Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Пројекат изградње и ремедијације комплекса „Винча“

594 items

  • Tehnologija izrade jamskih prostorija u jami “Jaradno” Ibarskih rudnika kamenog uglja - Baljevac

    Luka Marković (2022)
    U ovom završnom radu, shodno temi, obrađena je tehnologija izrade i podgrađivanje prostorija jame,,Jarando” Ibarskih rudnika kamenog uglja-Baljevac, sa posebnim osvrtom na izgradnju prostorija otvaranja i pripreme otkopnog polja OP-3. Uvodni deo govori o teoretskim postavkama i načinu dimenzionisanja jamskih prostorija i tehnologiji izrade jamskih prostorija primenom bušačko minerskih radovima.U cilju definisanja tehnologije izrade bušačko-minerskih radova na konktetnom slučaju prostorija otvaranja i pripreme otkopnog polja OP-3 Ibarskih rudnika kamenog uglja izvrpen je pregled opštih podataka vezanih za geografski ...
    izrada podzemnih prostorija, bušačko-minerski radovi, podzemna eksploatacija, ugalj, Ibarski rudnici kamenog uglja - Baljevac

  • Процена вредности површинског копа дацита Момин Камен код Владичиног Хана

    Марко Андрић (2022)
    Израдом деонице ауто-пута на Коридору 10 код Владичиног Хана онемогућена је експлоатација дацита са површинског копа Момин Камен. Онемогућен је прилаз површинском копу, а и немогуће је вршити минирање јер ауто-пут пролази на 20 метара од копа. Овим Мастер радом је извршена процена вредности лежишта и површинског копа дацита Момин Камен пре изградње ауто-пута, како би се утврдило за колико је оштећено предузеће Ерозија немогућношћу експлоатације дацита из површинског копа Момин Камен.
    површински коп, дацит, Момин Камен

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena na lokaciji stanice za doziranje aditiva u sklopu termoelektrane Kostolac – blok B3

    Aleksandar Vasić (2022)
    U radu je prikazano definisanje geotehničkih karakteristika terena, sa ciljem upoznavanja geološke građe terena za izgradnju stanice za doziranje aditiva u sklopu termoelektrane Kostolac. U toku prikupljanja podataka za definisanje karakteristika vršeno je istražno bušenje, prikazana je geološka građa, seizmičke karakteristike terena kao i laboratorijska ispitivanja. Nakon prikupljanja podataka vršeni su geotehnički proračuni nosivosti i sleganja.
    istražno bušenje, karakteristike terena, rekognosciranje, nosivost, sleganje

  • Мониторинг животне средине у околини рудника бакра и злата „Чукару Пеки“

    Стефан Мандић (2022)
    Мониторинг је систематски процес, који обухвата континуирано посматрање, односно прикупљање релевантних података, мониторинг је процес који траје и увек има циљ. Поред прикупљања информација, мониторинг служи и за анализу тих података као и могуће предвиђање одређених догађаја,односно представља превентивно деловање у циљу спречавања могућих хаварија. Главна питања на које треба одговорити су зашто, када и колико фреквентно треба обављати мониторинг? Завршни рад на тему : Мониторинг животне средине у околини рудника бакра и злата „Чукару Пеки“, састоји се од 6 ...
    мониторинг, животна средина, вода, ваздух, земљиште

  • Израда вентилациониог окна НВО-1 за потребе одрживог начина eксплоатације лежишта ,, Борска река “

    Александар Милијановић (2023)
    Основни циљ савременог рударства у Републици Србији је одрживо коришћење минералних богастава то јест одрживо рударство. Основ за одрживо рударство је строго поштовање Закона о рударству и геолошким истраживањима, Закона о заштити животне средине, пројектне документације и највиших савремених техничких стандарда када су геолошка истраживања, експлоатација, припрема и прерада минералних сировина у питању. Одржив начин експлоатације подразумева спровођење свих рударских активности у складу са најстрожим еколошким стандардима, а све у циљу очувања водних ресурса, ваздуха и земљишта за наредне ...
    израда вентилационог окна, лежиште „Борска река“, бушење и минирање, подграђивање, провера стабилности вентилационог окна

