Претрага

Упит dcterms_subject_txt:režim isticanja izvora

330 items

  • Режим изворских вода из кристаластих стена у планинским подручјима на примеру Топлог Дола на Власини (Југоисточна Србија)

    Сунчица Гардијан, Владимир Живановић, Сава Магазиновић, Ђорђе Мандић, Саша Стојадиновић (2022)
    Vlasinski kompleks, kristalaste stene, režim isticanja izvora, ultra malo mineralizovane vode

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... toga je teško u potpunosti sagledati uslove njihove geneze, cirkulacije i isticanja. Ovi faktori igraju značajnu ulogu u planiranju korišćenja podzemnih voda, kao i u razvoju sistema vodosnabdevanja. Važno je proceniti režim i rezerve izdani kako bi se onc što efikasnije koristile u svrhu vodos ...
    ... slivnu površinu manje su izdašnosti. Po načinu isticanja vode, vrela Krupac 1 i 2 su gravitaciona, stalna vrela, sa sezonskom fluktuacijom kapaciteta. Mogu se izdvojiti i ostala vrela, šireg istražnog područja, sa značajnijim kapacitetom, vrelo u selu Izvor, vrelo Klok u selu Krupac i vrelo Gradište ...
    ... iskorišćavanja podemnih voda za vodosnabdevanje u Srbiji“. Čubrilović u svom radu (1972, 1984) bavi se karstnim izvorima i vrelima Pirota, kao i uticajem geostrukturnih odnosa na hidrodinamički režim karstnih izdani u slivu Nišave. Istim prostorom, mada sa drugog aspekta, bavili su se i Tomić i Stevanović ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... izdašnost mu varira od 110 1/s do preko 1300 1/s. Kako se režim isticanja ovog vrela osmatra na prelivu a postavljeni preliv može osmotriti proticaj u maksimumu 1297 l/s (slika 6.8.), ovo je ujedno i maksimalno zabeležena vrednosti isticanja ovog vrela. Smatra se da 38 proticaj ovog vrela ne prelazi ...
    ... 2017.). Dreniranje karstne izdani vrši se isticanjem izdanskih voda preko vrela, podzemnim isticanjem i delom u procesu evapotranspiracije. Karstne izdanske vode Javljaju se na nekoliko vrela: vrelo Crnice, vrelo Grze, vrelo Svete Petke, termalni izvor u Sisevcu. TRistić V., 2007., „Razvoj ...
    ... prihranjuje na račun infiltracije voda rečnih tokova, infiltracijom voda atomosferskog. taloga i delom podzemnog isticanja iz karstne izdani. Dreniranje se vrši direktnim isticanjem u rečni tok tokom perioda niskih voda. Jednim delom dreniranje podzemnih voda se vrši preko bunara, i to za lokalno ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... vrela “Nemanja I” što se odražava na izdašnost izvora i aproksimaciju isticanja sa Jednim mikrorežimom pražnjenja. S druge strane, razlika u količini istekle vode može se objasniti time što vrelo “Nemanja I” ima dosta stabilniji režim isticanja tokom godine za razliku od vrela “Nemanja II” koje ...
    ... provodljivosti raseda, što utiče na režim isticanja podzemnih voda i kvalitet vode koja se javljaju na izvoru. 69 Kao takav, uticaj neotektonike na ponašanje raseda i dreniranje podzemnih voda može predstavljati važno razmatranje u karakterizaciji i upravljanju izvorima kontrolisanim rasedom u tektonski ...
