Претрага

Упит dcterms_subject_txt:рудник бакра Велики Кривељ

289 items

  • Verifikacija kombinovanog sistema za ugalj na površinskom kopu Ugljevik - Istok I

    Dejan Marjanović (2023)
    Transport jalovine i korisne mineralne sirovine, na površinskim kopovima predstavljaju vrlo bitan faktor u generisanju troškova, shodno podatku da učestvuje u ukupnim troškovima sa preko pedeset procenata. Zbog toga je potrebno veliku pažnju posvetiti dimenzionisanju i verifikaciji transportera angažovanih na površinskom kopu. Diskontinualni utovarno-transportni sistemi prestavljaju najzastupljeniji tip u površinskoj eksploataciji mineralnih sirovina. Specifične karakteristike ovih sistema omogućile su im široku upotrebu u najrazličitijim uslovima eksploatacije. Kontinualni transportni sistemi predstavljaju najčešće korišćen vid transporta na velikim kopovima uglja, gde ...
    Ugljevik, verifikacija, transportna traka, kamioni, Helix, Talpac

  • Geotehnički uslovi izgradnje deonice Novi Beograd-Surčin kao nastavak
    autoputa Beograd-Požega

    Aleksa Tomičić (2023)
    U završnom radu su analizirani uslovi izgradnje mosta na km 6+243.90 u sklopu deonice Novi Beograd-Surčin kao dela autoputa E-763 Beograd-Požega.Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih gotehničkih istraživanja i geostatički proračuni nosivosti pojedinačnog šipa i sleganja grupe šipova. Proračuni nosivosti pojedinačnog šipa urađeni su primenom statičke metode Brinč Hansena, na osnovu usvojenih veličina fizičko-mehaničkih parametara tla i primenom metode Bustamante & Gianeselli -1982,na osnovu rezultata terenskih ...
    geotehnička istraživanja, most, šipovi, nosivost, sleganje

  • Određivanje optimalnih parametara rada bušotina u gasliftu na naftnom polju K

    Marija Ilić (2022)
    Gaslift predstavlja veoma važnu mehaničku metodu eksploatacije. Ima značajnu ulogu u održavanju proizvodnje nafte, posebno kod zrelih polja kada prirodna energija ležišta nije dovoljna za iznošenje fluida na površinu. Ova mehanička metoda eksploatacije smatra se ekonomski najefikasnijom, posebno kod velikih polja za povećanje njihove produktivnosti. Od svih metoda eksploatacije gaslift je zastupljen sa 10%. Za rad gaslifta potrebne su velike količine gasa pa je određivanje optimalne količine gasa koja će se utiskivati veoma bitno. Takođe, raspodela količine gasa na više ...
    optimizacija, projektovanje, gas, gaslift

  • Vazdušni udari koji nastaju pri miniranju

    Lazar Radovanović (2023)
    Ukupna energija koja se oslobodi pri eksploziji određene količine eksploziva predaje se okolnoj sredini i manifestuje se kroz različite efekte. U produktivne efekte miniranja ubrajamo: drobljenje stenske mase do željene granulacije i premeštanje izdrobljene mase i njeno slaganje sa približno željenim oblikom gomile na željenom mestu. U neželjene i štetne efekte miniranja mogu se ubrojati: prekomerno drobljenje stenske mase u neposrednoj okolini bušotine, drobljenje stenske mase iza i sa strane minskog polja, odbacivanje pojedinih komada na velika rastojanja, seizmički ...
    vazdušni udari, nadpitisak, miniranje, sredstva za iniciranje, seizmograf, detonirajući štapin, Nonel sistem

  • Analiza otkopavanja bloka 2 i 6 u jami Rudnika antracita „Vrška Čuka “- Avramica

    Stefan Lujanov Filipović (2023)
    Otkopavanje je osnovna faza tehnološkog procesa podzemne eksploatacije uglja koje najvećim delom utiče i na ostale faze procesa podređujući ih krajnjem cilju. U najvećoj meri od načina otkopavanja zavisi sigurnost, tehnička i ekonomska efikasnost čitavog procesa podzemne eksploatacije uglja. U radu je prikazano rešenje otvaranja, razrade i otkopavanja blokova 2 i 6 u antracita „Vrška Čuka“ - Avramica, pri čemu se za otkopavanje primjenjuju stubni sistemi otkopavanja u različitim varijantama. Uglavnom se radi o otkopavanju debelih i srednje debelih ...
    analiza metode oktopavanja bloka 2 i 6, otvaranje i razrada, podgrađivanje

