Претрага

Упит dcterms_subject_txt:пумпа високог притиска

226 items

  • Modeliranje zona uticaja od vazdušnog udara na površinskom kopu „Zagrađe“

    Milica Radeka (2022)
    Kada su u pitanju površinski kopovi u Republici Srbiji, što je posebno karakteristično za kopove uglja, veliki problem predstavlja visok stepen urbanizacije okoline samog kopa. Neretko su kuće od kopova udaljene samo nekoliko stotina metara. U takvim uslovima čak i primena odgovarajućih mera i poštovanje tehnološke discipline nisu garant odsustva uticaja površinskog kopa na životnu sredinu. U slučaju Površinskog kopa„Zagrađe-5“ karakteristično je odsustvo urbanizacije u neposrednoj blizini kopa. Pa i pored toga, da bi se ocenila veličina i stepen ...
    vazdušni udari, miniranje, Površinski kop Zagrađe

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Savremene bušilice za rotaciono - udarno bušenje na površinskim kopovima

    Jovana Blagojević (2023)
    Postupak bušenja rotaciono-udarnim bušilicama trokonusnim krunama je najrasprostranjeniji postupak bušenja na velikim površinskim kopovima u svijetu. U mnogim zemljama rotaciono-udarno bušenje predstavlja osnovni sistem bušenja minskih bušotina, kojim se mogu bušiti vertikalne i kose minske bušotine velikih prečnika i dubine. Konusne ozubljene krune izrađuju se za bušenje stijena različite čvrstoće. Danas se u svijetu proizvodi više tipova kruna po veličini i obliku zuba. Bušilice sa trokonusnim krunama za rotaciono-udarno bušenje se sve više modernizuju i usavršavaju prilagođavajući se najtežim ...
    rotaciono-udarno bušenje, savremene bušilice, trokonusne krune, oprema za bušenje, pribor za bušenje

  • Бинарни циклус за производњу електричне енергије

    Петар Драгаш (2023)
    Овај дипломски рад истражује бинарни циклус као иновативну методу производње електричне енергије, која се истиче високом ефикасношћу и еколошком одрживошћу. Бинарни циклус представља технолошки напредну алтернативу традиционалним термоелектранама које користе класичне парне циклусе. У раду је наглашена еколошка важност бинарног циклуса. Уместо директног коршћења високо-температурних извора попут геотермалних извора или индустријских отпадних топлота, бинарни циклус користи ниске-температурне изворе у комбинацији са радном течношћу са нижим тачкама кључања. Ова техника смањује емисију штетних гасова и потенцијално негативне утицаје на ...
    бинарни циклус, геотермални флуид, радни флуид, излазна снага, термодинамички степен корисности, измењивач топлоте, карнотов циклус, троугласти циклус

  • Tretman otpadne isplake pri bušenju na moru

    Selena Mirković (2023)
    Postoje različite vrste isplake ,može se napraviti podela na: isplake na bazi vode (slatke i slane), isplake na bazi ulja i specijalne fluide . Nastanak otpada za vreme bušenja bi trebalo što je više moguće sprečiti i smanjiti. Otpad koji nastaje pri bušenju, ukoliko je moguće, treba reciklirati i ponovno upotrebiti, kako bi se što manja količina otpada trajno zbrinula odlaganjem. Pri bušenju na moru postoje tri glavne mogućnosti zbrinjavanja otpada: ispuštanje u more/ocean, utiskivanje u podzemlje i zbrinjavanje na ...
    splaka, bušenje na moru, postupanje sa otpadom, utiskivanje u podzemlje, obrada i odlaganje na kopnu

  • Modelovanje hazarda od tecišta na području Ljubovije

    Aleksa Jovanović (2022)
    Usled sve veće potrebebe za širenjem urbanih područja i izgradnji infrastrukturnih objekata sve se više gradi u geotehnički nepovoljnim terenima. Samim tim ljudski životi i materijalna dobra su sve više ugrožena raznim hazardima. Hazard od tečenja predstavlja jednu od najproblematičnijih hazarda jer nastaju bez upozorenja i sa velikom brzin tečenja noseći sve pred sobom. Usled jako skupe i vremenski zahtevne procedure ispitivanja svake kosine u urbanim područijima javila se potreba za empirijskim ili polu empirijskim modelovanjem hazarda od tecišta. ...
    tecišta, modelovanje od hazarda, Ljubovija, poplave 2014, Flow-R

  • Примена облака тачака у анализи стабилности неподграђеног тунела

    Miljana Milković (2022)
    Тунели су подземне конструкције, које имају знатно већу дужину у односу на ширину попречног пресека. Изградња тунела може да се постигне на више начина, бушењем, копањем, минирањем и неким од нових савремених метода. У Oвчарско –кабларској клисури налазе се више тунела, који су распоређени уз леву обалу Западне Моравe. Тунели су на овим просторима настали поступком минирања, што сведоче и многи трагови у стени. Овај део терена изграђују тријаски кречњаци и они дуги низ година стоје без пограде. Након ...
    тунел, тријаски кречњаци, кинематска анализа, параметри чврстоће на смицање , нестабилни блокови

  • Седиментологија подине неогеног језерског басена ширег подручја Слатине (ист. Србија)

    Филип Манојловић (2022)
    Стене источне Србије имају разноврсан састав и начин постанка. Поред тога, у њима су лежишта сировина које су неопходне за функционисање данашњег друштва. У овом раду су проучаване горњокредне седиментне стене подине неогеног језерског басена шире околине села Слатине код Бора. Стене су узорковане на терену бушотинама, а затим проучаване у лабораторији где су извршена оптичка и хемијска испитивања. Оптичка испитивања су подразумевала преглед стена под микроскопом, док су хемијска испитивања подразумевала калциметрију. У бушотини која је израђена су ...
    седиментологија, источна Србија, кластити

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... irit je alteracioni front oko mineralizovanih tela; karakteriše se visokim sadržajima Au bez Cu, naročito po obodu zona sa visokim koncentracijama bakra i zlata (1 - 10 g/t Au). U ovoj zoni su uočene i diskontinuirane, ali visoke anomalne vrednosti sadržaja Pb i Zn (vezane su za disiminacije ili ...
    ... između dva otkopa na podetaži ne prelazi 8 metara. Ova metoda omogućava simultano otkopavanje na više nivoa ili podetaža. Organizacija fronta radova postavlja uslov da niža podetaža ne zaostaje za višom više od 25 metara, čime se obezbeđuje maksimalni ugao zarušavanja u ležištu od 45 stepeni. Na osnovu ...
    ... miniraju u fazama. Otkopni hodnici na nižim podetažama pomeraju se osno u odnosu na one na višim nivoima, tako da se otkopni hodnik na nižem nivou nalazi na sredini rastojanja između dva hodnika na višem nivou. Ovakav raspored hodnika formira romboidne otkope, pri čemu svaka lepeza obuhvata dva ...

  • Процена хазарда од одроњавања у регионалним размерама, на путном правцу Краљево-Ушће

    Павле Манасијевић (2022)
    Карактеристика путева у кањонима и клисурама јесу појаве одроњавања, наглог откидања једног или више блокова стене од стенске косине који се даље гравитационо крећу. Магистрални пут између града Краљева и места Ушћа, који пролази кроз клисуру и долину реке Ибар, је један од таквих путева у Србији, познат по честим одронима. Тема овог мастер завршног рада јесте одређивање хазарда од одроњавања на овом путу, на предметној деоници између места Маглич и насеља Ушће, укупне дужине од 23,46 километара. Терен је ...
    одрони, хазард, регионална анализа

  • Петрографски састав угља лежишта Тамнава западно поље (Колубарски басен)

    Владимир Крстић (2022)
    Лежиште угља ,,Тамнава''-Западно поље, припада Колубарском угљоносном басену који захвата површину од око 600 km2.Налази се на око 50 km југозападно од Београда и простире се у средњем и доњем току реке Колубаре и њених притока Тамнаве и Пештана. У северном делу угаљ је био близу површине терена, а идући ка југу простире се на већим дубинама. Угљоносна серија је изграђена од миоценских седимената понтског ката, портаферског подката – 2М23 који су развијени у плитководној фацији. Подину образују пескови ...
    лигнит, мацерал, рефлексија, Тамнава западно поље

