Претрага

Упит dcterms_subject_txt:квалитет воде

231 items

  • Техничко решење заштите површинског копа Дрмно од површинских вода у 2023. години

    Ненад Остојић (2023)
    У овом завршном раду, дато је решење заштите површинског копа Дрмно од површинских вода које ће допринети сигурнијем раду на експлоатацији откривке и лигнита у 2023. години. Пројектовано решење заштите од површинских вода, уз решење заштите од подземних вода треба да обезбеди оптималне услове за рад механизације и опреме на откопавању, транспорту и одлагању јаловине, као и откопавању и одвозу угља.
    Дрмно, површинске воде, лигнит, одводњавање

  • Процена прихрањивања карстног масива таре применом GROWA методе

    Јована Рађеновић (2022)
    Све интензивније климатске промене доводе до промена у процесу кружења воде у природи, узрокујући мање количине падавина. Са друге стране пораст броја становника подразумева потребу за црпљењем све веће количине подземних вода. Раст броја становника, као и развој пољопривреде и индустрије повећава могућност да се у процесима инфилтрације атмосферских вода, изданске воде загаде. Познавање вредности прихрањивања подземних вода, као и других параметара водног биланса од великог је значаја за адекватно управљање подземним водама, као и за њихову заштиту. Циљ овог ...
    прихрањивање подземних вода, GROWA модел, карстне издани, врело Перућац, карстни масив Тара, укупни отицај, директни отицај, стварна евапотранспирација

  • Системи заштите површинског копа поље Е од вода у 2020. години

    Огњен Ајдачић (2022)
    Одбрана од површинксих и подземних вода је кључан и неопходан фактор за сваки површински коп. Ситем одбране површинског копа од површинских и подземних вода мора да обезбеди сигурно извођење технолошког процеса експлоатације односно сакупљање и одвођење вода ван брањене контуре копа. Основна концепција одбране површинског копа Поље Е од површинских састоји се у: заштити од вода које гравитирају према радном подручју, заштити од вода које директно падну у радно подручје површинског копа и воде које истекну из ножице етажа и ...
    Поље Е, површински коп, одводњавање, систем, објекат

  • Хидродинамичка анализа утицаја антропогених фактора на услове рада београдског изворишта подземних вода

    Александар Бижић (2023)
    Утицај експлоатације песка је несумњиво значајан аспекат када се говори о очувању квалитета подземних вода као и очувању њених квантитативних карактеристика. Овај рад приказује управо могуће негативне антропогене утицаје на подземне воде проузроковане експлоатацијом песка. Највећа опасност по квалитет подземних вода би било изливање горива(пре свега дизел горива), у подземне воде београдског изворишта. Дакле највећу реалну опасност по квалитет представљају нафта и нафтни деривати. Такође у раду су на систематски и синтетизован начин анализирани и приказани хидродинамички прорачуни који ...
    хидрогеологија, моделирање, хидродинамика, идеална честица

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... izvelo je preduzeće „IPIN“ institut za primjenjenu geologiju i vodoinženjering iz Bijeljine, koje Je izvelo i terenska mjerenja parametara kvaliteta vode. 3.1.2.Opis litostratigrafskih jedinica Građu šireg područja čine raznovrsne stijene od najstarijih stijena trijaske starosti koje predstavljaju ...
    ... ciljem ispitivanja nafte i gasa, ista Je pretvorena u istražno- eksploatacionu bušotinu jer je nabušila termalnu vodu. Prikazani podaci indiciraju da je na bušotini S-1 kolektor termalnih voda predstavljen krednim krečnjacima. 15.05.1957. godine zabilježena izdašnost bušotine od 4.4 l/s sa temperaturom ...
    ... "C. Bušotina S-2 je nabušila termomineralnu vodu je navedena da je postojala na intervalu 796.5-854.22 m hloridno-natrijumskog tipa, čija temperatura Je određena na 73 "C. Bij-1 je nabušila trijaske krečnjake koji su kolektori termalnih voda, ali uslijed zaglave nije bilo moguće mjerenje ...

  • Техничко решење заштите површинског копа Поље Ц од површинских вода у 2021. години

    Неда Антонијевић (2022)
    У овом завршном раду, дато је решење заштите површинског копа Поље Ц од вода, које омогућава сигурнији рад на експлоатацији откривке и лигнита у 2021. години. Техничким решењем система одбране површинског копа Поље Ц од површинских вода дата су решења, која су у функцији обезбеђења оптималних услова за рад механизације и опреме на откопавању, транспорту и одлагању јаловине, као и откопавању и одвозу угља.
    Поље Ц, лигнит, површинске воде, одводњавање

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... tehničkom i pijaćom vodom su porasle. Međutim, otpadne vode industrijskog, kanalizacionog, atmosferskog i drugog porekla predstavljaju zagađivače koji pogoršavaju kvalitet reka, dok korišćenje pesticida, insekticida i veštačkih đubriva u poljoprivredi pogoršava kvalitet podzemnih voda, usled čega potrebe ...
    ... sa površinskim vodama, Velika Morava prihranjuje izdan u okviru aluvijalnih naslaga u periodu velikih voda voda, dok u periodu malih voda izdan prihranjuje reku. Drugi vid isticanja u prirodnim uslovima se odvija preko procesa evapotranspiracije, isparavanjem i trošenjem vode za obezbeđenje zemljišne ...
    ... reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem cksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede ...