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... krečnjaka za restauraciju su veće u odnosu na vrednosti prividne zapreminske mase originalno ugrađenih krečnjaka (Slika 4.2). Razlog odstupanja u vrednostima se ogledu u tome što Je krečnjak za 41 t \ restauraciju „siromašniji“ šupljinama i kao rezultat toga ima veću vrednost prividne zapreminske ...
    ... karakterišu njegovu moć upijanja vode. Originalno ugrađeni krečnjaci pokazuju veću sposobnost upijanja vode pri atmosferskom pritisku u odnosu na krečnjake za restauraciju (S/ika 4.5) što Je posledica ı njegove veće otvorene poroznost, odnosno međusobne povezanosti pora. 43 Upijanje vode ...
    ... i fakultet, Beograd 3. Dr Bojan Kostić, docent, član komisije Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Datum odbrane: ZAHVALNOST Pre svega, najveću zahvalnost dugujem svojoj mentorki, prof. dr Vesni Matović, za svu pomoć, savete i nesebično deljenje znanja prilikom izrade master rada, kao i ...

  • Analiza stabinosti završnih kosina površinskog kopa „Zapadni Kostolac“

    Kosan Ivković (2022)
    U ovom završnom radu će se analizirati stabilnost završnih kosina površinskog kopa „Zapadni Kostolac''. Naime, to je površinski kop uglja, koji tek treba da počne sa radovima na otkrivanju i esploataciji korisne mineralne sirovine (uglja). Ležište ima generalno pločast oblik, koji zauzima površinu od 55.3 km2(od čega I ugljeni sloj zauzima površinu od 34.18 km2,a drugi 53.21 km2). Prostire se između reke Velike Morave i Požarevačke grede. Granice mu čine: reka Dunav na severu i veštačka granica,na zapadu, jugu ...
    površinski kop „Zapadni Kostolac“, ugalj, metoda A. W. Bishop-a, programski paket „Slide 2018“, karakteristični profili P1, P2 i P3

  • Uslovi formiranja oticaja gornjeg dela sliva reke Kolubare

    Slađana Simić (2023)
    U okviru završnog rada master akademskih studija sa temom "Uslovi formiranja oticaja gornjeg dela sliva reke Kolubare", proučavaju se ključni aspekti vodnih resursa u gornjem delu sliva Kolubare, obuhvatajući i njene sastavnice: Jablanicu, Obnicu, kao i prvu ujedno i najznačajniju desnu pritoku, reku Gradac.Cilj ovog istraživanja je analiza postojećih veza između hidrometeoroloških faktora i drugih prirodnih parametara kao što su fizičko-geografske karakteristike, geomorfološki aspekti, geološki faktori i hidrogeološki uslovi koji preovladavaju na istraživanom terenu i njihov uticaj na formiranje ...
    podzemne vode, površinske vode, formiranje oticaja, režim voda, bilans voda, gornji sliv reke Kolubare

  • Анализа режима истицања вода карстног врела Млаве

    Ивана Левајић (2023)
    На контакту ургонских кречњака и седимената терцијарне старости, у оквиру Кучајско-бељаничког масива,јавља се врелоМлаве. Карстна врела су кључни елемент у хидролошком циклусу карста, а Млава се издваја од других карстних врела Србијепо најдужем мониторингуводостајаи протицаја. За анализу режимаистицања вода врела Млаве, било је неопходно анализиратиклиматске, хидролошке, геолошке и хидрогеолошке карактеристике терена. Ови подаци су анализирани како би се разумео њихов утицај на режим истицања. На основу средње годишњих сума падавина, изабране су две карактеристичне године,1990. година (сушна година) и 2014. ...
    врело Млаве, карст, падавине, протицај, режим

  • Primena bespilotnih letilica za izradu 3D modela etaže u cilju određivanje optimalnih parametara bušenja

    Aleksandar Kostić (2022)
    Bušenje minskih bušotina je postupak izrade cilindričnih šupljina u steni i mineralnoj sirovini,u koje se stavlja određena količina eksploziva radi miniranja. U svetu se pojavio veliki broj softvera i savremenih tehnologija u cilju dobijanja što preglednijih podataka koji bi bili od koristi za određivanje geometrije minskog polja,rezultata nakon miniranja i sl.Fokus u ovom radu je na korišćenju bespilotnih letelica za izradu 3D MODELA etaže u cilju određivanja optimalnih parametara bušenja. O-Pitblast je aplikativni softver kreiran za planiranje, kontrolu i ...
    bušenje, bespilotne letelice ,softveri, miniranje , savremene tehnologije

