Претрага

Упит dcterms_subject_txt:podinski peskovi

38 items

  • Optimizacija parametara bušotinskog otkopavanja na primeru podinskih peskova na površinskom kopu Polje D" u Kolubari"

    Bojan Dimitrijević (2000)
    Bušotinsko otkopavanje, podinski peskovi, površinski kopovi, Kolubara

  • Hidrogeološke karkteristike panonskih i pontskih pijeskova lignitnog basena Kreka" i mogućnosti njihovog odvodnjavanja"

    Ljuban Čekić (1974)
    Hidrogeologija, peskovi, lignit , Kreka

  • Definisanje parametara drenažnih objekata u sitnozrnim i prašinastim peskovima na površinskim kopovima kao osnove za optimalne tehnologije odvodnjavanja i eksploatacije

    Dušan Mršović (1983)
    Površinski kopovi,drenažni objekti,peskovi,odvodnjavanje, eksploatacija

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... glinoviti alevriti, alevrit peskovi (facija povodnja); 7 – Peskovi, alevritski peskovi, peskovito-glinoviti alevriti (facija korita); 8 – Peskovito-glinoviti alevriti, peskoviti alevriti, alevrit peskovi (eolska facija); 9 – Alevrit peskovi, peskoviti alevriti, peskovi, koluvijalni šljunak, feritizirane ...
    ... Legenda kartiranih jedinica: 1 – Mrki alevriti – pretaloženi les i lesoid; 2 – Peskovi, alevrit peskovi; 3 – Mrke alevritske gline, alevrit peskovi (barska facija); 4 – Alevritske gline, peskovito-glinoviti alevriti, alevrit peskovi (povodanjska facija); 5 – Glinoviti alevriti, alevritske gline (facija ...
    ... 10 – Peskovito-glinoviti alevriti, alevrit peskovi, alevritiski peskovi (lesoidno-barska facija); 11 – Peskovito- glinoviti alevriti, peskoviti alevriti, alevrit peskovi (barska facija); 12 – Peskovito-glinoviti alevriti, peskoviti alevriti, alevrit peskovi (jezersko-barska facija); 13 – Gline, peskovite ...

