Претрага
218 items
-
Анализа примењених система за транспорт парафинске нафте
Алекса Труфуновић (2023)Цевоводни транспорт обезбеђује транспорт нафте великог капацитета на велике даљине и представља безбедан, економичан и еколошки прихватљив вид транспорта флуида.Сирове нафте са високим садржајем парафина имају високе температуре течења стога и неповољне карактеристике за транспорт нафтоводима.Током цевоводног транспорта високо вискозних нафти, како би се избегло стињавање и постигао квалитетан проток неопходно је користити посебне технике транспорта.Рађено је истраживање за изотермни и неизотермни проток парафинске нафте.Параметри који су рачунати у су пад притиска при изотермном струјању флуида, пад температуре дуж ...Алекса Труфуновић. Анализа примењених система за транспорт парафинске нафте, 2023
-
Određivanje bilansa i radijusa uticaja izvorišta podzemnih voda fabrike „A & P” (Dobanovci)
Dimitrije Zbiljić (2022)Istraživanja koja su sprovedena na izvorištu kompanije “A&P” d.o.o. u Dobanovcima imaju za cilj utvrđivanje bilansa i radijusa uticaja bunara izvorišta.Izvorište se nalazi u Dobanovcima i sastoji se od 2 eksploataciona bunara (B-1 i B-2/15) koji kaptiraju izdan do 50 m dubine.U cilju sprovođenja simulacije režima eksploatacije podzemnih voda, na izvorištu je izrađen, hidrodinamički model režima podzemnih voda. Izrada modela urađena je metodom konačnih razlika i sastoji se iz nekoliko faza.. Izraženi model zasniva se na simulaciji trodimenzionalnog strujanja ...Dimitrije Zbiljić. Određivanje bilansa i radijusa uticaja izvorišta podzemnih voda fabrike „A & P” (Dobanovci), 2022
-
Одређивање режима и резерви подземних вода на примеру изворишта за водоснабдевање насеља Велики Поповац (Петровац на Млави)
Наталија Гавриловић (2022)Извориште подземних вода МЗ Велики Поповац чини један експлоатациони бунар дубине 184 m. Хидрогеолошки параметри водоносне средине одређени су тестовима црпења. (једним тестом у пролећном периоду и једним тестом у летњем периоду), док су квалитативне карактеристике подземних вода одређене хидрохемијским методама. Главни циљ ових истраживања је дефинисање резерви подземних вода на предметном изворишту, а све у вези са чињеницом да корисник изворишта подземних вода, има обавезу да, према законској одредби, овери билансне резерве подземних вода у складу са важећим ...Наталија Гавриловић. Одређивање режима и резерви подземних вода на примеру изворишта за водоснабдевање насеља Велики Поповац (Петровац на Млави), 2022
-
Кречњаке брече на подручју Лучана (Милојевића брдо)
Мирослав Радета (2023)Задатак овога рада је био, потврда сазнања да је ово географско подручије Лучана (Милојевића брдо) изграђено од кречњачких творевина. После краћег описа географског положаја, прегледа ранијих истражијања и геологије ширег подручија усмерили смо пажњу на лабараторијске методе. Анализа и интерпретација добијених резултата изведена је на основу испитивања 11 различитих узорака, прикупљених са истраживаног подручија. Поред наших лабараторијских испитивања, ослањали смо се на претходна истраживања и публиковане резултате ранијих испитивања. Наши резултати су показали да је 7 узорака од 11 ...Мирослав Радета. Кречњаке брече на подручју Лучана (Милојевића брдо), 2023
-
Одређивање квантитативно-квалитативног режима подземних вода - пример изворишта за водоснабдевање Мачванског Прњавора
Ђурђа Милојковић (2023)Основна делатност јавног комуналног предузећа Водовод -Шабац, је производња и испорука воде, као и одвођење и пречишћавање отпадних вода. Систем водоснабдевања града Шапца обухвата три градска изворишта: ППВ „МалиЗабран”, ППВ „Табановић” и ППВ „Прњавор”са укупно 400 km водоводне мреже, док систем прикупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода града Шапца обухвата 200 km канализационе мреже. Циљ израде овог рада је извориште водоснабдевања насеља Мачвански Прњавор, које чини два бунара, ознака Б-1 и Б-2, дубина 36,00 m и 37,00 m, чија ...Ђурђа Милојковић. Одређивање квантитативно-квалитативног режима подземних вода - пример изворишта за водоснабдевање Мачванског Прњавора, 2023
-
Методологије екстракције корисних елемената из рударског отпада
Александра Мијаиловић (2023)Из разлога све већих потреба становништва за минералним сировинама,а све мање могућности за експлоатацију и прераду минералних сировина,како из разлога осиромашења лежишта, тако и из разлога све строжијих захтева за заштиту животне средине, велики број истраживања данас је усмерено на неконвенционалне методе прераде минералних сировина, посебно прераде минералних сировина из рударског отпада.Рударски отпад поред тога што садржи велики број загађујућих материја које негативно утичу на животну средину и људско здравље,садрже и велики број и велику количину корисних компонената које ...Александра Мијаиловић. Методологије екстракције корисних елемената из рударског отпада, 2023
