Претрага
123 items
-
Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta
Ksenija Gredić (2024)Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...... 1. Opšte o kinematskoj stabilnosti stijenske mase-teorijski osvrt Nestabilnosti u stijenskoj masi se mogu podijeliti u četiri osnovne grupe: a) Preturanje blokova b) Planarno klizanje c) Klizanje klina d) Složeno klizanje (lom kroz stijensku masu). Ove nestabilnosti prikazane su na slici broj ...
... terena...aaaaaaaaaaaaaa a anaaeaaaaaaaaaaaaaaaaakaaaei 7 5.3. Inženjerskogeološka svojstva stijenske mase ......aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaanaaanoe 8 5.4. Hidrogeološke karakteristike stijenske mase..............L.aaaaaaaaa da 11 5.5. Savremeni geodinamički procesi i pojave a aaaaaaaaakakaot 11 5.6 ...
... značajno utiče na čvrstoću stijenske mase. U zavisnosti od veličine izmjene razlikujemo: 1. Neizmijenjen-nema vidljivih znakova alteracije Djelimično izmijenjen- Vidljiva pojava fleka Srednje izmijenjen Veoma izmijenjen- Promjena boje se proširuje duž stijenske mase m R O Raspadnut- Promjena ...Ksenija Gredić. Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta, 2024
-
Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta
Ksenija Gredić (2024)Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...... 1. Opšte o kinematskoj stabilnosti stijenske mase-teorijski osvrt Nestabilnosti u stijenskoj masi se mogu podijeliti u četiri osnovne grupe: a) Preturanje blokova b) Planarno klizanje c) Klizanje klina d) Složeno klizanje (lom kroz stijensku masu). Ove nestabilnosti prikazane su na slici broj ...
... terena...aaaaaaaaaaaaaa a anaaeaaaaaaaaaaaaaaaaakaaaei 7 5.3. Inženjerskogeološka svojstva stijenske mase ......aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaanaaanoe 8 5.4. Hidrogeološke karakteristike stijenske mase..............L.aaaaaaaaa da 11 5.5. Savremeni geodinamički procesi i pojave a aaaaaaaaakakaot 11 5.6 ...
... značajno utiče na čvrstoću stijenske mase. U zavisnosti od veličine izmjene razlikujemo: 1. Neizmijenjen-nema vidljivih znakova alteracije Djelimično izmijenjen- Vidljiva pojava fleka Srednje izmijenjen Veoma izmijenjen- Promjena boje se proširuje duž stijenske mase m R O Raspadnut- Promjena ...Ksenija Gredić. Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta, 2024
-
Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)
Miloš Mihajlović (2024)Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...... 30 i 60%. Masa materijala ispod sita 0,003mm nije bila veća od 10% od ukupne mase uzorka, tako da areometrisanje nije rađeno. Po USCS klasifikaciji, materijal spada u grupu GP — šljunkova slabe sortiranosti, što nam govori da nedostaje jedna frakcija. Prema AASHTO klasifikaciji ovaj šljunak ...
... oprema (instrumenti): sušnica, slog sita i vaga za merenje mase izdvojenih frakcija. Veličina zrna je fudamentalni strukturni parametar sedimentnih stena. Granulometrijski sastav predstavlja raspodelu veličine zrna i omogućava klasifikaciju sedimentnih stena kao i rekonstrukciju genetskih procesa ...
... ispitana i fotografisana, te je utvrđena njihova odredba ı njihov sastav uz primenu aktuelnih klasifikacija stena. 16 3. SPECIJALNI DEO 3.1. Rezultati granulometrijskih ispitivanja Početna masa materijala uzetog za prosejavanje iznosila je 1500 g. Uzorak je definisan kao grubozrni klastit ...Miloš Mihajlović. Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun), 2024
-
Могућност примене минерала из пегматита Казанђола као јувелирског камена
Филип Стојановић (2023)У доњем комплексу Српско-македонске масе и бујановачком гранитоиду пермске старости (253 ± 13 мил. год.; Антић и др., 2015) пегматити су расејани као жице и сочива променљивих дебљина, дужине често и до 100 метара. Удружени су са гранитским телима и аплитским жицама и са њима везани поступним прелазима. Пегматити Казанђола (североисточни део Врањске котлине) посебно су интересантни због појаве кристала турмалина, понекад центиметарско дециметарских димензија, и правилних кристала граната. Кристали берила, су запажени, али су веома ретки и малих ...Филип Стојановић. Могућност примене минерала из пегматита Казанђола као јувелирског камена, 2023
-
Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E
Luka Nikolić (2024)Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...... Istovarna strela Prema nemačkoj klasifikaciji rotorni bageri se prema osnovnim konstruktivnim karakteristikama dele u klase A, B i C: > A-Kompaktni bageri, su sa realtivno kratkom strelom u odnosu na prečnik radnog točka, veliki kapacitet u odnosu na masu ı dimenzije bagera, relativno nisko ...
