Претрага

Упит dcterms_subject_txt:potrošnja energije

252 items

  • Istraživanje racionalizacije potrošnje toplotne energije u centralizovanom sistemu snabdevanja

    Miodrag Grujić (2007)
    Toplotna energija, racionalizacija potrošnje, centralizovani sistem snabdevanja.

  • Determining the Impact of Cutting Elements State on the Bucket–Wheel Excavator Vibration and Energy Consumption

    Filip Miletić, Predrag Jovančić, Miloš Milovančević, Miloš Tanasijević, Stevan Đenadić (2022)
    Background There are two types of specifc sizes’ measurements. The frst is the measurement of energy consumption in a working technological process, and the second is the measurement of vibration, which is displayed over amplitudes of speed. There is an interplay between these two processes. Increasing the power consumption, the value of the vibration speed amplitudes increases. Purpose The process of the determination of machining parameters was based on minimizing the power consumption and vibration of the cutting tool, ...
    merenje, potrošnja energije, vibracije, radni vek reznog elementa

  • Analysis and Calculation of MMRS and Primary Gas Distribution Network in Urban Environment – Case Study Kučevo

    Aleksandar Madžarević, Pavle Janković (2022)
    Oblast primene prirodnog gasa je veoma široka. Kao energent može se koristiti za proizvodnju energije u elektranama, toplanama i postrojenjima za kombinovanu proizvodnju energije ili za zadovoljavanje različitih toplotnih potreba u industriji i širokoj potrošnji. Gas se može upotrebiti i kao sirovina u hemijskoj i petrohemijskoj industriji, a tokom poslednjih decenija nalazi primenu i u saobraćaju kao pogonsko gorivo u SUS motorima. Sa ekološkog stanovišta, prirodni gas predstavlja najprihvatljiviji izvor energije u poređenju sa drugim fosilnim gorivima. Pri sagorevanju ...
    distribucija gasa, projektovanje gasovoda, analiza potrošnje

  • Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom

    Saša D. Bošković (2016-09-09)
    Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...
    rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije
    ... debljine i širine odreska i potrošnja energije Potrošnja energije je izraĉunata u funkciji angaţovane snage i ostvarenog kapaciteta. Specifiĉna potrošnja energije pri radu sa vertikalnim rezovima je u proseku manja (Slika 8.2.). Slika 8.2. Specifična potrošnja energije za različite tipove rezova ...
    ... silu i b) specifičnu potrošnju energije Uticaj dubine reza na reznu silu i specifiĉnu potrošnju energije je ispitivan na alatu MT-60 i sa dijagrama se moţe zakljuĉiti da sa povećanjem debljine reza dolazi do linearnog povećanja rezne sile, dok specifiĉna potrošnja energije ne opada proporcionalno ...
    ... Specifična potrošnja energije za debljinu reza 10 cm i širine odrezaka 16 cm (1), 24 cm (2) i 30 cm (3) Slika 8.4. Specifična potrošnja energije za debljinu reza 15 cm i širine odrezaka 16 cm (1), 24 cm (2) i 30 cm (3) 151 Slika 8.5. Specifična potrošnja energije za debljinu ...

  • Утицај похабаности резних елемената роторног багера на ниво вибрација погона за копање

    Филип Милетић (2023)
    У докторској дисертацији је анализиран утицај похабаности резних елемената роторног багера на потрошњу електричне енергије и ниво амплитуде вибрација погона за копање. Креиран је модел који у функцији стања резних елемената дефинише зависност разматраних физичких феномена. За развој модела примењене су једначине теорије осцилација и Ватметарска метода [1] којом се одређује потрошња електричне енергије. За верификацију модела извршена су мерења на роторном багеру SRs2000.32/5+VR ангажованом на откопавању откривке на површинском копу Тамнава–Западно поље. Обављено је пет мерења. Резни елементи су ...
    роторни багер, резни елементи, хабање, вибрације, потрошња електричне енергије

