Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Тамнава ,,Западно поље

155 items

  • Tehnologija izrade jamskih prostorija u jami “Jaradno” Ibarskih rudnika kamenog uglja - Baljevac

    Luka Marković (2022)
    U ovom završnom radu, shodno temi, obrađena je tehnologija izrade i podgrađivanje prostorija jame,,Jarando” Ibarskih rudnika kamenog uglja-Baljevac, sa posebnim osvrtom na izgradnju prostorija otvaranja i pripreme otkopnog polja OP-3. Uvodni deo govori o teoretskim postavkama i načinu dimenzionisanja jamskih prostorija i tehnologiji izrade jamskih prostorija primenom bušačko minerskih radovima.U cilju definisanja tehnologije izrade bušačko-minerskih radova na konktetnom slučaju prostorija otvaranja i pripreme otkopnog polja OP-3 Ibarskih rudnika kamenog uglja izvrpen je pregled opštih podataka vezanih za geografski ...
    izrada podzemnih prostorija, bušačko-minerski radovi, podzemna eksploatacija, ugalj, Ibarski rudnici kamenog uglja - Baljevac

  • Систем анализа рада бушотине X

    Анастасија Мирјанић (2023)
    Нодална анализа је систематски приступ побољшању производног система нафте и гаса, користи се за детаљну процену целокупног производног система. Свака компонента у производној бушотини или све бушотине у производном систему могу се оптимизовати да би се постигао најекономичнији жељени проток. Развој гасног или нафтног поља, односно израда бушотина је са економског аспекта јако скуп процес и посао и управо због тога је неопходно обезбедити да свака компонента у систему, од лежишта до краја односно до сепаратора, функционише што боље. ...
    нодална анализа, оптимизација, производни систем, производња, гасна бушотина

  • Проспекција антимона, злата, сребра, олова и цинка у рејону Ивањице

    Вук Милић (2022)
    У рејону Ивањице, у околини насеља Лиса, налази се више малих хидротермално метасоматских лежишта антимона која су геолошки истраживана и експлоатисана пре, за време и после Другог светског рата. Са новим сазнањима о генези лежишта злата и полиметала нарочито крајем XX и XXI века, подручје Ивањице које је металогенетски рејонирано као рудно поље, оцењено је као перспективно не само у погледу антимона већ и епитермалних лежишта злата карлинског типа и минерализације олова и цинка. Њихова геолошка истраживања су започета ...
    Антимонит, Ивањица, проспекција, карлински тип лежишта злата, полиметали

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... Svako naftno polje daje naftu određenih karakteristika, gustine i viskoznosti. Sadržaj parafina je ključni parametar koji se analizira pri određivanju tečljivosti nafte. U prirodi je teško naći dve nafte istog sastava. U Tabeli 2.3 date su karakteristike domaćih nafti sa 9 naftnih polja u Vojvodini ...
    ... rešenja za transport. (Tolmač, 2020, str. 8-10) Tabela 2.3 - Prednosti sadržaja parafina i temperature tečenja nafti sa nafinih polja u Vojvodini, Srbija Naftno Polje Sadžž/g Šiiršfina Tačka tečenja (C) Gus(t ŽZI;Ž 31)5 – Kikinda 7,54 18 842,2 Elemir 7,47 24 861,5 Boka 15,95 38 869,7 Jermenovci ...
    ... uklanjanje parafina iz tubinga Je Još u početnoj fazi. Na domaćim naftnim poljima strugač se primenjuje na preko 300 bušotina. (Danilović & sar., Laboratorijsko ispitivanje i simulacija procesa taloženja parafina u naftnoj bušotini polja Turija u Vojvodini, 2011) 19 U postupku "pigging" (Slika 5.2) ...

  • Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini Doma zdravlja u Pančevu

    Stefan Mandić (2024)
    Prisustvujemo epohi gde buka predstavlja veoma rasprostranjen i moderan fenomen koji možemo deklarisati kao problem. Svedoci smo toga da moderni problemi zahtevaju malo drugačiji pristup nego u prošlosti, odnosno zahtevaju moderna rešenja. Samim tim, vremenom je došlo do modernizacije alata,u ovom slučaju došlo je do razvoja modela za rasprostiranje buke koji su se vremenom unapređivali pa tako danas imamo jedno moćno sredstvo za borbu protiv buke u vidu kompjuterskog softvera.Ovaј master rad, pod nazivom „Modeliranje buke u urbanoj sredini ...
    buka, zvuk, saobraćaj, modeliranje, merenje buke
    ... veći od maksimuma na upravnoj liniji. U dalekom polju karakteristika usmerenosti poprima oblik karakteristike usmerenosti dipola. Sa ilustracija zvučnog polja kvadropola jasno se, takođe, može uočiti prelaz od bliskog zvučnog polja na daleko zvučno polje. [Praščević, Cvetković, 2005| 2.3 Prostiranje ...
    ... ukoliko to izričito nije zahtevano nekim standardom. [Praščević, Cvetković, 2005] Daleko polje Blisko , ! Slobodno || i Revorboraciono ! polje poljo 6dB 9rastojanje , ! Slika 23: Zvučno polje u okolini izvora buke Udaljavajući se od izvora, na rastojanjima koja su veća od čevrtine najveće ...
    ... dolazi se u oblast koja ima karakteristike slobodnog zvučnog polja. U ovoj oblasti dominara uticaj direktnih zvučnih talasa od izvora (zato se često oblast naziva - direktno zvučno polje) i važe sve zakonitosti slobodnog zvučnog polja (npr. nivo buke opada 6[dB] sa dupliranjem rastojanja od izvora) ...