... Od ukupne mase bagera, spremnog za rad, na čeličnu konstukciju otpada od 35 do 50% što zavisi od tipa bagera, a od ukupne mase čelične konstrukcije 75% pripada osnovnoj nosećoj konstrukciji, a preostalih 25% mase pomoćnoj konstrukciji. U opštem slučaju procentualno učešće masa pojedinih delova ...
... dinamičkim i statičkim silama, a takođe i sopstvenom masom mehanizama i uređaja, čine je izuzetno opterećenom konstrukcijom sa složenim naponskim stanjima visoke vrednosti. Strela kao najopterećeniji deo konstrucije bagera mase čini svega 6 do 13 % od mase celog bagera. Smanjene naprezanja povećanjem ...Luka Nikolić. Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E, 2024
-
Управљање грађевинским отпадом у Републици Србији
Katarina Vuletić (2022)Овај завршни рад бави се грађевинским отпадом и његовим управљањем у Републици Србији, са освртом на законску регулативу других земаљау циљу поређења са законском регулативом у Србији. У данашње време јавља се све већа потреба за управљањем, односно збрињавањем грађевинског отпада на најбољи могући начин по животну средину и здравље људи. Грађевински отпад је један од приоритетних отпада, што значи да му је потребно посветити посебну пажњу.Уводни део рада односи се на грађевински отпад уопштено и његову поделу према ...Katarina Vuletić. Управљање грађевинским отпадом у Републици Србији, 2022
-
Петролошке карактеристике кречњака Суве планине (пећина Печ)
Игор Радојевић (2022)Подручје Суве планине која се налази у југоисточној Србији има развијене карстне одлике. У таквом крашком терену код пећине Печ у атару села Бежиште извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе и калциметрије. Приликом детерминације стена коришћене су Данхамова и Фолкова класификација, које се базирају на саставу и структурним карактеристикама. Макроскопским испитивањима дефинисана је ...Игор Радојевић. Петролошке карактеристике кречњака Суве планине (пећина Печ), 2022
-
Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate
Ivana Božović (2024)Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...... Odsjev sita svakog pojedinačnog mlevenja je zasebno osušen gde su mase izmerene i na osnovu rezultata dobijenih merenjem odseva dobili smo finoću mlevenja: Tabela 3. Finoća mlevenja Preme mlevenja /{min} % klase -0,074 mm Mase +0,074 mm /ge} | ______ ______|45 _ _______ |45 ________| 5 |i5 ...
... kondicioniranja minerala cinka je iznosilo 10 min, dok je vrijeme flotiranja iznosilo 10 min. Tabela 5 Bilans metala - opit 1 Proizvodi | Masa [g] Masa [%] |Pbi%]|]|Zni%] IPb[%] |IZni%] Ulaz 1012,38 100,00 2,69 3,11 100,00 100,00 GK/Pb 59,58 5,89 28,81 19,46 36,86 KK/Pb 16,00 1,58 18,07 |23 ...
... flotiranja [min] 10 Kontrolno flotiranje minerala cinka KAX [g/t] 10 Vreme flotiranja [min] 10 Tabela 6 Bilans metala - opit 2 Proizvodi | Masa [g] | Masa [%] | Pb [%] | Zn [%] | I Pb[*%]| | I Zn [%] Ulaz 940.38 100.00 2.51 3.15 100.00 100.00 GK/Pb 40.93 4.35 | 20.02 | 1151 ||7340700| 1593 | ...Ivana Božović. Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate, 2024
-
Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)
Luka Jović (2024)Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit... holokristalasto-porfirska, a lokalno i ređe hipokristalasto-porfirska. Osnovna masa im je kripto do mikrokristalasta; njen procentualni sadržaj spram fenokristala oscilira između 50 i 60%. Mikrolite u osnovnoj masi uglavnom čine kvarc i manje feldspat. Retki su promenjeni femski minerali. Među ...
