Претрага

Упит dcterms_subject_txt:olovo-cinkova ruda

47 items

  • Анализа рудних парагенеза и алтерација у Pb-Zn лежишту Благодат

    Бранко Костић (2023)
    Опробавани узорци из бушотина набушених од стране Грот А.Д. у склопу лежишта Благодат коришћени су у циљу приказивања рудних парагенеза, присутних околорудних измена и степена алтерације стена. Истраживање је изведено применом методе рудне микроскопије, петролошком анализом узорака и коришћењем методе скенирајуће електронске микроскопије са енергетско дисперзивним спектроскопом (СЕМ-ЕДС). Анализом резултата утврђено је присуство две парагенетске фазе сукцесије рудних минерала. Старија фаза од рудних минерала садржи: сфалерит, галенит и пирит, док млађа фаза садржи и халкопирит. Разлика између фаза првенствено ...
    благодат, рудник Грот, рудна микроскопија, петролошка анализа, СЕМ-ЕДС

  • Процена утицаја на животну средину пројекта експлоатације руде из лежишта „Подвирови“ и „Поповица“

    Илија Стојнић (2024)
    Са порастом популације, технолошким развојем и све већом потребом за природнимресурсима расла је и потреба да се ефектно контролишу утицаји развоја на животну средину. Aкције развоја могу имати утицај не само на физичко окружење, већ и на социјално и економско окружење. Савремени приступ очувања и заштите животне средине заснива се на концепту одрживог развоја, односно на прихватљивости пројеката - објеката и делатности који обезбеђују развој уз дугорочно коришћење и очување природних ресурса, природних вредности и животне средине. Процена утицаја на ...
    Подвирови, Поповица, олово, цинк, бакар
    ... [faprimalor galenta 1 - (Poz.18) (Poz.6) + (Poz.12) (i ) (Poz.7) (Poz 16) bj | _ Koncentrat a CO, ı H= cinka Koncentrat bakra Koncentrat olova k—— (Poz.1) Mlinsa kuglama (Poz.11) Flot.mašine za kontrolno flotiranje min. Pb (Poz.2) Centrifugalna muljna pumpa (Poz.12) Centrifugalna muljna ...
    ... Kynrype y Bocunerpajty • Peka BacrapckKa KoJi pynHuHKa Bocu:z Meraxn • Peka KapaMaHHirma KoJi pynHHKa Bocu: Mera; fEksploataciono polje Rudnika olova i cinka Grot a,d. Eksploataciono polje Podvirovi Cauka 6.3.1 – JJokauuje yaopkogatba noespuuHckux 6o0a y onumuHu bocunezpao Ha ocHonBy pe3yarara ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... se na sledeći način: ruda se u otkopnim hodnicima utovaruje utovarivačima sa kašikom zapremine 5 m?, dok se na utovarnim rampama prebacuje u kamione zapremine IO mš3, koji je dalje transportuju do bunkera ili rudnih okana. U prvom eksploatacionom ciklusu, sa etaže -150, ruda se utovaruje u kamione ...
    ... višim blokovskim nivoima, ruda se takođe utovaruje u kamione, koji je transportuju do rudnih okana RO1-150/-90 i RO2-150/-90, preko kojih se spušta na K-150, a zatim se kamionima transportuje do bunkera primarnog drobljenja. U drugom eksploatacionom ciklusu, sa etaže -225, ruda se utovaruje u kamione ...
    ... rudarskim prostorijama. Izgradnja primarnog drobljenja: Na XIX horizontu su izgrađene hale sa čeljusnim drobilicama za primarno drobljenje rude. Ruda se gravitaciono spušta kroz rudna okna, drobi na potrebnu veličinu, a zatim transportuje ka izvoznom sistemu. 3.2 Podela eksploatacionog zahvata ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... sistemi su jednostavni za održavanje ı mogu prevoziti repromaterijale. Ruda se utovaruje utovarivačima u kamione i transportuje do bunkera primarnog drobljenja ili rudnih okana. U prvom eksploatacionom zahvatu sa etaže -150, ruda se utovaruje u kamione i transportuje do bunkera primarnog drobljenja ...
    ... 745 | 1.894 55 11.4.Očekivani prosečni godišnji bilans koncentracije metala iz rude Bakar, zlato i srebro Vlažna ruda 2.000.000 t Sadržaj vlage u rudi 2,15 % Suva ruda 1.957.000 t Sadržaj bakra u rudi 0,523 % Količina bakra u rudi 10.235,11 t Sadržaj zlata u rudi 0,194 g/t Količina ...
    ... oksidni bakar. Dodatne analize izvršene su na uzorcima iz bušotina B-5/XVII ı B-10/XVII kako bi se utvrdilo prisustvo elemenata poput arsena (As), olova (Pb), selena (Se), cinka (Zn) ı hlora (CI). Rezultati su ukazali na vrlo nisko prisustvo ovih elemenata, što sugeriše minimalan rizik od zagađenja ...