  • Избор технологије откопавања на примеру рудника ,,Штаваљ’’

    Иван Вукашиновић (2022)
    Тема овог завршног рада је избор технологије откопавања и приказ модификоване стубно-коморне методе откопавања на примеру рудника „Штаваљ“. У првом делу рада дати су основни подаци о руднику. У другом делу рада дат је приказ методе откопавања. У трећем делу су приказана остала техничка решења. На самом крају су дати капацитети, продуктивност, као и безбедност и здравље на раду и заштита животне средине.Технологија откопавања је подељена по фазама. Постоје четири фазе. У првој фази се израђује откоп, у ...
    Модификација методе, Централно поље, рударство, припрема, откопавање, рудник „Штаваљ“

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... Saraka i taložnici na koti 302 m na obodu kopa. Površina koju zauzima eksploataciono polje iznosi 3921 ha. Potrebno je napomenuti da se najbliži stambeni objekti nalaze na rastojanju od oko 100-200 m zapadno od površinskog kopa Veliki Krivelj. Do decembra 2018. godine, površinski kop i pogon ...
    ... brzina i pravac vetrova. U Boru ı okolini najčešća su zapadno-severozapadna strujanja, a zatim istočna, Jugoistočna i zapadna. Ovi vetrovi su u svim godišnjim dobima pa i po mesecima najčešći. Najveće srednje brzine se Javljaju kod zapadno-severozapadnih strujanja. U Boru ıi okolini srednja godišnja ...
    ... budući da u okolini kopa nema naselja niti izdvojenih stambenih jedinica. Najbliži stambeni objekat je na rastojanju od oko 250 m, zapadno od kopa, a 500 m zapadno od odlagališta Saraka. Na prostorima na kojima je završena eksploatacija i eventualno odlaganje jJalovine preporučuje se što brža ...

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... vlage u pepelu. U narednom periodu, planira se snabdevanje ugljem uglavnom iz PK "Tamnava Zapadno polje" (80%) i delimično iz PK "Polje E" (20%). Osnovne karakteristike kvaliteta uglja sa PK „Tamnava Zapadno polje“ su: Toplotna moć 5.600-10.200 kJ/kg (srednja vrednost 7.170 kJ/kg) Sadržaj vlage ...
    ... i uklanjanja SOx, troškova izgradnje ı eksploatacije, kao i hemijskog sastava goriva i količine dimnih gasova. Nažalost, mnoga postrojenja na Zapadnom Balkanu su stara i neopremljena za odsumporavanje i denitrifikaciju, što ih čini Jednima od najlošijih u Evropi po pitanju zaštite životne sredine ...
    ... sumpora 0,3-0,8 % (srednja vrednost 0,44%) Sadržaj sagorivog sumpora 0,04-0,45 % (srednja vrednost 0,19%) Osnovne karakteristike uglja sa PK „Polje E” su: Toplotna moć 5.200-14.000 kJ/kg (srednja vrednost 8.370 kJ/kg) Sadržaj vlage 30-55 % (srednja vrednost 48,7%) Sadržaj pepela 8-19 % (srednja ...

