Претрага
410 items
-
Хидродинамичке карактеристике изворишта подземних вода ,,Кључ“ у Пожаревцу
vodosnabdevanje, step-test, hidraulički parametri bunara, filtracioni parametri, maksimalno dozvoljeni kapaciteti bunaraМилица Степановић, Драгољуб Бајић, Александар Аврамовић, Милан Туцаковић, Стефан Шикман. "Хидродинамичке карактеристике изворишта подземних вода ,,Кључ“ у Пожаревцу" in Техника, Савез инжењера и техничара (2021). https://doi.org/10.5937/tehnika2105584S
-
Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda
Đorđije M. Božović (2023)Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package... preko empirijskog parametra koeficijenta hidrauličke provodljivosti. Ovaj hidraulički parametar u sebi objedinjuje geometriju vodoprijemnog dela bunara, zajedno sa filtracionim karakteristikama i debljinom prifilterske zone. Objedinivši otpore na bunaru sa gubicima unutar bunara (koji su sračunati ...
... autori su definisali parametar koji nazivaju specifičnom depresijom („depresija po jediničnom proticaju bunara“; odnos između razlike nivoa podzemnih voda neposredno na spoljašnjoj konturi drena i u unutrašnjosti drena sa kapacitetom bunara) kao osnovni hidraulički parametar kojim kvantifikuju stepen ...
... stanje pojedinačnih drenova na bunaru u smislu procesa kolmiranja. Istovremeno, Dimkić et al. (2011b) promenu vrednosti parametra lokalnog hidrauličkog otpora tokom vremena eksploatacije tumače kao pokazatelj napredovanja starenja i predstavljaju hidraulički parametar i pojam kinetike promene lokalnog ...Đorđije M. Božović. Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda, Beograd : [Đ. Božović], 2023
-
Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности
Brankica Majkić (2013-09-27)Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине... талога 242 7. ХИДРАУЛИЧКИ ПАРАМЕТРИ ЗА ДЕФИНИСАЊЕ ПРОЦЕСА СТАРЕЊА БУНАРА И ОДРЕЂИВАЊЕ ДОЗВОЉЕНИХ УЛАЗНИХ БРЗИНА У БУНАРЕ 245 7.1 Примена искуства са београдског изворишта и одређивање локалних хидрауличких губитака LHR 247 7.2 Прорачун кинетике пораста хидрауличких губитака у времену ...
... 245 7. ХИДРАУЛИЧКИ ПАРАМЕТРИ ЗА ДЕФИНИСАЊЕ ПРОЦЕСА СТАРЕЊА БУНАРА И ОДРЕЂИВАЊЕ ДОЗВОЉЕНИХ УЛАЗНИХ БРЗИНА У БУНАРЕ Истраживања опадања капацитета бунара започета су 2005. године на београдском изворишту подземних вода. Методологија која је развијена за одређивање локалних хидрауличких губитака ...
... изворишта Кључ), анализиране су промене издашности бунара у времену и ефекти примењених физичко-хемијских регенерација. Седмо поглавље односи се на хидрауличке параметре који показују процесе старења бунара, изражене кроз локални хидраулички губитак и његову промену у времену. Бранкица ...Brankica Majkić. "Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-09-27)
-
Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)
Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa... Hidrogeološki parametri krovinske izdani definisani su testiranjem istraţno- eksploatacionih bunara (tabela 3.23). Tabela 3.23. Vrednost hidrogeoloških parametara krovinske izdani (KI) leţišta „Ţivojno“ dobijenih testiranjem bunara Oznaka bunara Kota terena Dubina bunara Debljina kro- ...
... ški parametri krovinske izdan dobijeni su i na osnovu obrade rezultata opita crpenja vode iz bunara (tabela 3.2). Tabela 3.2. Hidrogeološki parametri krovinske izdani (KI) glavnog ugljenog sloja leţišta „Suvodol“ (na osnovu rezultata dobijenih testiranjem) Oznaka bunara Dubina bunara Debljina ...
... sniţenje S=19,23 m, izdašnost bunara iznosi 8,35 l/s, a specifični proticaj q=0,47 l/s/m’. Tabela 3.11. Vrednosti hidrogeoloških parametara vodonosne sredine u zoni probno- eksploatacionog bunara i osmatračkih pijezometara opitnog polja OP-I u leţištu „Brod-Gneotino” Bunar- pijezometar Kota terena ...Kostadin J. Jovanov. "Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-06-24)
-
Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda
Matija Ognjanović (2024)Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...... vrši na račun atmosferskih padavina jer u delu Bežanijske kose nema hidrauličke veze sa vodotokom. U cilju sagledavanja temperaturnog režima na području teritorije Novog Beograda data je tabela gde su tabelarno prikazani bunari u okviru ovih naslaga sa prikazom temperature i izdašnosti (tabela ...
... se kvantitativni parametri datog hidrogeotermalnog sistema. Raspoložive količine podzemnih voda na delu teritorije Novog Beograda koje se mogu zahvatiti iz kvartarnih peskovito-šljunkovitih sedimeneta sračunate su na osnovu: — srednje vrednosti izdašnosti postojećih bunara (7 1/s), — srednjih ...
... jednog bunara u kW. Iz jednog bunara, u zavisnosti od izdašnosti bunara ı temperature podzemnih voda u okviru hidrogeotermalnog sistema u kvartarnim tvorevinama moguće je dobiti nominalnu snagu od 227 do 756 kW. 41 6.2.4. Energetski potencijal hidrogeotermalnih resursa za pojedinačni bunar u ...Matija Ognjanović. Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda, 2024
-
Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)... geološka nomenklatura, nepostojanje karata pograni nih vodnih tela, razli ita "gustina" lokacija bunara, dokumentacioni materijali na maternjim jezicima, nedostatak hidrogeoloških i hidrauli kih parametara. Za podru je obuhva eno modelom na teritoriji Srbije prikupljene su podloge koje su rezultat ...
... geoloSka nomenklatura, nepostojanje karata pograniénih vodnih tela, razli¢ita "gustina" lokacija bunara, dokumentacioni materijali na maternjim jezicima, nedostatak hidrogeoloSkih i hidrauli¢kih parametara. Za podrucje obuhvaéeno modelom na teritoriji Srbije prikupljene su podloge koje su rezultat r ...
... voda istražnog podru ja. Razlika ovih parametara predstavlja koli inu vode koja se infitrira u vodonosne slojeve (u prvi direktno, a u drugi pretakanjem iz prvog kroz slabije vodopropustan me usloj). Deo ove koli ine voda se zahvata eksploatacionim bunarima, a deo se prihvata drenažnim kanalima ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić. "Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela" in Vodoprivreda 42 no. 04-Jun, Beograd : Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje (2010): 223-235
-
Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu
Aleksandar Balubdžić (2024)Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...... šljunkovitom sloju, t.J. trećem modelskom sloju. Parametri modela, koji se menjaju tokom kalibracije datog hidrodinamičkog modela su koeficijenti filtracije i granični uslovi. Tokom kalibracije su korišćeni nivoi podzemnih voda očitanih u bunarima i pijezometrima, vrednosti kojih su prikazane ...
... Pouzdanost modela i rezultata proračuna je u direktnoj vezi sa kvalitetom i obimom «dostupnih i osmotrenih parametara (merenja: pijezometarskih nivoa, eksploatacije, vodostaja, konstrukcije bunara, debjine slojeva i dr.). Na osnovu forimranog hidrodinamičkog modela se zaključuje da je generalni pravac ...
... proticajem - bunari i „no flow“ Uticaj eksploatacionih bunara na izvorištima, koji se nalaze na području i eksploatišu podzemne vode iz slojeva aluvijona reke Velike Morave, simuliran je preko graničnog uslova zadatog proticaja. Na modelu vrednosti kapaciteta eksploatacionih bunara su zadavani ...Aleksandar Balubdžić. Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu, 2024
-
Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda
Željko Savić (2024)Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.... periodu malovoda. Takođe, u manjem obimu, dreniranje sc vrši zahvatanjem individualnim bunarima za potrebe vodosnabdevanja domaćinstava u seoskim naseljima i privrednih subjekata. Velika Morava i Dunav su hidraulički povezani sa ovom izdani. Generalni pravac strujanja podzemnih voda je jug-sever, odnosno ...
... se svi SB bunari. Poslednja linija bunara L-20 izrađuje se 30. godine eksploatacije. Sve linije bunara su predviđene da rade minimum po tri godine, ali tako da su uvek po dve linije bunara u radu. Tabela 3.4. Dinamika izvođenja eksploatacionih bunara Godina izrade Objekti Broj bunara, Početakrada ...