  • Анализа трошкова откопавања руде олова и цинка у лежишту “Грот”

    Borislav Ugrinov (2024)
    У овом дипломском раду детаљно је приказан рудник Грот,односно рудно поље ,,Благодат,, које чине његова три ревира Ђавоља Воденица-Баре,Воденица II и Вучков ревир,са акцентом на анализу трошкова откопавања руде олова и цинка.Уводни део рада пружа нам ширу слику и даје опште информације о самом појму трошкова,његовом настанку и историјском развоју,затим о елементима фактора добитка који су усковезани за рударску производњу у које спадају укупан приход и трошковe. Након тога,неколико тачака тј. наслова посвећено је самом руднику Грот представљајући његове опште ...
    aнализа трошкова, Грот, Благодат,олово, цинк, рентабилност
    ... Измењено: 2024-09-04 11:45:12 Анализа трошкова откопавања руде олова и цинка у лежишту “Грот” Borislav Ugrinov Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа трошкова откопавања руде олова и цинка у лежишту “Грот” | Borislav Ugrinov | | 2024 | | http://dr ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... distance. Specifičnosti Poslednje Etaže: Na poslednjoj otkopnoj etaži (k-140 m), ruda se utovaruje u otkopnim hodnicima (OH) i prevozi do etažnog hodnika (EH-140). U etažnom hodniku se puni Jamski kamion koji prevozi rudu do bunkera, a zatim se ona izvozi trakastim transporterom. Fleksibilna Primena ...
    ... geoloških rezervi u hidrotermalnom Cu-Au sistemu — Donja, porfirska, štokverkno-impregnaciona zona u konturi sadržaja 0,3% Cu. Kategorija rezervi ] Ruda, t |___Cu, % Au, g/t S, % [0 2.290.872.443 |___0,74 0,16 4,88 Ukupno 2.290.872.443 | ___0,74 0,16 4,88 | Ukupne količine i kvalitet predloženih ...
    ... (Au- Ag), kosivit (Au-Cu), altait (Pb); samorodno zlato Je uglavnom sitnozrno, prečnika < 2 mikrona, dominantno uklopljeno u sitnozrnom piritu. Ruda bakra je sa visokim, ali u prostornom odnosu, promenijivim sadržajima Cu i Au. U masivnosulfidnoj rudi, sadržaji bakra variraju u rasponu od 0,67% ...

  • Транспортни систем за руду на површинском копу Бувач

    Никола Аџић (2024)
    У општем делу овог рада ће бити наведени утоварно-транспортни системи, њихова подела и основни елементи. У оквиру тога ће бити детаљније објашњени сви појединачни делови ових система као што су багери, камиони, дробилице и транспортери са траком. Даље ће бити наведени програмски пакети који се користе за прорачун ових система Talpac који се користи за прорачун дисконтинуалног транспорта и Helix који се користи за прорачун транспортера са траком. У специјалном делу су наведени параметри које мора да испуни пројектовани ...
    транспортни систем, камион, багер, транспортер са траком, дробилица
    ... Измењено: 2024-10-16 12:23:31 Транспортни систем за руду на површинском копу Бувач Никола Аџић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Транспортни систем за руду на површинском копу Бувач | Никола Аџић | | 2024 | | http://dr.rgf.bg ...
    ... 1,507,809 1,505,032 1,503,969 1,507,682 1,506,751 1,505,812 1,501,365 1,088,020 36,605,709 11,626,440 Iskopine (t) Siderit(t), Ruda (t) 10,635 |1,518,444 7,717,768 71,095 | 1,576,127 6,660,598 227,490 ,1,731,459 6,800,829 / 1,507,682 6,573,616 / 1,506,751 6,516,005 1 ...
    ... Vreme jednog obrta trake Brzina trake Podaci o nosećim valjcima Ugao nagiba bočnih Rastojanje slogova Broj valjaka u slogu Prečnik valjka Ruda Efektivno naprezanje 1770 Maksimalno naprezanje Tnax 2470 Minimalno naprezanje Tmin 25 Naprezanje za ugib - 1,5% 35 Potrebna zatezna sila ...