-
Моделирање дисперзије прашине при експлотацији кречњака на површинском копу Заграђе
Јелена Остојић (2022)Данашња популација суочава се са низом проблема који прате сам развој човечанства, као што су велике потребе за ресурсима из којих произилази и веће загађење животне средине. Један од проблема јесте загађеност ваздуха, који не само да утиче на загађење средине, већ и озбиљан утицај има на здравље популације.Моделирање нам помаже у предвиђању будућих загађења и кретања загађених маса ваздуха. Модели и ако не могу у потпуности приказати реални еколошки систем, играју битну улогу када је у питању заштита ...Јелена Остојић. Моделирање дисперзије прашине при експлотацији кречњака на површинском копу Заграђе, 2022
-
Hidrogeološke karakteristike šireg područja izvorišta Jazak na Fruškoj Gori
Aleksandar Balubdžić (2023)Izvorište Jazak se nalazi u istoimenom selu na severu Srbije, u opštini Irig, na južnimpadinama Fruške Gore. Izvorište Jazak čini jedan istražno-eksploatacioni bunar dubine 128 m,koji kaptira krečnjake i dolomite donje i srednje trijaske starosti, i koji se koristi za flaširanje podzemnih voda. Na širem području, južno od sela Jazak, se nalazi pogon za flaširanje podzemne vode „Jazak“, na teritoriji kojeg postoji istražno-eksploatacioni bunar dubine 176m, koji kaptira peskovite krečnjake i peščare badenske starosti, i koji se koristi za ...istražno-eksploatacioni bunar, test crpenja, parametri vodonosne sredine, režim, bilansne rezerve izvorištaAleksandar Balubdžić. Hidrogeološke karakteristike šireg područja izvorišta Jazak na Fruškoj Gori, 2023
-
Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Crnice
Anđelija Glogovac (2023)Područje istraživanja obuhvata sliv reke Crnice zauzima područje centralnog delaSrbije.Nalazi se između varoši Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku,sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Analizirane su hidrogeološke i hidrološke karakteristike za višegodišnji osmatran period (1961-2021), uz osvrt na geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike istražnog područja, koje predstavljaju bitan faktor zbog svog uticaja na osmotrene hidrološke podatke.Analizom režima padavina pomoću podataka sa kišomerne stanice Ćuprija,metodom aritmetičke sredine, došlo se do vrednosti prosečne višegodišnje sume padavina od 668 ...Anđelija Glogovac. Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Crnice, 2023
-
Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine
Dragan Živković (2024)Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...Dragan Živković. Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine, 2024
-
Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“
Mihajlo Topalović (2023)Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...Mihajlo Topalović. Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“, 2023
-
Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"
Aleksa Tomičić (2024)Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...Aleksa Tomičić . Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki", 2024
-
Процена животног циклуса депонија летећег пепела из процеса сагоревања лигнита у термоелектранама у Србији
Огњен Адамовић (2023)Велика количина енергије у свету се и даље добија сагоревањем различитих врста угљева. Поред тога што његово сагоревање има веома штетне последице по здравље људи и околине, велики проблем представља и летећи пепео који настаје његовим сагоревањем, а који се третира као отпад и у највећим количинама одлаже на депоније. Количине се процењују на милијарду тона на годишњем нивоу. Само у Србији је до овог тренутка депоновано ко 250 милиона тона летећег пепела, који је настао сагоревањем лигнита. Међутим, ...Огњен Адамовић. Процена животног циклуса депонија летећег пепела из процеса сагоревања лигнита у термоелектранама у Србији, 2023
-
Хидрохемија подземних вода лежишта бакла и злата "Чукару Пеки" код Бора
Снежана Кретић (2022)Лежиште бакра и злата “Чукару Пеки” налази се у источној Србији на око 6 km удаљености од града Борa. Подручје истраживања карактеришу сложени геолошко-хидрогеолошки услови који директно утичу на формирање хемијског састава подземних вода. У овом раду проучаване су компоненте основног физичко-хемијског састава, као и присуство микрокомпоненти. Овакав приступ предметној проблематици спроведен је са циљем издвајања могућих хидрогеохемијских процеса који утичу на формирање различитих хемијских састава подземних вода у оквиру издвојених хидрогеолошких јединица. У циљу решавања постављеног проблема обрађени су ...физичко-хемијски састав, микрокомпоненте, јонски односи, хидрогеохемијски процеси, порекло подземних водаСнежана Кретић. Хидрохемија подземних вода лежишта бакла и злата "Чукару Пеки" код Бора, 2022
-
Utvrđivanje opravdanosti domeljavanja KK/FeS2 u flotaciji Lece
