Претрага

Упит dcterms_subject_txt:maksimalno dozvoljeni kapaciteti bunara

265 items

  • Хидродинамичке карактеристике изворишта подземних вода ,,Кључ“ у Пожаревцу

    Милица Степановић, Драгољуб Бајић, Александар Аврамовић, Милан Туцаковић, Стефан Шикман (2021)
    vodosnabdevanje, step-test, hidraulički parametri bunara, filtracioni parametri, maksimalno dozvoljeni kapaciteti bunara

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... из захватних бунара уз Велику Мораву, током екстремно сушног лета, наведени бунари су радили са максималним капацитетима пумпи, али обзиром на гранулометријске карактеристике водоносне средине (крупни шљункови) није уочено да долази до механичког колмирања. Одступање од дозвољених улазних брзина ...
    ... свету. Критеријуме дозвољених брзина и Рејнолдсовог броја код одређивања капацитета упојних бунара обрађује Milašinović (2004). Овај аутор упоређује дозвољене брзине и органичења дата преко критеријума филтрационе стабилности за дефинисање почетног капацитета упојних бунара у Сарајеву и Добоју ...
    ... докторска дисертација 245 7. ХИДРАУЛИЧКИ ПАРАМЕТРИ ЗА ДЕФИНИСАЊЕ ПРОЦЕСА СТАРЕЊА БУНАРА И ОДРЕЂИВАЊЕ ДОЗВОЉЕНИХ УЛАЗНИХ БРЗИНА У БУНАРЕ Истраживања опадања капацитета бунара започета су 2005. године на београдском изворишту подземних вода. Методологија која је развијена за ...

