Претрага

Упит dcterms_subject_txt:dubina cirkulacije podzemnih voda

740 items

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... disertacije predstavlja definisanje geneze podzemnih voda, uslova cirkulacije toplih i hladnih voda, procena dubine zaleganja karstnih kanala i utvrđivanje vremena boravka vode u podzemlju, kao i povezanosti površinskih i podzemnih voda i distribucije voda unutar odabranih kompleksnih karstnih sistema ...
    ... definisanje tipova i dubine cirkulacije podzemnih voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-beljaničkog masiva. Poznavanje veze podzemnih voda sa površinskim vodama, vremena boravka vode u podzemlju i dubine zaleganja karstnih kanala, kao i hidrohemijskih karakteristika voda, od velike je važnosti ...
    ... izraženu zonalnost u cirkulaciji podzemnih voda, gde se hladne vode kreću do 133 metara (verovatno i preko 150-200 m) i imaju starost vode od 26.1 godinu, dok na dubini od 400 metara i više, cirkulišu vode temperature 25 °C, a preko 400 m vode od 26 °C. Izdan termalnih voda je razvijena u okviru ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... угљокиселих вода. На путу кретања CO2 према површини, и на одређеној дубини до које доспевају инфилтрационе воде, долази до мешања (засићења) подземних вода угљендиоксидом. Логично да се, теоретски, управо та дубина мешања може сматрати дубином залегања угљокиселих вода. Са повећањем дубине се смањује ...
    ... максимална дубина залегања угљокиселих вода; 9. водоносна средина са гравитационим кретањем подземних вода; хидродинамичке зоне - 10. зона активне циркулације; 11. зона успорених процеса водозамене; 12. зона веома успорених процеса водозамене. Хидродинамичка зоналност у структурама угљокиселих вода може ...
    ... истицања угљокиселих вода (од 600 – 780 m), формирана је хидродинамичка зона. У овој зони активна циркулација може да се одвија до преко 100 m дубине за хидрогеолошки систем Магова, односно до преко 180 m за Жарево. Запажа се да угљокиселе воде Магова имају већу дубину циркулације у односу на ниво ...

  • Uticaj cirkulacije podzemnih voda u karstu na pojavu bakteriološkog zagađenja

    Vasić Ljiljana, Milanović Saša, Petrović Branislav, Stevanović Zoran (2013)

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-beljaničkog masiva

    Ljiljana Vasić M. (2017)
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, subtermalne i termalne vode

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... Je duboku sifonalnu cirkulaciju izdanskih voda, kao preduslov za pojavu podzemnog isticanja, Jednu od glavnih odlika karstne izdani formirane u okviru Ravaničkih krečnjaka. Ključne reči: karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifJonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci ...
    ... e vrtača. 31 Podzemni oblici karstnog reljefa Razvijenost podzemnih morfoloških oblika predstavlja ključni faktor za formiranje karstnog tipa izdani, tačnije sprovođenje i akumuliranje podzemnih voda. Često ovi oblici imaju aktivnu funkciju cirkulacije podzemnih voda. U okviru analiziranog ...
    ... Proces karstifikacije započinje korozivnim dejstvom vode na karbonatne tvorevine, pri čemu dolazi do odnošenja rastvorenog kalcita duž predisponiranih puteva, najčešće otvorenih pukotinskih sistema. Pojava turbuletnog režima cirkulacije podzemnih voda, kao posledica proširivanja i razrade kanala, započinje ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... hemijskog sastava podzemnih voda (Slika 2.13.):  U pogledu anjonskog sastava, sa povećanjem dubine i duž toka cirkulacije podzemnih voda povećavaju se koncentracije SO4 i Cl jona;  Sa povećanjem dubine raste geotermski gradijent, što omogućava povećanje temperatura podzemnih voda u regionalnim ...
    ... 2014). Da bi se proučavala cirkulacija podzemnih voda u ovakvim sredinama, neophodno je analizirati kompleksan hidrogoeloški sistem i razrešiti brojna pitanja vezana za način prihranjivanja osnovnih izdani, dubinu cirkulacije podzemnih voda, i hidrauličku vezu sa podzemnim vodama formiranim u obodnim ...
    ... et al. 2015). Ovakva zastupljenost različitih tipova podzemnih voda sa dubinom i izražena korelacija između mineralizacije i dubine zaleganja podzemnih voda je poznata u literaturi kao hidrohemijska zonalnost (Dimitrijević 1988). Podzemne vode u kvartarnim naslagama su uglavnom manjih mineralizacija ...

  • Hidrogeološke karakteristike područja Cerničkog polja (Istočna Hercegovina) sa posebnim osvrtom na rizik od zagađena podzemnih vodnih resursa

    Petar Vojnović (2023)
    ... osmatranja fluktuacije podzemnih voda u različitim hidrogeološkim uslovima. Podzemne vode iz karsta koje su osnovni vid vodosnabdevanja oko 25 % svjetske populacije [1] ujedno su i najpodložnije zagađenju u poređenju sa ostalim geološkim formacijama, prvenstveno zbog brze cirkulacije izdanskog toka ...
    ... Ključne reči: karst, podzemne vode, Cerničko polje, Ključka rijeka, zaštita podzemnih voda Uvod Cerničko polje sa Ključkom rijekom kao glavnim tokom, predstavljaja dio jedinstvene i u svijetu geologije karsta poznate hidrogeološke cjeline. Višegodišnjih istraživanja šire zone Cerničkog polja odnosila ...
    ... sveobuhvatnoj analizi i sintezi dobijenih rezultata, kao ni problemu zaštite podzemnih voda. Tokom 2018. godine izvršena su hidrogeološka istraživanja šire okoline sa ciljem definisanja pravca, smjera i brzine kretanja podzemnih voda u čiju svrhu su korišćene metode rekonosciranja terena i opita obilježavnja ...

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... iskustvo ima u monitoringu podzemnih voda, kao i u definisanju: geneze, porekla i mehanizama prihranjivanja podzemnih voda; srednjeg vremena zadržavanja vode unutar sistema i starosti podzemnih #voda; međupovezanosti površinskih i podzemnih voda i mešanja vode iz različitih vodonosnih slojeva k ...
    ... Merenje nivoa podzemnih voda Centar za hidrogeologiju karsta je opremljen kako mehaničkim meračima nivoa podzemnih voda do dubina 50 m odnosno 100 m, tako i sa digitalnim meračima (diver), kompaktnim instrumentima za kontinuirano i autonomno (praćenje) merenje nivoa podzemnih voda i temperature ...
    ... Hajdin (2014) Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke • Ljiljana Vasić (2017) Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-beljaničkog masiva • MSc Momčilo Blagojević (2020) Održivo upravljanje međugraničnim podzemnim vodnim resursima u slivu Cijevne (Crna ...

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... je bušotine (slika 22) minimalno 360 l/min, cirkulacijom sve do pojave čistog radnog fluida na površini. 34 OTVOREMI INTERVAL Slika 22, Čišćenje bočnim frezerom i dletom uz cirkulaciju Uz pomoć karotažnih merenja urađena je korelacija dubine pre bušenja. Izbušen cementni čep i obezbeđeno ...
    ... pritiska cementacije. Kapacitet pumpe pri bušenju je 360 l/min, a trajanje cirkulacije 70 min. Vadi se bušaći alat i perforira se tehnički otvor sa 10 metaka po metru i radi se korelaciju dubina. Novi interval određen na dubini 802 – 803,5 m. (slika 26) PERFORIRANJE 10 METAKA PO METRU OTVORENI ...
    ... utiskivanje polimera koji sprečavaju prodor vode u bušotinu, a omogućavaju prolaz nafti. Pre RIR je promenjena dubina proizvodnog intervala što je podrazumevalo operacije: ispiranja, čišćenja, cementacije, bušenja i karotažna merenja kojima se korelisala dubina intervala. Novo dno na 812m postavljeno ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... рањивости подземних вода представља одређивање вредности параметра D. Код издани са слободним нивоом он се одређује на основу дубине до нивоа подземних вода, а на бази дубине до водоносног слоја, у условима издани под притиском. С обзиром да егзактни подаци о нивоима подземних вода нису доступни ...
    ... и присуство како рудних, тако и околорудних стена које могу припадати различитим групама. Циркулацијом подземних и површинских вода у зони напуштених рударских радова долази до интеракције између воде и стена, које у односу на састав могу садржати минерале који се у реакцијама са киселим водама ...
    ... подизање нивоа подземних вода тако да материјал који садржи сулфиде буде у засићеној зони (EC 2009), али је тематика везана за мере ублажавања негативних последица изван оквира дисертације. Шематски приказ хидрогеолошких и геохемијских услова формирања и циркулације воде у оквиру флотацијског ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... zahvataju vode prve izdani. Danas se sa 15 bunara dubina između 40 do 65 m zahvataju vode iz prve izdani, a jednim bunarom dubine 152 m eksploatiše se podzemna voda iz dublje izdani formirane u gornjopliocenskim, (paludinskim) naslagama. Na izvorištu se eksploatiše od 180 do 240 l/s vode. Kapaciteti ...
    ... razloga zbog kojeg se beleži opadanje nivoa podzemnih voda i pored toga što se za isti period konstatuje povećanje padavina. Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 156 U aluvijonu Tise podzemne vode se nalaze na nešto većim dubinama u odnosu na priobalje Dunava, između 2.3 ...
    ... tnom vodom. Najveći deo industrije vodu obezbeđuje iz sopstvenih Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 104 bunara ili izvorišta, u zavisnosti od potreba eksploatacijom iz prve ili izdani osnovnog vodonosnog kompleksa, do oko 200 m dubine. Zahvatanje i potrošnju vode industrijskih ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... takođe karakterističan za podzemne vode formirane ispod gradova, gdje može uzrokovati povećanje temperature tla i stijena kao ı bilo kog fluida u njima. Ovaj efekat se osjeća do maksimalno 15 m dubine odakle sezonske varijacije nemaju uticaja na temperaturu podzemnih voda. Na sledećoj tabeli su ...
    ... og pgradijenta na bušotini S-1 nam može poslužiti da se zaključi da ne postoji značajna cirkulacija podzemne vode iz trijaskih u kredne krečnjake u ovom dijelu terena. Porast temperature sa porastom dubine se ne bi moglo precizirati Jer zavisi od odnosa kolektora ı izolatora koji često bočno ...
    ... koji su kolektori termalnih voda, ali uslijed zaglave nije bilo moguće mjerenje kvantitativno-kvalitativnih parametara ove sredine, ali je prethodno vršeno mjerenje temperature vode gdje je utvrđena temperatura 56 "C na dubini od 1202.3 m 10 časova po prestanku cirkulacije isplake i 113 'Cna 2 000 ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... Sa aspekta geneze, prema Dragišiću et al. (1994), mineralne vode vezuju se za duboke delove hidrotermalno izmenjenih stena, pri čemu se cirkulacija voda ostvaruje duž rasednih struktura kada se zagrejavaju do oko 40°C i poniru do dubina od oko 1.000 m. Dragišić & Stevanović (1994a) navode da u okviru ...
    ... izbijanja vode, različitih zagađivača (kanalizacionih i drugih otpadnih voda) (Stanković, 1998), itd. Autohtonim mikroorganizmima podzemne vode predstavljaju prirodno boravište, dok alohtoni mikroorganizmi u podzemne vode dospevaju iz drugih sredina, najčešće iz zemljišta i površinskih voda procesima ...
    ... zaključuje se da je zona prihranjivanja mineralnih voda banje iznad 800 m nadmorske visine, odnosno dubina cirkulacije mineralnih voda iznosi od 1,7 km do 2,1 km (Petrović Pantić, 2014). Uvod 68 Tabela 1.15 Karakteristike mineralnih voda Vranjske Banje (Preuzeto od: Denda et al., 2019)* ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... 12 3.VODA NA ZEMLJI 14 3.1. ATMOSFERSKA VODA 14 3.2. POVRŠINSKE VODE 14 3.3. PODZEMNE VODE 16 3.3.1. Građa Zemlje 16 3.3.2. Podzemne vode u litosferi 16 3.3.3. Vidovi podzemnih voda 18 3.3.4. Poreklo podzemnih voda 21 ...
    ... KLASIFIKACIJE PODZEMNIH VODA NA OSNOVU HEMIJSKOG SASTAVA 134 19. MINERALNE I TERMALNE VODE 135 XI DEO: REŽIM PODZEMNIH VODA; OSNOVNA NAČELA ZAŠTITE PODZEMNIH VODA 138 20. REŽIM PODZEMNIH VODA 139 20.1. FAKTORI REŽIMA PODZEMNIH VODA 139 ...
    ... kroz koje se voda kreće približno vertikalno naniže, prema prelaznoj zoni. Prelaznu zonu odlikuje prisustvo stalnih i povremenih vodnih pojava. U periodu padavina, prodiranje vode u dubinu ove zone je zaustavljeno ili usporeno, pa dolazi do sakupljanja vode i formiranja podzemnih tokova. Ova zona ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... дјеловање живог свијета, посебно човјека. Хемизам подземних вода више је условљен литолошким саставом, дубином залијегања издани, брзином циркулације и мијешањем са површинским водама. Као резултат дјеловања ових фактора јавља се више типова површинских вода у сливу, са преовлађујућим Ca-HCO3. Од 1427 ...
    ... дубровачком приобаљу, утврђени су правци циркулације подземних вода у сливу Требишњице (Енергоинвест, 1967). Проучавања су извршена трасерском методом, при чему су најчешће коришћени Na- флуоресцеин, радиоактивни изотопи и ликоподијум споре. Подземне воде циркулишу добро разрађеним каналима са ...
    ... позитивно утиче на квалитет њених вода, оптерећених антропогеним утицајима у доњем току. Техника извођења закључка о врсти матичне стијене примијењена је и на извор Требишњице, потопљен водама акумулације Билећа, према којем подземно отичу воде Мушнице. Узорак воде са дубине од 10 m изнад потопљеног ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... sa relativno niskom temperaturom vode (18 °C), može da bude indikator pliće cirkulacije podzemnih voda (Pokrajac i Arsenijević 1978). Za mineralnu vodu u Rudovcima karakteristična je i niska koncentracija stroncijuma (0,27 mg/l). Pojava termomineralne vode, locirana u parku Bukovičke banje ...
    ... boronosnih podzemnih voda i okolnih stena. Tako se pri dejstvu boronosnih voda na gips i kalcit obrazuju kalcijumski borati različitog stepena složenosti (kolemanit i dr.). Termalne boronosne vode u kontaktu sa tufogenim stenama obrazuju sirlezit (NaBSi2O5(OH)2). Prilikom cirkulacije boronosnih ...
    ... je rešiti pitanje porekla podzemnih voda, kao i putanje njihove cirkulacije. Multivarijantne statističke metode se koriste i za definisanje faktora migracije i rasprostranjenja određenih elemenata. Mogu da ukažu na izvesne anomalije u hemijskom sastavu podzemnih voda, prouzrokovane npr. antropogenim ...

  • Izdvajanje vode iz prirodnog gasa

    Dejan Nedeljkov (2024)
    U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...
    prirodni gas, separatori, separacija, grejači, čileri, tačka rose, Wobbe indeks
    ... Bušotinski vod ima sve karakteristike naftovoda i kao takav se projektuje i izvodi. Tokom izbora parametara bušotinskog voda treba se pridržavati uputstva da bušotinski vod treba da ima što manje gubitke pritiska prilikom proticanja fluida. Mali gubici pritiska u bušotinskim vodovima daje duži ...
    ... adsorbenta zasiti vodom, tada voda iz vlažnog gasa počinje da istiskuje prethodno adsorbovane ugljovodonike u donjem delu adsorbenta.Tečni ugljovodonici, ako ih ima, se adsorbuju i zauzimaju gornji prostor rezervisan za molekule vode. Kako se protok gasa nastavlja, tako voda istiskuje iz adsorbenta ...
    ... vodene pare iz gasa izdvaja. Minimalna količina glikola u cirkulaciji je oko 20 1 glikola na 1 kg vode koja treba da se izdvoji. Sedamdeset litara glikola po izdvojenom jednom kilogramu sa 30 do 40 1 glikola po kilogramu izdvojene vode. Povećanje količine glikola u apsorpciji znači povećanje ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... veliki bunar koji drenira podzemne vode krovinske izdani. Tabela 5.4. Nivo podzemnih voda, kapaciteti crpljenja, sniţenje nivoa vode u bunarima i specifična izdašnost bunara leţišta uglja „Brod-Gneotino) Bunar broj Dubina bunara Dubina do nivoa podzemnih voda Kapacitet crplenja Sniţenje ...
    ... 36,8 Tabela 5.10. Nivo podzemnih voda u pijezometrima za odvodnjavanje podinske ugljene serije leţišta uglja “Suvodol” Oznaka pijeszometra Kota Pijezometra Dubina do nivoa podzemnih voda Dubina do nivoa podzemnih voda Dubina do nivoa podzemnih voda N0 Z (mnm) NPV (m)-početno ...
    ... sastava, gde preovlaĎuju kalcijum i natrijum. Sa dubinom se povećava mineralizacija podzemnih voda, pa one u pojedinim delovima ugljenog basena prelaze u mineralne ugljokisele vode sa visokim koncentracijama gasa CO2. Kao takve ove podzemne vode primenom odreĎenog tretmana mogu se koristiti za ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda, uspostavljanje grani nih vrednosti po pitanju kvaliteta podzemnih voda, metodologija procene stanja i monitoringa podzemnih voda. 5. PRIMENA EVROPSKE OKVIRNE DIREKTIVE ZA VODE NA STATUS PODZEMNIH VODA U SRBIJI Iako nacionalnim zakonima ...
    ... ENJU PODZEMNIH VODA ZA VODOSNABDEVANJE Udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je sli an onom u ve ini evropskih zemalja i iznosi oko 75%. Površinske vode se koriste u zna ajnoj meri u južnom delu Srbije, koji je siromašan podzemnim vodama. S druge strane, podzemne vode su prakti ...
    ... obezbediti dodatnih 40 m3/s vode, odnosno mogu se duplirati resursi podzemnih voda u aluvijalnim sredinama. Koli ina vode dobijena primenom vešta ke infiltracije zajedno sa procenjenim obnovljivim rezervama podzemnih voda iznosi ukupno oko 107 m3/s kvalitetnih podzemnih voda. 4. ZAKONSKA REGULATIVA ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... dodatnih 40 m 7/5 vode, odnosno mogu se duplirati resursi podzemnih voda u aluvijalnim sredinama. Kolicéina vode dobijena primenom vestacke infiltracije zajedno sa procenjenim obnovijivim rezervama podzemnih voda iznosi ukupno oko 107 m 415 kvalitetnih podzemnih voda. Podzemne vode i zakonska regulativa ...
    ... posvecena je srpskoj zakonskoj regulativi vezanoj za podzemne vode i implementaciji Evropske okvirne direktive za vode na status podzemnih voda u Srbiji. Kljuéne reéi: vodosnabdevanje, rezerve podzemnih voda, monitoring podzemnih voda, zakonska regulativa ABSTRACT: Serbia is relatively rich in groundwater ...
    ... status podzemnih voda u Srbiji, zakonsku regulativu, potencijalne rezerve i uspostavljanje savremenog monitoringa podzemnih voda na teritoriji Republike. Znaéaj podzemnih voda u sistemu javnog vodosnabdevanja je kljuéan ako se ima u vidu da podzemne vode uéestvuju sa oko 75% od ukupnih koli¢ina voda koje ...