  • Могућност примене минерала из пегматита Казанђола као јувелирског камена

    Филип Стојановић (2023)
    У доњем комплексу Српско-македонске масе и бујановачком гранитоиду пермске старости (253 ± 13 мил. год.; Антић и др., 2015) пегматити су расејани као жице и сочива променљивих дебљина, дужине често и до 100 метара. Удружени су са гранитским телима и аплитским жицама и са њима везани поступним прелазима. Пегматити Казанђола (североисточни део Врањске котлине) посебно су интересантни због појаве кристала турмалина, понекад центиметарско дециметарских димензија, и правилних кристала граната. Кристали берила, су запажени, али су веома ретки и малих ...
    Врањска котлина, турмалин, гранат, пегматит, јувелирска обрада

  • Modelovanje hazarda od tecišta na području Ljubovije

    Aleksa Jovanović (2022)
    Usled sve veće potrebebe za širenjem urbanih područja i izgradnji infrastrukturnih objekata sve se više gradi u geotehnički nepovoljnim terenima. Samim tim ljudski životi i materijalna dobra su sve više ugrožena raznim hazardima. Hazard od tečenja predstavlja jednu od najproblematičnijih hazarda jer nastaju bez upozorenja i sa velikom brzin tečenja noseći sve pred sobom. Usled jako skupe i vremenski zahtevne procedure ispitivanja svake kosine u urbanim područijima javila se potreba za empirijskim ili polu empirijskim modelovanjem hazarda od tecišta. ...
    tecišta, modelovanje od hazarda, Ljubovija, poplave 2014, Flow-R

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Prerada mešavine rovnih peskova KLPč017 i KLPč026 u cilju dobijanja gotovog proizvoda KLPč027 i pratećih proizvoda

    Đorđe Gentić (2023)
    U radu je dat prikaz separacije kvarcnog peska Jugo – Kaolin, ogranak″Kopovi Ub״.Prikazana je lokacija postrojenja, faze izgradnje, kapacitet postrojenja,kao i sirovinska baza. Takođe su prikazani i opisi tehnoloških procesa sa šemama.U opštem delu su prikazana opšta svojstva kvarcnog peska, koja se odnose na osnovne karakteristike kvarcnog peska, primenu u različitim industrijskim granama, podelu kvarcnog peska prema krupnoći, obliku zrna, načinu transportovanja i mestu deponovanja, načinu stvaranja itd.U okviru master rada izvršene su izmene u tehnološkom procesu i tokom ...
    kvarcni pesak, granulometrijski sastav, srednja veličina zrna, hidrosajzer

  • Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру површинског копа "Поље Е" рударског басена Колубара

    Милош Глигоријевић (2023)
    Рударство као привредна грана, мора да се прилагођава новим стандардима и регулативама у оквиру одговорног и одрживог развоја минерално сировинског комплекса и заштите животне средине и експлоатације лежишта минералних сировина. Оно укључује интегрисано планирање и испитивање геолошких ресурса и резерви корисних минералних сировина и управљање техничко-технолошким процесима откопавања и припреми у функцији интердисциплинарних аспеката екологије, организације и економике. Рекултивација површинских копова и одлагалишта је саставни део укупних процеса и периода у експлоатацији минералних сировина.Рекултивацију чине техничка и биолошка рекултивација ...
    површински коп, одлагалиште, експлоатација, техничка рекултивација, биолошка рекултивација

  • Примена облака тачака у анализи стабилности неподграђеног тунела

    Miljana Milković (2022)
    Тунели су подземне конструкције, које имају знатно већу дужину у односу на ширину попречног пресека. Изградња тунела може да се постигне на више начина, бушењем, копањем, минирањем и неким од нових савремених метода. У Oвчарско –кабларској клисури налазе се више тунела, који су распоређени уз леву обалу Западне Моравe. Тунели су на овим просторима настали поступком минирања, што сведоче и многи трагови у стени. Овај део терена изграђују тријаски кречњаци и они дуги низ година стоје без пограде. Након ...
    тунел, тријаски кречњаци, кинематска анализа, параметри чврстоће на смицање , нестабилни блокови