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... definisanja kapaciteta jednog drena, odnosno kapaciteta bunara sa horizontalnim drenovima, treba primenjivati znatno restriktivniji kriterijum – kriterijum biohemijskog kolmiranja. Prema ovom kriterijumu, u anaerobnim do blago aerobnim uslovima vodonosne sredine, vrednosti maksimalno dozvoljenih ulaznih ...
    ... je prva faza u postupku simulacije rada grupe hidraulički realno predstavljenih bunara sa horizontalnim drenovima. Postupak definisanja optimalnog kapaciteta bunara je započeo definisanjem vrednosti maksimalno dozvoljenih ulaznih brzina u dren na osnovu kriterijuma biohemijskog kolmiranja. Imajući u ...
    ... da očekivani kapacitet od Qb=70,68 l/s, odnosno kapacitet pojedinačnog drena od qd=11,78 l/s nije moguće dostići. Naime, maksimalno ostvariv kapacitet od Qb=52,08 l/s je na modelu dobijen pri nivou u šahtu bunara na koti Hb=57,50 mnm, što je nivo za 5,1 m viši od kote drenova bunara. Proračuni ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... Predviđeno je da bunari rade sa 85 % kapaciteta. Dinamika izvođenja, predviđen broj bunara, dubina bušenja, snaga pumpi i dužine cevovoda date su u tabeli 3.13. Tabela 3.13. Osnovne karakteristike bunara na površinskom kopu Godina Objekti Broj Dužina Snaga Dužina izrade bunara bušenja (m) pumpe(kW) ...
    ... prvi pogled deluje neoubičajno nagli skok kapaciteta bunara tokom i do kraja IV godine ododnjavanja, razlog je izrada B-11 linije van zone okonturene ekranima ı injekcionim zavesama, odnosno u prostoru van prvih pet godina eksploatacije. Dinamika izrade bunara prikazana je na slici 3.34. 50 Idejno ...
    ... otkopava Još Jednu kraću etažu na otkrivci, što po osnovu projektovanog kapaciteta potpuno zadovoljava. Maksimalno projektovane visine etaža na otkrivci ı međuslojnoj jalovini, prikazane su u tabeli 2.3. Tabela 2.3. Maksimalno projektovane visine etaža na otkrivci i međuslojnoj Jalovini Moguća visina ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... vodovoda, maksimalni kapacitet pojedinačnog bunara iznosi i do 170 l/s. Današnja eksploatacija vrši se kapacitetima koji ne prelaze 50 l/s po bunaru čime se u potpunosti zadovoljavaju potrebe pivare, a bunari se na taj način optimalno koriste. Crpenjem kapacitetom između 160 i 200 l/s u zoni izvorišta ...
    ... Trešnjevac izbušena su tri bunara za vodosnabdevanje stanovništva. Bunarima dubine 107-127 m kaptirana je pleistocenska izdan na intervalima dubine 109-123 m. Kapaciteti bunara kreću se između 1 i 12 l/s uz maksimalni dinamički nivo podzemnih voda od 18 m. Ukupna izdašnost svih bunara iznosi 34 l/s i podaci ...
    ... Trešnjevcu koncentracije arsena su u dozvoljenim granicama. Voda se tretira samo hlorom. U naselju Velebit za vodosnabdevanje stanovništva koristi se jedan bunar izveden 1987. godine. Prilikom izrade bunara voda je isticala pod pritiskom (+0.63 m). Kapacitet bunara tokom crpenja iznosio je 16 l/s ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... Velebit: 7,28 x 10 + m/s • Male Pijace: 6,71 x 10 + m/s • Horgoš:4,49 x 10 *m/s Specifični kapaciteti bunara kreću se od minimalnih 2,5 l/s/m u Velebitu (bunar B-2) do maksimalnih 8,2 1/s/m u Kanjiži (bunar B-6), dok je prosek za celo područje istraživanja oko 3,51/s/m. Topografske razlike i nivo ...
    ... podzemne vode na bunarima. Na većini vodnih objekata registrovan je pozitivan pijezometarski nivo (samoizliv) kada nisu u eksploataciji, a veličina depresije pri eksploataciji varira od objekta do objekta u zavisnosti od kapaciteta eksploatacije, stanja bunara, tehnologije izrade bunara itd. Povlata ...