... alotriomorfna, a tekstura planparalelna i određena položajem liski biotita. Krupni liskuni dominiraju alotriomorfnom osnovnom masom, i podređeno augit. Feldspati u Osnovnoj masi su izmenjeni. Takođe se zapažaju diseminacije metaličnog minerala. Od akcesornih minerala zapaženi su apatit ı magnetit, a ...
... uklapa raspadnuti mineral, verovatno plagioklas, potpuno redukovan u osnovnu masu (XPL) 22 Uzorak 24KR03 Stena je svetlo braon boje, slabo do srednje oksidovana. Struktura je porfirska. Količina osnovne mase preovlađuje nad fenokristalima. Primećuje se mnoštvo biotita i flogopita sa žućkastim ...Luka Jović. Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja), 2024
-
P-T analiza RMU Bitola – krupne klase
Nemanja Dobrosavljević (2024)Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans... toplotnu moć. Petrografska klasifikacija (naziva se još i mikrostrukturna klasifikacija) zasniva svoju podclu na petrološkim svojstvima ugljeva. Naime, masa humusnih ugljeva nije po svojoj strukturi jedinstvena i homogena te se može zaključiti da u njen sastav ulazi osnovna masa i maceral (mineral uglja) ...
... uglja). Mineral uglja je na neki način uronjen u osnovnu masu i tako gradi ovaj petrografski tip uglja. Ovi ugljevi se nazivaju još i Lito tipovi ugljeva. Ovom klasifikacijom nastoje se u suštini klasifikovati osobine ugljeva te na taj način odrediti pogodnost ugljeva za dalju preradu (npr. koksovanje) ...
... preradu tJ. procese pranja i čišćenja. Neke od najbitnijih klasifikacija uglja su: > Genetska klasifikacija, > Hemijska klasifikacija, > Petrografska (mikrostrukturna) klasifikacija i > Industrijska klasifikacija. Genetska klasifikacija najviše se primenjuje na humusnim tipovima ugljeva. Prema ...Nemanja Dobrosavljević. P-T analiza RMU Bitola – krupne klase, 2024
-
Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini
Milan Tokanović (2024)U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina... 17892-12:2018 l= 0.22 Indeks konzistencije SRPS EN ISO 17892-12:2018 l-= 0.8 Zapreminska masa SRPS EN ISO 17892-2:2015 p= 1.93 Mg/mš Zapreminska masa suva SRPS EN ISO 17892-2:2015 Pd= 1.57 Mg/mš Zapreminska masa čvrstih čestica SRPS EN ISO 17892-3:2016 Ps= 2.68 Mg/mš Stepen zasićenja Sr= 87 % ...
... 17892-12:2018 l= -0.69 Indeks konzistencije SRPS EN ISO 17892-12:2018 l= 1.7 Zapreminska masa SRPS EN ISO 17892-2:2015 p= 1.80 Mg/mš Zapreminska masa suva SRPS EN ISO 17892-2:2015 Pd= 1.60 Mg/mš Zapreminska masa čvrstih čestica SRPS EN ISO 17892-3:2016 Ps= 2.68 Mg/mš Stepen zasićenja Sr= 50 % ...
... 17892-12:2018 l= -0.26 Indeks konzistencije SRPS EN ISO 17892-12:2018 l-= 1.3 Zapreminska masa SRPS EN ISO 17892-2:2015 p= 1.93 Mg/mš Zapreminska masa suva SRPS EN ISO 17892-2:2015 Pd= 1.67 Mg/mš Zapreminska masa čvrstih čestica SRPS EN ISO 17892-3:2016 Ps= 2.68 Mg/mš Stepen zasićenja Sr= 71 % ...Milan Tokanović. Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini, 2024
-
Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu
Lazar Pavlović (2024)Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...... energetski indeks od 60%. Opiti standardne penetracije vršeni su kako bi se definisala otporno-deformabilna svojstava tla koji leže iznad osnovne stenske mase. Opiti su izvedeni u svim istražnim bušotinama, a njihov broj i dubine su prikazani u narednoj tabeli: Bušotina/dubina | Brojudara | Šiljak ...