  • Analiza stabilnosti završnih kosinana površinskom kopu Ćeramide

    Aleksandar Đurović (2022)
    Površinski kop Ćeramide se nalazi na planini Rudnik. Na površinskom kopu se eksploatiše eruptivni kamen dacit koji je prvenstveno namenjen za izgradnju nosećih slojeva železničkih pruga, puteva i auto-puteva, kao i za zidanje u niskogradnji i visokogradnji. Površinski kop je otvoren 2007. godine i na njemu je instalirano kombinovano drobilično postrojenje renomiranih svetskih poznatih proizvođača Krupp i Metso Minerals, kapaciteta od preko 300 t/h. Analiza stabilnosti kosina površinskog kopa "Ćeramide" je izvršena na karakterističnim profilima koji su označeni sa P1, ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, Bishop, dacit

  • Primena Softvera O-PITBLAST za analizu presplit metode miniranja na lokaciji Momin Kamen

    Stefan Đorđević (2022)
    Trasa autoputa je locirana u dolini reke Južne Morave i to duž brdovitog dela između vijadukta preko površinskog kopa Momin kamen i mosta Kučajska dolina. Konfiguracija terena je uslovila izradu etaža i sanaciju kosine, kako bi se sprečio odron, povećala sigurnost prilikom postavljanja zaštite na kosine i izvođenju daljih radova na izgradnji ovog dela autoputa. Predviđena trasa autoputa preko površinskog kopa Momin kamen, uslovila je naknadnu izradu većeg broja etaža u cilju postizanja potrebne stabilnosti završne konture kopa. Poseban problem ...
    O-PITBLAST, NONEL, Momin Kamen, Miniranje, Presplit metoda

  • Геолошке карактеристике и методика истраживања лежишта боксита „Подбраћан“ код Милића (БиХ)

    Бојана Голић (2022)
    Лежиште црвених боксита „Подбраћан“ се налази у средишњем дијелу Источне Босне, на сјевероисточним падинама планине Јавор и Сушица, унутар општине Милићи и села Гуњаци. Геолошка грађа ширег подручја је сложена. Заступљени су скоро сви стратиграфски чланови, од млађег палеозоика до квартара. У изградњи терена доминантне су седиментне стијене, затим магматске, док су метаморфне слабије заступљене. Геолошка грађа ужег подручја лежишта изграђена је од седимената: тријаске, кредне, неогене и квартарне старости чији је литолошки опис приказан у поглављу Резултати истраживања, те у оквиру ...
    црвени боксит, „Подбраћан“, геолошке карактеристике, методика истраживања, квалитет

  • Хидродинамичке карактеристике изворишта маломинерализованих вода на територији општине Кикинда

    Љиљана Лале (2022)
    Основни циљ изведених хидрогеолошких истраживања био је да се одреде хидродинамчке карактеристике изворишта маломинерализованих водна на територији општине Кикинда. На основу података који су прикупљених геолошким и хидрогеолошким истраживањима, на подручју северног Баната, на истражном простору који у целости припада хидрогеолошком комплексу, у оквиру збијеног типа издани мање издашности формиран је први водоносни хоризонт који је најмањи и по продуктивности и распрострањењу, док су у збијеном типу издани веће издашности формиран други и трећи водоносни хоризонт, који је велике ...
    подземне воде, хидродинамичке карактеристике, Кикинда, водоносни хоризонти