  • Praćenje koncentracija čestica PM2.5 i PM10 u Beogradu-Sezonske varijacije, izvori zagađenja i implikacije po zdravlje

    Petar Medić (2023)
    Ovaj master rad istražuje koncentraciju čestica PM2.5 (čestica sa prečnikom manjim od 2,5 mikrometra) i PM10 (čestica sa prečnikom manjim od 10 mikrometara) u Beogradu, analizira sezonske varijacije ovih čestica, identifikuje glavne izvore zagađenja vazduha u gradu i procenjuje implikacije po zdravlje stanovništva. Korišćeni su podaci o koncentraciji PM2.5 i PM10 čestica prikupljeni tokom višegodišnjeg istraživanja vazdušnog kvaliteta u Beogradu. Analiza sezonskih varijacija otkriva značajne fluktuacije u koncentraciji čestica tokom različitih godišnjih doba, sa posebnim naglaskom na zimski period kada ...
    Vazduh, Čestice, PM2.5 , PM10, Izvori, Zdravlje

  • Procena uticaja na životnu sredinu PK krečnjaka Dobrilovići

    Irena Bogner (2022)
    U składu sa zakonskom regulativom u Republici Srbiji, u ovom radu predstavljena je procena uticaja na životnu sredinu projekta eksploatacije litotamnijskog krečnjaka novootvorenog ležišta površinskog kopa „Dobrilovići“. Prema Rudarskom projektu eksploatacije krečnjaka iz ležišta “Dobrilovići“ kod Loznice, završnom konturom kopa biće zahvaćen samo mali deo geološki određenih granica ležišta. Do kraja eksploatacionog ciklusa, po projektu je to prvih 20 godina, rudarski radovi će napredovati nekoliko stotina metara u dužinu, ali i par desetina metara u dubinu. Kod izgradnje površinskog ...
    Površinski kop „Dobrilovići”, Procena uticaja na životnu sredinu, Zaštita životne sredine, Litotamnijski krečnjak, Analiza uticaja na životnu sredinu

  • Проспекција антимона, злата, сребра, олова и цинка у рејону Ивањице

    Вук Милић (2022)
    У рејону Ивањице, у околини насеља Лиса, налази се више малих хидротермално метасоматских лежишта антимона која су геолошки истраживана и експлоатисана пре, за време и после Другог светског рата. Са новим сазнањима о генези лежишта злата и полиметала нарочито крајем XX и XXI века, подручје Ивањице које је металогенетски рејонирано као рудно поље, оцењено је као перспективно не само у погледу антимона већ и епитермалних лежишта злата карлинског типа и минерализације олова и цинка. Њихова геолошка истраживања су започета ...
    Антимонит, Ивањица, проспекција, карлински тип лежишта злата, полиметали

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... predstavlja izduženu antiformu, koja se pruža pravcem istok-zapad sa dužinom od oko 78 km i najvećom širinom od oko 15 km. Najviši vrh je Crveni Čot (539 m), a od ostalih viših vrhova izdvajaju se Crni Čot (491 m), Lišajev Vrh (490 m), Lipov Čot (472 m), Gradac (471 m). Može se podeliti na dve reljefne ...
    ... Litološki su predstavljeni konglomeratima, peščarima, ı glinama u višim delovima stuba. Na Jjužnim padinama Fruške gore donjomiocenski sedimenti pripadaju članovima Vrdničke formacije koji se od sedimenata na severu razlikuju najviše po prisustvu uglja. Sedimenti su različitih boja pa se nazivaju ...
    ... badenski sedimenti su opservirani na više tačaka u okviru istraživanog područja. Litološki su jako raznovrsni ı pojavljuju se u vidu glinovitih i peskovitih slabovezanih sedimenata, laporaca, tufova, peščara i sprudnih krečnjaka. U okolini Rakovca opservirano Je više badenskih litoloških članova. Na ...