  • Побољшање рада дубинске пумпе на клипним шипкама модификацијом потисног вентила

    Страхиња Симовић (2022)
    Већ дуги период током историје производње нафте, дубинске пумпе на клипним шипкама су први и у многим случајевима једини избор када су у питању механичке методе експлоатације. Правилан одабир сваког појединачног елемента система омогућава оптимизацију која са собом повлачи бенефите у виду повећавања ефикасности и смањења трошкова. Тренутно примењени систем дубинских пумпи на клипним шипкама на лежишту „Т“ обезбеђује стабилну производњу и реализацију годишњих планова производње без већих проблема. У овом раду је приказан начин оптимизације система за механичку ...
    дубинска пумпа, оптимизација, прорачун опреме, потисни вентил

  • Geološke karakteristike ležišta opekarske sirovine u ležištu “Batulovce” kod Vlasotinca

    Milanka Mađarević (2023)
    Ležište „Batulovce“ se nalazi severno 3 km,zapadno od gradskog naselja Vlasotince. Opekarska sirovina iz ležišta „Batulovce“ ,na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja pripada glinovito-peskovitim alevritima (glina 23%, pesak 24% i alevrit 53%). Ležište je istraženo bušotinama sa kontinuiranim jezgrovanjem u više navrata 2006, 2013 i 2020. godine. Izbušena je 41 istratna bušotina. Ukupna dužina bušenja iznosi 826,6 metara. Laboratorijska ispitivanja, u cilju utvrdjivanja kvaliteta i mogućnosti primene opekarske sa ležišta „Batulovce“ radjena su tokom svih perioda istraživanja na uzorcima uzetim ...
    Batulovce, opekarska sirovina, geološka gradja, istražni radovi, kvalitet sirovine

  • Геомагнетни премер на секуларној станици KELE-1001 (Келебија) у мају 2018. године

    Панта Андрејић (2024)
    У овом раду је приказана методологија геомагнетног премера на секуларној станици Келебија. Мерења су изведена у периоду од 08. до 12. маја 2018. године и састојала су се од регистрације дневних варијација, мерења апсолутних вредности угловних елемената и компонената вектора геомагнетог поља и одређивања астрономског севера. Овај вид мерења се често назива магнето-варијациона мерења и саставни су део државног геомагнетог премера за праћење и проучавање геомагнетног поља у систему простор-време.У оквиру обраде података израчунате су апсолутне и базне вредности ...
    секуларна станица, регистрација варијација, апсолутна и базна мерења
    ... Publications;: pp.1- 286.; Warszaw; Mihajlović S., Djordjević A., Obradović M.:"Trodimenzionalno predstavljanje dnevnih varijacija geomagnetskog polja - Evropske opservatorije"; Naučni skup - Savremeni trendovi razvoja geofizike - Zbornik radova; p.p.211-217; 1996. MnuxajimopBHh J.C.:"MOJIEJI H3PAJIE ...
    ... 05.-11.05.2018. TrOJIHHE SEKULARNA STANICA: KELEBIJA - 1001 GEOMAGNETSKA OPSERVATORIJA GROCKA (GCK) DNEVNE VREDNOSTI KOMPONENATA GEOMAGNETSKOG POLJA DATUM dXkel (nT) dXgck (nT) dXraz (nT) DATUM dYkel (nT) dYgck (nT) dYraz (nT) 09/05/2018 21879.5 22688.7 - 809.2 09/05/2018 1858.1 1887.6 -29.5 ...
    ... 05.2018./ EIIOXA: 2018,5 SEKULARNA STANICA: KELEBIJA - 1001 GEOMAGNETSKA OPSERVATORIJA GROCKA (GCK) DNEVNE VREDNOSTI KOMPONENATA GEOMAGNETSKOG POLJA DATUM dXkel (nT) dXgck (nT) dXraz (nT) DATUM dYkel (nT) dYgck(nT) | dYraz(nT) 09/05/2018 21879.5 22688.7 - 809.2 09/05/2018 1858.1 1887.6 -29.5 ...

  • Геолошке карактеристике подручја Сјенице

    Вук Радевић (2022)
    Користећи се подацима прикупљеним током теренског рада и литературним подацима описане су геолошке карактеристике подручја Сјенице. Дат је опис формација мезозојске старости. Приказане су особине кварцних пешчара, доломитичних кречњака, масивних кречњака тријаса. Дати су прикази седиментних стена које изграђују офиолитски меланж (дијабаз-рожњачку формацију) као и ултрамафитских стена масива Озрен. Такође, описани су и седименти неогене старости стварани у језерском басену. У овим седиментима се налазе и продуктивни делови са угљем. Описане су тектонске јединице околине Сјенице. Издвојене су Дрина-Ивањица тектонска јединица ...
    Tријаски седименти, офиолитски меланж, офиолити, југозападна Србија, геолошка еволуција, тектонски покрети

  • Modelovanje distribucije bakra i zlata u tehnogenom ležištu Staro flotacijsko jalovište – Bor

