Претрага

Упит dcterms_subject_txt:utiskivanje u podzemlje

580 items

  • Procena aktivnosti upravljanja održavanjem opreme za dubinsko bušenje nafte i prirodnog gasa

    Iva Filipov (2024)
    Primarni fokus održavanja je sprečavanje zastoja u radu, koji može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Redovne provere i monitoring performansi opreme omogućavaju pravovremeno otkrivanje problema i smanjenje rizika od havarija. U ovom kontekstu, korišćenje naprednih tehnologija, poput softverskih alata za upravljanje održavanjem, igra značajnu ulogu u optimizaciji procesa. Osim tehničkog održavanja, obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i sigurnosnim procedurama je od suštinskog značaja. Efikasna komunikacija između članova tima i jasne smernice za rad doprinose smanjenju rizika i povećanju produktivnosti. Upravljanje održavanjem takođe zahteva analizu troškova, kako bi ...
    održavanje, zastoj, oprema, upravljanje, efikasnost, ekonomičnost
    ... pneumatski klinovi, elevatori, stremenovi, sve u zavisnosti od primenjenog načina bušenja. (1) 10 _ . ' . • . . ( . ~ - > _ , , x ~ a e uay==enuII_L_AALAALJAAL_ALALJAN– ~ | _ S o m a v v v v v u k k z u n I N n u u u ž N NNNNNNNA / s „ , : Š Slika ...
    ... (4) U prošlosti, kod starijih tipova održavanja tehničkih sistema, tipične veličine grupa za održavanje u proizvodnji kretale su se između 5 ı 10% od ukupnog operativnog osoblja. Međutim, u savremenim uslovima, s obzirom na proporcionalnu veličinu održavanja u odnosu na operativne grupe u procesu ...
    ... njihovih brtvi i konusa zrna matice inserata, uzimajući u obzir eroziju, potrebno je dopuniti rezervoare maziva i ponovo ugraditi dleto u bušotinu. Preporučuje se da se ova dleta ne čuvaju u nafti ili ulju dok se ne primenjuju; mnogo je bolje čuvati ih u čistoj vodi. (2) 17 4. UPRAVLJANJE I KONTROLA ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... cigle. U jami J-4 zastupljen je u intervalu od 0.0-1.30m. Temelj; U intervalu od 0.0-2.10m, temelj je izveden u vidu slaganog ili nabacanog kamena - SUVO ZIDANJE sa čvrstim vezivom, osim u gornjem delu gde je primećena veća količina uklopaka cigle. Generano, zidani kameni temelj u jami J-4 je u odlčnom ...
    ... dosta građevinskog šuta, uglavnom cigle. U jami J-2 zastupljen je u intervalu od 0.0-0.8m. Temelj; U intervalu od 0.0-2.20m, temelj je izveden u vidu slaganog zidanog kamena - SUVO ZIDANJE. U jami J-2, zidani kameni temelj ima primetno bolje vezivo nego u prethodnoj jami J-1. Prilikom otkopavanja ...