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... Укупна потрошња соларне енергије (GWh) 50 100 15 Процентуално учешће соларне енергије у потрошњи финалне енергије (%) 0,15 % 0,28 % 0,05 % Полазећи од актуелног стања у 2010.г. у коме годишња потрошња соларне енергије у Београду износи мање од 1 GWh, а њено учешће у укупној потрошњи финалне ...
    ... Укупна потрошња финалне енергије Обједињавањем претходних табела добија се интегрална табела потрошње финалне енергије у Београду у току 2010. године (табела 14). Она истовремено садржи и енергенте и секторе потрошње, па даје прегледну слику о потрошњи финалне енергије. Иако су неки ...
    ... Електрична енергија 29.16% Природни гас 4.04% Угаљ 7.13% Течна горива 42.83% Даљинско грејање 12.85% Геотермална енергија 0.08% Соларна енергија 0.00% Биомаса 3.91% Потрошња финалне енергије Електрична енергија Природни гас Угаљ Течна горива Даљинско грејање Геотермална енергија Соларна ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... произведена енергија прво заменили угаљ, мазут и лож уље, а на крају природни гас. Такође, претпостављена је непромењена потрошња топлотне енергије (нема примене мера енергетске ефикасности). Пројекција структуре потрошње енергије у СДГ приказана је на слици 6. Слика 6 Структура потрошње енергије у СДГ ...
    ... за пречишћавање отпадних вода; топлотне пумпе; УВОД Потрошња енергије у зградама (домаћинства и јавни и комерцијални сектор) чини 45,45% финалне потрошње енергије у енергетске сврхе у Србији [1]. Највећи део потрошње енергије у зградама (преко 60%,) односи се на грејање простора [2-3]. ...
    ... Европи. Просечна потрошња топлотне енергије из система даљинског грејања у Србији износи 139,1 kWh/m2 грејне површине. Просечна потрошња примарне енергије у системима даљинског грејања у Србији износи 182,2 kWh/m2 грејне површине. Просечни однос уложене примарне енергије и енергије испоручене потрошачу ...

  • Energetska tranzicija u domaćinstvima: analiza usaglašenosti Srbije sa paketom „Čista energija za sve Evropljane“ / Energy Transition in Households: Analysis of Serbia’s Compliance with the „Clean Energy for All Europeans“ Package

    Boban Pavlović, Aleksandar Madžarević, Dejan Ivezić, Marija Živković, Dušan Mojić (2024)
    Zahvaljujući svojoj složenosti i heterogenosti, sektor domaćinstva predstavlja neizostavnu tačku u politikama energetske tranzicije. U Evropskoj uniji, potrošnja energije u domaćinstvima čini oko 26% finalne potrošnje energije, dok u Srbiji ovaj sektor ima najveći udeo u finalnoj potrošnji, što čini oko trećinu finalne potrošnje. Primenom mera energetske efikasnosti moguće je ostvariti značajne energetske uštede, što zajedno sa smanjenjem i supstitucijom upotrebe fosilnih goriva vodi manjem doprinosu klimatskim promenama i značajnom smanjenju zagađenja vazduha. Paket zakonskih mera “Čista energija za ...
    energetska tranzicija, paket čiste energije, regulatorni okvir, energetska politika, domaćinstva, srbija

  • Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције

    Бобан Павловић, Дејан Ивезић (2021)
    Енергетска стратегија Европске уније, која од 2015. године обухвата и циљеве у области климатских промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију у Европи усложњава хетерогеност националних енергетских система у погледу структуре енергетског микса, нивоа увозне зависности, као и нивоа технолошког, друштвеног и економског ...
    енергетска безбедност, Европска унија, енергетски показатељи, природни гас, обновљиви извори енергије
    ... 56,1% 57,5% 58,2% Када је тренд коришћења обновљивих извора енергије у питању, као показатељ се може користи удео обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи. Бруто финална потрошња енергије представља укупну финалну енергију потрошену за енергетске сврхе у индустрији, транспорту, домаћинствима ...
    ... рибарству, укључујући сопствену потрошњу електричне и топлотне енергије у сектору производње електричне и топлотне енергије, као и губитке у преносу и дистрибуцији електричне и топлотне енергије. Табела 3 приказује удео обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи од 2015. до 2019. године. У ...
    ... (991 Мтен). Након тога, потрошња перманентно опада. Структура потрошње по секторима у 2018. години приказана је на Слици 1, а 31 промена структуре финалне потрошње по енергентима у периоду 1990- 2018. година приказана је на Слици 2. Слика 1. Финална потрошња енергије по секторима у 2018. ...