    ... prostor na kome nije dozvoljena izgradnja I vršenje radnji koje mogu na bilo koji način zagađivati vodu mikrobiološkom, hemijskom ili radiološkom pogledu. Uža zona zaštite- DRUGA zona sanitarne zaštite definisana je na osnoovu radijusa dejstva bunara. Radijus dejstva bunar definisaće se preko ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... nalaze manje horizontalne površine, kapacitet otkopavanja je nešto niži. Otkopavanjem rude na etažama k-50 m ı k-80 m postiže se planirani kapacitet otkopavanja od 825.000 t rude. Značajno povećanje kapacitet proizvodnje, odnosno ostvarivanje maksimalnog kapaciteta od 1.650.000 t rude, planirano je ...
    ... stvrdnjavajućim zasipom stabilizuje otkopane prostore ı sprečava urušavanje. Plan otkopavanja predviđa postepeni rast kapaciteta eksploatacije od treće do osme godine, sa maksimalnim kapacitetom od 1.815.000 tona godišnje. Ukupno vreme potrebno za otkopavanje je 11 godina, sa ukupno otkopanih 15.064.251 ...
    ... miniranja, razređenja izduvnih gasova i čađi mašina sa dizel motorom, intenziteta zaprašenosti pri bušenju i utovaru, maksimalnog broja radnika u procesu rada, minimalne dozvoljene brzine strujanja vazduha. Određivanje količine vazduha potrebne za razređenje gasova od miniranja u odnosu na količinu ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... krovinske izdani sa ukupnim kapacitetom od 24,0 l/s i dva postojeća bunara IEB-1 i IEB-4 sa ukupnim kapacitetom od 10,0 l/s. Pored ovih bunara u zoni „prozor 1“ uraĎena su tri bunara sa ukupnim kapacitetom od 12,0 l/s i tri bunara u zoni „prozor 2“ sa ukupnim kapacitetom od 18,0 l/s. U prve dve ...
    ... jedan veliki bunar koji drenira podzemne vode krovinske izdani. Tabela 5.4. Nivo podzemnih voda, kapaciteti crpljenja, sniţenje nivoa vode u bunarima i specifična izdašnost bunara leţišta uglja „Brod-Gneotino) Bunar broj Dubina bunara Dubina do nivoa podzemnih voda Kapacitet crplenja ...
    ... Tabela 3.13. Vrednosti kapaciteta crpljenja, koeficijenta filtracije, transmisibilnosti, specifične izdašnosti bunara i radijusa dejstva bunara u zoni useka otvaranja leţišta uglja „Brod-Gneotino“ Oznaka bunara Dubina bunara Debljina vodonosne sredine Kapacitet crpenja Nivo podzemnih ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... aktivnih bunara. Sumaran eksploatacioni kapacitet svih izvorišta na istražnom području iznosi 827,7 1/s. U tabeli 5 je prikazan broj aktivnih bunara koji zahvataju podzemne vode iz aluvijona Velike Morave i njihov eksploatacioni kapacitet. Tabela 5. Prikaz eksploatacionih kapaciteta izvorišta ...
    ... m, koja je u delovima u okolini izvorišta, čije grupe bunara su imali ukupni eksploatacioni kapacitet oko 50-100 1/s, pogušćena mrežom kvadrata 200 m x 200 m, dok u okolini izvorišta, čije grupe bunara su imali ukupni eksploatacioni kapacitet oko 25 1/s ili manje, pogušćena mrežom kvadrata 100 ...
    ... proticajem - bunari i „no flow“ Uticaj eksploatacionih bunara na izvorištima, koji se nalaze na području i eksploatišu podzemne vode iz slojeva aluvijona reke Velike Morave, simuliran je preko graničnog uslova zadatog proticaja. Na modelu vrednosti kapaciteta eksploatacionih bunara su zadavani ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... vode. U radu su analizirani podaci o kapacitetima koje služba vodovoda redovno prikuplja, tokom tzv. „pro- lećnih“ (mart, april, maj) i „jesenjih“ (avgust, septe- mbar, oktobar) meseci, kada se vrše crpenja iz svih bunara na izvorištu, njihovim maksimalnim kapaci- tetima i treba ih razlikovati ...
    ... površinskim vodama. Sa druge strane kapaciteti vodozahvata na izvorištu za- visni su i od efekata regeneracije bunara, odnosno bro- ja regenerisanih bunara tokom godine. U jesen, 2014. godine nakon poplave, zabeležene su najveće izdašnosti bunara i ukupni kapacitet izvo- rišta što je svakako značajan ...
    ... približno iste kapacitete crpenja iz bunara pre (2013) i posle (2016) godine i približno istom vodo- stajima u oba perioda, u bunarima su se statički nivoi podzemnih voda nalazili na sličnim kotama (srednja vrednost oko 69 mnm), kao i dinamički nivoi (sr. vr. oko 64,5 mnm). Pri radu bunara ostvarena ...