  • Услови формирања геотермалних ресурса на подручју Вишеградске Бање

    Урош Јурошевић (2023)
    Подручје источне Републике Српске карактерише велико богатство различитим минералним ресурсима. Поред металичних минералних сировина, које су у највећем дијелу добро истражене и експлоатисане током времена, резерве термалних вода представљају потенцијално веома значајне ресурсе. Простирање ових ресурса на које указује велики број појава, услови формирања, везе између различитих појава су нека од питања која досадашњим истраживањима нису у довољној мјери разјашњена. На самом подручју Вишеградске Бање регистрована је 31 појава термалних вода које се налазе са лијеве стране потока Бања. Извори хладних ...
    геотермална енергија, Вишеград, обновљиви ресурси

  • Утицај анизотропије на стабилност косине 2 у Грделичкој клисури

    Ксенија Мицић (2022)
    Изградња аутопута Е75 кроз Грделичку клисуру представља један од најзахтевнијих инфраструктурних подухвата на територији Републике Србије у последњих неколико деценија. Ова деоница специфична је по високим и стрмим косинама на којима су примењене бројне мере заштите. Предмет рада обухвата анализу стабилности косине 2, која се налази на деоници Горње Поље – Царичина долина. Изграђена је од формације анизотропног шкриљца палеозојске старости, променљивог степена испуцалости и распаднутости, на основу чега су издвојене: дробинска зона шкриљаца S**, зона јако распаднутих шкриљаца ...
    анизотропија, смичућа чврстоћа, стабилност косине, испуцалост, дирекциони модели

  • Хидрогеолошке карактеристике шире околине рудног лежишта „Боров Дол“ (Република Северна Македонија)

    Христина Петрова (2022)
    Истражно подручје удаљено је око 105 km од главног града Скопља, затим од Штипа 30 km, а од Радовиша 15 km. Спада у брдско-планинска подручја, са надморским висинама од око 450 до 700 m. У геолошком смислу, припада листу ОГK Кавадарци - основна геолошка карта 1: 100 000, К 34-93. Смештено је дуж контактне зоне две различите геотектонске целине, српско-македонске тектонске целине на истоку и вардарске геотектонске целине на западу, док по металогенетском зонирању припада Српско-македонској металогенетској провинцији као ...
    хидрогеолошке карактеристике, подземне воде, лежиште бакра „Боров Дол“, Република Северна Македонија

  • Анализа микробиолошких карактеристика карстних вода за потребе водоснабдевања села Селиште (општина Жагубица)

    Јелена Крсмановић (2022)
    Да би се решило питање водоснабдевања села Селиште (општина Жагубица) каптиран је карстни извор на левој обали потока Ваља Мори издашности између 0.3 и 0.5 l/s. Ради дефинисања хидрауличке повезаности извора и потока изведен је опит обележавања речног тока са Na-fluoresceinom. Утврђено је да један део вода долази из дробинско-алувијалног наноса и вероватно је делимично везан за сам ток Ваља Мори, док је већи део везан за дренирање из карстног масива. Даље се приступило изградњи прелива са водомерном летвом ...
    водоснабдевање, микробиологија поземних вода, село Селиште, бактериолошка контаминација карстних вода

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... Bukulje i Venčaca i njihov odnos prema starijim metamorfitima Je tektonski kontrolisan. U središnjem delu karte, kod Vrbice, na maloj površini su prisutni donjokredni deponati, koji se sastoje od alevrolita ı peščara (Brković i dr., 1980). Između Venčaca i Bukulje nalazi se kompleks metamorfnih ...
    ... intenziteta. Stene koje izgrađuju ovaj kompleks su korniti, gnajsevi, liskunoviti i sericitski škriljci (Brković i dr., 1980). KENOZOIK Tercijarni sedimenti imaju najveće rasprostranjenje u aranđelovačkoj opštini. Nalaze se sa obe strane metamorfnog kompleksa i leže transgresivno preko škriljaca ...
    ... 1956, 1957, 1960, 1966, 1967), zatim su Andelković i Marković (1966) uradili geološku kartu terena izmedu Drače i Stragara. Poslednji autor je (1977) u okviru ofiolitsko-radiolaritskog: kompleksa izdvojio vulkanogeno-sedimentnu seriju od ofiolita i genetski ove tvorevine povezao sa tektonskim pokretima ...