Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Pre-obdukcioni basen

74 items

  • Geološke karakteristike miocensko-pliocenskih sedimenata na prostoru šire okoline Čerevića

    Katarina Raičković (2023)
    Glavna tematika ovog rada predstavlja upoznavanje sedimentološko-stratigrafskih osobina terena šire okoline Čerevića i generalnog prostora Fruške gore na osnovu kojih se daljom interpretacijom rekonstruišu depozicione sredine perioda neogena sa ciljem prikazivanja njegove osobene promjenjljivosti. S tim u vezi, na osnovu sprovedenih istraživanja postavljena je hipoteza o generalnom trendu dinamične smjene sredine u vidu plitkovodnih uslova ispredsprudne padine srednjeg miocena koji postepeno pokazuju prelaz u uslove prodelte u donjem panonu. Dalje, ova sredina poprima kontinentalni karakter aluvijalnog toka u gornjem ...
    Fruška Gora, Panonski basen, neogen, depozicione sredine, neotektonika

  • Оптимизација површинских копова угља применом програмског пакета Minex

    Душан Марић (2023)
    Оптимизација површинских копова је једна од најважнијих фаза у пројектовању рудника. Резултат оптимизације је граница завршне контуре, односно експлоатационе границе копа. Одабир експлоатационе границе, даље утиче на читав низ фактора као што су експлоатационе резерве, развој рударских радова, итд. У пракси се проблем оптимизације обично своди на правилан одабир улазних параметара. Мале промене параметара могу значајно утицати на резултате, односно на оптималну контуру копа. То све чини процес оптимизације веома деликатним. При одређивању граница и конструкције копа тако и ...
    оптимизација контуре, завршна контура, Minex, блок модел, лежиште угља, трошкови

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Geološka građa kupreškog polja i okoline (Bosna i Hercegovina)

    Marina Zubić (2023)
    U ovom radu predstavljena je opšta geološka građa Kupreškog polja i njegove okoline. Proučavani i analizirani su podaci o litostratigrafskim karakteristikama, generalnoj tektonskoj aktivnosti i strukturnim deformacijama sa ciljem boljeg razumevanja i unapređenja dosadašnjih geoloških informacija o datom terenu. Analiza i interpretacija podataka je vršena na osnovu analize do sada publikovanih podataka i analize podataka prikupljenih na terena tokom geološkog kartiranja šire okoline Kupreškog polja. Najveći deo terena izgrađuju sedimenti i vulkaniti trijaske starosti i pretežno karbonatni sedimenti jurske ...
    Kupreško polje, Dinaridi, trijaski magmatizam, miocenski slatkovodni basen, tektonika

  • Proračun osnovnih mehanizamai analiza tehničkih i tehnoloških mogućnosti bagera SRs 2000 na PK Tamnava - Zapadno polje

    Stevan Živković (2022)
    Rudarstvo je jedna od najstarijih grana industrije koja se bavi eksploatacijom različitih vrsta mineralnih sirovina. Površinska eksploatacija korišćena je odavnina, ali šira upotreba počinje u XX veku najviše zahvaljujuići motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, a najveću primenu dobija usavršavanjem rotornih bagera. Masovna proizvodnja rotornih bagera počinje tridesetih godina prošlog veka. Zahvaljujući visokom kapacitetu i stepenu korisnog dejstva koji se postiže, rotorni bageri koriste se u najvećim rudarskim basenima širom sveta.Na površinskim kopovima u Srbiji, primenjuje se kontinualna mehanizacija kada to ...
    površinski kop, rotorni bager

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... jedinice, ofiolitski melanž koji se nalazi u podini obdukovanih ofiolita i njihov metamorfni đon su takođe uključeni u ovu jedinicu, kao i post-obdukcioni sedimentni pokrivač od gornje jure do kenozoika koji se nalazi u povlati ovih ofiolita. Ofiolitske stene su Jurske starosti što Jje utvrđeno ...
    ... ofiolitskih fragmenata u melanžu je u intervalu ladin-titon. Ofioliti Zapadno-vardarske zonc obdukovani preko adrijske kontinentalne margine u post-obdukcionom vremenu postali su deo te pasivne margine pridružujući Joj zaostali segment Neotetisa. Diskordantno preko ofiolita leže gornjotitonski do donjokredni ...
    ... starost obdukcije Zapadno-vardarskih ofiolita. (4) Starost baze povlatnih krečnjaka, titonska u Albaniji, berijaska u Bosni, upućuju na post-obdukciono vreme pošto su deponovani u plitkovodnoj sredini. Neki autori (npr. Gawlick et al., 2016), tvrde da je formacija melanža istovremena sa intr ...