... planira se izrada bunara u linijama, i za ceo period trajanja eksploatacije planirana je izrada 20 linija bunara sa ukupno 609 bunara (tabela 3.2). Prve linije bunara izvode se 2 godine pre samog otvaranja površinskog kopa. Do 5 godine eksploatacije predviđena je izrada 5 linija bunara. Poslednja 20-ta ...Željko Savić. Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda, 2024
-
Osnovi hidrogeologije
Petar Dokmanović (2021)... nim standardima, kojima su, između ostalog, kvantitativno definisane veličine odredjenih hidrogeoloških parametara (hidrauličkog konduktiviteta, transmisivnosti, izdašnosti izvora i(li) bunara), koje predstavljaju granične vrednosti za diferencijaciju “izdan-bezvodni teren”. U bezvodne delove terena ...
... • hidraulički gradijent nivoa PV, • dubina do nivoa PV na konkretnom punktu (npr. za potrebe izrade bunara) • postojanje veze PV i površinskih voda. Pravac kretanja izdanskih voda upravan je na hidroizohipse, a smer je od hidroizohipsi sa višim apsolutnim visinama, ka nižim. Hidraulički gradijent ...
... šljunčani zasip, koji imaju dvostruku funkciju: 1- treba da omoguće što efikasniji (u hidrauličkom smislu) priliv PV iz kaptirane izdani u bunar i 2- sprečavaju osipanje zidova bušotine i obezbeđuju mehaničku stabilnost bunara. Kod zahvatanja PV u okviru čvrstih (ispucalih ili kavernoznih) stena, s obzirom ...Petar Dokmanović. Osnovi hidrogeologije, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Analiza sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda sa severnim savršenim ekranom
Izrada nesavršenog ekrana do drugog sloja uglja na površinskom kopu Drmno, pored zadržavanja postojećih standardnih metoda odvodnjavanja od podzemnih voda linijama bunara, predviđena je poslednje decenije u celokupnoj rudarskoj projektnoj dokumentaciji. Iz objektivnih i subjektivnih razloga njegova realizacija nije ostvarena do danas. U međuvremenu je, uz dodatna geološka istraživanja i promenu dinamike i parametara sistema površinske eksploatacije, došlo do određenih značajnih prostornih promena geoloških i rudarskih uslova u eksploatacionom polju. Ovo je omogućilo preliminarno inoviranje pristupa procesu i konceptu ...Tomislav Šubaranović, Dušan Polomčić, Vladimir Pavlović. "Analiza sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda sa severnim savršenim ekranom" in Zbornik apstrakata sa 9. Međunarodne konferencije Ugalj, Zlatibor, 2019., Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2019)
-
Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska
Igor Glavaš (2024)Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...... temperature sa Nortonovih (pobijenih) bunara sa područja koji su direktno izmjereni kao ı navođenje temperature sa 3 bunara iz centra grada: Tabela 4.4. Podaci temperature vode u bunarima sa područja grada Bijeljina i njegove neposredne okoline Nortonov bunar Dubina (m) Temperatura ČC) — O ...
... zgrada u Jermenskoj), B-2 (bunar izrađen metodom laviranja TC „Tropik“) i B-3 (bunar sa toplotnom pumpom u okviru Doma zdravlja Bijeljina) su bušeni bunari čija je svrha 31 eksploatacija subhidrogeotermalnog resursa, čije dubine odlično pogoduju za definisanje ovog fenomena. Sa prikazanim veličinama ...
... takođe opskrbljuje na račun bunara. Vrijednosti step-test crpljenja urađenog 25.04.1986-28.04-1986. godine za bunar S-1 sa ciljem osmatranja promjene temperature vode u izdani Je data u sledećoj tabeli: 33 Tabela 4.5. Podaci promjene temperature vode u bunaru S-1 tokom step-test crpljenja ...Igor Glavaš. Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska, 2024
-
Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже
Vladimir Jović ( 2024)Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...... opštine Kanjiža, sa ukupno 26 eksploatacionih bunara na 12 izvorišta. Hidrogeološki parametri Na osnovu izvođenja probnih crpenja i obrade dobijenih podataka rađenih neposredno nakon izrade eksploatacionih bunara, utvrđeni su hidrogeološki parametri kaptiranih vodonosnih horizonta. Utvrđeno je ...
... Eksploatacija izdani: Peskoviti horizont ovog kompleksa kaptiran je bunarima na lokalitetu izvorišta Instituta za selekciju semena PI “Vitamin” u Horgošu, kao i bunarima u individualnom vlasništvu na teritoriji opštine Kanjiža. Hidraulička veza sa površinom: lako postoji pokrovni sloj glina, peskovitih ...
... hidrogeološki parametri Prva dva peskovita horizonta imaju debljinu od 5 do 10 m (lokaliteti izvorišta Kanjiža i Horgoš) i kaptirani su bunarima BB-11, BB-12, BB-13 i BB-14 na izvorištu u Kanjiži. Na osnovu probnih crpljenja, rađenih neposredno nakon izrade eksploatacionih bunara, i obrade dobijenih ...Vladimir Jović. Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже, 2024
-
Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke
Bojan B. Hajdin (2013-03-07)Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih... 50 60 70 80 90 100 E k s p lo a ta c ija Q ( l/s ) Napušteni bunar B-1/94 Bunar B-2/97 Napušteni bunar B-3/76 Bunar B-3/90 Napušteni bunar B-4/86 Bunar B-4/86 Bunar B-5/95 Bunar B-5A/08 Bunar B-6/95 Bunar B-7/99 Eksploatacijja (l/s) Qsr=22 l/s ...
... nazorom „Potiskih vodovoda“ i na izvorištu u Horgošu permanento se vrši praćenje više parametara – pojedinačne izdašnosti bunara, promene pritisaka u sistemu, ali se praćenje oscilacija nivoa podzemnih voda u bunarima vrši jednom u toku meseca. Voda na izvorištu karakteriše se povišenim sadržajima ...
... preko 30 m. Ovi slojevi predstavljaju osnovnu sredinu iz koje se bunarima vrši eksploatacija podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja grada. Velika debljina vodonosnih naslaga, dobrih filtracionih svojstava i dobra hidraulička povezanost sa rekom omogućavaju formiranje značajnih rezervi podzemnih ...Bojan B. Hajdin. "Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-03-07)
-
Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima
Nenad M. Marić (2016-09-26)Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...... podzemnih voda započeta je izradom dva injekciona i jednog eksploatacionog bunara. Injekcioni bunari (B-1 i B-3) locirani su uzvodno, dok je eksploatacioni bunar (B-4) izveden u nizvodnom delu izdani (slika 4.56). Bunari su raspoređeni u pravcu kretanja Nenad M. Marić ...
... sanacionih radova (slika 4.6 - 4.9). Sanacioni radovi obuhvatili su izradu dva kopana bunara, u zoni bušotine P-9 u kojoj je registrovano prisustvo čistog kerozina. U periodu od 10. do 16.02.1994. iz pomenutih bunara u toku 60 časova iscrpljeno je 30 tona kerozina (Matić, 1994). Periodičnim Nenad ...
... 7. Kopani bunari koji su korišćeni za crpenje kerozina (foto: Matić, 1994) Nenad M. Marić Doktorska disertacija Rezultati i diskusija 69 Slika 4.8. Crpenje kerozina iz kopanog bunara (foto: Matić ...Nenad M. Marić. "Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-26)
-
Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje
Analiza mogućnosti korišćenja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanje stanovništva kao i za navodnjavanje vršena je na prostoru sliva reke Ralje. Istražni prostor veličine oko 280 km2 je obuhvatio veći deo sliva reke Ralje koji se administrativno nalaze na području grada Beograda. Podzemne vode su glavni izvor za vodosnabdevanje i navodnjavanje u ovom području. Seoska naselja nemaju urađenu komunalnu infrastrukturu pa predstavljaju značajan faktor za degradaciju kvaliteta podzemnih voda na ovom području. U periodu 2012-2014 godine prikupljeno je 100 uzorka ...Sunčica Ninković, Nebojša Atanacković, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Mihailo Šević. "Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje" in XV Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Kopaonik, 14-17.septembar 2016. godine, Univerzitet u Beogradu- Rudarsko-geološki fakultet (2016)
-
Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije
Vladimir Šaraba (2021)Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik... te pomoćnih medicinskih objekta Specijalne bolnice. Posebno je izražen problem zaštite mineralnih voda, budući da postoji hidraulička veza između reke Dunav i kopanog bunara „B-1“ (Slanjača). Eksploatacione količine se procenjuju oko 2 L/s za dinamički nivo od 1,6 m, odnosno za sniženje od 1,13 m. ...
... izdani u planu je posebno izraženo i iznosi oko 1 km jugoistočno i 1 km severozapadno od kopanog bunara „Sveti Đorđe“. Sa povećanjem dubine redukuje se sadržaj karakterističnih fizičko-hemijskih parametara gorkih mineralnih voda Torde, čija lekovita svojstva su poznata više od 100 godina, budući da su ...
... izdašnost izdani iznosi μ = 3,0 × 10-4, pri čemu oba parametra predstavljaju zbirne vrednosti za vodonosne horizonte mineralnih voda. Površina izdani iznosi više od 250 km2 (Špadijer & Vinčić, 2019). Na Slici 1.32 prikazan je litološki profil i konstrukcija bunara „OB-1”iz koga su uzorkovane mineralne vode za ...Vladimir Šaraba. Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije, Beograd : [V. Šaraba], 2021
-
Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)... zahvatanja podzemnih voda (izuzev kaptiranja manjih izvora) vezan je za 1850.god., kada je izbušen „arteški bunar“ u Banatskom Karlovcu (Vojvodina) (lit. 3). Do kraja 19. veka arteski bunari su izbušeni u svim većim urbanim oblastima Bačke, Banata i Srema (Subotice, Sombora, itd.), kao i u centralnoj ...
... rečne vode Save koje se prerađuju. Sistem za vodosnabdevanje Beograda na račun zahvatanja podzemnih voda sastoji se od većeg broja bušenih bunara i oko 100 bunara sa horizontalnim drenovima (slika 10). Količine podzemnih voda koje se zahvataju za vodosnabdevanje gradova (naselja i opštinskih centara) ...
... vezana su aluvijalne nanose gornjeg kvartara. Slika 10: Jedan od bunara sa horizontalnim drenovima Beogradskog izvorišta na Adi ciganliji Slika 11: Prikaz rasporeda izvorišta za vodosnabdevanje Novog Sada sa prikazom bunara sa horizontalnim drenovima RB-III na izvorišta Štrand (lit. 3) ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić. "Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive" in Naših 40 godina, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet (2011): 49-77
-
Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization
Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović. "Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization" in XVII Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem , Pirot, Serbia, 02-06. October 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13739443
-
Efekti regeneracije bunara na primeru Grabovičkog polja kod Kladova
Na mnogim izvorištima podzemnih voda javljaju se problemi smanjenja eksploatacionog kapaciteta kao posledica starenja bunara. Bunar tokom vremena menja svoje performanse, bilo da je u eksploataciji ili van radnog procesa. Na njegovo starenje utiče veliki broj faktora. Kao posledice javljaju se ekonomski, privredni i socijalni problemi. Regeneracija bunara je u praksi pokazala najbolje efekte za rešavanje ovih pitanja. Na prostoru Kladovskog ključa u priobalju Dunava koristi se drenažni sistem bunara za odbranu od visokih vodostaja. Prilikom provere stanja bunara ...Ivana Cvejić, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Tijana Vinčić. "Efekti regeneracije bunara na primeru Grabovičkog polja kod Kladova" in Tehnika , Savez inženjera i tehničara Srbije, Beograd (2022). https://doi.org/10.5937/tehnika2204431C
-
Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun
Matija Zorić (2024)Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...... debljine od 3 m do 15 m. Na osnovu testa crpenja na bunaru CV-100 utvrđena Je depresija od 4 m za Q = 15 1/s. U nizu od 15 bunara sa proticajima za svaki bunar od 15 l/s, depresija u bunaru CV-100 je oko 5.5 m, a za dalje povećanje broja bunara u nizu, depresija se ne povećava (Živković i dr., 1980) ...
... PRIKUPLJENIH PODATAKA 7.1 Analiza dubina bunara Prosečna dubina bunara na istražnom terenu iznosi 83.4 m. Većina bunara se završava na oko 70 m - 80 m dubine, uz par izuzetaka, što se može videti na slici 14. Redosled bunara urađen je po lokacijama bunara, počevši od Ugrinovaca, preko Batajnice ...
... ili daleko veću u odnosu na prosek. Dva bunara koji imaju najmanju dubinu jesu: • Bunar(B-1)u privatnom vlasništvu stambenog objekta u Ugrinovačkoj ulici • Bunar(CV-100) na Velikom ratnom ostrvu Bunar B-1, koji se nalazi u Ugrinovačkoj ulici jeste star bunar napravljen pre više od 70 godina, te ...Matija Zorić. Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun, 2024