    ... heterogenog sastava. Zastupljen je cigle. U jami J-3 zastupljen je u intervalu od 0.0-1.30m. Temelj; U intervalu od 0.0-2.30m, temelj je izveden u vidu slaganog zidanog kamena - SUVO ZIDANJE. U jami J-3, zidani kameni temelj ima primetno bolje vezivo nego u jami J-1. Prilikom otkopavanja istražne jame ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... kapacitet mašine u t/h 50 - vreme rada mašine u Jednom satu u minutima (50 min) Kui – dozvoljena težina u kašici (9 t) t - usvojeno vreme utovara, istovara i manevrisanja u jednom ciklusu, (2 min) L_ - srednja dužina transporta rude u m (150 m) 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, Vv ...
    ... – vreme aktivnog rada mašine u jednom satu (min.). Vku – zapremina zasipa u kašici (m?), t— vreme utovara, istovara i manevrisanja u ciklusu (min.), Lsr - srednja dužina transporta (m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (km/h) Ukupno vreme ...
    ... aktivnog rada mašine u jednom satu (min.). KKjk – težina rude u korpi kamiona (18 t), 44 Lsr - srednja dužina transporta (500 m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (15 km/h) t— vreme utovara, istovara i manevrisanja u ciklusu (min.), t=tu+ ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... pretežno opšteg i regionalnog karaktera, a u manjem obimu detaljnog karaktera. Od detaljnih istraživanja pominjemo ova koja su rađena za rekonstrukciju raskrsnice na početku dionice u Morinju, potom za izgradnju više objekata u Risnu i u Orahovcu. U periodu od 2019. do 2020.godine na lokaciji ...
    ... mora u blizini obale. Na širem prostoru duž puta ima više izvora i vrulja na obali, u neposrednom zaleđu kao i u moru. Izdašnosti ovih hidrogeoloških pojava su promjenljive, od minimalne pa do više desetina pa i stotina I/sec u hidrološkom maksimumu, kakvi su na primjer Sopot i Ljuta. U hidrološkom ...
    ... neposredno iznad mora u Bokokotorskom zalivu, na dionici od Lipaca do Ljute. Padine brda su velikog nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta su oko 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... pretežno opšteg i regionalnog karaktera, a u manjem obimu detaljnog karaktera. Od detaljnih istraživanja pominjemo ova koja su rađena za rekonstrukciju raskrsnice na početku dionice u Morinju, potom za izgradnju više objekata u Risnu i u Orahovcu. U periodu od 2019. do 2020.godine na lokaciji ...
    ... mora u blizini obale. Na širem prostoru duž puta ima više izvora i vrulja na obali, u neposrednom zaleđu kao i u moru. Izdašnosti ovih hidrogeoloških pojava su promjenljive, od minimalne pa do više desetina pa i stotina I/sec u hidrološkom maksimumu, kakvi su na primjer Sopot i Ljuta. U hidrološkom ...
    ... neposredno iznad mora u Bokokotorskom zalivu, na dionici od Lipaca do Ljute. Padine brda su velikog nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta su oko 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran ...