  • Optimising in electrical energy consumption in mining plants

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović, Ilija Jeftenić (2018)

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... povratne vode. Potpuna procena efekta korišćenja energije otpadnih voda putem toplotnih pumpi, mora da obuhvati i raspoloživost električne energije za rad pumpi i strukturu proizvodnje električne energije. Veliki udeo uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji čini da se najbolji efekti postižu ...
    ... proizvodnja toplotne energije korišćenjem uglja ili mazuta, dok zamena prirodnog gasa kao energenta za proizvodnju toplotne energije toplotnim pumpama nema značajniji pozitivan efekat na smanjenje emisije ugljendioksida. Očekivano veće korišćenje OIE za proizvonju električne energije će predstavljati ...
    ... bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih ...

  • Industrial Waste Heat Potential for Meeting Heat Demand in the Republic of Serbia

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2023)
    Finalna potrošnja energije u industrijskom sektoru čini skoro 25% finalne potrošnje energije u Republici Srbiji. Procenjuje se da je 50-70% potrošnje energije u industriji namenjeno proizvodnji toplotne energije u različitim industrijskim procesima. Deo proizvedene toplotne energije se nepovratno gubi kao energija odvedena u okolinu: prenosom toplote kroz zidove procesne opreme, dimnim gasovim, otpadnim vodama itd. Korišćenjem otpadne toplote povećava se efikasnost korišćenja primarne energije i smanjuje ukupna potreba za energijom. Otpadna toplota se može koristiti u samom industrijskom objektu ...
    otpadna toplota, industrija, toplotne potrebe

  • Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)

  • Uporedni prikaz proizvodnje električne energije iz uglja zemalja Evrope sa najvećim udelom: politika i projekcija proizvodnje

    Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić (2022)
    Energetski razvoj zemalja Evrope decenijama je bio baziran na uglju. Instalisana snaga svih energetskih kapaciteta koji su zasnovani na uglju je preko 2000 GW. Ugalj je i dalje od bitnog značaja za dobijanje električne energije u Evropi. I pored toga što postoji veliki potencijal uglja, trend je smanjenja proizvodnje električne energije iz uglja do 2050. godine. Imajući u vidu Zelenu agendu i politiku EU, zemlje Evrope se okreću obnovljivim izvorima energije. Srbija u okviru obnovljvih izvora ima potencijala prevashodno ...
    ugalj, električna energija, 2050. godina, projekcija proizvodnje

  • Proizvodnja električne energije iz elektrana na ugalј i prateća emisija CO2: komparacija EU-27 i Srbije

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miroslav Crnogorac (2023)
    Velike elektrane su i u trećoj deceniji 21. veka i dalјe odgovorne za više od polovine proizvodnje električne energije u Evropi. U svom radu pretežno koriste fosilna goriva, što rezultira emisijom zagađujućih materija u vazduh. Stoga, zahvalјujući direktivama EU, kao i poremećajima na tržištu, emisije uglјen-dioksida iz velikih postrojenja za sagorevanje u EU-27 intenzivno se smanjuju u poslednje dve decenije. Iako je upotreba uglјa, posebno u zemlјama Evropske unije, u stalnom padu, ima prostora za dodatno smanjenje. Autori su ...
    CO2, emisija, ugalј, termoelektrane, EU-27, Srbija

  • Doprinos proučavanja geofizičkih polja istraživanju geotermalne energije

    Aleksandar Đorđević (1992)
    Geofizička polja, geotermalna energija

  • Solarna energija. Mogućnost primjene na području crnogorskog primorja

    Ognjen Šćepanović (1982)
    Solarna energija, Crna Gora

  • Uticaj specifičnih površina kolektor stena na definisanje proizvodnje geotermalne energije

    Vladimir Mitrović (1991)
    Kolektor stene, geotermalna energija

  • Doprinos uštedi energije u diskontinualnim procesima površinske eksploatacije

    Miodrag Gomilanović (1996)
    Površinska eksploatacija, ušteda energije, diskontinualni procesi

  • Енергетска транзиција система даљинског грејања - могућности и изазови

    Марија Живковић, Дејан Ивезић (2023)
    Највише енергије у зградама у Србији троши се на загревање простора. Због тога ће системи даљинског грејања имати важну улогу у процесу транзиције целокупног енергетског сектора. Мере и активности морају да буду усмерене и на потрошњу и производњу енергије. У раду је дат преглед потенцијала различитих обновљивих и алтернативних извора енергије, који се могу користити за производњу топлотне енергије. Приказани резултати су приказани са различитим нивоом детаљности, у зависности од расположивих података, а који могу да служе као ...
    системи даљинског грејања, транзиција, обновљиви извори енергије, потенцијали