... kartiranja terena utvrđene su granice, naročito kvartarnih litogenetskih Jjedinica, kao i svojstva stenskih masa koje izgrađuju teren, pre svega se to odnosi na fizičko — mehanička svojstva stenskih masa. Inženjerskogeološko kartiranje Je vršeno na defa/jnoj fopografskoj osnovi razmere 1:1000, pri čemu ...
... podleže Darsijevom zakonu. Nalivanje vode u bušotinu vrši se uz osmatranje infiltracije u stensku masu. Nalivanje se izvodi u etažama, gde visina etaže zavisi od hidrogeoloških karateristika stenskih masa/tla u zoni etaže. 13 Proračun koeficijenta filtracije Je izvršen na osnovu sledeće Jednačine: ...Lazar Pavlović. Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu, 2024
-
Petrofizičke karakteristike sijenita Tande
Dijana Trajković (2023)Na osnovu strukture i mineralnog sastava stena je definisana kao dubinska magmatska stena iz intermedijarne grupe, nazvana sijenit. Sijeniti Tande pripadaju granitskom masivu Gornjane-Tanda-Blizna koji predstavlja najveći Variscijski pluton u Karpato-Balkanidima Istočne Srbije i zauzima 150 km2 . U okviru ovog masiva sijenit se javlja u vidu dva varijeteta. Primenom optičkih, fizičkih i spektroskopskih metoda određene su petrofizičke karakterisitke ova dva varijeteta. U okviru petrofizičkih karakteristika formiran je petrografski opis preparata, određena je specifična i prividna zapreminska masa, otvorena ...Dijana Trajković. Petrofizičke karakteristike sijenita Tande, 2023
-
Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka
Jovana Mirčeta (2024)Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...... 295 Kaolinite-PX 0.227 Slika 22. Uzorak BR-JM-3 35 Slika 23. Uzorak BR-JM-3. Osnovna masa jJe većinski zamenjena sericitom, uvećanje 5x, propuštena svetlost. Slika 24. Uzorak BR-JM-3. Osnovna masa je većinski zamenjena sericitom, pirit se javlja u vidu akumulacija i gnezda, uvećanje 5x, ...
... NULL Slika 32. Uzorak BR-JM-5 41 Slika 34. Uzorak BR-JM-5. Feldspati u osnovnoj masi i sekundarni biotit (tamni), uvećanje 5x, odbijena svetlost. 42 id d -5, Slika 35. Uzorak BR-JM-5. Osnovna masa kvarc i feldspati (sa lamelama), uvećanje 5x, Slika 36. Uz. orak BR-JM-5. Sekundarni ...
... uvećanje 5x, 43 Slika 37. Uzorak BR-JM-5. Feldspati kao osnovna masa i sekundarni biotit nastao raspadanjem tamnih minerala, uvećanje 10x, odbijena svetlost. ~ _ Slika 38. Uzorak R-JM-S. Sekundarni biotit i feldspat u osnovnoj masi, uvećanje 20x, odbijena svetlost. 44 Slika 39. Uzorak BR-JM-5 ...Jovana Mirčeta. Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka, 2024
-
Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda
Matija Ognjanović (2024)Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...... onaj deo zemljine kore u kome se pored konduktivnog prenosa geotermalne toplote kroz stenske mase sa funkcijom hidrogeoloških izolatora vrši konvektivan prenos (u većoj meri) geotermalne toplote kroz stenske mase sa funkcijom hidrogeoloških kolektora ispunjenih hidrogeotermalnim fluidima, koji se ...
... jasno se može uočiti da tokom zimskih meseci imaju velike amplitude tokom jednog meseca, što ukazuje na prodor toplih i/ili hladnijih vazdušnih masa tokom zime, što nije slučaj sa letnjim mesecima gde su temperature dosta konstantnije. Tabela 2. Tabelarni prikaz srednjih mesečnih i godišnjih ...Matija Ognjanović. Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda, 2024
-
Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"
Tomislav Trpković (2024)Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod... Napor: 20,6 m Snaga: 1000kW Masa:18886kg 2TFI2DO Recirkulaciona pumpa I stepena B kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 20,6 m Snaga: 1000kW Masa:18886kg 2TF21DO Recirkulaciona pumpa II stepena A kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 22,1 m Snaga: 1075kW Masa:19112kg 2TF22DO Recirkulaciona ...
