkulacija podzemne vode iz trijaskih u kredne krečnjake u ovom dijelu terena. Porast temperature sa porastom dubine se ne bi moglo precizirati Jer zavisi od odnosa kolektora ı izolatora koji često bočno ...
    ... koji su kolektori termalnih voda, ali uslijed zaglave nije bilo moguće mjerenje kvantitativno-kvalitativnih parametara ove sredine, ali je prethodno vršeno mjerenje temperature vode gdje je utvrđena temperatura 56 "C na dubini od 1202.3 m 10 časova po prestanku cirkulacije isplake i 113 'Cna 2 000 ...

  • Izdvajanje vode iz prirodnog gasa

    Dejan Nedeljkov (2024)
    U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...
    prirodni gas, separatori, separacija, grejači, čileri, tačka rose, Wobbe indeks
    ... Bušotinski vod ima sve karakteristike naftovoda i kao takav se projektuje i izvodi. Tokom izbora parametara bušotinskog voda treba se pridržavati uputstva da bušotinski vod treba da ima što manje gubitke pritiska prilikom proticanja fluida. Mali gubici pritiska u bušotinskim vodovima daje duži ...
    ... adsorbenta zasiti vodom, tada voda iz vlažnog gasa počinje da istiskuje prethodno adsorbovane ugljovodonike u donjem delu adsorbenta.Tečni ugljovodonici, ako ih ima, se adsorbuju i zauzimaju gornji prostor rezervisan za molekule vode. Kako se protok gasa nastavlja, tako voda istiskuje iz adsorbenta ...
    ... vodene pare iz gasa izdvaja. Minimalna količina glikola u cirkulaciji je oko 20 1 glikola na 1 kg vode koja treba da se izdvoji. Sedamdeset litara glikola po izdvojenom jednom kilogramu sa 30 do 40 1 glikola po kilogramu izdvojene vode. Povećanje količine glikola u apsorpciji znači povećanje ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... eksploatacioni radovi, kao i industrijska postrojenja koja ispuštaju otpadne vode. Hemijski sastav rudničkih voda zavisi od njihovog porekla. "Bele vode" dolaze iz pukotinskog. sistema ili bušenjem, dok su "plave vode" obogaćene bakar sulfatom iz rudnih tela, te se iz njih može izdvojiti bakar ...
    ... zbog priliva vode koji treba očekivati kako iz same radne sredine tako i zbog rada opreme u fazi izbijanja prostorije, izradiće se po potrebi kanal za odvodnjavanjJE. Hodnik se izrađuje pod usponom ili nagibom od 5 %o najmanje 3 %, u hodniku treba izraditi kanal za vodu, tako da voda nesmetano otiče ...
    ... saobraćajne i industrijiske infrastructure na površini terena, naselja, deo Jamske infrastructure a naročito se remete tokovi površinskih i podzemnih voda koji imaju značajn uticaj na efekte ı bezbednost eksploatacije. Visoki su gubici ı osiromašenje rude. Otkopavanje bez manifestacija na površini ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... novog rudnog tela metodama sa zarušavanjem moglo bi ozbiljno narušiti postojeću infrastrukturu, uz moguće poremećaje u tokovima površinskih ı podzemnih voda, kao i rizik od gubitka i osiromašenja rude. Kako bi se minimizirao uticaj na površinske objekte i rudničku infrastrukturu, preporučuje se ...
    ... šeme miniranja je određivanje broja, položaja i dužine bušotina u odnosu na dimenzije komore, oblik rudnog tela, terenske uslove, prisustvo podzemnih voda, raspoloživu opremu, geometriju komore, prečnik bušotina i vrstu eksploziva. Ekonomski cilj je da se postigne optimalna fragmentacija uz minimalnu ...
    ... nastalog pri podzemnom otkopavanju. Ova paralelna aktivnost stvorila Je međusobne uticaje: radovi na površinskom kopu imali su efekat na Jamske aktivnosti, dok su radovi u jami uticali na stanje površinskog kopa. Na površini su se često Javljali problemi kao što su nekontrolisani prilivi vode ı mulja ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... , odnosno čini osnovni regulator poniranja voda u dublje delove terena. Deluvijalno-proluvjalne naslage – (dpr) u sklopu terena takođe imaju ulogu hidrogeološkog kolektora, a na većim dubinama i rezervoara, u zavisnosti od položaja nivoa podzemne vode u njima. Teren u zoni predmetnog objekta ...
    ... cigle. Prilikom otkopavanja istražne jame nije konstatovana podzemna voda. Kota fundiranja je utvrđena na 2.50m od površine terena. Deluvijalno-proluvijalne naslage; Glina prašinasto peskovita, tamnosmeđe d p F| boje Zastupljena na dubini 2.50m od površine terena. Mestimično zastupljeni oksidi mangana ...
    ... otkopavanja istražne jame nije konstatovana podzemna voda. Kota fundiranja je utvrđena na 2.20m od površine terena. boje. Mesti zastupljeni oksidi mangana i gvoždja sa karakterističnom bojom rđe. Sredina je čvrste konzistencije. Zastupljena na dubini 0.80m od površine terena. Napomena: P č Poremećen ...

  • Određivanje bilansa i radijusa uticaja izvorišta podzemnih voda fabrike „A & P” (Dobanovci)

    Dimitrije Zbiljić (2022)
    Istraživanja koja su sprovedena na izvorištu kompanije “A&P” d.o.o. u Dobanovcima imaju za cilj utvrđivanje bilansa i radijusa uticaja bunara izvorišta.Izvorište se nalazi u Dobanovcima i sastoji se od 2 eksploataciona bunara (B-1 i B-2/15) koji kaptiraju izdan do 50 m dubine.U cilju sprovođenja simulacije režima eksploatacije podzemnih voda, na izvorištu je izrađen, hidrodinamički model režima podzemnih voda. Izrada modela urađena je metodom konačnih razlika i sastoji se iz nekoliko faza.. Izraženi model zasniva se na simulaciji trodimenzionalnog strujanja ...
    metoda konačnih razlika, hidrodinamički model, režim podzemnih voda, izvorište podzemnih voda

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... 2012). Ponor u potpunosti prima vode istoimenog toka, čija maksimalna količina iznosi 200 1/s (Vasić, 2017.). Dreniranje karstne izdani vrši se isticanjem izdanskih voda preko vrela, podzemnim isticanjem i delom u procesu evapotranspiracije. Karstne izdanske vode Javljaju se na nekoliko vrela: ...
    ... terena, navlačenju crvenih permskih peščara preko karbonatnih stena Kučaja. N. Milojević (1962) vršio Je ispitivanje podzemnih voda za potrebe snabdevanja grada Paraćina pijaćom vodom. 5.2 Opis litostratigrafskih jedinica 5.2.1 Proterozoik i paleozoik PROTEROZOIK Sericitski škriljci i metamorfisani ...
    ... hidrogeologiju ————— Nivo podzemnih voda Naziv rada: Uslovi formiranja oticaja reke Crnice - Pukotinski tip izdani ~> Eroziona ili tektonsko eroziona granica Karstni tip izdani L Istražno-eksploatacioni bunar SIS-1 Autor Anđelija Glogovac, G630/23. Izdan siromašna vodom Naziv priloga Hidrogeološki ...

  • Услови заштите подземних вода на територији Ковина

    Ђорђе Фићи (2023)
    Рањивост подземних вода, када је у питању загађивања, представља један од најбитнијих фактора који се испитује приликом планирања, отварања и одржавања изворишта за водоснабдевање са аспекта његове заштите. Извориште подземних вода ЈКП „Ковин“ формирано је у оквиру песковито-шљунковитих седимената квартарне старости. С обзиром на дате конкретне геолошке, хидрогеолошке и хидродинамичке карактеристике терена, односно степен истражености истих, за одређивање рањивости подземних вода овог подручја изабрана је GOD метода. Као параметарска, односно индексна метода, укључује познавање само три фактора: хидродинамичке карактеристике издани, ...
    Извориште подземних вода Ковин, рањивост подземних вода, карте рањивости, зоне санитарне заштите

  • Одређивање режима и резерви подземних вода на изворишту "Маринада" за потребе флаширања (планина Голија)

    Марија Парежанин (2022)
    На подручју планине Голија, 20 km сјевероисточно од Новог Пазара налази се извориште „Маринада” на изворишном дијелу Мочарског потока. Поменуто извориште карактерише бунар Б-1, дубине 61,1 m који је урађен 2004. године. На основу ширег сагледавања истражног подручја, утврђене су хидрогеолошке карактеристике подземних вода, у складу са претходним истраживањима, као и на основу нових прикупљених података, који су резултирали новим сазнањима,а и чине подлогу за даља истраживања. Циљ истраживања је утврђивање услова и могућности експлоатације подземних вода из бунара ...
    извориште „Маринада“, истраживања, бунар, подземне воде

  • Хидрохемија подземних вода лежишта бакла и злата "Чукару Пеки" код Бора

    Снежана Кретић (2022)
    Лежиште бакра и злата “Чукару Пеки” налази се у источној Србији на око 6 km удаљености од града Борa. Подручје истраживања карактеришу сложени геолошко-хидрогеолошки услови који директно утичу на формирање хемијског састава подземних вода. У овом раду проучаване су компоненте основног физичко-хемијског састава, као и присуство микрокомпоненти. Овакав приступ предметној проблематици спроведен је са циљем издвајања могућих хидрогеохемијских процеса који утичу на формирање различитих хемијских састава подземних вода у оквиру издвојених хидрогеолошких јединица. У циљу решавања постављеног проблема обрађени су ...
    физичко-хемијски састав, микрокомпоненте, јонски односи, хидрогеохемијски процеси, порекло подземних вода

  • Uslovi zaštite podzemnih voda izvorišta Migros u Slavkovici kod Ljiga

    David Novković (2023)
    Cilj izrade ovog rada je utvrđivanje ranjivosti podzemnih voda izvorišta “Migros” u Slavkovici kod Ljiga sa ciljem određivanja rasprostranjenosti zona sanitarne zaštite. Najpre su prikupljeni opšti podaci o području istraživanja, a nakon toga i geološki i hidrogeološki podaci. Nakon toga sledi analiza samog izvorišta sa tekstualnim i grafičkim opisom istražno-eksploatacionih bunara IEB-1 i IEB-2. Sledeće poglavlje opisuje ranjivost podzemnih voda u opštem smislu, da bi nakon toga usledio opis DISCO metode za ocenu ranjivosti. Nakon opisa same metode, ...
    zaštita podzemnih voda, zone sanitarne zaštite, ranjivost podzemnih voda, izvorište “Migros”

  • Заштита површинског копа Поље Е од подземних вода у 2023. години

    Никола Марковић (2023)
    Oдводњавање једног површинског копа треба да буде економично, једноставно и да обавља своју функцију.Функција одводњавања површинског копа је да се спречи доток површинских и подземних вода у радну зону површинског копа. У овом мастер раду је дато решење заштите површинског копа лигнита Поље Е од подземних вода у 2023. години и састоји се у спречавању дотока подземних вода, у радну контуру копа помоћу дренажних бунара.Овим решењем заштите површинског копа лигнита Поље Е од подземних вода ће се омогућити сигурна ...
    површински коп, одводњавање, Поље Е, подземне воде

  • Заштита површинског копа поље Е од подземних вода у 2023. години

    Никола Марковић (2023)
    Одводњавање једног површинског копа треба да буде економично, једноставно и да обавља своју функцију. Функција одводњавања површинског копа је да се спречи доток површинских и подземних вода у радну зону површинског копа. У овом мастер раду је дато решење заштите површинског копа лигнита Поље Е од подземних вода у 2023. години и састоји се у спречавању дотока подземних вода у радну контуру копа помоћу дренажних бунара. Овим решењем заштите површинског копа лигнита Поље Е од подземних вода ће се омогућити сигурна ...
    Површински коп, одводњавање, Поље Е, подземне воде