  • Unapređenje rada jamske železnice u cilju povećavanja kapaciteta, na primeru rudnika Grot A.D.

    Igor Lazarević (2022)
    U ovom završnom radu cilj je bio ispitati mogućnost unapredjenja železničkog transporta u okviru podzemne eksploatacije olova i cinka rudnika Grot.Opšti deo završnog rada se sastoji od opštih informacija o rudniku Grot, njegovom postojećem stanju otkopavanja i rada rudnika kao i geoloških karti i opisa mineralizacije ležišta u okviru rudnika.Glavni cilj ovog završnog rada je bio istaknuti rešenje koje će ubrzati proces istovara rude u istovarnu stanicu, bez zastoja i teškog ručnog rada mašinovodje. Kao finalni deo, prikazan je ...
    olovo, cink, podzemna eksploatacija, rudnik Grot, železnički transport, istovarna stanica, ležište Blagodat

  • Техно-економска оцена лежишта олова и цинка на примеру рудника “Грот”

    Данило Сушић (2023)
    Овај рад пружа детаљну техно-економску оцјену рудника Грот и то лежишта Баре-Ђавоља Воденица, Језериште и Вучково. Рудник и рудно тијело Благодат смјештени су на територији града Врања, у мјесту Крива Феја. У раду је извршена техно-економска оцјена експлоатације олова и цинка. Проучени су показатељи техно-економске оцјене, укључујућу статичке и динамичке методе. Такође је приказана техно-економска оцјена на темељу проведених истражних и експлоатационих радова, извршен је обрачун вриједности лежишта и јединице експлоатационих резерви. На темељу показатеља техно-економске оцјене израчунати су ...
    техно-економска оцјена, рудно тијело Благодат, рудник Грот, лежиште олова и цинка, рентабилност

  • Пројектовање спорашњих одлагалишта на површинском копу Шупња Стијена

    Милан Стојановић (2023)
    Рударство представља базичну индустрију која омогућава снабдевање минералним ресурсима. Производи рударске праксе су природне материје органског и неорганског порекла, које се постојећим процесима и технологијама могу економично валоризовати.Вредност сировине зависиће од тржишних услова и фактора који утичи на њену понуду и потражњу. Олово и цинк су једни од доминантних метала на глобалном тршишту и међу значајнијим лежиштима оловно-цинковите минерализаје је управо ˶Шупља Стијена̋ на простору Црне Горе. Профитабилност самог рударског пројекта, односно капацитет и димензије објеката површинске екплоатације обрађених ...
    пројектовање спољашњих одлагалишта, експлоатација олова и цинка, завршна контура, геолошки модел и моделирање лежишта

  • Prikaz metode frontalnog otkopavanja sa otvorenim otkopima na primeru rudnika “Rudnik”

    Nikola Đokić (2023)
    Prikaz metode frontalnog otkopavanja sa otvorenim otkopima sa napredovanjem odozgo na dole na primeru rudnika ''Rudnik'', uz osvrt na probleme rešavanja odvodnjavanja, ventilacije, konstrukcije sigurnosnih stubova, miniranja, utovara i transporta.
    Metoda frontalnog otkopavanja sa otvorenim otkopima, cink, olovo, sigurnosni stubovi, odvodnjavanje, ventilacija, miniranje, transport, utovar

  • Oдређивање броја камиона за транспорт руде на површинском копу Шупља стијена

    Грујичић Стефан (2024)
    Транспорт на површинским коповима се одвија паралелнпо са осталим процесима екаплоатације. Како не би долазило до непредвиђениих трошкова, потребно је усагласити све системе производње. Димензионисање адекватног транспортног система обезбеђује максималну продуктивност механизације и профитабилну експлоатацију. Чињеница да трошкови транспорта заузимају знатан део укупних трошкова иде у прилог томе да је одређивање потребног броја камиона за превоз откопаног материјала од великог значаја. У овом раду извршен је прорачун броја камиона потребног за транспорт руде од откопних етажа до дробилице на ...
    камионски транспорт, руда, транспортна траса, Талпак
    ... nSVMWONM E=[5] VHMHI/O.I 'S nHnoo2 fouou 4 p W a l u 2 n Q Dwaounhpupuy ofhhprAiwno nubunuAscao, '/'c DI20DI 59 5. Godina, Faza 2, Ruda |= e es ||s __DI | 4 | oO |00 | 0 | __D? | 10 | o | oo | i | __D3 | 20 | 2 |aoo| 70 | |__D4 | 20 | 3 _ 150 | 30.5 | |_DS | 19 | 2 |105| 0O | ...
    ... __D22 | 117| ı | #5 | o | |__D23 | 15.9 |__O__| 0.0 | 858 | mnmu Canuka 5.5. TpaRcnopmna mpaca 3a Oayy 2, pyoa y 5. zoOunu 5. Godina, Faza 3, Ruda -l Š | | ezo0unu pyoa y 5. ? Cnuka 5.6. Tpancnopmna mpaca 3a Đayy 3 61 Peganuaurynanuuja eKcnnoaramHoHux rpopauyHa paa 3a CHcreM_1 y meroj ...

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... pružanju i padu kreće se 1-30 m. Česte promene moćnosti rudnih tela po pružanju i padu uslovljene su velikom varijabilnosti raspodele metala cinka i olova u okviru rudnih tela. Ona Je prouzrokovana tektogenezom ležišta. Rudna tela ( žice i žiličastocimpregnacione mineralizacije ), izgrađena su od minerala ...
    ... rada angažovana su 4 sistema, a nakon toga od pete do desete godine angažovana su dva sistema od kojih je Sistem I (severno odlagalište) eksploatiše rudu ı Jalovinu, a Sistem II (južno odlagalište) eksploatiše samo jalovinu. Po istom principu u tabeli 5.2 prikazana je ı osnovna transportna oprema ...
    ... (period od 6 do 10 godine) konstruisane su transportne trase za svaku fazu (radilište) duž koga se vrši eksploatacija. Transportne trase za jalovinu i rudu sa geometrijskim elementima puta po deonicama i fazama razvoja kopa u periodu od 6 do 10 godine, prikazane su na slikama 5.3 do 5.4. 52 Završni ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... organska jedinjenja koja se koriste prilikom flotacije. To su uglavom ksantati, organska jedinjenja koja se koriste u flotiranju sulfidnih ruda bakra, olova , cinka, zlata i srebra. Ovi flotacijski reagensi koji se adsorbuju na površinama minerala čineći ih hidrofobnim. 200 180 BAs - otpadna ...
    ... rezerve ležišta iznose 1.613.000 t suve rude. Ležište se prostire na oko 8 hektara i predstavlja sloj od zeolita, prosečne debljine oko 18,5 m. Ruda je različitog kvaliteta, a samim tim i njena primena. Može se koristiti u farmaciji, kozmetici, zaštiti voda, poljoprivredi i sanacijama. S obzirom ...

  • Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada

    Mariја Bošković (2024)
    Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...
    prašina, elektrolučna peć, cink, teški metali, reciklaža
    ... prikazane su jednačinama [5]: ZnO(č) + 2OH =ZnO > + R.O PbO(č) + OH = HPbO? CdO(č) + OH· = HCdO” Uklanjanje kadmijuma i olova se postiže redukcijom ı taloženjem uz pomoć cinkovog praha, i prikazano jednačinama [5]: Zn + HPbO>+ OH' = Pb + ZnO:?+ HO Zn + HCdO> + OH = Cd + ZnO: ++ HO Istaloženi ...
    ... samo kreč, stabilizacija cinka je bila moguća, dok stabilizacija olova nije. Međutim, ako se kreču dodaje portland-cement u odnosu 1:1, rezultati stabilizacije i cinka ı olova su bili znatno bolji. Vrednosti eluata za cink i olovo su bile niže u poređenju sa slučajevima kada su korišćeni samo kreč ...
    ... termičke obrade metala - prašina iz filtera, šljaka, otpadni pesak za livenje > Otpadi iz obrade ruda i mineralnih sirovina - otpadni materijali iz . procesa drobljenja, mlevenja i flotacije ruda. 16 Termičke procese karakteriše prerada rovnih ili koncentrisanih mineralnih sirovina korišćenjem ...