  • Компаративна анализа примењених метода рањивости подземних вода на примеру карстног изворишта ,,Сурдуп“ (Источна Србија)

    Јелена Панић (2023)
    Проблеми заштите подземних вода од загађивања се данас јављају као саставни део проблематике заштите и очувања животне средине. Применом метода рањивости, можемо одредити како и колико лако загађујућа супстанца може доћи до изворишта и загадити подземну воду као и објекте којима се изданске воде каптирају.У раду су приказани поступци примене ЕPIK, PI, COP и DRASTIC метода за оцену рањивости подземних вода врела Сурдуп. Применом поменутих метода, добијене су карте рањивости подземних вода, на којој су јасно издвојене зоне са ...
    Сурдуп, рањивост, EPIK, PI, COP, DRASTIC

  • Услови заштите подземних вода на територији Ковина

    Ђорђе Фићи (2023)
    Рањивост подземних вода, када је у питању загађивања, представља један од најбитнијих фактора који се испитује приликом планирања, отварања и одржавања изворишта за водоснабдевање са аспекта његове заштите. Извориште подземних вода ЈКП „Ковин“ формирано је у оквиру песковито-шљунковитих седимената квартарне старости. С обзиром на дате конкретне геолошке, хидрогеолошке и хидродинамичке карактеристике терена, односно степен истражености истих, за одређивање рањивости подземних вода овог подручја изабрана је GOD метода. Као параметарска, односно индексна метода, укључује познавање само три фактора: хидродинамичке карактеристике издани, ...
    Извориште подземних вода Ковин, рањивост подземних вода, карте рањивости, зоне санитарне заштите

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Хидрогеолошке карактеристике Кључке ријeке (Источна Херцеговина)

    Петар Војновић (2020)
    Подручје истраживања налази се у југоисточном дијелу Републике Српске и припада сливу ријеке Требишњице. Кључка ријека тече Церничким пољем дужином од 300 m. Подручје истраживаног простора представља специфичан карстни терен. Циљ истраживања, изведених у јулу 2018. године, представља дефинисање услова храњења и дренирања издани, режима издани, квалитета вода те правца и брзине кретања подземних вода. Током истраживања коришћене су следеће методе: реконосцирање терена, опит обиљежавња, мониторинг и видеоендоскопско снимање бушотина. Режим издани се оцјењује као неравномјеран и у највећој ...
    Кључка ријека, Церничко поље, подземне воде, карст, опит обиљежавања

  • Заштита површинског копа Поље Ц од површинских и подземних вода за 2022. годину

    Јелена Јелић (2022)
    У овом завршном раду приказани су природни и техничко-технолошки фактори за површински коп Поље Ц. Такође, дато је и концепцијско решење са описом и техничким условима извођења пројектованих радова. Техничко решење одводњавања дато у овом завршном раду, требало би да обезбеди сигурну заштиту површинског коа Поље Ц од вода и сигурнији рад на експлоатацији откривке и лигнита у 2022. години.
    поље Ц, површинске, подземне воде, одводњавање

  • Услови заштите и оцена рањивости извора манастира Буково код Неготина

    Александра Максимовић (2022)
    Методе за оцену рањивости подземних вода у новије време имају све већу примену у заштити водних ресурса. На основу тих карата можемо одредити колико лако се подземне воде могу загадити. Карта рањивости омогућава сагледавање особина терена са аспекта могућег загаћивања подземних вода, као последице природних услова на датом терену. Избор методе за оцену рањивости подземних вода представља битан задатак, јер од избора методе зависиће квалитет и брзина којом се добијају карте рањивости. У раду је приказана примена DRASTIC методе за оцену ...
    рањивост подземних вода, карта рањивости, зоне санитарне заштите, DRASTIC метода, манастир Буково

  • Обезбеђивање неометаног протокола флуида контролом корозије и таложења неорганских соли на утисном систему нафтног поља ,, Х ”

    Јакшић Борис (2023)
    Због превелике количине произведене воде, на готово сваком нафтном пољу у Србији су инсталирани утисни системи. Ови системи омогућавају правилно и контролисано утискивање воде назад у слој. Вода из слоја није чиста и као таква крије многе опасности по утисни систем у виду корозије и таложења каменца. Корозија представља хемијски процес где уз помоћ корозивне средине или другог корозивног медијума долази до разградње метала. Таложење каменца представља физичко-хемијски процес где долази до реакције међу једињењима у води а затим долази ...
    нафтно поље, слојна вода, утисни систем, корозија, каменац, проток, притисак, анализа

  • Definisanje zona sanitarne zaštite izvorišta"Prijevor-Parmenac" za vodosnabdevanje grada Čačka

    Kristina Gavrilović (2022)
    Rad prikazuje koncept i metodologiju istraživanja u cilju definisanja zonasanitarnezaštite za izvorište “Prijevor-Parmenac” u Čačku.Dat je prikaz fizičkih i hemijskih karakteristika vode, kao i mikrobiološkog i radiološkog sastava, na osnovu kojih postoji uvid u kvalitet podzemne vodeizvorišta.Takođe, dat je prikaz potencijalnih zagađivača podzemne vode izvorišta, koji mogu narušitikvalitet vode.Obrađenje i termin ranjivosti kao i ocena ranjivosti izdani, koja je izvršena hidrodinamičkim modeliranjem i primenom karata ranjivosti. KorišćenemetodesuDRASTIC i GLA. Dato je i tehničko rešenje zona sanitarne zaštite, kao i ...
    potencijalni zagađivači, ocena ranjivosti podzemnih voda, zaštita podzemnih voda, izvorište “Prijevor-Parmenac”, Čačak

  • Hidrogeološke karakteristike šireg područja izvorišta Jazak na Fruškoj Gori

    Aleksandar Balubdžić (2023)
    Izvorište Jazak se nalazi u istoimenom selu na severu Srbije, u opštini Irig, na južnimpadinama Fruške Gore. Izvorište Jazak čini jedan istražno-eksploatacioni bunar dubine 128 m,koji kaptira krečnjake i dolomite donje i srednje trijaske starosti, i koji se koristi za flaširanje podzemnih voda. Na širem području, južno od sela Jazak, se nalazi pogon za flaširanje podzemne vode „Jazak“, na teritoriji kojeg postoji istražno-eksploatacioni bunar dubine 176m, koji kaptira peskovite krečnjake i peščare badenske starosti, i koji se koristi za ...
    istražno-eksploatacioni bunar, test crpenja, parametri vodonosne sredine, režim, bilansne rezerve izvorišta

  • Analiza pojave mutnoće na karstnom vrelu Krupac (Pirot) u zavisnosti od padavina i izdašnosti

    Maša Vulović (2023)
    Cilj rada je bio da se definiše korelacija, izmedju tri glavna parametra, a to su- količina padavina, mutnoća i izdašnost. Podaci koji su analizirani u završnom radu su dobijeni sa vrela Krupac I, period koji obuhvata analiziranje je 01.01.2021- 31.12.2022. Na osnovu dobijenih rezultata, glavni uticaj na mutnoću i izdašnost imaju atmosferske padavine sa k.s. Dimitrovgrad, koje dospevaju u podzemlje infiltracijom. Naime, kada se padavine infiltriraju, količina vode koja se infiltrira kroz zemljište sa sobom povlači i sitne čestice koje ...
    Vrelo Krupac, mutnoća, izdašnost, količina padavina, filtracija, odnos voda-stena, suspendovane čestice, hidrulička veza, turbulentno kretanje

  • Хидрохемија подземних вода лежишта бакла и злата "Чукару Пеки" код Бора

    Снежана Кретић (2022)
    Лежиште бакра и злата “Чукару Пеки” налази се у источној Србији на око 6 km удаљености од града Борa. Подручје истраживања карактеришу сложени геолошко-хидрогеолошки услови који директно утичу на формирање хемијског састава подземних вода. У овом раду проучаване су компоненте основног физичко-хемијског састава, као и присуство микрокомпоненти. Овакав приступ предметној проблематици спроведен је са циљем издвајања могућих хидрогеохемијских процеса који утичу на формирање различитих хемијских састава подземних вода у оквиру издвојених хидрогеолошких јединица. У циљу решавања постављеног проблема обрађени су ...
    физичко-хемијски састав, микрокомпоненте, јонски односи, хидрогеохемијски процеси, порекло подземних вода

  • Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника

    Наталија Радосављевић (2022)
    Планина Копаоник смештена је у централном делу Србије и има правац пружања северозапад-југоисток. Копаонички масив се простире на око 2750 km2. Део планине је 1981. године проглашен националним парком, а његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m nmv. Границе југозападног обода чине: јужну границу представља река Ситница, источну и северну границу ток реке Ибар, док је западна граница дефинисана геологијом која представља границу између Пештарске висоравни и копаоничког обода. На истражном подручју се налазе локалитети (Новопазарска бања, ...
    геотермална енергија, потенцијал, термоминералне воде, Копаоник

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава