Претрага

Упит dcterms_subject_txt:filtriranje slika

300 items

  • Tretman mulja iz procesa čišćenja uglja Bogutovo selo - Ugljevik

    Marijana Pavlović (2024)
    U ovom završnom radu sprovedeno je istraživanje sa osnovnim zadatkom da se utvrde osobinе mulja, kao nus-proizvoda procesa čišćenja uglja iz rudnika mrkog uglja „Ugljevik” po Parnaby tehnologiji.Na osnovu toga ispitana je mogućnost njegovog korišćenja u svojstvu autogene suspenzije u samom postupku čišćenja uglja i na kraju pronađe optimalno rešenje, kojim bi se obezbedilo njegovo tehnološki i ekološki bezbedno i racionalno tretiranje i deponovanje uz ponovno korišćenje prečišćene vode kao povratne vode u procesu. Ciljevi pomenutog istraživanja bi se ...
    tretman mulja, otpadne rudarske vode, zgušnjavanje, filtriranje, zatvoreni ciklus
    ... mulja iz procesa čišćenja uglja rudnika „Ugljevik” filtriranje mulja u ramskoj filter presi. Kod rezultata rada novog postrojenja dobija se povratna voda za proces i isfiltrirani mulj (kek) koji se odlaže zajedno sa krupnozrnom jalovinom. Slika 6. Isfiltrirani mulj i jalovina Marijana Pavlović ...
    ... za filtriranje, i to na: • vakuum filtere, kod kojih se prinudno kretanje vode ostvaruje razređenjem vazduha i • filter prese, čiji se princip rada zasniva na uvođenu vazduha pod pritiskom. A – rešetka, B - filter platno, C – kek (izflotirani proizvod), P? D – pulpa, P, > P, Slika 7. ...
    ... flokulanta A100 od 680, 1368 i 1700 g/t u filtriranju. Aparatura za filter testove po Buchneru y 5 1 - Buchner-ov levak 2 - filracioni medijum 3 - boca za filtrat 4 - rezervoar vakuuma 5 - vakuumetar 6 - merac protoka 7 - vakuum pumpa Slika 23. Aparatura za filter testove po Buchneru ...

  • Pseudo-linear combination of fuzzy metrics

    Nebojsa M. Ralević, Bratislav D. Iričanin, Dejan Ćebić (2024)
    fazi metrike, filtriranje slika

  • Spektralna analiza i digitalno filtriranje podataka geofizičkih ispitivanja primenom filtara sa konačnim impulsnim odzivom

    Milenko Burazer (2000)
    Spektralna anliza, digitalno filtriranje, geofizička ispitivanja, filteri

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... Krtica (Mammalia) Slika 7. Femur sisara (Mammalia) Slika 8. Očnjak slepog miša (Mammalia) Slika 9. Zubi glodara (Mammalia) Slika 10. Repni pršljenovi (Mammalia) Tabla IV Slika 1 Slika 2 Slika 3 Slika 4 Slika 5 Slika 6 Slika 7 Slika 8 Slika 9 Slika 10 Oo0pasau 1 H3JABA O AVTOPCTBY ...
    ... (Amphibia) Tabla I Slika 1 Slika 3 Slika 4 Slika 5 Slika 9 Tabla II Slika 1. Maksila (Reptilia) Slika 2. Premaksila (Reptilia) Slika 3. Pršljen (Reptilia) Slika 4. Femur (Reptilia) Slika 5. Kvadratum (Reptilia) Slika 6. Kosti ekstremiteta (Reptilia) Slika 7. Autotomni repni pršljen ...
    ... II Slika 1 Slika 5 Slika 2 Slika 4 Slika 6 Slika 7 Tabla III Slika 1. Trupni pršljen (Reptilia) Slika 2. Trupni pršljen (Reptilia) pogled spreda Slika 3. Vilica sa zubima zmija (Reptilia) Slika 4. Mandibula kornjače (Reptilia) Slika 5. Maksila kornjače (Reptilia) Slika 6. Periferna ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi

  • Višenamenski autonomni sistem za daljinsko praćenje parametara stanja u rudnicima i okruženju, aplikativni softver

    Kričak Lazar, Rikalo Aleksandar, Negovanović Milanka, Mitrović Stojan (2015)