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... specijalni deo. U opštem delu su prikazni osnovni polazni podaci koje čine geografski položaj PK rudarskog basena Kolubara, istorijski razvoj rudnika, ruda koja se Javlja u ležištu rudnika “Kolubara” i eksploatacija i transport iste. Kroz specijalni (analitički) deo završnog rada će biti prikazani proračuni ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... 2. _ U drugoj fazi izvršena Je izrada petroloških preparata. Izrada preparata obuhvata sledeće korake (Pačevski, 2018.): Sečenje uzorka — uzorci ruda ı stena, najčešće se seku dijamantskim reznim pločama. Usled trenja tokom sečenja, dolazi do zagrevanja, te Je neophodno sprovesti vodeno hlađenje ...

  • Procena aktivnosti upravljanja održavanjem opreme za dubinsko bušenje nafte i prirodnog gasa

    Iva Filipov (2024)
    Primarni fokus održavanja je sprečavanje zastoja u radu, koji može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Redovne provere i monitoring performansi opreme omogućavaju pravovremeno otkrivanje problema i smanjenje rizika od havarija. U ovom kontekstu, korišćenje naprednih tehnologija, poput softverskih alata za upravljanje održavanjem, igra značajnu ulogu u optimizaciji procesa. Osim tehničkog održavanja, obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i sigurnosnim procedurama je od suštinskog značaja. Efikasna komunikacija između članova tima i jasne smernice za rad doprinose smanjenju rizika i povećanju produktivnosti. Upravljanje održavanjem takođe zahteva analizu troškova, kako bi ...
    održavanje, zastoj, oprema, upravljanje, efikasnost, ekonomičnost
    ... čepova ı mostova u kanalu, održavanje pravca i skretanje kanala, izradu dopunskih kanala, merenje prostornog položaja kanala, uzimanje uzoraka stena, ruda i fluida, karotažna merenja, pripremu ı opremanje za eksploataciju, konzervaciju i likvidaciju bušotine. (1) Prema nameni, bušenje se deli na ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... vrednost u smislu rešavanja regionalne građe, a posebno u pogledu problema geologije karbonskih, lijaskih i neogenih ugljeva, sedimentnih ležišta ruda gvožđa i sličnih pitanja. Geološku kartu područja između bugarske granice i Zvonačke Banje, koja delom obuhvata i Ruj planinu, prikazao je St. Zafirov ...
    ... rukopisne karte, koje obuhvataju delove OGK listovi Pirot i Breznik. Brojni elaborati sa manje ili više uspeha obrađuju geologiju ugljeva, sedimentnih ruda gvožđa, barita i drugih sirovina ovog područja. 20 3.2. Opis litostratigrafskih jedinica Područje opštine Pirot tj. Stare planine prikazano ...
    ... 014 0,015 0,3 Mangan mg/Il <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 0,05 Bakar mg/Il <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 2,0 54 Cink mg/Il <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 3,0 Olovo mg/Il <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 0,01 Hrom mg/Il <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 0,05 Kadmijum mg/Il <0,0005 <0,0005 <0,0005 <0,0005 0,003 Niki mg/l <0,01 ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... nastanka i kakva je njegova uloga u ukupnoj tektonskoj evoluciji ležišta Još uvek nije Jasno utvrđena. Slika 2.2. Oblik gornje zone ležišta bakra Ruda je masivno-sulfidnog tipa u gornjem delu (preko 80% sulfida) do semi- masivno-sulfidnog tipa u donjem delu (štokverk, žice, brača i impregnacije Fe-Cu- ...
    ... velikoj meri poremećeno postrudnom tektonikom, sa ravnomernim rasporedom bakra i ostalih komponenti. Pored bakra, probe su analizirane na molibden, olovo, nikl, cink itd. Za granični sadržaj bakra uzeta je vrednost 0,3 %. Proračun rudnih rezervi se zasniva na „Pravilniku o klasifikaciji i kategorizaciji ...