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... Dunava, na jJužnom obodu Panonskog basena (slika 1). Ona predstavlja izduženu antiformu, koja se pruža pravcem istok-zapad sa dužinom od oko 78 km i najvećom širinom od oko 15 km. Najviši vrh je Crveni Čot (539 m), a od ostalih viših vrhova izdvajaju se Crni Čot (491 m), Lišajev Vrh (490 m), Lipov Čot ...
    ... završavaju se širim dolinama zbog lesne zaravni. Potoci sa severne strane pripadaju Dunavskom slivu, a potoci sa južne strane se ulivaju u Savu. Neki od većih potoka Jesu Kraljevac, Dubočaš, Dumbovački potok, potok Čerević itd (Čučulić - Trifunović & Rakić, 1977). : \eMepvH » až R. BO 3petbaHMH |=| ...
    ... rejonizaciji Schmida (slika 2) oni ulaze u sastav Sava zone, Jadar-Kopaonik bloka i Zapadnih ofiolita Vardara (Schmid et al. 2008). Adria navlake velikog kretanja ALCAPA II Biharia navlake - Srpskomakedonske ( Supragetik navlake - Getk navlake. [ Danubijan NHEE adar-Kopaonk. | ___LIVAVOUJ ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... ranijih istraživanja Je navedena literatura preuzeta Je iz tumača za list Beograd (Marković i dr., 1984). Najveći prostori na ovom listu su ravničarski, a samim tim ı najmanje proučeni usled velike pokrivenosti. Zahvaljujći dubokim bušenjima koji su vezani za istraživanja nafte, kao i za hidrogeološke ...
    ... nije mera sadržaja gline, već indikator količine i plastičnosti sitnih čestica u agregatu. Što je dobijeni rezultat veći, znači da je materijal čistiji, odnosno, da je prisutna veća količina peska u odnosu na čestice glinovitog karaktera. Materijal za ispitivanje je pripremljen u skladu sa napred ...
    ... nasipima jer Je stabilan, dobro drenira vodu i ima visoku nosivost. Ovakav šljunak ima visoki udeo zrna većih od 2 mm dok finih čestica ima malo. Minimalno 50% materijala mora biti veće od 2 mm u prečniku dok se manji deo materijala može sastojati od peska a glina ili prah moraju biti prisutni ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... Ćeramide na Rudniku, kao sirovine za TGK (2009. godine) svrstano u prvu grupu, drugu podgrupu ležišta tehničko-građevinskog kamena. 1.4. Geneza ležišta Ležište dacita Ćeramide pripada vulkanskoj oblasti Rudnik - Ljig u okviru koje su izdvojene tri veće mase ecfuzivnih stena. Najvećoj, na potezu ...
    ... Ćeramide se nalazi na zapadnim obroncima planine Rudnik koji se pružaju ka severozapadu u pravcu markantnog. vulkanskog neka, ili vrha Ostrvice (758 m). Na zapadu se nalazi vis Konjevac (614 m), a na jugu Mala (676 m) ı Velika Kelja (627 m). Veći deo okoline ležišta ima karakteristike planinskog ...
    ... generalno predstavlja severozapadni nastavak masiva Rudnika prema Ljigu. U hidrografskom pogledu šire područje istražno-eksploatacionog prostora ležišta dacita Ćeramide predstavlja relativno malu površinu pa se na njemu i ne nalaze neki veći vodotokovi osim nekoliko manjih potočića koji se nizvodno ...

  • Анализа рудних парагенеза и алтерација у Pb-Zn лежишту Благодат

    Бранко Костић (2023)
    Опробавани узорци из бушотина набушених од стране Грот А.Д. у склопу лежишта Благодат коришћени су у циљу приказивања рудних парагенеза, присутних околорудних измена и степена алтерације стена. Истраживање је изведено применом методе рудне микроскопије, петролошком анализом узорака и коришћењем методе скенирајуће електронске микроскопије са енергетско дисперзивним спектроскопом (СЕМ-ЕДС). Анализом резултата утврђено је присуство две парагенетске фазе сукцесије рудних минерала. Старија фаза од рудних минерала садржи: сфалерит, галенит и пирит, док млађа фаза садржи и халкопирит. Разлика између фаза првенствено ...
    благодат, рудник Грот, рудна микроскопија, петролошка анализа, СЕМ-ЕДС

  • Bondov radni indeks olovo cinkove rude rudnika "Lece"

    Dobrisav Lukić (2023)
    Ovaj završni rad sastoji se od opšteg i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su opšti podaci o rudniku Lece, i opšte karakteristike Pb-Zn rude iz ovog rudnika. Potom je prikazan tehnološki proces prerade ove rude od drobljenja i prosejavanja, preko mlevenja i klasiranja, potom procesa flotiranja minerala olova i minerala cinka i na kraju proces odvodnjavanja proizvoda koncentracije. U opštem delu završnog rada dat je kratak osvrt na usitnjavanja sa zakonima usitnjavanja i postupkom određivanja Bondovog radnog indeksa. U specijalnom ...
    Bondov radni indeks, rudnik ,,Lece”, olovo-cinkova ruda, meljivost

  • Избор технологије откопавања на примеру рудника ,,Штаваљ’’

    Иван Вукашиновић (2022)
    Тема овог завршног рада је избор технологије откопавања и приказ модификоване стубно-коморне методе откопавања на примеру рудника „Штаваљ“. У првом делу рада дати су основни подаци о руднику. У другом делу рада дат је приказ методе откопавања. У трећем делу су приказана остала техничка решења. На самом крају су дати капацитети, продуктивност, као и безбедност и здравље на раду и заштита животне средине.Технологија откопавања је подељена по фазама. Постоје четири фазе. У првој фази се израђује откоп, у ...
    Модификација методе, Централно поље, рударство, припрема, откопавање, рудник „Штаваљ“

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... (obuhvataju pravce od sever-severoistok-jug Jugozapad do istok-severoistok-zapad- jugozapad). Zbog veliki broj merenja uzetih u statističku analizu (532 merenja) i obradu podataka, koji utiču na veću detaljnost dijagrama, uočeno je postojanje više manjih povlašćenih pravaca pružanja rasednih struktura ...
    ... deformacionih faza, odnosno njeni efekti nisu u velikoj meri prisutni u lokalnim geološkim strukturama. Za nju je karakteristično prisustvo strmih rasednih struktura, reversnih ıi sa naglašenim levim ili desnim horizontalnim kretanjem, sa malo većim uticajem desnog smicanja. Njen uticaj je verovatno ...
    ... Crni vrh (2139 m) , zatim Strmenica (2122 m), Zekova Glava (2117 m), Kosara (2079 m), Troglav (2072 m) i mnogi drugi. Dok se među jezerima ističu najveće, Biogradsko jezero (Slika 2.2 b) i jezera Pešića, Ursulovačko i Malo Ursulovačko, Šiško i Malo Šiško. Slika 2.2 – a) Bjelasica, pogled sa Žarskog ...

  • Geološke karakteristike jedinice Istočno-Vardarskih ofiolita (Centralna Srbija)

    Nikolina Ćirić (2022)
    Istraživano je područje Istočne-Vardarske zone (Centralna Srbija) kao deo značajne geotektonske jedinice-Vardarske zone. Cilj ovog rada je da se kroz usko bavljenje jedinicom Istočno-Vardarski ofioliti, njenom litologijom, internim sklopom, kao i odnosima prema drugim jednicama, pruži određeni doprinos razumevanju njenog položaja i uslovima smeštanja u okviru šire Vardarske zone i njenog značaja u geologiji Balkanskog poluostrva. Koristeći se standardnom metodom geološkog kartiranja po unapred određenim lokalitetima, proučavane su jedinice u široj zoni područja centralne Srbije. Izdvojeni su metamorfiti Srpsko ...
    Istočno-Vardarski ofioliti, Karbonatni pokrov, Srpsko-makedonska masa, Centralna Srbija

  • Избор и прорачун погона окрета самоходног транспортера „BRs 2400“ на ПК „Дрмно“

    Марко Рудовић (2022)
    Погон окрета самоходног транспортера представља сложен проблем, коме је потребно систематично прићи и сагледати све узроке настанка проблема, као и аспекте дугогодишњег неадекватног одржавања. На основу тога и решење није лако и једноставно, већ захтева одговоран приступ проблему. Главни проблем погонских група базира се на великим ударима приликом покретања, што условљава појаву ломова зубаца зупчаника, због поремећених оса улежиштења самих зупчаника. Поред тога, долази до честе замене лежајева услед различитих преоптерећења, као и отказа (ломова) завртањске везе међуредуктора са ...
    рударство, самоходни транспортер, погон окрета, редуктор, одржавање

  • Rang i maceralni sastav uglja ležišta Glisnica (Pljevaljski basen, Crna Gora)

    Mališić Anđela (2022)
    Ležište uglja Glisnica, pripada Pljevaljskom ugljonosnom basenu (Crna Gora) i nalazi se 180 km sjevero-istočno od Podgorice. Površina Pljevaljske kotline pod jezerskim neogenim sedimentima iznosi 18 km2. U okviru jezerskih sedimenata koji leže transgresivno preko tvorevina različite starosti izdvajaju se: podinske gline (1M2), ugljeni sloj (2M2) i povlatni laporci (3M2). Ugalj ležišta Glisnica po kvalitetu svrstava se u lignite sa relativno visokim sadžajem vlage, povišenim sadržajem pepela i ukupnog sumpora i donjom toplotom sagorjevanja prosječno 10.989 kJ/kg, što odgovara ...
    lignit, maceral, refleksija huminita, ježišta Glisnica