  • Убрзано померање Земљиних магнетних полова: узроци и последице

    Марко Млађеновић (2023)
    Положаји Земљиних магнетних полова континуирано се прате више од једног века. За северни и јужни магнетни пол Земље је карактеристично не само да нису насупрот један другом, него да се сваки креће различитом брзином која се мењала током времена. Последњих деценија брзина њиховог кретања се знатно повећала. Северни магнетни пол се креће брзином од око 55 km годишње, што је три пута брже него што се кретао до средине 1990. године, док је кретање јужног геомагнетног пола спорије и ...
    Земљино магнетно пољe, спољашње језгро, тектоника плоча, навигациони системи, електромагнетно зрачење

  • Uporedna analiza Q i GSI klasifikacije za definisanje parametara smičuće čvrstoće stenske mase

    Vojislav Đorđević (2023)
    Problem odabira parametara čvrstoće na smicanje intenzivno ispucale, izotropne stenske mase, koja se može smatrati kontinuumom, predstavlja jedan od najvažnijih i najizazovnijih koraka pri analizama stabilnosti kosina, tunela, temelja i drugih objekata koji se izvode u stenskoj masi. Stoga, za potrebe izrade završnog rada master akademskih studija studijskog programa Geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je uporedna analiza dva klasifikaciona sistema koji nude mogućnost određivanja parametara smičuće čvrstoće stenske mase. Osnovni cilj pisanja ovog rada je detaljna analiza dva klasifikaciona ...
    stenska masa, parametri smičuće čvrstoće, klasifikacije stenske mase, MC kriterijum loma, analiza stabilnosti

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... periodu, kada su temperature 29 ionako visoke, a mnogo je više izražen noću nego tokom dana, no ovaj fenomen je izražen ı tokom zime. Efekat zavisi od veličine gradskog Jezgra. Temperature su različito raspoređene unutar velikih gradova i uvijek su znatno više u urbanizovanim dijelovima grada sa ...
    ... za izradu samog rada jeste upoznavanje sa (hidro)geotermalnim karakteristikama istražnog područja, a sa njima i ostalim karakteristikama koje su više ili manje relevantne za pomenutu temu rada (geomorfološke, hidrološke, hidrometeorološke, geološke, hidrogeološke). Sadržaj Završnog rada jJe s ...
    ... međudržavno, i ka ostatku Evrope. Semberija je izuzetan razvojni privredni centar naročito u poljoprivredi, gdje predstavlja žitnicu države, koji sve više uslovljava naseljavanje regije iz unutrašnjosti i šire. Geografske karakteristike regije su objašnjenje u sljedećim podnaslovima. 2.1.1. Osnovni ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... srednje mesečnih temperatura vazduha za isti period. Na dijagramu se uočava da se najviše padavina izluči u maju ı junu mesecu. Od jula, količina padavina opada, pa ponovo dolazi porasta u oktobru. Temperature su najviše u letnjim mesecima, kad su i najveće količine padavine, dok u zimskom periodu ...
    ... Duž granice sa Bugarskom, severo- istočno od Pirota, pruža se planinski venac Stare planine. Najviši vrh je Midžor (2170 mnm). Kao delovi Stare planine, izdvajaju se karstni masiv Vidliča i Visoka. Najistaknutija uzvišenja su: Vidlič (1371 mnm), Vučja (1180 mnm), Basarski kamik (1373 mnm), Petlovica ...
    ... od Pirota. Prosečna nadmorska visina kreće se od oko 500 mnm u ravničarskim delovima terena, do maksimalne visine od 1371 mnm, koliko iznose najviše tačke planine Vidlič. Kroz opštinu Pirot prolazi autoput E- 80, pruga Beograd- Niš- Sofija, kao i put Pirot- Babušnica- Leskovac (M- 9), koji vodi ...

  • Димензионисање система завојних пумпи

    Марија Дивац (2024)
    Овај завршни рад се бави димензионисањем система завојних пумпи (Progressive Cavity Pumps - PCP) које се широко користе у нафтној и гасној индустрији, нарочито за подизање тешких и вискозних флуида. Завојне пумпе су се показале као ефикасно решење у бушотинама са сложеним условима,захваљујући својој способности да транспортују флуиде са високим садржајем чврстих честица и гаса.Рад обухвата анализу кључних параметара као што су вискозност, густина, дубина бушотине и притисак, који су пресудни за избор одговарајуће пумпе.Применом софтверског алата извршена је ...
    завојне пумпе, димензионисање, експлоатација нафте, вискозни флуиди, софтверска симулација, PCP пумпе