Jovan Ivanović (2023)Domeljavanje kontrolnog koncentrata, uopšte, je proces koji se primenjuje u procesu flotiranja ruda obojenih metala kako bi se oslobodila srasla zrna i povećalo iskorišćenje korisnih komponenata. Ovaj postupak je od suštinskog značaja za optimizaciju proizvodnje metala i smanjenje gubitaka, ali je neophodno pažljivo analizirati opravdanost njegove primene u svakom specifičnom slučaju. U ovom master radu iztraživanje je sprovedeno u postrojenju za flotacijsku koncentraciju rude Lece. Istraživanje je sprovedeno u cilju utvrđivanja opradvadnosti domeljavanja kontrolong koncetrata pirita. Razmatrani su određeni ...Jovan Ivanović. Utvrđivanje opravdanosti domeljavanja KK/FeS2 u flotaciji Lece, 2023
-
Geološke karakteristike miocensko-pliocenskih sedimenata na prostoru šire okoline Čerevića
Katarina Raičković (2023)Glavna tematika ovog rada predstavlja upoznavanje sedimentološko-stratigrafskih osobina terena šire okoline Čerevića i generalnog prostora Fruške gore na osnovu kojih se daljom interpretacijom rekonstruišu depozicione sredine perioda neogena sa ciljem prikazivanja njegove osobene promjenjljivosti. S tim u vezi, na osnovu sprovedenih istraživanja postavljena je hipoteza o generalnom trendu dinamične smjene sredine u vidu plitkovodnih uslova ispredsprudne padine srednjeg miocena koji postepeno pokazuju prelaz u uslove prodelte u donjem panonu. Dalje, ova sredina poprima kontinentalni karakter aluvijalnog toka u gornjem ...Katarina Raičković. Geološke karakteristike miocensko-pliocenskih sedimenata na prostoru šire okoline Čerevića, 2023
-
Strukturne karakteristike stenskih formacija na kontaktu Jadarske i Drinske tektonske jedinice (Zapadna Srbija)
Konstantin Jovanović (2023)Priloženi rad predstavlja produkt dvogodišnjeg istraživanja u okolini rudnika Veliki Majdan. Podaci su prikupljani tokom 2022. i 2023. godine, a podrazumevali su terenske opservacije i obradu strukturni podataka radi analize plikativnog i disjunktivnog sklopa. Analizom plikatvnog sklopa dolazi se do saznanja da se naborni sistemi formiraju pre i uporedo sa nastajanjem glavne strukture ovog regiona „Zvornički šav“. Ova struktura predstavlja jednu od najbitnijih kontaktnih i rasednih zona koja omeđava „Jadarski blok“ na severu, Drinsko-Ivanjičku jedinicu na jugu, a pruža ...Konstantin Jovanović. Strukturne karakteristike stenskih formacija na kontaktu Jadarske i Drinske tektonske jedinice (Zapadna Srbija), 2023
-
Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника
Наталија Радосављевић (2022)Планина Копаоник смештена је у централном делу Србије и има правац пружања северозапад-југоисток. Копаонички масив се простире на око 2750 km2. Део планине је 1981. године проглашен националним парком, а његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m nmv. Границе југозападног обода чине: јужну границу представља река Ситница, источну и северну границу ток реке Ибар, док је западна граница дефинисана геологијом која представља границу између Пештарске висоравни и копаоничког обода. На истражном подручју се налазе локалитети (Новопазарска бања, ...Наталија Радосављевић. Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника, 2022
-
Геолошке и хидрогеолошке подлоге у изради студије процене утицаја на животну средину, на примеру постројења за третман отпадних водау Лозници
Ирена Круљ (2022)Изградња постројења за третман отпадних вода планирана је у општини Лозница, на обали реке Дрине. Обзиром да се комуналне воде, заједно са водама из индустрије испуштају директно у реку, њен квалитет је знатно погоршан, што има велики утицај и на подземне воде. Основни циљеви истраживања јесу упознавање са геолошким и хидрогеолошким условима и подлогама за изградњу постројења за третман отпадних вода, као и упознавање са потенцијалним и постојећим загађивачима. Анализирани су и оцењени квалитети свих чинилаца животне средине који ...Ирена Круљ. Геолошке и хидрогеолошке подлоге у изради студије процене утицаја на животну средину, на примеру постројења за третман отпадних водау Лозници, 2022
-
Razvoj geobaze kritičnih sirovina u rudarskom otpadu i prateć e veb aplikacije za analizu i prikazivanje rezultata
Miodrag Ristović (2022)U EU postoji nekoliko baza podataka sekundarnih sirovina, u kojima su prikazane različite karakteristika ovih sirovina. Nažalost u Republici Srbiji ne postoji razvijena baza, koja se tiče industrijskih sekundarnih sirovina, posebno u oblasti rudarstva, gde je i pojava ovih sirovina najprisutnija. Ovaj rad je baš iz tih razloga i urađen, kako bi se razvila početna baza koja daje informacije o sekundarnim mineralnim sirovinama koje su vezane za oblast rudarstva, kao i povezivanje baze sa kartom i prikazivanje prethodno ispitivanih ...Miodrag Ristović. Razvoj geobaze kritičnih sirovina u rudarskom otpadu i prateć e veb aplikacije za analizu i prikazivanje rezultata, 2022