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ... subfacija.    DISKUSIJA    Badenski  sedimenti  su  na  prostoru  Beograda  raščlanjeni  na  više  facija:  tašmajdanski  krečnjaci,  rakovički peskovi, višnjičke gline, konjarnički pteropodski šlir (Anđelković, M., 1987; Anđelković M. & An‐ đelković  J.,  1997). U  dosadašnjim  interpretacijama  postoje  ...
    ... afska karta badenskih sedimenata Beograda (Stevanović, 1974, modifikovano). Legenda: 1‐ kopno južno od  Save  i Dunava, 2‐ plitko more, rakovički peskovi, 3‐ višnjičke gline, 4‐ konjarnički šlir, 5‐  litotamnijsko‐briozojski  i amfisteginski  krečnjak, 6‐ ceritski krečnjak  Figure 1. Palaeogeographi ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... Suvodolskog leţišta (Andreevski, 1995) Legenda: 1-ţućkasti raznogranulisani peskovi i šljunkovi, 2-sive prašine i peskovi, 3 - zeleno-sive gline, 4-ugljeni sloj, 5-podinski peskovi, prašine i ugljevite gline, 6-zeleni podinski peskovi i prašine, 7-gnajs Neogen (Ng) - predstavljen je srednje i gornjepliocenskim ...
    ... tamnosive i ugljevite gline, siva glinovita prašina, srednjezrni i sitnozrni do prašinasti sivi peskovi, promenljive debljine: 2,0-8,0 m (glinoviti slojevi) i 1,0-48,0 m (peskoviti slojevi). Glavni podinski ugljeni sloj raspolaţe ukupnim geološkim rezervama od 80 x 106 tona. Prostor izmeĎu ugljenih ...
    ... Karakteristčni geološki profil leţišta uglja “Brod-Gneotino" (Andreevski, 1995) Legenda: 1-peskovito-glinovita facija, 2-alevrolitski glinac, 3-podinski peskovi, 4-ugalj, 5–rased i 6– istraţna bušotina. Prema istočnom obodnom delu gde ugljeni slojevi isklinjavaju, ugljena formacija je raslojena na ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... alevriti, alevrit peskovi Facija mrtvaja: alevritske gline Facija spruda: alevritski i sitnozrni peskovi as’ ap’ am’ Facija spruda: alevritski sitnozrni peskovi Facija mrtvaja: alevriti u stvaranju Facija povodnja: alevritske gline,peskovito- glinoviti alevriti i alevrit peskovi t -w2 Rečna pa ...
    ... organogene gline l-w Les p-w Eolski peskovi Kartirane jedinice Standardne oznake Rased, utvrđen Ribnjak Rased, osmatran fotogeološki Jezero, rit Profilska linija a Aluvijon: peskovi, alevritski peskovi a1 Rečna terasa 3-5 m: peskoviti alevriti i peskovi PRILOG 1 LEGENDA A B C D A B ...
    ... glinoviti alevriti, alevrit peskovi Facija mrtvaja: alevritske gline Facija spruda: alevritski i sitnozrni peskovi Facija spruda: alevritski sitnozrni peskovi Facija mrtvaja: alevriti u stvaranju Facija povodnja: alevritske gline,peskovito- glinoviti alevriti i alevrit peskovi Rečna paleoterasa: siltozni ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... im sedimentima dominiraju raznobojne gline, u manjoj meri Javljaju se peskovi, dok su šljunkovita sočiva veoma retka. Srednje paludinske slojeve predstavljaju žućkasti peskovi, smeđi peskoviti alevriti, alevritski peskovi i smeđe do zelenkaste peskovite gline, sa srednje paludinskom faunom. Gornje ...
    ... relativne visine 10-15 m. Terasa je akumulacionog porekla, u donjem delu se nalaze sivozelenkasti peskovi ı krupnozrni šljunkovi, a u gornjem delu žućkasti peskoviti alevriti i alevritični peskovi. Kopneni les (I) je gornjepleistocenske starosti ı veoma Jje homogenog sastava. U litološkom pogledu ...
    ... aluvijalnih ravni, a drugu facija starača (am) koja izgrađuje najmlađi deo aluvijalne ravni u čijem litološkom pogledu preovlađuju organogeno-barski peskovi, razni alevriti ı gline alevritičnih varijetata. 15 2.4. Metodologija istraživanja U cilju određivanja petrofizičkih karakteristika originalno ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... дисертација 128 6. 4U – друга продуктивна угљена серија 7. 5P – средњезрни до ситнозрни пескови, који у средишњој зони локално изостају 8. 6U – трећа продуктивна угљена серија 9. 7P – подински пескови Слика 4.3.11: Положај профилских линија А-А` и B-B’ На слици 4.3.11 дат је положај ...
    ... јединице (слика 4.3.12 и 4.3.13): 1. 1G+1P – слабо водопропусни повлатни седименти 2. 1Š – водоносни хоризонт шљункова и пескова 3. 1P1 – подински ситнозрни пескови 4. 2U – најплића продуктивна угљена серија 5. 3P – песковити хоризонт између угљене серије, местимично еродовани Бранкица Мајкић ...
    ... виду: делувијално пролувијалних седимената, седимената речних тераса и формацијом копненог леса. Издвојене су следеће јединице: глине, пескови и шљунковити-пескови доњег плеистоцена, шљунковито-песковите глине и шљункови средњег и горњег плеистоцена као и копнени лес горњег плеистоцена. Холоцен ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... Glinoviti peščar (sitnozrni i 2,30 - | 1,35-1,42 12-20 86,88 | 29,50 knuprozrni) Kvarcni peskovi 2,15 - | 1,07-1,20 35-45 0| 30,30 Boksit 2,54 | 1,5-2,0 | 1,40-1,60 10-15 9,45 29 Krečnjak- podinski 2,52 | 7,5-8,0 - - 154,93 32 y – zapreminska masa, f koeficijent čvrstoće, kr – koeficijent ...
    ... ležištu. Moćnost ovih sedimenata kreće se od 5-180m. U litološkom pogledu to je jedna veoma heterogena serija u kojoj se javljaju peskovi, glinoviti peskovi, šljunkoviti peskovi, slabo vezani peščari, gline, peskovite gline i dr. 2.2. Opis ležišta Eksploataciono polje čini ležište boksita, koje je ...
    ... vodonepropusnu sredinu, koja po hidrogeološkim karakteristikama predstavlja povoljnu radnu sredinu sa stanovišta stabilnosti. Podinski karbonatni sedimenti Podinski i obodni kompleks karbonatnih sedimenata karakteriše dobra vodopropusnost. Povećanjem stepena karstifikacije podinskih krečnjaka ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... krajnjeg istoka (Slankamena), prema Čičučlić (1977; Jovanović, G. 2005) postoji više litostratigrasfkih jedinica: konglomerati i peščari, ređe peskovi i peskovito-šljunkovite gline, peskoviti laporci i tufopeščari. Nađena je raznovrsna fauna mekušaca, pretežno školjaka na više mesta u Bukovcu ...
    ... 5 001 078), (sl. 10 A, B), badenski sedimenti leže transgresivno preko serpentinita. Preko badenskih diskordantno naležu alevriti i alevritski peskovi gornjeg ponta. U krečnjacima se nalaze mnogi ostaci fosilnih mekušaca, a naročito su brojni kalupi. Najnovijim istraživanjima identifikovane su vrste ...
    ... Ammonia ex gr. viennensis (d'Orbigny). Preko njih leži sloj sitnozrnih limonitisanih peskova sa sličnom, ali retkom faunom. Treći sloj izgrađuju peskovi sa vrlo bogatom i raznovrsnom, tipičnom morskom faunom koju navode i raniji istraživači. Nađene su mnoge vrste stenohalinskih mekušaca: Anomia ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... aglomerati, peskovi, šljunkovi, gline; Ol3 – konglomerati, gline, laporci, ugalj (u – sloj uglja); θK23 – tufovi, tufiti, vulkanske breče („timočka eruptivna oblast“); ------- - rased Usled ugljonosnosti, oligocenska serija je rasčlanjena na tri karakteristična geološka horizonta: podinski, ugljeni ...
    ... uglja „Štavalj“ (Lojanica 2009) M2 – ugljonosna miocenska serija (1. podinski laporci uglj.horizonta, 2. povlatni laporci uglj.horizonta, 3. tufozni peščari, 4. bigroviti krečnjaci); Pl – pliocenski glinoviti peskovi i šljunkovi; 5. rasedna zona; R - rased Neposrednu povlatu ugljonosnom ...
    ... andezita i vulkanogeno-sedimentne formacije gornje krede (K2). Podinski sedimenti ugljonosnog horizonta, predstavljeni su u bazi konglomeratima, a naviše preko njih u postepenom prelazu, javljaju se trošni peščari i laporoviti glinci. Podinski paket sedimenata se završava peskovito- laporovitim alevritima ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... Šljunak, generalno -krupnozrni -srednjozrni -sitnozrni 2,0–63,0 20–63 6,3–20 2,0–6,3 Pesak, generalno -krupnozrni peskovi -srednjozrni peskovi -sitnozrni peskovi 0,063–2,0 0,63–2,0 0,2–0,63 0,063–0,2 Prašina, generalno -krupnozrna prašina -srednjozrna prašina -sitnozrna prašina ...
    ... 3-porozne-vodopropusne (šljunkovi, peskovi, ispucale i karstifikovane stene). Na osnovu (samo) vodopropusnosti, sve stene se mogu podeliti u tri grupe: 1) vodopropusne (šljunkovi, peskovi, karstifikovane i veoma ispucale stene), 2) polupropusne (zaglinjeni peskovi, les, laporci i sl) i 3) vodonepropusne ...
    ... šljunkovito-peskovite naslage. Za ravničarske je svojstvena dvoslojevita građa: donji (bazni) horizont je facija korita, koju čine obluci, šljunkovi i peskovi dobrih filtracionih karaktersitika, dok gornji (povlatni) horizont čini facija povodnja (plavljenja), koju izgrađuju peskovita i šljunkovita glina ...

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... čine srednje tvrde i tvrde gline, lokalno sa vrlo malim sadržajem šljunka i sitne drobine serpentinita u masi. Aluvijalni depoziti ( al ): gline, peskovi i šljunkovi u uskoj dolini Iriškog potoka. Proluvijalni depoziti ( pr ) predstavljeni plavinama konusnog oblika, tj. nanosima stalnih i povremenih ...
    ... čijem sastavu učestvuju pretežno nesortirani materijali sa izraženom kosom, ukrštenom i haotičnom slojevitošću – zaglinjeni peskoviti šljunkovi, peskovi, gline, lokalno sa promenljivim sadržajem odlomaka čvrste stenske mase. Koluvijalne naslage ( ko ), aktivna ı umirena klizišta; glinoviti ı glin ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... Šesti kombinovani vodonosno- izolatorski sloj Međuslojni peskovi koje okružuju ugljevi sa proslojcima gline Sedmi izolatorski sloj Ugljevi sa proslojcima gline Osmi kombinovani vodonosno- izolatorski sloj Podinski peskovi koji su na severu i jugozapadu u u kontaktu sa glinovitim sedimentima ...
    ... profili u pravcu zapad-istok i sever-jug Legenda: 1. Glinoviti i alevritični sedimenti; 2. Peskovi i šljunkovi povlatne izdani; 3. Ugljena serija; 4. Peskovi međuslojne izdani; 5. Peskovi podinske izdani; 6.Glinoviti sedimenti Fizičko-mehanička svojstva zastupljenih geoloških slojeva ...
    ... KVALITET UGLJA PO SLOJEVIMA DTV (kJ/kg) Vlaga (%) Pepeo (%) Sumpor (%) Isparljivost (%) glavni sloj 6983 47.2 19.2 0.51 20.6 podinski sloj 7299 45.1 20.4 0.50 20.9 Na sledećim slikama, uz pomoć softverskog paketa za projektovanje SURPAC, prikazani su geološki uslovi ležišta ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... vezanosti može biti delom posledica savremenih površinskih procesa. Zavisno od strukturnih karakteristika izdvojeni su šljunkoviti peskovi, peskovi, alevritski peskovi i alevritsko-peskovite gline (Rabrenović et al. 2002 i Gajić 2007). Prema sastavu, definisani su različitim sadržajima klastične ...
    ... (cenoman) Konglomerati i krečnjaci (alb-cenoman) Konglomerati i konglomeratični krečnjaci (alb) al Konglomerati, krečnjaci, gline, laporci i peskovi Peščari, laporci sa proslojcima tufova SIMBOLI Diskordancija Slojevitost Prevrnuti sloj Osa nabora Folijacija Odnos tektonskog kontakta Indikator ...
    ... debljine, raznovrsnog granulometrijskog i materijalnog sastava. Najvećim delom su predstavljeni heterogenim šljunkovima, a podređeno se javljaju peskovi i alevriti. Nalaze se kao rečne terase i aluvijum u užem smislu. Aluvijalni nanosi grade i sipare i padinske breče duž oštrih odseka mezozojskih ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... sastava. Dominirajući član u povlati ugljenog sloja su peskovi različite granulacije, zatim gline, peskovite gline i kvartarne ilovače sa proslojcima šljunka i peska.Ugljeni horizont predstavljen je prostim ugljenim slojem, čiji su podinski i povlatni delovi samo u zoni horsta duž severnog oboda ...
    ... sa proslojcima i sočivima peska, sloj dijatomejske zemlje debljine do 1 m, i raznobojne gline i peskovi. U Zeokama preko ugljenog sloja koji dostiže debljinu i do 50 m, leže žuti i beličasti peskovi različite granulacije. U okolini V. Crljana , Junkovca i dr., pontiski sedimenti pokriveni su kvartarnim ...
    ... zapaža najpotpunije razviće pontiskih sedimenata u ovom delu terena. U najnižem delu javljaju se zelene i plave peskovite gline, glinoviti peskovi i kvarcni peskovi. Iznad njih leže ugljevite gline i sloj uglja debljine, na izdancima, do 2 m. Neposredno iznad ugljenog sloja nalaze se ugljevite gline ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... sastava. Dominirajući član u povlati ugljenog sloja su peskovi različite granulacije, zatim gline, peskovite gline i kvartarne ilovače sa proslojcima šljunka i peska.Ugljeni horizont predstavljen je prostim ugljenim slojem, čiji su podinski i povlatni delovi samo u zoni horsta duž severnog oboda ...
    ... sa proslojcima i sočivima peska, sloj dijatomejske zemlje debljine do 1 m, i raznobojne gline i peskovi. U Zeokama preko ugljenog sloja koji dostiže debljinu i do 50 m, leže žuti i beličasti peskovi različite granulacije. U okolini V. Crljana , Junkovca i dr., pontiski sedimenti pokriveni su kvartarnim ...
    ... zapaža najpotpunije razviće pontiskih sedimenata u ovom delu terena. U najnižem delu javljaju se zelene i plave peskovite gline, glinoviti peskovi i kvarcni peskovi. Iznad njih leže ugljevite gline i sloj uglja debljine, na izdancima, do 2 m. Neposredno iznad ugljenog sloja nalaze se ugljevite gline ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... facija povodnja peskovi i alevriti Aluvijum ,facija starača barski peskovi alevriti Aluvijum, terasa (3-5m) alevriti i peskovi Proluvijum konusi starača Kličevačka serija šljunkovi,peskovi,alevriti Deluvijum, lesoidni peskovi i alevriti Aluvijalna teresa (7-12m) šljunkovi,alevriti, peskovi Lesna terasa ...
    ... раслојава, дебљина са јаловим прослојцима је до 20 m. Кровину угљене серије чине горњопонтски седименти (алеврити, глиновити пескови и средњезрни до ситнозрни пескови), квартарни седименти са језерским терасним наслагама и алувијалним наслагама река Кладнице и Враничине. У оквиру литолошких чланова ...
    ... terasa (25-35m) šljunkovi,lesoidni alevriti les,eolski Produktivna serija (Pont) ugalj,peskovi,gline Kontura naselja Kontura Pk”Ćirikovac” Kontura Pk”Klenovnik” Geolo ka granicaš Geološka granica predpostavljena ili postepen prelaz Rečni tokovi D u n a v a c D u n a ...

  • Srbija u OneGeology Europe

    Danka Blagojević, Ranka Stanković, Petar Stejić, Velizar Nikolić (2014)
    Геолошки завод Србије као носилац Пројекта ОneGeologyEurope заједно са Рударско геолошким факултетом и Министарством за природне ресурсе, рударство и просторно планирање су се укључили у међународни Пројекат OneGeology Europe у мају 2013. године у већ поодмаклој фази израде Пројекта. До краја 2013. године испунили су завршене активности које треба да доведу до пуноправног укључења у Пројекат чиме је Република Србија нашла своје место на Геолошкој карти Европе 1:1М. Геолошка карта Србије 1:1М представља компилациону односно поједностављену верзију ОГК 1:500 ...
    OneGeologyEurope, метаподаци, хармонизација података, вишејезични мета-информациони систем
    ... Pliocene: gravels and clays Gomi pliocen: siunkoviigline Srednj-gomii pocen: siunkovi, 42Pliocene _Middle-Upper Pliocene: gravels, sands and clays peskovi, gline Leeerperieeertbe ei Setreendiacten, EET 4 Lacustrne deposis oa 412143 gupri3 pS = 121144 43 Pliocene Middle Pliocene: clays, sands and gravels ...