  • Sinteza i karakterizacija vanadata alkalnih metala sa elementima retkih zemalja

    Anđela Jovanović (2024)
    Predmet i cilj pisanja ovog rada su sinteza i karakterizacija vanadata alkalnih metala sa elementima retkih zemalja. Prilikom ovih istraživanja, ispitivan je sistem REE2O3–V2O5–KF, gde REE predstavlja trovalentni katjon izabranih elemenata retkih zemalja (Y, Sm, Eu, Gd, Er, Yb). Ovo istraživanje bazirano je na sintezi kristala, nakon čega su dobijeni kristali posmatrani pod binokularnom lupom, analizirani metodom rendgenske difrakcije na polikristalnom materijalu (XRPD) i metodom skenirajuće elektronske mikroskopije sa energetsko-disperzivnom spektroskopijom (SEM-EDS), kako bi se utvrdile karakteristike dobijenih kristala. ...
    elementi retkih zemalja, sinteza kristala metodom fluksa, vanadati alkalnih metala, rendgenska difrakcija, SEM-EDS metoda

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... brečiziran, kao ı da je kasnije cementovan kovelinom. Sfalerit i galenit su u tragovima, uglavnom u obodnim delovima rudnog tela. Pojave samorodnog S uočene su u u vidu prorastanja u sulfidima ili kao kasnija faza u vidu nagomilanja ili prožilaka po obodu ležišta. Šupljikava silicija je uočena ...
    ... menja učešće litoloških jedinica u njenom sastavu. U strukturi formacije preovladavaju vulkaniti andezitskog sastava i njihovi vulkanoklastiti, a u manjoj meri u njima se nalaze sočiva sedimenata pretežno laporovitog sastava. Ova jedinica je dobro istražena i u njenim vulkanitama je formirana ...
    ... – vreme aktivnog rada mašine u jednom satu (min), Vku — zapremina zasipa u kašici (m*), t — vreme utovara, istovara ı manevrisanja u ciklusu (min), L.sr— srednja dužina transporta (m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (km/h). Ukupno vreme ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... 47 1. UVOD U radu je predstavljena geološka građa terena, metode koje se koriste u paleontologiji sa procesima konzerviranja i restauracije fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake. Fosilna asocijacija pronađena Je u crvenim glinovitim peskovima, koji su se formirali u vrtačama gornjotrijaskih ...
    ... pronađeni su na dva izolovana lokaliteta. U lokalitetu Šećerovac u donjem toku Dubrave, otkriveni su sivi masivni do debelo slojeviti rekristalisali mikritski krečnjaci koji sadrže vidljive ostatke algi i bivalvija (Slika 2) (Stejić, 2009). U ataru sela Riđake, u starim kamenolomima otkriveni su re ...
    ... sedimentima sarmata, pri čemu u nižim delovima dominiraju glinovito-peskoviti, a u višim peskovito-šljunkoviti sedimenti (Rajčević, 1978). Sedimentološka ispitivanja u donjem toku Dobrave otkrila su 10 metara visoke glinovito-peskovite sedimente, sa alevritskim glinama u donjem delu. Materijal je ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... Milanovac (OGK) sa legendom Nakon utiskivanja magmatske intruzije, ovi kredni sedimenti su podlegli metamorfnim promenama, pa se na samom kontaktu sreću korniti i skarnovi. Sveži i kompaktni dvoliskunski graniti se nalaze u zapadnom delu površinskog kopa, dok se u centralnom delu nalazi biotitski ...
    ... samu cksploataciju kamena Jer Je najčešće bez vode u letnjem periodu (Erić, P., et al. 2000). Granitoidni masiv Bukulje se Javlja u vidu sočivastog magmatskog tela koje je u zapadnom delu utisnuto u devon — karbonske škriljce, a u istočnom delu u sedimente kredne starosti (sl. 2.5). | Zona s ...
    ... ove vrste gabra, koji se dalje izvoze u zemlje širom sveta na preradu blokova, sečenje i finalnu obradu (oko 50 % u Mozambik, a ostatak u Italiju, Belgiju, Španiju i druge zemlje). Godišnja proizvodnja GNA u Zimbabveu je desetine hiljada m* što je na primer, u 2016. godini, imalo vrednost od 45 ...

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... Endred formaciji, a deponovani su u distalnim delovima jezera, u profundalu, gde je dubina basena bila veća od priliva sedimenata. U bušotinama u severnom delu područja, Endred formacija nedostaje, preko sarmata leže sedimenti Alđe formacije. To su sedimenti koji su u bušotinama predstavljeni laporovito ...
    ... Turbiditi su vezani za završnu fazu zatvaranja Neotetisa i nalaze se u istočnim i severnim delovima planine. U zapadnim delovima terena konstantovani su krečnjaci i laporci deponovani u sprudnim uslovima (Toljić et al. 2013). U krednim krečnjacima se mogu naći ostaci makrofaunc poput školjke Inoceramus ...
    ... kamen. Lokalitet Je izgrađen od smene srednjozrnog i finozrnog peščara ı krečnjaka. Peščari se u donjem delu stuba javljaju u slojevima do 20 cm debljine, dok su u višim delovima nešto tanji. U peščarima Je slabo izražena horizontalna laminacija. Krečnjak se Javlja kao masivan i sadrži peskovitu ...

  • Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini OŠ “Dule Karaklajić” u Lazarevcu

    Marija Stanarević (2023)
    Veliki broj stanovništva, pre svega u razvijenim i urbanizovanim sredinama, je konstantno izložen visokom nivou buke. Buka ima veoma negativan uticaj na zdravlje ljudi, iz tih razloga je Svetska zdravstvena organizacija svrstala buku u grupu zagađivača. Završni rad pod temom „Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini OŠ „Dule Karaklajić“ u Lazarevcu“ se sastoji od devet poglavlja u kojima su prikazani svi koraci, oprema i metode za modeliranje buke u urbanoj sredini. Vršena je metoda ručnog brojanja saobraćaja na terenu ...
    buka, modeliranje, merenja

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... obavljena u cilju izrade ovog završnog rada obuhvataju terenski i laboratorijski rad. Terenski rad obuhvatio je uzorkovanje uzoraka iz materijala sa separacije ,,Gemax” u Zemunu. Laboratorijska ispitivanja uražena su u laboratoriji Arhitektonsko-građevinskog instituta u Beogradu kao i u laboratoriji ...
    ... čime Je potvrđena njegova heterogenost. Ovaj šljunak se često koristi u građevinarstvu, kao dekorativni materijal u uređenju dvorišta i parkova, ali i u akvaristici zbog svoje neutralne hemijske prirode. Dunavski šljunak u okolini Zemuna posebno je cenjen zbog svoje estetske i funkcionalne vrednosti ...
    ... čestica u agregatu. Što je dobijeni rezultat veći, znači da je materijal čistiji, odnosno, da je prisutna veća količina peska u odnosu na čestice glinovitog karaktera. Materijal za ispitivanje je pripremljen u skladu sa napred navedenim standardom (Slika 7). Ispitivanje se sprovodi u cilindru ...

  • Квалитет ваздуха и утицај на здравље становништва у граду Крагујевцу

    Никола Петровић (2022)
    У оквиру обрађене теме у овом раду приказани су приоритетни аспекти заштите квалитета ваздуха у граду Крагујевцу. Како је захтевани квалитет ваздуха прописан законом, у уводном поглављу дате су смернице из закона који уређује начин прикупљања, обраде, чувања и извештавања јавности о добијеним подацима у поступку анализе квалитета ваздуха. Као основ за детаљну анализу квалитета ваздуха, кроз поглавља ''Ваздух'' и ''Извори и загађујуће супстанце у ваздуху'' дефинисане су опште карактеристике овог медијума и карактер извора загађења, као и типови ...
    Квалитет ваздуха у Крагујевцу, Емисија загађивача у Крагујевцу, Суспендоване честице PM10 , Мере заштите

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... zasniva se na principu utiskivanja vode pod pritiskom u nezacevljenu bušotinu na određenim izolovanim dužinama (etažama) u dva ciklusa. Prvi (uzlazni) ciklus podrazumeva stupnjevito povećanje pritiska (do određene prethodno definisane veličine pritiska) ı merenje protoka (u litrima) na manometru ...
    ... (ou / 8p) BABl|/0A0p8Z uuu C*0) = !|! > utuuz“1y – u u u s TV :A015n I (1-1v / 1) 801 ns | rstozi | roms | __I _| (uluu) 8UJJA (ad/(y aououvV) ( u ž s } u o u u 2 / 3 ) ( a o u y u y U 3 1 ) O O N O O r 0 8 0 7 0 9 Og OP O m Z O N ...
    ... *IV_:dd OA!U (umu) utui | *|V – !u ! 1V (umu) utu | *|V - U!UU | “|V {(umu) utur | *IV – ul 1 *V_ 1A OAU :XI OAMU TA OAIU {umu) urur } *V – u | *V_:AJ OA!U (umu) ujur | *IV – UfuI !+y FH OA!U {(umu) urur } *V – u | +y ? OA!U P E OA!U (umur) ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... slici 5.3.3. se vidi polarna svetlost u mestu Žepče u BiH u noći između 10. i 11. maja 2024. godine. Posebno je retka pojava to što se polarna svetlost videla i u Srbiji (Slika 5.3.4.) i Crnoj Gori (Slika 5.3.5.). Slika 5.3.3 Polarna svetlost u mestu Žepče u BiH (https://pbs.fwimg.com/media/GNONig2 ...
    ... površine Zemlje. Oko Zemlje formira se oblast magnetosfere, u kojoj se oseća uticaj geomagnetnog polja, u pojedinim pravcima čak i više hiljada kilometara od Zemljine površine. U spoljašnjim slojevima magnetosfere, oblik magnetnih linija je u različitoj meri deformisan, kao posledica interakcije ma ...
    ... reakcija transformacije vodonika u helijum što predstavlja dominantan vid oslobađanja energije); radijacijska zona (zona u kojoj je povećan fluks gama-zraka nastalih u jezgru koji interaguju sa materijom i dalje se emituju sa manjom cnergijom) i konvektivna zona (zona u kojoj se Javlja konvektivno kretanje ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... slike 7.7 uočavamo da se u periodu I, maksimalni proticaj je registovan u aprilu što je ujedno i najveći proticaj u osmatranim periodima (9.48 m?/s), u periodu II maksimalni proticaj zabeležen je takođe tokom aprila (7.40 m?/s) dok je u periodu III maksimalan proticaj zabele u martu (7.77 m?/s). Tokom ...
    ... i značajnih promena vrarijansi u tri osmatrana perioda. U I periodu Je zaključujemo da Je prisutna cikličnost vlažnih i sušnih perioda, dok su u II ı III periodu pisutne klimatske promene u značajnoj meri utiču na prisustvo ekstremnih vrednosti. Primenom alata u okviru ArcGIS programa utvrđena ...
    ... RHMZ-a). Dugačka je 28.6 km, izvire u Sisevcu na vrelu Crnice, a utiče u Veliku Moravu zapadno od Paraćina (slika 2.1.). Uzvodno od Sisevca Crnica se nastavlja u Drašljivicu, dugačku 3.2 km tako da ukupna dužina Crnice sa Drašljivicom iznosi 31,8 km. Ona u celosti teče od severoistoka ka jugozapadu ...