  • Техничко решење заштите од површинских и подземних вода на површинском копу ,,Поље Г" за 2021. годину

    Душан Богићевић (2023)
    Површински коп лигнита Поље Г се налази у рударском басену Колубара, а откопани лигнит служи као енергент за термоелектране у Електропривреди Србије. Зато је веома битно да се експлоатација откривке и лигнита одвија у одводњеним условима.Овим мастер радом је покушано да се да квалитетно решење заштите површинског копа Поље Г, од вода у току 2021. године. Са датим решењем ће се експлоатација откривке и лигнита обављати у сувој, или што је могуће сувљој радној средини.
    површински коп, Поље Г, одводњавање, објекти одводњавања

  • Техничко решење заштите од површинских и подземних вода на површинском копу ,,Поље Г'' за 2022. годину

    Милош Ђоковић (2022)
    Површински коп лигнита ,,Поље Г,, се налази у рударском басену Колубара, а откопани лигнит служи као енергент за термоелектране у Електропривреди Србије. Зато је веома битно да се експлоатација откривке и лигнита одвија у одводњеним условима.Циљ израде овог мастер рада јесте израда техничког решења заштите површинског копа ,,Поље Г'' од површинских и подземних вода у 2022. години. Овим мастер радом извршена је анализа природних и рударско технолошких параметара, на основу којих је и израђено техничко решење одводњавања, које ће ...
    површински коп, Поље Г, одводњавање, објекти одводњавања

  • Primena popravke za uticaj izostazije u gravimetriji

    Manja Grifatong (2023)
    Gravimetrijske anomalije imaju važnu ulogu u određivanju raspodele gustine stena u Zemljinoj kori, odnosno daju informacije o geološkoj građi ispitivanog prostora. Cilj ovog rada je da se prikaže uticaj izostatičke popravke na gravimetrijske anomalije. Kao primer je odabrano istražno područje koje obuhvata delove Jadranskog mora, Dinarida, Vardarske zone i Panonskog basena. Na osnovu dostupnih podataka su izrađene i analizirane karte savremenih Bugeovih i izostatičkih anomalija, dubine do Moho diskontinuiteta i izostatičke popravke. Za detaljniju analizu odabrana su tri profila, ...
    savremena Bugeova anomalija, izostatička anomalija, izostatička popravka, Mohorovičićev diskontinuitet (Moho)

  • Техничке карактеристике континуалне опреме и методологија технологије рада багера са више радних елемената на површинским коповима лежишта минералних сировина

    Јована Пауновић (2022)
    У овом завршном раду дат је општи теоријски приказ свих техничко технолошких и радних параметара континуалне механизације, односно технологија рада багера са више радних елемената на површинским коповима лежишта минералних сировина. Карактеристике ове механизације,представљене су основним деловима, типовима и моделима, као и технологијом рада и капацитетима предметне опреме. У специјалом делу рада, поред геолошког описа лежишта,приказана и је примена ове опреме на примеру површинског копа „Дрмно“ костолачког угљеног басена, са издвојеним примерима једног БТО и једног БТД система, где ...
    роторни багер, багер ведричар, континуална механизација, површинска експлоатација, пoвршински коп „Дрмно''

  • Техничко решење заштите од површинских и подземних вода на површинском копу Поље Г за 2023. годину

    Милош Трајковић (2022)
    Површински коп лигнита Поље Г има значајну улогу у произвидњи угља у рударском басену Колубара,не само због производње од око 4 милиона тона угља на годишњем нивоу бећ и из разлога што ископан угаљ на овом површинском копу има изузетно висок квалитет. Угаљ са површинског копа Поље Г се преко трачних транспортера допрема до Дробилане и користи за поправљање квалитета угља са површинског копа Тамнава Западно поље. Зато је веома битно да се експлоатацијаоткривке и угља одвија у одводњеним ...
    површински коп, Поље Г, одводњавање, објекти одводњавања

  • Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Crnice

    Anđelija Glogovac (2023)
    Područje istraživanja obuhvata sliv reke Crnice zauzima područje centralnog delaSrbije.Nalazi se između varoši Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku,sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Analizirane su hidrogeološke i hidrološke karakteristike za višegodišnji osmatran period (1961-2021), uz osvrt na geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike istražnog područja, koje predstavljaju bitan faktor zbog svog uticaja na osmotrene hidrološke podatke.Analizom režima padavina pomoću podataka sa kišomerne stanice Ćuprija,metodom aritmetičke sredine, došlo se do vrednosti prosečne višegodišnje sume padavina od 668 ...
    režim reke, bilans voda, reka Crnica

  • Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру ПК "Радљево" РБ Колубара

    Никола Вукелић (2023)
    Дипломски рад се састоји из основног дела у ком су изложени главни подаци о Рударском басену Колубара као што су географки положај и описана завршена техничка и биолошка рекултивација на површинским коповима РБ Колубаре. У специјалном делу Завршног рада техничко-технолошким поступцима се презентује начин експлоатације угља на површинском копу „Радљео Север“ и пратеће откопавање откривке и међуслојне јаловине. Детаљно је изведена сва сложеност инжењерских и других мултидисциплинарних поступака, предмер и предрачун трошковa свих радова, као и примењене методе у поступку ...
    Коп Радљево, техничка рекултивација, биолошка рекултивација, заштита животне средине

  • Пројектно решење технологије откопавања и одлагања откривке на примеру површинског копа ,,Дрмно” у период од 2021. до 2025. године

    Александар Милојковић (2022)
    У овом Завршном раду приказани су општи и основни геолошки подаци о лежишту површинског копа ,,Дрмно’’ Костолачког угљеног басена и техничко-технолошке карактеристике континуалне механизације и примењене опреме распоређене у шест БТО система. Као специјалистички део овог Завршног рада приказано је пројектно решење откопавања и одлагања откривке за период од 2021. до 2025. године. Овим решењем су поред техничких карактеристика рада откопно-утоварне и одлажуће опреме, дати и одговарајући капацитети и приказан систем рада роторних багера и одлагача у оквиру постојећих ...
    Површински коп ,,Дрмно’’, технолошки процес откопавања, откривка, технолошки процес одлагања, одлагалишта, БТО системи

  • Izbor bubnjeva i valjaka za transportere B 2000 za VI BTO sistem na PK Drmno

    Aleksandar Paunović (2022)
    Ugalj koji se eksploatiše na površinskom kopu “Drmno” ima značajnu ulogu postizanju energetske sigurnosti snabdevanja Republike Srbije. Nakon eksploatacije, ugalj se doprema i sagoreva u termoelektranama „Kostolac A i B “. Za nesmetan rad termoelektrana, neophono je kontinualno snabdevanje sirovama. Trenutno je u Kostolačkom ugljenom basenu aktivna eksploatacija samo na površinskom kopu Drmno. Eksploatacija jalovine i uglja na površinskom kopu “Drmno” obavlja se korišćenjem mehanizacije sa kontinualnim (neprekidnim) radom u okviru tkz. BTO ili BTD sistema. Takve sisteme čine rotorni bager ...
    površinski kop, transporter sa gumenom trakom, bubnjevi, valjci

  • Zastupljenost amonijum jona u podzemnim vodama Srbije i metode njegovog uklanjanja

    Ljubo Popović (2022)
    Amonijum jon predstavlja hemijsko jedinjenje azota formule NH4+, koje se javlja kao čest zagađivač podzemnih voda usled antropogene aktivnosti i učestvuje u mnogim biogeohemijskim procesima kruženja azota u prirodi. Procesi koji definišu njegove uslove migracije i sposobnost atenuacije su biološka degradacija i sorpcija. Rasprostanjenost amonijum jona u izdanima na teritoriji Republike Srbije je značajno, amonijum jon se odlikuje dinamičnim oscilacijama koncentracije po prostoru i vremenu i najčešće je prisutan u izdanima intergranularne poroznosti u oblasti Panonskog basena, gde se ...
    azot, amonijum jon, podzemne vode, jonska izmena, biofiltracija