    ... ima dosta stabilniji režim isticanja tokom godine za razliku od vrela “Nemanja II” koje se intezivnije aktivira tokom recesionog perioda. Skoro identična hidraulička veza može se uočiti ı na primeru vrela “Klisura I? ı “Klisura I Plići kolektor kada je u pitanju vrelo „Izvor“ odlikuje se visokim ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... bazisa su još manje povoljni. Uslovi isticanja su povoljni, posebno u zonama duž rasednih struktura. Isticanje se odvija preko brojnih izvora malih izdašnosti. Izvori u delu iznad lokalnog erozionog bazisa su uglavnom gravitacionog. ili prelivnog tipa, dok izvori iz dubljih delova su najčešće uzlaznog ...
    ... vlage. Ovi vidovi isticanja su bitni, kako je nivo izdani blizu površine terena i nalazi se na dubinama manjim od 3 m. Nepovoljni uslovi za isticanje nastaju u periodu visokih voda kada dolazi do brzog podizanja nivoa izdani, što dovodi do zabarivanja ı zamočvarivanja. Režim izdani je rezultat ...
    ... nalaze po obodima izučavanog područja. 4.3. Režim podzemnih voda Sa obzirom da je tema datog rada kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave, u ovom poglavlju će biti prikazani uslovi prihranjivanja i isticanja. Uslovi prihranjivanja izdani formirane u aluvijonu ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... стене; 6. зона истицања угљокиселих вода; 7. правац миграције угљендиоксида. Угљокиселе минералне воде Приличког кисељака јављају се на простору изграђеном од палеозојских шкриљаца Дринско – ивањичког елемента. Осим главног извора познати су извори Буковице, Церовца и извор у обали Моравице код ...
    ... стене; 5 и 6. зона истицања угљокиселе воде у бушотини, односно на површини терена; 7. правац миграције угљендиоксида. Дренирање угљокиселих вода ове области одвија се преко бунара и више природних извора из гранитоида (0,1 – 1,0 l/s) и терцијарних и квартарних седимената. Извори се јављају по ободу ...
    ... су по карактеру истицања узлазног – артеског типа. Извори узлазног типа припадају како слојним тако и пукотинским водоносним системима (Богомолов, 1975). Дренирање ових структура на површину може бити условљено хидростатичким притиском, притиском гаса или водене паре. Извори који истичу под притиском ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Crni Timok, Grza, Radovanska reka i td.). Debljine aluvijona variraju od svega jednog !( Karstni izvor - vrelo !( Karstni izvor iz epikarst zone !< Ponor !U Izvor sa isticanjem iz pećine !( Izvor sa termalnom vodom !? Bušotina-bunar sa termalnom vodom Stalni tok Povremen tok Karstni tip izdani ...
    ... karakteristike ovih izvora. Isticanje preko izvora i vrela Na istražnom prostoru se nalazi veliki broj jakih karstnih izvora, od kojih su neki kaptirani i za potrebe vodosnabdevanje sela i gradova. Stevanović (1981) navodi da u oblasti masiva ima 35 karstnih izvora i vrela, čija minimalna ...
    ... infiltracijom vode iz rečnih tokova, infiltracijom voda atmosferskih taloga, kao i podzemnim isticanjem iz karstne izdani, dok se dreniranje vrši direktnim isticanjem u periodu niskih voda, isticanjem na izvorima male izdašnosti. Takođe, dreniranje se jednim delom vrši i zahvatanjem voda bunarima lokalnog ...

  • Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2024)
    Карстно врело Горњи Душник налази се у истоименом селу у југоисточној Србији, у општини Гаџин Хан. Врело је узлазног типа и дренира западне делове Суве планине.Каптирано је за потребе водоснабдевања Гаџиног Хана, као и села Горњи и Доњи Душник.Током 2023. и 2024. године спроведена су хидрогеолошка истраживања, са циљем дефинисања режима и биланса подземних вода врела Горњи Душник. У ту сврху, коришћени су подаци из два осматрачка периода.Прва осматрања режима истицања је вршио Геозавод, од 1.11.1977. до 31.01.1979. године.Затим су ...
    карстно врело, режим истицања, аутокорелација, кроскорелација, рецесиона анализа
    ... Измењено: 2024-10-01 12:35:08 Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) Александар Танасковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) | Александар ...
    ... 1:50.000 Prilog 1 7588000 7590000 ” 7592000 7594000 7596000 7598000 Legenda N A — _ Element pada sloja 47 86 00 0 4 7 8 6 0 0 ~ • Izvori Geološke jedinice Sipar - Peskovi, gline - Pescari, konglomerati, alevroliti |____ Bankoviti i slojeviti krecnjaci i dolomiti 47 83 00 ...
    ... r szž iilometers 7594000 7596000 7598000 4 7 8 6 0 0 0 4 7 8 3 0 0 0 4 7 8 0 0 0 0 Legenda — _ Element pada sloja Izohijete •. Izvori Geološke strukture Naziv strukture ———> Eroziona ili tektonsko-eroziona granica, utvrđena --------- Normalna granica, pokrivena ——— Normmalna ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... obilazi barijeru, odnosno, „preliva“ preko nje i ističe u vidu izvora. Uzlazni ili arteski izvori dreniraju izdani pod pritiskom svih strukturnih tipova poroznosti. Ređe se sreću od silaznih. Karakteriše ih relativno ustaljen režim isticanja i kvaliteta voda. Predispozicija za njihovu pojavu može da ...
    ... se dele izvori na osnovu mehanizma isticanja ? 7/Šta je suštinska razlika između depresionih i kontaktnih izvora ? 8/ Šta je predispozicija za pojavu arteskih (uzlaznih) izvora ? 9/ Navesti vidove (mehanizme funkcionisanja) povremenih izvora. 10/ Navesti metode merenja izdašnosti izvora i ukratko ...
    ... pojedinih metoda veštačkog prihranjivanja izdani [41 - adaptirano] 11.2.1. Izvori Izvori su prirodne pojave isticanja PV na površini terena. Pored koncentrisanog (punktuelnog) isticanja, u vidu mlaza (izvori), PV vode mogu isticati i difuzno, na širem prostoru, pri čemu najčešće dolazi do ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... ćelije; e – Crvena alga Galdieria koja se razvija u termalnim izvorima na niskim vrednostima pH, a zelena boja ćelija je posledica niskih koncentracija crvenog pigmenta fikoeritrina; f – Arteski sulfidni izvor u Floridi (SAD), čije zone isticanja su prekrivene biofilmovima vrsta roda Thiotrix; g – Faz ...
    ... rasedne strukture orijentacije Z-I. Isticanje se ostvaruje na delu terena od oko 400 m, sa obe strane Štavske reke, Uvod 64 kao i u samom koritu istoimenog vodotoka. 20 mineralnih izvora i dva bunara vezuju se za Gornju banju na zapadu, dok se 13 mineralnih izvora i dva bunara vezuju za Donju banju ...
    ... Lukovske Banje, i drugi autori navode da je u zonama isticanja navedene pojave zapažena pojava taloženja naslaga bigra, gvožđa i mulja, zbog čega mesta isticanja zadobijaju karakterističnu mrku, žutu, oker, crvenu i zelenu boju. Takođe, mineralni izvori banje su relativno promenljivi u prostoru i vremenu ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... podataka, u Srbiji postoji više od 1000 aktivnih izvorišta podzemnih voda, uključujući i kaptirane izvore. 3 Oznaka (k) odnosi se na vrela koja su kaptirana i veći deo voda se koristi, ili vrela čiji je režim veštački regulisan za potrebe vodosnabdevanje 51 Zahvatanje podzemnih voda Na osnovu V ...
    ... je preko 70, od čega 16 ima veću registrovanu minimalnu izdašnost od 100 l/s. Registrovano je i nekoliko povremenih vrela čija izdašnost, u fazi isticanja, može preći i više stotina l/s. Vrelo Mlave na severnom obodu Beljanice, najjače je vrelo u Karpato-balkanidima. Vrelo je uzlaznog tipa na kontaktu ...
    ... koje se koristi u sistemu vodosnabdevanja Niša, ovo je prevaziđeno zahvatanjem vode iz karstnih kanala koji se nalaze duboko ispod kote prirodnog isticanja (lit. 1). Izvedena hidrogeološka istraživanja i studije izvodljivosti tokom poslednje dve decenije omogućile su identi'kovanje povoljnih uslova za ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... подземни радови, када су у хидрауличкој вези заједно утичу на природне правце кретања и на режим и биланс подземних вода. Напуштени површински копови на површинске и подземне воде директно утичу истицањем воде из језера у потоке и реке и инфилтрацијом језерске воде у издан (слика 2-7). ...
    ... површинских и подземних вода. Овај утицај се најчешће одвија кроз неконтролисано истицање и мешање киселих, минерализованих рудничких вода са површинским токовима и подземним водама. Процењује се да неконтролисано истицање киселих рудничких вода збирно представља један од највећих ефлуената отпадних ...
    ... простора у зони напуштених рудника је присуство карактеристичног, најчешће наранџастог талога, који се јављају на местима истицања рудничких вода из рударских радова. Истицањем рудничких вода у површинске токове ова појава може бити заступљена и километрима низводно од напуштеног рудника. Таложење ...