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... povecanja kapaciteta izvoriSta izradom dodatnih buSenih bunara, pri Cemu je vrednost kapaciteta uslovijavalo povecanje depresije tj. generalno opadanje dinamiékog nivoa podzemnih voda na izvoriStu. Na osnovu poznavanja hidrogeoloskih karakteristika sredine postavljeno je ukupno pet novih bunara u liniiskom ...
    ... da se pri eksploataciji od 320 I/s, puStanjem u rad novih pet bunara ukupnog kapaciteta 46 I/s generalno ostvaruje opadanje nivoa podzemnih voda za dodatnih 2m _u odnosu na postojecu eksploataciju. Zahvatanje podzemnih voda vecim kapacitetom od 366 |/s uslovilo bi dalje povecanje depresije na izvoristu ...
    ... dalje intenziviranje procesa kolmatacije zbog poviSenih sadrzaja gvozda i mangana u vodi. lako fizi¢ko-hemijska regeneracija bunara daje dobre rezultate, ipak kapaciteti bunara posle regeneracije ponovo opadaju, ubrzano stare i potrebno je buSiti nove da bi se odrzala produktivnost izvoriSta. Navedene ...

  • Efekti regeneracije bunara na primeru Grabovičkog polja kod Kladova

    Ivana Cvejić, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Tijana Vinčić (2022)
    Na mnogim izvorištima podzemnih voda javljaju se problemi smanjenja eksploatacionog kapaciteta kao posledica starenja bunara. Bunar tokom vremena menja svoje performanse, bilo da je u eksploataciji ili van radnog procesa. Na njegovo starenje utiče veliki broj faktora. Kao posledice javljaju se ekonomski, privredni i socijalni problemi. Regeneracija bunara je u praksi pokazala najbolje efekte za rešavanje ovih pitanja. Na prostoru Kladovskog ključa u priobalju Dunava koristi se drenažni sistem bunara za odbranu od visokih vodostaja. Prilikom provere stanja bunara ...
    regeneracija, starenje bunara, drenažni sistem bunara, Grabovičko polje

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... manji od: • Pritiska koji odgovara maksimalnom opterećenju kojem oprema pod pritiskom može biti izloženau toku rada uzimajući u obzir najveći dozvoljeni pritisak ı njegovu najveću dozvoljenu temperaturu, pomnoženo sa koeficijentom 1.25 ili najvećeg dozvoljenog pritiska pomnoženog sa 1.43. • ...
    ... - |N-2(h) | || ı | EEL.+23500 · |EL.+23500 |EL.+23500 · |EL.+23500 59 Dozvoljena opterećenja na prirubnicama recirkulacionih pumpi data su tabelarno: Tabela 1.14 Dozvoljena opterećenja na prirubnicama Dozvoljena opterećenja na prirubnicama recirkulacione pumpe Usisna prirubnica Potisna ...
    ... pumpa I stepena A kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 20,6 m Snaga: 1000kW Masa:18886kg 2TFI2DO Recirkulaciona pumpa I stepena B kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 20,6 m Snaga: 1000kW Masa:18886kg 2TF21DO Recirkulaciona pumpa II stepena A kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 22 ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... obezbedi maksimalnu informaciju, koje karakterišu podzemne vode na podru ju istraživanja. Svi bunari koji su izabrani, reprezentativni su u pogledu predstavljanja celokupnog podru ja. Istovremeno na bunarima mereni su i nivoi podzemnih voda, da bi se obezbedilo pouzdano i esto merenje u bunare su ugra ...
    ... obezbedi maksimalnu informaciju, koje karakteriSu podzemne vode na podrucju istrazivanja. Svi bunari koji su izabrani, reprezentativni su u pogledu predstavljanja celokupnog podrucja. Istovremeno na bunarima mereni su i nivoi podzemnih voda, da bi se obezbedilo pouzdano i Cesto merenje u bunare su ugradeni ...
    ... upotreba razli itih koordinatnih sistema, razli ita geološka nomenklatura, nepostojanje karata pograni nih vodnih tela, razli ita "gustina" lokacija bunara, dokumentacioni materijali na maternjim jezicima, nedostatak hidrogeoloških i hidrauli kih parametara. Za podru je obuhva eno modelom na teritoriji ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... prilikom bušenja uz primenu tehničkih mera za njegovo smanjenje (2,1 mg/s), Na — maksimalno dozvoljena koncentracija mineralne prašine sa sadržajem slobodnog SiO> od P. = 8,6% - (MDK = 2,83 mg/m9), T= dozvoljena koncentracija u ulaznoj vazduhu (0,04 mg/m?*), 50 Kiı – faktor neravnomernosti ...
    ... prilikom utovara uz primenu tehničkih mera za njegovo smanjenje (3 mg/s), Na — maksimalno dozvoljena koncentracija mineralne prašine sa sadržajem slobodnog SiO- od Pk = 8,6% - (MDK = 2,83 mg/m*), T= dozvoljena koncentracija u ulaznoj vazdušnoj struji (0,04 mg/m*), Kiı – faktor neravnomernosti ...
    ... količine vazduha, ı Qy = 10:4·1,3 = 52 m3/min Q = 0,867 m3/s Proračun potrebne količine vazduha prema zahtevu minimalne brzine vazduha Maksimalan dozvoljena brzina strujanja vazduha u prostorijama za transport i redovan prolaz iznosi 8 m/s. Stvarna brzina povratne vazdušne struje u prostorijama ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... kanalima ovog vrela instalisane su pumpe velikog kapaciteta. Na osnovu rezultata izvedenog crpenja sa kapacitetom od 250 l/s, pretpostavlja se da će kontinualno zahvatanje podzemnih voda ove izdani u malovodnom periodu biti moguće i održivo. Preko dva bunara se zahvataju karstne vode, a količina zahvaćene ...
    ... Vojvodine. Vode iz OVK se zahvataju preko dubokih bunara (slika 5), na izvorištima znatno udaljenim od izvora prihranjivanja vodonosnih sedimenata. Dugotrajnom eksploatacijom podzemnih voda ovog kompleksa dolazi do opadanja nivoa podzemnih voda, odnosno kapaciteta izvorišta, kao posledica usporene i otežane ...
    ... zahvatanja podzemnih voda (izuzev kaptiranja manjih izvora) vezan je za 1850.god., kada je izbušen „arteški bunar“ u Banatskom Karlovcu (Vojvodina) (lit. 3). Do kraja 19. veka arteski bunari su izbušeni u svim većim urbanim oblastima Bačke, Banata i Srema (Subotice, Sombora, itd.), kao i u centralnoj ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... konstrukcija rotornog: bagera zavise posebno od zahtevanog kapaciteta, načina utovara materijala, I specifičnih uslova rada na kopu. Na oblik I konstrukciju bitno utiče dozvoljeni nagib kosina, zatim čvrstoća materijala koji se otkopava, I dozvoljeni specifični pritisak na tlo. Oblik I konstrukcija moraju ...
    ... 42 Dozvoljeni uslovi rada : Klima : umerena (normalna) Temperaturno područje sa upotrebom ulja sa niskom tačkom smrzavanja: od —25 * do 35 ? Vlažnost vazduha : 80 (%) Brzina vetra : do 20 (m/s) Tehničke karakteristike bagera: Teoretski kapacitet (m3/h) Garatovani kapacitet (m3/h) ...
    ... sloja (m) 2) Tehnički kapacitet pored konstruktivnih karakteristika bagera obuhvata i faktore uticaja radne sredine (otpor kopanju, raspucalost, plastičnost, lepljivost, parametre za stabilnost kosina) ı tehnologije rada, odnosno predstavlja njegov maksimalno mogući kapacitet u određenom otkopu ı ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... коришћење ове врсте енергије, која укључује пројектовање, дозволе, топлотне пумпе, бунаре, као и унутрашње инсталације са грејним телима, може да се изрази специфичним трошковима од 0,7 €/W. Множењем ове процењене вредности са предвиђеним капацитетом од 60 MW за опцију 2 и 48 MW за опцију 3 добијају се ...
    ... - трошкова одржавања који се процењују на 0,5% инвестиције годишње, - трошкова годишњих такси – 400 € по бунару; капацитет од 60 MW се, према узетим претпоставкама, састоји од 200 бунара по 300 kW, - трошкови електричне енергије за рад топлотне пумпе – узимајући у обзир да СОР просечно износи ...
    ... 76:24. Процентуални однос у Опцији 2 је добијен под претпоставком да се може рачунати на око 200 бунара који би у просеку обезбедили инсталисани капацитет од по 300 kW. Овај просечни капацитет је одабран на бази података који говоре да је у перспективним зонама у Београду, где се и очекује и ...