  • Modeliranje buke u urbanoj sredini na primeru OŠ Dragiša Mišović u Čačku

    Anđela Filipović (2023)
    Izveštaji pokazuju da buka životne sredine, a posebno buka drumskog saobraćaja, ostaje glavni ekološki problem koji utiče na zdravlje i dobrobit miliona ljudi u Evropi. Dvadeset posto evropske populacije je izloženo dugotrajnim nivoima buke koji su štetni po njihovo zdravlje. To odgovara više od 100 miliona ljudi u Evropi. Podaci takođe sugerišu da ciljevi politike o buci u životnoj sredini nisu postignuti. Na osnovu projekcija, malo je verovatno da će se broj ljudi izloženih buci značajno smanjiti u budućnosti ...
    Buka, modeliranje, merenje, metoda model

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... ć, MeHTOp Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet 2. Prof dr. Tomislav Šubaranović, član Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet 3. Doc. dr Ivan Janković, član Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet Datum odbrane: Rezime: U završnom radu prikazane su ...
    ... deponiji pepela i šljake u cilju obnavljanja ekosistema. 10 3.2. Struktura površina po nameni korišćenja Po DRP-u uraŽenog u IRM Bor 2013 god, pri odlaganju pepela i šljake dolazi do formiranja deponije pepela i šljake unutar povšinskog kopa. Dinamika odlaganja se vrši u tri faze (slika 3.1.): ...
    ... se pri drenaži zemljišta u Srbiji kao hidraulički filter materijal najviše koristi prirodni šljunak granulacije 5-25 mm. U konkretnom slučaju iznad cevi predlaže se ugradnja hidrauličnog filter materijala, u obliku prirodnog šljunka granulacije 5-25 mm. Visisna šljunka u drenaži bi trebala da ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... iz avgusta 2021. godine u zoni kosine pristupnog puta u jugoistočnom delu sa detaljem zone u kojoj je došlo do pojave nestabilnosti 1.8. Geološka građa terena u zoni karakterističnih profila kosine pristupnog puta u jugoistočnom delu površinskog kopa "Ćeramide" U geološkoj građi dela terena ...
    ... hidroizolacija izrađenih kanala u cilju sprečavanja dotoka podzemne vode u telo nasipa i kosine pristupnog puta u ovom delu površinskog kopa. #1 Nikola 4nđelić 506.70 506 48 50p9508.6 50738 aR — *“Č· || 502.44. Slika 4.3. Položaj profila u zoni kosine pristupnog puta u jugoistočnom delu površinskog ...
    ... avgusta 2021. godine u zoni kosine pristupnog puta u Jugoistočnom delu sa detaljem zone u kojoj je došlo do pojave nestabilnosti................aaaaaa a aaaaeaaaeaaaaaeaaaeaaiaavavtt 9 Slika 1.3. Izgled dacita...........aaaaa a daaaeeaiaiteateNtttto, 3 Slika 1.4. Izgled pristupnog puta u jugoistočnom ...