  • Razvoj simulacionog modela za proračun dnevnih isticanja iz karstnih vrela

    Vesna Ristić (2007)
    Karstna vrela, dnevna isticanja

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... Позиција првог извора (геофонска позиција) 0 m Позиција последњег извора 500 m Корак инкремента извора 2,5 m/1 геофонска позиција Дефинисање геометрије, на основу које је вршена аквизиција, вршено је у прозору приказаном на слици 3.9. Са леве стране налазе се карактеристике извора, односно позиција ...
    ... на густину извора и пријемника која се на крају употреби. Након дефинисања позиција извора сеизмичких таласа, извршено је одређивање односа извора и активних пријемника. У случају аквизиције високе резолуције, одабрана је опција да су сви пријемници активни за сваку позицију извора, који се у ...
    ... секција Приликом истицања доминантних рефлексија сеизмичке секције, примењиване су операције у којима је најпре филтрирана енвелопа, која представља јачину рефлексије, филтером пропусног опсега од 2 Hz до 8 Hz. Доминантне рефлексије је, такође, могуће нагласити и истицањем производа косинуса ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Simulacija isticanja odabranih karstnih vrela pirotske kotline

    Saša Milanović, Branislav Petrović, Vesna Ristić Vakanjac, Ljiljana Vasić, Veljko Marinović, Petar Vojnović (2022)
    Analiza recesije, autokorelaciona i kroskorelaciona analiza vremenskih serija padavina i isticanja podzemnih voda karstnih vrela Krupac i Gradište (Stara planina, JI Srbija) izvršena je radi formiranja stohastičkog autoregresivno-krosregresivnog modela (ARCR) i kratkoročne prognoze dnevnih vrednosti izdašnosti. Usled postojanja heterogenosti i anizotropnosti karstne izdani veoma je komplikovano i zahtevno odrediti prostornu distribuciju podzemnih voda u okviru karstnog hidrogeološkog sistema, te je primenljivost determinističkih modela minimizirana. Stoga je upotreba stohastičkog modela u ovom slučaju svrsishodnija. Autokorelogram izdašnosti vrela Krupac pokazao je ...
    karstno vrelo, recesija, autokorelacija, kroskorelacija, ARCR MA model, JI Srbija

  • Дефинисање хидрауличког механизма истицања карстних подземних вода применом биваријантне анализе временских серија

    Вељко Мариновић (2022)
    Bivariate analysis was applied within the cross-correlation in time and the gain function as part of the cross-spectral function in the frequency domain, to the time series of precipitation and discharge of the Oko Bijela and Bosna karst springs in the period 2015-2020. Bivariate analysis showed a very fast reaction of the Oko Bijela spring and a reaction delay at the Bosna spring, which indicate a very weak amortization of the input signal within the Oko Bijela system and ...
    карст, подземне воде, механизам истицања, крос-корелација, спектрална анализа

  • Примена ауторегресионих модела за потребе краткорочних прогноза истицања карстних врела

    Вељко Мариновић, Весна Ристић Вакањац, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Душан Поломчић, Радисав Голубовић (2023)
    Модел вишеструке линеарне регресије је најчешће примењивани модел за симулације, односно прогнозе одговарајућих случајно променљивих величина. Као најједноставнији модели примењују се ауторегресиони (АР) модели који симулирају истицање карстних врела на основу издашности врела регистрованих претходних дана. АР модели примењени су на примерима Великог врела за шестогодишње периоде осматрања, односно врела Бање и Гостиљског врела за десетогодишње периоде осматрања. Укључивањем више независних величина, коефицијенти корелације безначајно расту, те је препорука да се максимално 3 независне променљиве укључе у симулациони модел. ...

  • Примена аутокорелационе анализе издашности врела са циљем разумевања карстних хидрогеолошких система

    Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Петар Војновић, Радисав Голубовић (2023)
    Карстна издан у највећој мери се прихрањује на рачун падавина. Међутим, чест случај је да режимска осматрања истицања појединих врела, не прате и осматрања метеоролошких парамeтара (на првом месту падавина, дебљине снежног покривача и температуре ваздуха). У овим случајевима аутокорелационе анализе нам умногоме могу помоћи да разумемо сам механизам истицања карстног врела, да ли се ради о узлазном или силазном режиму истицања, као и да имамо информацију о томе какве су анализиране године биле (сушне или кишне) и да ...