    Stefan Trujić (2022)
    Tehnogeno ležište bakra i zlata Staro flotacijsko jalovište – Bor je nastalo odlaganjem flotacijske jalovine koja je nastala preradom rude iz više rudnih tela Borskog ležišta bakra i zlata, različitih teksturno-strukturnih karakteristika, mineralnog sastava i sadržaja bakra i zlata. Manji deo flotacijske jalovine je nastao kao rezultat prerade rude bakra i zlata iz ležišta Lipa.Flotacijsko jalovište je formirano u razdoblju od 1929. do 1992.godine, pri čemu su u različitim periodima njegovog formiranja prerađivane rude sa različitim sadržajima bakra i ...
    staro flotacijsko jalovište, Bor, bakar, zlato, istraživanje modelovanje, blok model

  • Примена облака тачака у анализи стабилности неподграђеног тунела

    Miljana Milković (2022)
    Тунели су подземне конструкције, које имају знатно већу дужину у односу на ширину попречног пресека. Изградња тунела може да се постигне на више начина, бушењем, копањем, минирањем и неким од нових савремених метода. У Oвчарско –кабларској клисури налазе се више тунела, који су распоређени уз леву обалу Западне Моравe. Тунели су на овим просторима настали поступком минирања, што сведоче и многи трагови у стени. Овај део терена изграђују тријаски кречњаци и они дуги низ година стоје без пограде. Након ...
    тунел, тријаски кречњаци, кинематска анализа, параметри чврстоће на смицање , нестабилни блокови

  • Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника

    Наталија Радосављевић (2022)
    Планина Копаоник смештена је у централном делу Србије и има правац пружања северозапад-југоисток. Копаонички масив се простире на око 2750 km2. Део планине је 1981. године проглашен националним парком, а његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m nmv. Границе југозападног обода чине: јужну границу представља река Ситница, источну и северну границу ток реке Ибар, док је западна граница дефинисана геологијом која представља границу између Пештарске висоравни и копаоничког обода. На истражном подручју се налазе локалитети (Новопазарска бања, ...
    геотермална енергија, потенцијал, термоминералне воде, Копаоник

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... maju 2014. godine, kada je oteklo 32.57 l/s/km?. Ovo je posledica različitih nadmorskih visina u zapadnom i istočnom delu sliva, što se poklapa sa naglim topljenjem snežnog pokrivača u zapadnom delu sliva i porastom padavina. Iako se period maj-jun odlikuje najvećom količinom padavina, protok ...
    ... isto razviće. U zapadnom krečnjačkom pojasu srednjejurske . tvorevine leže preko sedimenata ladinskog kata, dok u istočnom krečnjačkom pojasu jurske tvorevine započinju dogerom koji transgresivno leži preko tvorevina devonske starosti. Doger (J2) Dogerski sedimenti zapadnog krečnjačkog pojasa ...
    ... područja istraživanja. Pripadnost različitim geotektonskim Jedinicama uslovila Je različitu orjentaciju ruptura zapadnog i istočnog dela područja obuhvaćenog, kartom rupturnog sklopa. U zapadnom delu pojasa Ravaničkih krečnjaka iznad Zabreške i Crničine klisure vrtače su brojnije, prostranije i dublje ...

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Razvoj strateškog plana korišćenja sekundarnih mineralnih sirovina sa aspekta primene „RoadMap“ metodologije

    Elvedina Halković (2022)
    Metali odloženi kao rudarski otpad na jalovištima tokom višedecenijske eksploatacije, imaju veliki potencijal kao sekundarne mineralne sirovine sa aspekta cirkularne ekonomije i koncepta održivog razvoja. Ponovnom preradom ove korisne komponente smanjila bi se eksploatacija primarnih mineralnih sirovina kao jednog od ciljeva Green Deal-a (Evropskog zelenog dogovora) potpisanog od strane članica Evropske Unije 2019. godine kao i problem zagađivanja životne sredine.Postojeća zakonska regulativa Republike Srbije ovu mineralnu komponentu ne smatra energetskim potencijalom već isključivo kao rudarski otpad. U radu su ...
    razvoj strateškog planiranja, RoadMap metodologija, cirkularna ekonomija, sekundarne mineralne sirovine

  • Strukturno–tektonska evolucija Beranskog basena

    Katarina Stefanović (2023)
    Beranski basen predstavlja miocenski unutarplaninski basen Dinarida, pružanja severoistok-jugozapad, koji leži na preneotektonskoj osnovi Drina-Ivanjice, Istočnobosansko-durmitorske jedinice i Zapadne Vardarske zone. Na širem području okoline basena nalazi se i kontakt sa Prekarst i Bosna flišom. Obzirom da područje na kom se basen nalazi, kao i on sam, nisu u velikoj meri izučeni, ovim radom su date nove informacije o regionalnoj evoluciji Internih Dinarida u ovom području, granične zone Dinaridskog i Helenidskog uticaja i uvid u geološku evoluciju i formiranje ...
    Unutarplaninski basen, bimodalna esktenzija, egejski kolaps, rased Skadar-Peć, transtenzija