... 22,1 m Snaga: 1075kW Masa:19112kg 2TF31DO Recirkulaciona pumpa III stepena A kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 23,6 m Snaga: 1150kW Masa:19312kg 2TF32DO Recirkulaciona pumpa III stepena B kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 23,6 m Snaga: 1150kW Masa:19312kg 2TF41DO Recirkulaciona ...
... smanjujući njihov vek trajanja. Pepeo se sastoji uglavnom od oksida i drugih materija. Njegova masa i sastav zavise od uslova i načina sagorevanja goriva. Zbog različitih transformacija tokom sagorevanja, masa i sastav pepela nikada nisu identični početnim mineralnim materijama. Nesagoreli deo goriva ...Tomislav Trpković. Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B", 2024
-
Kompleksna geofizička istraživanja u ulaznom portalu pećine Ravništarka
Vigor Vučković (2023)Kompleksna geofizička istraživanja zahtevaju primenu dve ili više geofizičkih metoda na istražnom prostoru. Zona ulaza pećine Ravništarka ispitivana je primenom dve geofizičke metode.Korišćene su elektrometrijska metoda ( Venerov i Šlumberžeov dispozitiv ) i refraktivna seizmometrijska metoda. Seizmometrijska i elektrometrijska merenja su izvedena duž istog profila iznad portala pećine i imaju istu dužinu. Cilj istraživanja je bio formiranje kompletnog modela zone ulaza , kao i detekcija glavnih pravaca penetracije atmosferske vode u stensku masu. Dobijeni modeli su korišćeni kasnije ...Vigor Vučković. Kompleksna geofizička istraživanja u ulaznom portalu pećine Ravništarka, 2023
-
Пројектовање унутрашњег одлагалишта на површинском копу Дрмно
Стефан Митић (2022)Пројектовање и планирање површинских копова као наука се не ограничава само на корисну компоненту већ и на некорисну (откривку и јаловину) која неизоставно прати сам процес откопавања. Као последица наведеног, јаловина се одлаже на одлагалиштима, која због свог технолоског значаја и економских ефеката, захтевају посебну пажњу у процесу пројектовања површинских копова. Поред спољашних, постоје унутрашња одлагалишта која су најчешће повољнија. За њих нам је потребано пре свега довољно простора за смештање маса. Поростор мора бити ослобођен на време како би се ...Пројектовање, планирање, откривка, јаловина, унутрашње одлагалиште, капацитети, касете, механизација, транспортСтефан Митић. Пројектовање унутрашњег одлагалишта на површинском копу Дрмно, 2022
-
Моделирање дисперзије прашине при експлотацији кречњака на површинском копу Заграђе
Јелена Остојић (2022)Данашња популација суочава се са низом проблема који прате сам развој човечанства, као што су велике потребе за ресурсима из којих произилази и веће загађење животне средине. Један од проблема јесте загађеност ваздуха, који не само да утиче на загађење средине, већ и озбиљан утицај има на здравље популације.Моделирање нам помаже у предвиђању будућих загађења и кретања загађених маса ваздуха. Модели и ако не могу у потпуности приказати реални еколошки систем, играју битну улогу када је у питању заштита ...Јелена Остојић. Моделирање дисперзије прашине при експлотацији кречњака на површинском копу Заграђе, 2022
-
Analiza pojave mutnoće na karstnom vrelu Krupac (Pirot) u zavisnosti od padavina i izdašnosti
Maša Vulović (2023)Cilj rada je bio da se definiše korelacija, izmedju tri glavna parametra, a to su- količina padavina, mutnoća i izdašnost. Podaci koji su analizirani u završnom radu su dobijeni sa vrela Krupac I, period koji obuhvata analiziranje je 01.01.2021- 31.12.2022. Na osnovu dobijenih rezultata, glavni uticaj na mutnoću i izdašnost imaju atmosferske padavine sa k.s. Dimitrovgrad, koje dospevaju u podzemlje infiltracijom. Naime, kada se padavine infiltriraju, količina vode koja se infiltrira kroz zemljište sa sobom povlači i sitne čestice koje ...Vrelo Krupac, mutnoća, izdašnost, količina padavina, filtracija, odnos voda-stena, suspendovane čestice, hidrulička veza, turbulentno kretanjeMaša Vulović. Analiza pojave mutnoće na karstnom vrelu Krupac (Pirot) u zavisnosti od padavina i izdašnosti, 2023