  • Praktikum za vežbe iz Informatike 1

    Ranka Stanković, Ivan Obradović, Olivera Kitanović, Mirjana Banković (2014)
    informatika
    ... mogu lakše pratiti. Slika 4.8 prikazuju alate koji u okviru dijaloga Layer Properties Manager pomažu da se lakše upravlja slojevima. U gornjem levom uglu okvira za dijalog nalazi se paleta sa tri alata koja pomažu u rukovanju slojevima: New Property Filter omogućava filtriranje liste slojeva tako ...
    ... dovoljno je narediti programu da podesi sliku stranice prema papiru koji koristite. Praktikum za vežbe iz Informatike 1 Rudarsko-geološki fakultet Beograd Doc.dr. Ranka Stanković, Prof.dr Ivan Obradović, Olivera Kitanović, Mirjana Banković 32 Slika 1.22. Dijalog Print Jednom postavljene ...
    ... dijalog u kom je, takođe, moguće sortiranje i filtriranje po poljima (Row ili Column Labels). Svaka selekcija i filter podataka izvršena u dijalogu izvedenog grafikona, automatski se odražava i na izvedenu tabelu. Važi i obrnuto, ukoliko se primeni filtriranje podataka na izvedenoj tabeli, grafikon ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... 5. Zaključna razmatranja.......c..aaaaaaaaa n aaaaraa a aaaaaaaaaaaaagakavNtt 91 6. Literatura Spisak slika Slika 1.1. Geografski položaj ležišta....aaaaaaaaaaaaaaaa a anaoaaaaNakt || Slika 1.2. Stanje radova na površinskom kopu "Ceramide" iz avgusta 2021. godine u zoni kosine pristupnog puta ...
    ... zida su dimenzija 2.0 x 1.0 x 1.0 m, slika 2.3, dok dimenzije prefabrikovanih betonskih elemenata (blokova) iznose 1.8 x 0.6 x 0.0 m, slika 2.4. Slika 2.3. Element za izgradnju gabionskog zida dimenzija 2.0x 1.0x 1.0m 26 Nikola 4nđelić 600 N ~ / Slika 2.4. Prefabrikovani betonski elemenat ...
    ... aaaaeaaaeaaaaaeaaaeaaiaavavtt 9 Slika 1.3. Izgled dacita...........aaaaa a daaaeeaiaiteateNtttto, 3 Slika 1.4. Izgled pristupnog puta u jugoistočnom površinskog kopa "Ćeramide" sa položajem karakterističnih profila.............c....aaaaa a anaoaoaadvotot 10 Slika 1.5. Karakteristični profil 1 — 1' ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... 153 Slika 11. Uzorak BR-JM-1 27 Slika 12. Uzorak BR-JM-1. Hlorit postepeno zamenjuje hornblendu po obodnim delovima, uvećanje 5x, propuštena svetlost. Slika 13. Uzorak BR-JM-1. Hlorit postepeno zamenjuje hornblendu po obodnim delovima, uvećanje 28 10x, propuštena svetlost. Slika 14. Uzorak ...
    ... 32 Slika 18. BR-JM-2 32 Slika 19. Uzorak BR-JM-2. Zrna hornblende delimično i na mestima potpuno zamenjena hloritom i hematitom , uvećanje 5x, propuštena svetlost. Slika 20. Uzorak BR-JM-2. Žica kvarc-hlorit-hematit prati mineralizaciju, uvećanje 5x, propuštena svetlost. 33 Slika 21. ...
    ... % |Muscovite Slika 27. BR-JM-4 38 Slika 28. Uzorak BR-JM-4. Kristali kvarca i alunit (sa lamelama), uvećanje 10x, propuštena svetlost. — p , Z rR Slika 29. Uzorak BR-JM-4. Kristali kvarca (bez lamela) i alunita (sa lamelama), uvećanje 10x, odbijena svetlost. 39 Slika 30. Uzorak BR-JM-4 ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... sledećim kriterijumima: (slika 1) KRITERIJUMI PODELE BUŠOTINA Vrstafluida Status bušotine Način proizvodnje • Naftne • Potencijalno proizvodne • Eruptivne (istražne, konturno-istražne) • Gasne • Proizvodne • Eksploatacija primenom mehaničke metode Slika L,SHEMA KRTIERIJUMA PODELE ...
    ... sastava. (slika 14) Po isteku vremena za stvrdnjavanje cementnog čepa, obezbeđeno je dno 800,7 m ı novi perforirani interval na 796 - 797,5 m. (slika 15) Nakon osvajanja klipovanjem, ugrađen jJe gravel pack ı spuštena klipna dubinska pumpa. (slika 16) |-| F| CEMENTNI ČEP Slika 14, RIR i ...
    ... KOTUROVI . KUKA -| / » f\ ISPLAČNA GLAVA ROTACIONI STO DIZALICA I KOČNICE – ISPLAČNA PUMPA 1 Slika 2, UPROŠĆENI PRIKAZ OSNOPNIH DELOP4 BUŠOTINSKOG POSTROJENJA, (PAŠIĆ) Slika 3, REMONTNO POSTROJENJE, SA POKRETNIM TORNJEM I CIRKULACIONIM SISTEMOM U remontnu opremu proizvodnih bušotina ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik

    Dragoslav Rakić, Radojica Lapčević, Irena Basarić Ikodinović, Dragan Lukić (2022)
    Tunel „Debelo brdo“ nazvan je po najizraženijem relјefnom obliku na ovoj drugoj deonici autoputa E-80 Niš – Pločnik. Osnovnu geološku građu na lokaciji tunela čini Mio-Plioceni kompleks heterogenog litološkog sastava. Izgradnja tunela je predviđena delom u otvorenom iskopu dužine 240 m, a delom sa podzemnim iskopom dužine 190 m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani geotehnički uslovi izgradnje ...
    Tunel „Debelo brdo“, Geotehnički parametri, Privremene kosine, Šipovi, Podgrada.
    ... sitne monolite cm dimenzija po kojima se lako cepa i odvaja (Slika 3b), lokalno je masivan. -cm dimenzija. (Slika 3c), dok su u drugim a povremeno se retko javljaju i sitni , a konstatovan je na a) b) c) Slika 3. Makroskopski izgled laporovitih glina,glinovitih lapora ...
    ... pritisak. standardom (Slika 5a), ali je primenjena i nestandardna metoda, koja je podrazumevala nekoliko ciklusa ra vrednostima aksijalnog pritiska (Slika 5b). I interval vrednosti qu koji se krtao od qu = 243 774 kPa. Dragoslav Radojica , Irena 40 a) b) Slika 5. dardne jednoaksijalne ...
    ... b) Slika 6. i e smicanja na materijalima iz laporovitog kompleksa, direktnog smicanja i triaksijalnih opita. G - - 41 ispucalost (anizotropija) prilikom triaksijalnih ispitivanja je predstavljalo poseban problem prilikom interpretacije ovih rezultata (Slika 7). Slika 7. ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... 43 SPISAK SLIKA Slika 2.1 - Položaj opštine Gacko ......aaaaaa a aaoaaanatnoek 6 Slika 2.2 - Satelitski snimak deponije pepela i šljake ...č 7 Slika 2.3 - Prostor predviđen za kasetu IHI......c..aaaaaaaaaaann 8 Slika 3.1 - 3D prikaz deponije po završetku faze 1 i 2a 11 Slika 3.2 - Prostrani ...
    ... pozajmišta humusa............ 15 Slika 3.3 - Servisni put ... aaaaaaaaaaaaaaagatataot 16 Slika 3.4 - Rad na utovaru i transportu....aaaa a aoaaaateot 16 Slika 3.5 - Rad buldozera ... aaaaaaaaaaktot 17 Slika 3.6 - Izgled kamiona Caterpillar CAT 725 ltt 18 Slika 3.7 - Šematski prikaz rada mehanizacije ...
    ... drenažnim cevima................. 28 Slika 3.14 - Šematski prikaz filter materijala................annnndnnncnn 28 Slika 3.15 - Profil površinskog kopa sa prikazom zasađenih kultura ............ 33 Slika 3.16 - Cvet bagrema a aaaaaaaaaaaaaagagattot 34 Slika 3.17 - Mahuna bagrema sa semenom ... ...

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina