Претрага

Упит dcterms_subject_txt:ulazne brzine podzemnih voda

855 items

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... poznavanje ulaznih brzina podzemnih voda u dren. Raspored ulaznih brzina podzemnih voda posmatrano duž trase jednog drena ima isti oblik kao i raspored doticaja u dren, budući da nivo podzemnih voda (u smislu fizičkog procesa) predstavlja oblik energije, sa pratećom komponentom brzine koja se menja ...
    ... usiljenim hidrauličkim uslovima eksploatacije podzemnih voda. U takvim uslovima, drenom su nakon regeneracije sa početka 2017. i 2022. godine zahvatane podzemne vode u količini od oko qd=50 l/s, što je daleko izvan okvira kriterijuma dozvoljenih ulaznih brzina u drenove sa aspekta dinamike procesa bi ...
    ... mehaničkog i biohemijskog kolmiranja, u završnom delu sprovedenih modelskih ispitivanja su pod ulaznim brzinama podrazumevane ulazne brzine podzemnih voda u prifiltersku zonu drena, umesto ulaznih brzina u filtersku konstrukciju drena. Ovaj pristup predstavlja novinu u odnosu na dosadašnja numerička ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... калцијума у подземној води, • температуре воде, • pH вредности подземне воде, • гранулометријских карактеристика издани и прифилтарске зоне, • улазних брзина воде у бунар, као и • режима рада објекта. Сматра се да постоје четири фазе у колмирању бунара током експлоатације вода из а ...
    ... система, улазних брзина воде у бунар, начина, врста и учесталости спроведених регенерација. Одређивање степена оксичности подземних алувијалних вода изузетно је значајно. Оксидо-редукциони процеси утичу на самопречишћавајуће могућности издани и трансформацију квалитета подземних вода, односно ...
    ... докторска дисертација  6 На основу добијених резултата и анализа мерених улазних брзина дефинисане су дозвољене улазне брзине воде у филтерску конструкцију у зависности од хидрохемијских карактеристика подземне воде и брзине раста паразитских губитака. Последње поглавље представљају закључци изведени ...

  • Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine

    Branislav Z. Petrović (2020)
    Epikarst je deo karstne izdani koji se nalazi u okviru nadizdanske zone i predstavlja kompleksnu tačku dodira i mešanja nekonsolidovanog materijala sa površine terena, ostataka karbonatnih stena izmenjenih korozivnim delovanjem vode, živog sveta i njihovih ostataka, koja je delimično zasićena podzemnom vodom. Kompletan sud o stepenu razvoja i prisustva epikarsta na nekom krečnjačkom terenu moguće je doneti uz multidisciplinarna i obavezna detaljna hidrogeološka istraživanja. Poligon za sprovedena istraživanja je bio karstni masiv Suve planine, koja u geološkom i geografskom smislu ...
    epikarst, karstni sistem, podzemne vode, procesi samoprečišćavanja, hidrohemijski i mikrobiološki procesi u podzemnoj vodi

  • Hidrogeološke karakteristike područja Cerničkog polja (Istočna Hercegovina) sa posebnim osvrtom na rizik od zagađena podzemnih vodnih resursa

    Petar Vojnović (2023)
    ... sveobuhvatnoj analizi i sintezi dobijenih rezultata, kao ni problemu zaštite podzemnih voda. Tokom 2018. godine izvršena su hidrogeološka istraživanja šire okoline sa ciljem definisanja pravca, smjera i brzine kretanja podzemnih voda u čiju svrhu su korišćene metode rekonosciranja terena i opita obilježavnja ...
    ... karta ranjivosti, dali jasniji uvid o postojanju rizika od zagađenja inicijalno čistih podzemnih vodnih resura. Ključne reči: karst, podzemne vode, Cerničko polje, Ključka rijeka, zaštita podzemnih voda Uvod Cerničko polje sa Ključkom rijekom kao glavnim tokom, predstavljaja dio jedinstvene ...
    ... razloga do sada na ovom području su izvedena određena hidrogeološka istraživanja sa ciljem osmatranja fluktuacije podzemnih voda u različitim hidrogeološkim uslovima. Podzemne vode iz karsta koje su osnovni vid vodosnabdevanja oko 25 % svjetske populacije [1] ujedno su i najpodložnije zagađenju ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... odnosno, usled različitih brzina toka i količina vode, zagađenje se povećava i pomera se nizvodnije. Na delovima toka gde je ostvarena dobra hidraulička povezanost rečnih i podzemnih voda, iz sedimenta (mulja) na dnu korita, zagađenje se nesmetano prenosi u podzemnu vodonosnu sredinu. Propagacija ...
    ... anje koriste pod- zemne vode iz, praktično, jedinstvene vodonosne sre- dine, zbog čega je eksploatacijom u proteklom periodu već narušen prirodnim režim obnavljanja podzemnih voda, tako da su osamdesetih godina prošlog veka zabeležena značajna opadanja nivoa podzemnih voda na izvorištima u Vojvodini ...
    ... kojim se pre- dviđa izgradnja regionalnog izvorišta podzemnih voda u aluvijonu Dunava, kod Apatina, na području na kojem su proteklih godina već izvedena detaljna hidrogeološka istraživanja i hidrodinamička is- pitivanja. Ključne reči: podzemne vode, nuklearna elektrana “Pakš”, radioaktivnost 1. UVOD ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... 12 3.VODA NA ZEMLJI 14 3.1. ATMOSFERSKA VODA 14 3.2. POVRŠINSKE VODE 14 3.3. PODZEMNE VODE 16 3.3.1. Građa Zemlje 16 3.3.2. Podzemne vode u litosferi 16 3.3.3. Vidovi podzemnih voda 18 3.3.4. Poreklo podzemnih voda 21 ...
    ... KLASIFIKACIJE PODZEMNIH VODA NA OSNOVU HEMIJSKOG SASTAVA 134 19. MINERALNE I TERMALNE VODE 135 XI DEO: REŽIM PODZEMNIH VODA; OSNOVNA NAČELA ZAŠTITE PODZEMNIH VODA 138 20. REŽIM PODZEMNIH VODA 139 20.1. FAKTORI REŽIMA PODZEMNIH VODA 139 ...
    ... 139 20.2. TIPOVI REŽIMA PODZEMNIH VODA 144 20.3. OSMATRANJA REŽIMA PODZEMNIH VODA – HIDROGEOLOŠKI MONITORING 145 21. OSNOVNA NAČELA ZAŠTITE PODZEMNIH VODA 146 21.1. PODZEMNE VODE KAO INTEGRALNI DEO ŽIVOTNE ...

  • Модел миграције нитрата у епикарсту: лабораторијски експеримент

    Бранислав Петровић (2022)
    Епикарст је део карстног изданског система који се налази у зони аерације и представља сложену област додира и мешања неконсолидованог материјала са површине терена, остатака карбонатних стена измењених корозивном водом, флоре и фауне и њихових остатака, који је делимично и повремено засићен подземном водом. Подручје истраживања примењених мултидисциплинарних истраживања био је карстни масив Суве планине (ЈИ Србија), односно подручје око мале пећине Печ, настале у епикарсту. Између осталих истраживања, опит трасирања (На-флуоресцеин) у пећини Печ помогао је у одређивању ...
    епикарст, модел, нитрати, специфична електрична проводљивост

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... 0188\/2,[m] W 49 |100 d, =0,0188 - 0,124{m| gde je: Q – prognozni priliv vode, 100 m3/h Wp – brzina strujanja vode u cevovodu, 1,5+2,5 m/s,.za potisni cevovod Na potisnom delu armatura je DN 125, brzina strujanja je: W= ŽQ „m/s dp·zr 4·100 W — 2 0,125 · a · 3600 =2,26m/s Usvaja ...
    ... Prečnik usisnog cevovoda iznosi: d, :O,OISSJŠ,[m] Wu d, =0,0188 % =0,148[m] gde je: Wu – brzina strujanja vode u cevovodu, 1,2+1,7 m/s,.za usisni cevovod Na usisnom delu armatura je DN 150, brzina strujanja je: W= ŽQ „m/s dp·7l 4.·100 E . —___-=1l,„57m/s 0,15“ · z - 3600 usvaja se du ...
    ... novog rudnog tela metodama sa zarušavanjem moglo bi ozbiljno narušiti postojeću infrastrukturu, uz moguće poremećaje u tokovima površinskih ı podzemnih voda, kao i rizik od gubitka i osiromašenja rude. Kako bi se minimizirao uticaj na površinske objekte i rudničku infrastrukturu, preporučuje se ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... odnosu na dublje Jedinice ukazuju na to da se podzemne vode nakon ınfiltracije kreću vertikalno naniže i da se na taj način vrši prihranjivanje dubljih izdani. Generalni pravac kretanja podzemnih voda prve izdani je ka najbližim potocima i rekama. Horizontalni hidraulički gradijenti se kreću ...
    ... ležišta su kolektor podzemnih voda, koje se moraju sagledati detaljno pri budućoj podzemnoj eksploataciji, naročito sa tektonikom koja može imati uticaj na priliv podzemnih voda u ležište pri eksploataciji buduće proizvodnje bakra ıi zlata. Generalno, viši nivoi podzemnih voda u pličim zonama u odnosu ...
    ... gradijentima (1-5%) što ukazuje na sporije kretanje podzemnih voda. Najveći oticaj je vezan za isticanje podzemnih voda u površinske tokove. Izdani se prazne na lokacijama gde su nadmorske visine terena najniže. Analiza bilansa podzemnih voda pokazuje da jJe primarni izvor prihranjivanja hidrogeološkog ...

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... u disperziju: molekularna difuzija i mehanička disperzija. Podzemne vode se kreću različitim brzinama kroz poroznu sredinu čime dolazi do mešanja zagađenih i nezagađenih voda. Ovo mešanje dovodi do razblaživanja fronta zagađenja i naziva se mehaničkom disperzijom (Fetter, 1999). Molekularna difuzija ...
    ... Pregled literature 4 2.1. Podzemne vode kao životni resurs Iako voda prekriva dve trećine planete Zemlje, njena raspodela je krajnje neravnomerna. Tako, slatka voda čini manje od 3 % ukupne količine vode na našoj planeti (slika 2.1). Najveći deo slatke vode nije dostupan za korišćenje, jer ...
    ... su transportovani do laboratorije u terenskom frižideru na 4 °C. Podzemne vode su uzorkovane iz osmatračkih objekata - pijezometara. Svakom uzorkovanju podzemnih voda prethodilo je ispiranje osmatračkih objekata. Uzorci podzemnih voda su pakovani u prethodno za tu namenu pripremljene sterilne flaše ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... izveden je 201 opit utiskivanja vode pomoću pakera, kao i 13 opita crpenja na 4 istražna i Jednom postojećem eksploatacionom bunaru. Utvrđene su lokacije za praćenje i održavanje režima površinskih ı podzemnih voda. Cilj uspostavljanja kvaliteta površinskih voda i brzine protoka mreže monitoringa u ...
    ... je: v — brzina vazduha kroz vetrene cevi (do max dozvoljene 25 m/s, usvojeno 20 m/s) p= |_ _ 0p ieno D = 1,1 = |-356 = b02 m,usvojeno D = 1,1m 3.2.1 Odvodnjavanje u toku izrade prostorija pripreme Svu vodu koja se Javi u toku procesa izrade prostorija (podzemne vode, servisne vode), neophodno ...
    ... Litološke Ng-M tvorevine koje su iznad ležišta (tabela v-1) su kolektor podzemnih voda, koje se moraju sagledati detaljno pri budućoj podzemnoj eksploataciji, naročito sa tektonikom koja može imati uticaj na priliv podzemnih voda u ležište pri eksploataciji buduće proizvodnje bakra i zlata Debljina ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... Dunavu, gde brzina kretanja podzemnih voda iznosi oko 0,5-10“ m/s. Brzina kretanja podzemnih voda takođe raste sa blizinom izvorišta, gde može da iznosi i preko 6-10“ m/s u neposrednoj blizini većih izvorišta. 40 7. ZAKLJUČAK Kvantitativna ocena režima ı bilansa podzemnih voda u aluvijonu ...
    ... Slika 19. Karta hidroizohipsi sa vektorima kretanja podzemnih voda u III sloju. Levo: severni deo modela; desno: južni deo modela Brzina kretanja podzemnih voda je u zavisnosti od udaljenja od reke ili izvorišta. Generalna brzina kretanja podzemnih voda u aluvijonu Velike morave iznosi 1·10? do 1,5-10% ...
    ... su prikazane izovele podzemnih voda, dok je u prilogu 7 dat detaljniji prikaz izovela. Kod Velike Morave brzine kretanja podzemnih voda se povećava na spoljašnjim stranama meandara, gde dolazi do brzina do oko 5-10“% m/s, pri tome što dolazi do usporavanja podzemnih voda u generalnom pravcu ka ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... седименти престављају лоше колекторе подземних вода, а кретање подземних вода са хидрогеолошког аспекта у овој зони не постоји. Међутим, у поремећеном стању долази до знатне промене хидрогеолошких карактеристика кровинских седимената. Након падавина, површинске воде бивају прихваћене путем пукотинских ...
    ... утврђени капацитет продора подземних вода са површинског тока Ступница. Укупан доток воде је евидентиран на основу рада пумпи и доказано је да је у директној зависности од интензитета падавина. Ниво је највиши у периоду март - мај а најнижи је у октобру. Максимални доток воде у јами је 4,83 m3min а ...
    ... Констатовано је кретање подземних вода и евидентиране су каверне различитих димензија, при чему је највећа на дубини од 60 m, са површине терена и пречника је 0,6 m. Након бушења, бушотине су зацевљене и претворене у осматрачке са циљем праћења осцилација нивоа подземних вода. Елаборатом (Marsden ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... kvalitetnom pijaćom vodom, od ukupnih količina voda, podzemne vode obezbeđuju stanovništvo sa 75% učešća (Stevanović, 1995). Podzemne vode formirane u okviru karstnih izdani, čine najbitniji resurs podzemnih voda, kako u jugozapadnom delu Srbije, tako i u velikom delu istočne Srbije. Vode koje se zahvataju ...
    ... Terenska ispitivanja- uzorkovanje vode (levo) i laboratorijska ispitivanja(desno) Korišćena je i izotopska metoda određivanja sadržaja stabilnih izotopa (!'O, ?H, Cyua) u vodi. Ovom metodom dobijaju se podaci o genezi, načinu prihranjivanja, brzini kretanja podzemnih voda i zagađujućih supstanci u njima ...
    ... karakteristika podzemnih voda: 1. Prva zona - zona brze cirkulacije podzemnih voda i najmanje je povoljna sa aspekta hidrohemijskih karakteristika voda, kao i uslova za zaštitu; 2. Druga zona — zona usporene vodozamene sa horizontalnom ili sifonalnom cirkulacijom, a karakterišu je podzemne vode najboljih ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Mutnoća vode je povišena samo u bušotini i maksimalno iznosi 1.36 NTU, dok je u vodi vrela konstantno ispod 1 NTU, što ukazuje na veoma bistre vode. Mutnoća vode je u bušotini povišena najverovatnije usled priliva voda pri radu pumpe i većim ulaznim filtracionim brzinama, dok kanal vode vrela Mrljiš ...
    ... materija u podzemnim Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 152 vodama dolazi rezultatom mešanja voda različitih vodonosnih horizonata i podzemnih voda sa infiltriranim atmosferskim ili površinskim vodama. Intenzitet dejstva vode sa mineralima zavisi od kiselo-baznih uslova, brzine kretanja ...
    ... izučavanju međusobne povezanosti podzemnih i površinskih voda, izučavanju infiltracije padavina i napredovanja vlažnog fronta u podzemlju, proučavanju zone aktivne cirkulacije podzemnih voda, utvrđivanju smerova i brzine podzemnih voda, određivanju starosti podzemnih voda, i drugih praktičnih zadataka ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... takvim klimatskim prilikama podzemna voda, često veoma mineralizovana, se usled kapilarnog penjanja kreće ka površini terena. Usled isparavanja vode, dolazi do kristalizacije minerala i stvaranja pritisaka. Dejstvo mraza (slika 3) se javlja kao posledica zamrzavanja vode u pukotinama stena. Do zamrzavanja ...
    ... stenskog materijala. Brzina procesa dezintegracije stenske mase, odnosno vreme koje je potrebno za dezintegraciju je veoma promenljivo i pre svega zavisi od vrste materijala, klimatskih uslova i lokalnih okolnosti kao što su erozija, prisustvo površinskih i podzemnih voda kao i rastvorenih minerala ...
    ... koje oni proizvode i koje se rastvaraju u podzemnoj vodi takođe čine ovaj tip raspadanja. Još jedna zanimljiva činjenica Je da se hemijsko raspadanje može javiti kao posledica dejstva čoveka, poput zagađenih podzemnih voda, đubriva rastvorenih u podzemnim vodama, kao i zagađenje vazduha i uopšte ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... процеса водозамене, подземне воде могу да се крећу брзином од 1,5 до 6 · 10-9 m/s. Из претходног је могуће усвојити минималну просечну брзину угљокиселих минералних вода која одговара брзини кретања вода у изломљеним кристаластим шкриљцима од 1,1 · 10-8 m/s. За старост вода од 13.900 година (Селтерс) ...
    ... и Букуље Утврђене су старости угљокиселих вода, и то19.300 година за Селтерс воде и 19.100 година за воде Паланачког кисељака (Перић и Миливојевић, 1990, фонд. докум.). На основу ових старости могућих брзина кретања и дубине залегања подземних вода, удаљеност између области храњења и дренирања ...
    ... маса подземних вода је савременог инфилтрационог порекла (Коротков, 1983). Ослобођен из дубоких делова литосфере, угљедиоксид мигрира дифузно, навише, у правцу развића пропусних геолошких структура. Мигрирајући према површини засићује све подземне воде које се нађу на том путу. Подземне воде које ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... циркулације подземних вода у макропорама, у којима је струјање каналисано и брзина циркулације је већа. Брзина оксидације минерала и квалитет вода које се процеђују из јаловишта зависе од великог броја процеса, укључујући проток кисеоника и осталих гасова, транспорт топлоте, циркулација воде, су ...
    ... Хидрогеохемија рудничких вода На локацијама напуштених рударских радова рудничке воде се најчешће формирају у оквиру следећих процеса:  дренирањем подземних вода и површинских вода у подземне рударске радове,  на рачун атмосферских падавина и површинских вода које се сливају у напуштене ...
    ... настављена преласком на подземне методе експлоатације. Површински и подземни радови, када су у хидрауличкој вези заједно утичу на природне правце кретања и на режим и биланс подземних вода. Напуштени површински копови на површинске и подземне воде директно утичу истицањем воде из језера у потоке и ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... eksploatacioni radovi, kao i industrijska postrojenja koja ispuštaju otpadne vode. Hemijski sastav rudničkih voda zavisi od njihovog porekla. "Bele vode" dolaze iz pukotinskog. sistema ili bušenjem, dok su "plave vode" obogaćene bakar sulfatom iz rudnih tela, te se iz njih može izdvojiti bakar ...
    ... zbog priliva vode koji treba očekivati kako iz same radne sredine tako i zbog rada opreme u fazi izbijanja prostorije, izradiće se po potrebi kanal za odvodnjavanjJE. Hodnik se izrađuje pod usponom ili nagibom od 5 %o najmanje 3 %, u hodniku treba izraditi kanal za vodu, tako da voda nesmetano otiče ...
    ... radilišta je uglavnom separatno. Ventilator mora biti smešten u ulaznoj vetrenoj struji a ventilacione cevi moraju pratiti čelo radilišta. Količina svežeg vazduha, regulisana Je shodno propisima o tehničkim merama ıi zaštiti na radu pri podzemnoj eksploataciji. Pre početka bilo kakvog rada na radilištu ...