  • Razvoj strateškog plana korišćenja sekundarnih mineralnih sirovina sa aspekta primene „RoadMap“ metodologije

    Elvedina Halković (2022)
    Metali odloženi kao rudarski otpad na jalovištima tokom višedecenijske eksploatacije, imaju veliki potencijal kao sekundarne mineralne sirovine sa aspekta cirkularne ekonomije i koncepta održivog razvoja. Ponovnom preradom ove korisne komponente smanjila bi se eksploatacija primarnih mineralnih sirovina kao jednog od ciljeva Green Deal-a (Evropskog zelenog dogovora) potpisanog od strane članica Evropske Unije 2019. godine kao i problem zagađivanja životne sredine.Postojeća zakonska regulativa Republike Srbije ovu mineralnu komponentu ne smatra energetskim potencijalom već isključivo kao rudarski otpad. U radu su ...
    razvoj strateškog planiranja, RoadMap metodologija, cirkularna ekonomija, sekundarne mineralne sirovine

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... praćena bočnom ekstruzijom, koja je na ovom području počela da ima uticaj u vremenu od pre oko 9 miliona godina (van Unen et al., 2019). Do prelaska u transpresioni/kontrakcioni režim ı inverziju basena, dolazi usled slabljenja uticaja Karpata sa istoka (van Unen et al., 2019). ! Shkoder-Peja ...
    ... , 2024 i tamošnje reference). Tokom donjeg miocena dolazi do promene tektonskog režima u ekstenzioni, vezan za nastanak Panonskog basena, kao izalučnog basena Centralne Evrope, čiji nastanak je uzrokovan povlačenjem luka subdukovane litosfere Karpatskog zaliva 5 (Bada et al., 2007; Schmid ...
    ... 4.4 „Neogeni kvartar Basenski sedimenti, neogene starosti, predstavljeni su sedimentima Beranskog basena, rasprostranjenim u neznatnoj meri u jug-jugozapadnom delu karte. Starost basena utvrđena je kao najstarije donjomiocenska na osnovu paleoflornih ostataka roda Nelumbo (Đorđević Milutinović ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... Kostolačkog uglje- nog basena, čine sedimenti ponta, koji su na grafičkoj dokumentaciji označeni kao donji pliocen (Pli;) (po staroj podeli), zatim kvartarne naslaga — pleistocena i holocena. Dublji delovi ležišta (preko 200 m) mogu se izdvojiti kao panonski (Mx?), imajući pre svega u vidu njihovo ...
    ... iskustvima na površinskim kopovima Kostolačkog. basena, ovaj sistem treba da bude projektovan sa visokom pouzdanošću i fleksibilnošću kako ne bi predstavljao ograničenje razvoju rudarskih radova. Planirani sistem zaštite površinskih kopova od površinskih voda, pre svega od padavina koje formiraju povremene ...
    ... hidrodinamičkom modelu Zapadno-kostolačkog ugljonosnog basena postavljeni su planirani objekti odvodnjavanja površinskog kopa Zapadni Kostolac i simuliran je njihov rad saglasno planiranoj dinamici razvoja rudarskih radova. U daljem tekstu, a pre procene troškova zaštite površinskog. kopa od voda, ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... POVRŠINSKOM KOPU DRMNO 2.1. Kostolački ugljeni basen Kostolački ugljeni basen, u najširem smislu, zahvata područje između reke Morave na zapadu, golubačkih planina na istoku, reke Dunav na severu ı reke Resave i grada Svilajnca na jugu. Ovaj basen se prostire na površini od oko 400 km?. Na tom ...
    ... rezerve lignita, mrkog i kamenog uglja. Kostolački ugljeni basen, u užem smislu, obuhvata područje opštine Požarevac. Ruda uglja je istražena i dokazana na područjima Kostolca, sela Drmna, Klenovnika, Ćirikovca i Poljane. Ovaj basen prostire se na površini od 100 km?. Neke osnovne karakteristike ...
    ... među najplodnija u Srbiji. Kostolački rudarsko-energetski basen, sa aktuelnim ležištem i rudnikom uglja “Drmno” i termoelektranama A i B (u Kostolcu i Drmnu) nalazi se severno od Požarevca (Slika 1). Slika 1. — Kostolački ugljeni basen 2.2. Ležište uglja 'Drmno" Istražni prostor ležište uglja ...