Претрага

Упит dcterms_subject_txt:рањивост подземних вода

251 items

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Одређивање режима и резерви подземних вода на примеру изворишта за флаширање и рекреацију

    Марко Богдановић (2022)
    Утврђивање услова и могућности експлоатације подземних вода из истражно-експлоатационих бунара ИЕБ-1 и ИЕБ-2 изворишта „Софиа“ на Космају, захтевало је извођење хидрогеолошких, геофизичких, хидродинамичких и хидрохемијских истраживања. Након поменутих истраживања планирана је изградња фабрике за флаширање квалитетне подземне воде, као и модерног туристичко-рекреативног центра.
    хидрогеолошке карактеристике, истражно-експлоатациони бунар, квалитет подземних вода, осматрање статичког нивоа воде, тестирање бунара

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... kvalitetnom pijaćom vodom, od ukupnih količina voda, podzemne vode obezbeđuju stanovništvo sa 75% učešća (Stevanović, 1995). Podzemne vode formirane u okviru karstnih izdani, čine najbitniji resurs podzemnih voda, kako u jugozapadnom delu Srbije, tako i u velikom delu istočne Srbije. Vode koje se zahvataju ...
    ... karakteristika podzemnih voda: 1. Prva zona - zona brze cirkulacije podzemnih voda i najmanje je povoljna sa aspekta hidrohemijskih karakteristika voda, kao i uslova za zaštitu; 2. Druga zona — zona usporene vodozamene sa horizontalnom ili sifonalnom cirkulacijom, a karakterišu je podzemne vode najboljih ...
    ... neispravnosti vode se otklanja elementarnim hlorisanjem pre upuštanja vode u cevovode (Milanović & Petrović, 2022). Prilikom ispitivanja kvaliteta podzemne vode sa vrela Krupac u Pirotu, ispitivana je i radioaktivnost podzemnih voda. Urađene su četiri analize radioaktivnosti vode laboratoriji ...

  • Анализа квантитативног и квалитативног режима подземних вода: случај изворишта „Паланачки кисељак“

    Младен Филиповић (2023)
    Основи циљ истраживања у оквиру изворишта „Водице“ (део изворишта Паланачки Кисељак) спроведених у периоду од 2016. до 2017 године био је дефинисање режима подземних вода, као и категоризација минералних вода тј. одређивање њихових резерви. У вези са тим израђена је и бушотина ПКВ-1 са дубином 90 метара у оквиру које су вршена режимска осматрањима издашности (самоизлива), температуре и квалитета воде. Издашност, једна од главних компоненти режима, износила је у просеку 42 l/s, док је температура воде била константно око ...
    Паланачки кисељак, извориште „Водице“, режим подземних вода, минералне воде

  • Процена прихрањивања карстног масива таре применом GROWA методе

    Јована Рађеновић (2022)
    Све интензивније климатске промене доводе до промена у процесу кружења воде у природи, узрокујући мање количине падавина. Са друге стране пораст броја становника подразумева потребу за црпљењем све веће количине подземних вода. Раст броја становника, као и развој пољопривреде и индустрије повећава могућност да се у процесима инфилтрације атмосферских вода, изданске воде загаде. Познавање вредности прихрањивања подземних вода, као и других параметара водног биланса од великог је значаја за адекватно управљање подземним водама, као и за њихову заштиту. Циљ овог ...
    прихрањивање подземних вода, GROWA модел, карстне издани, врело Перућац, карстни масив Тара, укупни отицај, директни отицај, стварна евапотранспирација

  • Биланс и резерве подземних вода шире околине рудног лежишта " Боров Дол " (Република Северна Македонија)

    Христина Петрова (2023)
    У овом раду је дат детаљан приказ хидрогеолошких и хидрохемијских карактеристика литолошких средина које су присутне у широј области лежишта Боров Дол. Фирма рудника Бучим, која дели истог власника са рудником Боров Дол, у фази детаљних геолошких и хидрогеолошких истраживања неопходних за отварање новог рудника, је вршила вишегодишње мерења падавина на истражном простору, где су на надморској висини од 650 m срачуната средње вишегодишња вредност у износу од 590 mm. Ова вредност је касније узета као меродавна код одређивања ...
    подземне воде, тест црпења, статичке резерве, екплоатационе резерве, лежиште бакра „Боров Дол“, Република Северна Македонија

  • Одређивање режима и резерви подземних вода на изворишту „Atlantic Štark“ у Београду

    Ненад Тубић (2023)
    Истражно-експлоатациони бунар Км-1 налази се у кругу предузећа „Atlantic Štark“ у Београду. Бунар је урађен 1970. године и укључен је усистем за хлађење машина и уређаја за потребе овог предузећа. Истраживања (август 2019. год. - август 2020. год.) спроведена су .у циљу прибављања потребних података за утврђивање и разврставање резерви подземних вода, а што представља један од услова у поступку добијања водне дозволе. Истраживања су се састојала у праћењу издашности на самоизливу као и узорковању воде и изради физичко-хемијских, микробиолошких ...
    хидрогеолошке карактеристике, самоизив, издашност, физичко-хемијске карактеристике подземних вода

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Анализа хидрогеолошких карактеристика зоне Церничког поља у периоду великих и малих вода

    Петар Војновић (2021)
    Подручје истраживања налази се у југоисточном дијелу Републике Српске и припада сливу ријеке Требишњице. Подручје истраживаног простора представља специфичан карстни терен. Циљ истраживања, изведених средином прошлога вијека, те у јулу 2018. године, био је дефинисање услова храњења и дренирања издани, режима издани, квалитета вода те правца и брзине кретања подземних вода. Током истраживања коришћене су следеће методе: реконосцирање терена, опит обиљежавња, видеоендоскопско снимање бушотина, изотопске анализе, а примјењивани су и алати из оквира програмског пакета ArcGIS-a. Режим издани оцјењен ...
    Церничко поље, подземне воде, карст, опит обиљежавања

  • Могућност примене водонепропусног екрана на површинског копу Дрмно у циљу заштите од подземних вода

    Наталија Павловић (2023)
    Одводњавање површинских копова у циљу заштите контуре копа од подземних вода представља кључан аспект рударских радова, чији је циљ одржавање безбедних и продуктивних услова рада. Овај мастер рад приказује испитивање вишеструких изазова код одводњавања површинског копа Дрмно, имајући у виду близину копа реци Дунав. С обзиром на огромне количине подземних вода у зони површинског копа, разматра се могућност израде различитих варијанти екрана као испомоћ линијама бунара у одводњавању. Водонепропусни екран испред фронта радова на површинском копу Дрмно је структура ...
    површински коп, одводњавање, водонепропусни екран, Дрмно

  • Геолошке и хидрогеолошке подлоге у изради студије процене утицаја на животну средину, на примеру постројења за третман отпадних водау Лозници

    Ирена Круљ (2022)
    Изградња постројења за третман отпадних вода планирана је у општини Лозница, на обали реке Дрине. Обзиром да се комуналне воде, заједно са водама из индустрије испуштају директно у реку, њен квалитет је знатно погоршан, што има велики утицај и на подземне воде. Основни циљеви истраживања јесу упознавање са геолошким и хидрогеолошким условима и подлогама за изградњу постројења за третман отпадних вода, као и упознавање са потенцијалним и постојећим загађивачима. Анализирани су и оцењени квалитети свих чинилаца животне средине који ...
    река Дрина, квалитет вода, загађивач, подземне воде, отпадне воде

  • Hidrogeološke karakteristike šireg područja izvorišta Jazak na Fruškoj Gori

    Aleksandar Balubdžić (2023)
    Izvorište Jazak se nalazi u istoimenom selu na severu Srbije, u opštini Irig, na južnimpadinama Fruške Gore. Izvorište Jazak čini jedan istražno-eksploatacioni bunar dubine 128 m,koji kaptira krečnjake i dolomite donje i srednje trijaske starosti, i koji se koristi za flaširanje podzemnih voda. Na širem području, južno od sela Jazak, se nalazi pogon za flaširanje podzemne vode „Jazak“, na teritoriji kojeg postoji istražno-eksploatacioni bunar dubine 176m, koji kaptira peskovite krečnjake i peščare badenske starosti, i koji se koristi za ...
    istražno-eksploatacioni bunar, test crpenja, parametri vodonosne sredine, režim, bilansne rezerve izvorišta

  • Zastupljenost amonijum jona u podzemnim vodama Srbije i metode njegovog uklanjanja

    Ljubo Popović (2022)
    Amonijum jon predstavlja hemijsko jedinjenje azota formule NH4+, koje se javlja kao čest zagađivač podzemnih voda usled antropogene aktivnosti i učestvuje u mnogim biogeohemijskim procesima kruženja azota u prirodi. Procesi koji definišu njegove uslove migracije i sposobnost atenuacije su biološka degradacija i sorpcija. Rasprostanjenost amonijum jona u izdanima na teritoriji Republike Srbije je značajno, amonijum jon se odlikuje dinamičnim oscilacijama koncentracije po prostoru i vremenu i najčešće je prisutan u izdanima intergranularne poroznosti u oblasti Panonskog basena, gde se ...
    azot, amonijum jon, podzemne vode, jonska izmena, biofiltracija

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... parametara vodonosne sredine, povećanje nivoa podzemnih voda kao i provodljivosti raseda, što utiče na režim isticanja podzemnih voda i kvalitet vode koja se javljaju na izvoru. 69 Kao takav, uticaj neotektonike na ponašanje raseda i dreniranje podzemnih voda može predstavljati važno razmatranje u ...
    ... ispuštanje vode na površinu. Dreniranje podzemnih voda je direktno povezano sa pijezometarskim pritiskom vodonosnog sloja i topografije terena. Pijezometarski pritisak mora biti veći u odnosu na vrednost nadmorske visine u tački isticanja. Donja granica koja uslovljava isticanje podzemnih voda naziva ...
    ... voda. Rezultati hidrohemijskih analiza su od velike važnosti prilikom definisanja geneze podzemnih voda kao i vreme zadržavanja vode u podzemlju. Hemijski sastav karstnih izdanskih voda u potpunosti odražava uslove njihovog formiranja ı to u pogledu obnavljanja dinamičkih rezervi, intezivnog: ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... ije rešenje zaštite površinskog kopa od voda. Projektovani sistem zaštite od površinskih i podzemnih voda na površinskom kopu Zapadni Kostolac sastoji se iz objekata odvodnjavanja koji će moći da prihvate sve površinske vode, kao i istekle podzemne vode, a sve u cilju stvaranja uslova za bezbednu ...
    ... odabran, da je sastavljen od objekata koji po svojim kapacitetima mogu da obezbede sakupljanje i odvođenje površinskih voda i uspešnu zaštitu od podzemnih voda. Površinske i podzemne vode, pored direktnog ugrožavanja rudarske tehnologije potapanjem, utiču i indirektno na karakteristike stena u ležištu ...
    ... desnoj Požarevačkoj strani. Generalno izdan Jje sa slobodnim nivoom. Generalni pravac kretanja podzemnih voda pliće izdani je jJug-sever. Na slici 3.10. su prikazane izolinije nivoa podzemne vode na desnoj obali, stanje jul 2003. Deformacije su primetne u zonama postojećih većih izvorišta, gde ...

  • Заштита површинског копа Поље Ц од површинских и подземних вода за 2022. годину

    Јелена Јелић (2022)
    У овом завршном раду приказани су природни и техничко-технолошки фактори за површински коп Поље Ц. Такође, дато је и концепцијско решење са описом и техничким условима извођења пројектованих радова. Техничко решење одводњавања дато у овом завршном раду, требало би да обезбеди сигурну заштиту површинског коа Поље Ц од вода и сигурнији рад на експлоатацији откривке и лигнита у 2022. години.
    поље Ц, површинске, подземне воде, одводњавање

  • Хидрогеолошке карактеристике Кључке ријeке (Источна Херцеговина)

    Петар Војновић (2020)
    Подручје истраживања налази се у југоисточном дијелу Републике Српске и припада сливу ријеке Требишњице. Кључка ријека тече Церничким пољем дужином од 300 m. Подручје истраживаног простора представља специфичан карстни терен. Циљ истраживања, изведених у јулу 2018. године, представља дефинисање услова храњења и дренирања издани, режима издани, квалитета вода те правца и брзине кретања подземних вода. Током истраживања коришћене су следеће методе: реконосцирање терена, опит обиљежавња, мониторинг и видеоендоскопско снимање бушотина. Режим издани се оцјењује као неравномјеран и у највећој ...
    Кључка ријека, Церничко поље, подземне воде, карст, опит обиљежавања

  • Одређивање квантитативно-квалитативног режима подземних вода - пример изворишта за водоснабдевање Мачванског Прњавора

    Ђурђа Милојковић (2023)
    Основна делатност јавног комуналног предузећа Водовод -Шабац, је производња и испорука воде, као и одвођење и пречишћавање отпадних вода. Систем водоснабдевања града Шапца обухвата три градска изворишта: ППВ „МалиЗабран”, ППВ „Табановић” и ППВ „Прњавор”са укупно 400 km водоводне мреже, док систем прикупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода града Шапца обухвата 200 km канализационе мреже. Циљ израде овог рада је извориште водоснабдевања насеља Мачвански Прњавор, које чини два бунара, ознака Б-1 и Б-2, дубина 36,00 m и 37,00 m, чија ...
    хидрогеолошке карактеристике, тестирање бунара, физичко-хемијске карактеристике

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... prethodnom poglavlju date su temperature podzemnih voda u okviru kvartarnih i pliocenskih tvorevina, koji čine dva hidrogeotermalna sistme. Ove temperature svrstavaju ove podzemne vode u subhidrogeotermalne energetske resurse. Raspoloživost subgeotermalnih podzemnih vodnih resursa vezana je uglavnom ...
    ... količina podzemnih voda, temperature podzemnih voda i temperaturnom razlikom koji predstavljaju parameter za izračunavanje potencijalne termalne snage iz OVOg hidrogeotermalnog sistema. Potenicjalna količina podzemnih voda na Bežanijskom polju iznosi 4200 1/s, temperature podzemnih voda 14.5 *C ...
    ... Mašanović Đ.: Hidrogeološki izveštaj o izradi istražno-eksploatacione bušotine za vodu u beogradskoj industriji piva „Pogon“-2, fond stručne dokumentacije BIP-a, Beograd 1964. Veliki broj elaborata o rezervama podzemnih voda na teritoriji opštine Novi Beograd ukazuje na veoma dobru istraženost ovog ...

  • Системи заштите површинског копа поље Е од вода у 2020. години

    Огњен Ајдачић (2022)
    Одбрана од површинксих и подземних вода је кључан и неопходан фактор за сваки површински коп. Ситем одбране површинског копа од површинских и подземних вода мора да обезбеди сигурно извођење технолошког процеса експлоатације односно сакупљање и одвођење вода ван брањене контуре копа. Основна концепција одбране површинског копа Поље Е од површинских састоји се у: заштити од вода које гравитирају према радном подручју, заштити од вода које директно падну у радно подручје површинског копа и воде које истекну из ножице етажа и ...
    Поље Е, површински коп, одводњавање, систем, објекат