Претрага

Упит dcterms_subject_txt:basen reke Dunav

303 items

  • Assessment of river sediment quality according to the eu water framework directive in large river fluvial conditions. A case study in the lower Danube river basin

    Atanas Hikov, Anca-Marina Vîjdea, Irena Peytcheva, Gyozo Jordan, Prvoslav Marjanović, Zlatka Milakovska, Petyo Filipov, Milena Vetseva, Albert Baltres, Veronica Elena Alexe, Lidia-Lenuța Bălan, Marko Marjanović, Vladica Cvetković, Kristina Šarić & The Simona Project Team (2023)
    Monitoring, uzorkovanje, hazardne supstance, teški metali, organske supstance, geološka osnova, standard kvaliteta životne sredine (EQS), basen reke Dunav

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... DEO 2.1. Geografski položaj Reka Dunav, druga po dužini reka u Evropi posle Volge, predstavlja Jedan od najvažnijih vodotokova na kontinentu. Na svom putu dugom 2850 km, Dunav prolazi kroz deset zemalja dok se kroz Srbiju (Slika 1) proteže sa svojih 588 km. Dunav je plovan celim svojim tokom ...
    ... Šifra uzorka: LB/GM/001/10 Vrsta materijala: Prirodni neseparisani šljunak 0/4mm Proizvođač: Separacija ,, Gemax" na reci Dunav Mesto uzorkovanja: Separacija ., Gemax" na reci Dunav Uzorkovao/Dostavljeno: Uzorkovano Namena materijala: Ispitivanje ekvivalenta peska za diplomski rad Masa vlažnog ...
    ... LB/GM/001/10 Vrsta materijala: Prirodni neseparisani šljunak 0/4mm Lokacija uzmanja uzorka: Separacija „,Gemax” na reci Dunav Stacionaža / mesto uzimanja: Separacija „Gemax” na reci Dunav 1. Metoda "Los Angeles": SRPS B.B8.045:1078-povučen i SRPS EN 1007-2-2020 |_________GRADACIJA _______|_____REZULTAT ...

  • Проширивање мреже пловних путева Републике Србије у функцији одбране земље

    Милан Кресојевић, Весна Ристић Вакањац, Драган Трифковић (2023)
    Мрежу пловних путева Републике Србије чини мрежа међународних и међудржавних пловних путева. Међународне пловне путеве чине реке Дунав, Сава, Колубара, Дрина, Канал Дунав-Тиса-Дунав (Д-Т-Д) „Нови Сад – Савино село“ и Беочински рукавац – канал, док међудржавни пловни пут на коме важи међународни режим пловидбе чини река Тиса. Поред наведених пловних путева који већим делом обухватају територију Аутономне покрајине Војводине, Република Србија има потенцијал проширења мреже пловних путева и у централном делу Србије пре свега у Поморављу. Проширењем мреже пловних ...
    унутрашњи пловни пут, Велика Морава, одбрана земље, бродови Речне флотиле

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... iz poznavanja geološke građe i hidrogeoloških karakteristika ovog dela Panonskog basena sa jedne strane i činjenice da je reka Dunav vitalni tok koji povezuje Mađarsku i Srbiju. I od strane autora studije uticaja, Dunav je označen kao najznačajniji put kojim neki zagađivač sa područja na kojem se nalazi ...
    ... ima na ovaj važan resurs u regularnim uslovima rada elektrane, ali i posledicama koje može imati i u uslovima havarije imajući u vidu da je Dunav tranzitna reka, vrlo dobro hidraulički povezana sa pod- zemnim vodama. Slika 1 – Položaj nuklearne elektrane “Pakš” B. HAJDIN i dr. UTICAJ PROŠIRENJA ...
    ... se i veliki broj razno- vrsnih materija koje zbog vrlo velike toksičnosti i količina predstavljaju potencijalne zagađivače podze- mnih voda. U reci Dunav uzvodno i nizvodno od NE kon- statovani su 137Cs, 90Sr, 3H, a u uzorcima tla i mulja na lokaciji Pakš i okruženju konstatovani su radionuklidi ...

  • The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)
    Овај рад описује како неконтролисано и нелегално откопавање песка и шљунка може утицати на режим површинских и подземних вода на местима где постоји активна хидрауличка веза између њих, са студијом случаја реке Велике Мораве у Србији. Такође, промена геометрије попречног профила, као последица антропогених и природних фактора, отежава уливање ове реке за укључивање у водне токове Србије. Плодност Велике Мораве омогућила би развој речног саобраћаја како за трговачке бродове, тако и за пловила Речне флотиле Војске Србије. Корелације између ...
    експлоатација песка и шљунка, режим површинског тока, режим подземних вода

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... stacionarnim uslovima. Uticaj reke Dunav na zapadu istražnog podru ja ima zna ajnu ulogu u definisanju režima podzemnih voda prvog i drugog vodonosnog sloja, a njegova hidrauli ka uloga u modelu simulirana je grani nim uslovom konstantnog potencijala. Uticaj reke Tise na istoku podru ja obuhva ...
    ... u stacionarnim uslovima. Uticaj reke Dunav na zapadu istraznog podrucja ima znaéajnu ulogu u definisanju rezima podzemnih voda prvog i drugog vodonosnog sloja, a njegova hidrauli¢éka uloga u modelu simulirana je grani¢nim uslovom konstantnog potencijala. Uticaj reke Tise na istoku podrucja obuhvacenog ...
    ... U aktuelnim uslovima eksploatacije podzemnih voda, oticaju voda iz podru ja istraživanja se obavlja preko ekspoatacionih bunara, dreniranjem u reke Dunav i Tisu i drenažne kanale. U dubljim slojevima postoji podzemni doticaj u istražno podru je, prakti no duž svih kontura. ANALIZA UTICAJA KLIMATSKIH ...

  • Hidrogeološke karakteristike tercijarnih basena u Srbiji južno od Save i Dunava

    Petar Dokmanović (1996)
    Hidrogeologija,  tercijarni baseni, Sava, Dunav

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... e komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Srbija je 2004.god. učestvovala u pripremi Okvirnog izveštaja za područje sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravljanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (završeno 2010) i reke Save (u toku). Usvajanjem ...
    ... vodosnabdevanje najviše se koriste izdani sa slobodnim nivoom u aluvijalnim ravnima velikih reka (Dunav, Sava, Velika Morava i Drina). Pored njih koriste se i izdani pod pritiskom u okviru neogenih basena Vojvodine i centralne Srbije, kao i karstne izdani u jugozapadnom i istočnom delu Srbije. Takođe ...
    ... voda u CS delu sliva reke Dunav, Beograd 10. Krešić N., (1984): Hidrogeologija karstnih terena u slivu Drine uzvodno od Bajine Bašte na teritoriji SR Srbije, Magistarski rad, Fond RGF, Beograd 11. Lazić M., Polomčić D. i dr. (2010): Hidrogeološka studija Kostolačkog basena. Rudarsko-geološki fakultet ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... unarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Srbija je 2004.g. u estvovala u pripremi Okvirnog izveštaja za podru je sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravljanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (završeno 2010) i reke Save (u toku). Usvajanjem ...
    ... Medunarodne komisije za zaStitu reke Dunav (ICPDR). Srbija je 2004.g. ucestvovala u pripremi Okvirnog izveStaja za podru¢je sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravljanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (zavrSeno 2010) i reke Save (u toku). Usvajanjem ...
    ... ka prekograni na podzemna vodna tela izme u Srbije, Ma arske i Rumunije, bazirana na osnovu kriterijuma za velike prekograni ne izdani u slivu reke Dunav. Rumunija, Ma arska i Srbija imaju identifikovana vodna tela na svojim teritorijama koje su u stvari deo jednog, prekograni nog podzemnog vodnog ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... Malo ratno OStrvo. Reka Dunav jeste prirodna granica teritorije opštine Zemun na istoku istražnog terena i zauzima područje od Novih Banovaca na severu sve do ušća sa rekom Savom na jugo-istoku istražnog terena, gde se prostire na dužini od 17.5 km. Korito reke Dunav usečeno je u desnu obalu ...
    ... izgrađenu od lesnih naslaga, stvorivši skoro vertikalne odseke, koji se prostiru od Starih Banovaca do ušća Save u Dunav. Visina lesnog odseka dostiže do oko 16 m. Hidrološki podaci za reku Dunav osmatrani su na vodomernoj stanici "Zemun", na koti 67.87 m. Maksimalni proticaj Dunava iznosi 14100 m?*/s ...
    ... Šumadijsko-kopaoničko-kosovskoj zoni. Kvartarne sedimentne stene imaju dominantno rasprostranjenje između reke Dunav i reke Sava, što takođe zahvata celokupnu teritoriju opštine Zemun. Peskovi pliocenske i kvartarne starosti konstatovani su na području Batajnice ı Zemuna. Na području istražnog terena ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... prostor uz reku Dunav tJ. centralni i severni deo istražnog prostora. – II ugljeni sloj — koji se deli na: I Banak II ugljenog sloja II Banak II ugljenog sloja Sloj ima takođe veliko rasprostranjenje i morfološki prati III ugljeni sloj i ima pad od zone isklinjenja u južnom delu basena ka severu ...
    ... može konstatovati da je nivo vode reke Dunav relativno stabilan sa prosečnim godišnjim nivoima uglavnom u intervalu kota 70,0-70,5 mnm. U odnosu na reku Veliku Moravu karakterišu ga značajno manje oscilacije nivoa. Danas vrednost prosečnog godišnjeg nivoa vode u reci na profilu h.s. Ljubičevski most ...
    ... čega 1 ugljeni sloj pokriva površinu od 34,18 km?, a II ugljeni sloj 53,21 km?). Prostire se između reke Velike Morave i Požarevačke grede. Granicu mu čine: reka Dunav na severu i veštačka granica, na zapadu, jugu i istoku, prema ležištu Ćirikovac i Klenovnik, definisana istražnom dozvolom. Površina ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... Medunarodne komisije za zastitu reke Dunav (ICPDR). Srbija je 2004.g. ucéestvovala u pripremi Okvirnog izveStaja za podruéje sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravijanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (zavrSeno 2010) i reke Save (u toku). Usvajanjem ...
    ... zajednicka prekograni€éna podzemna vodna tela izmedu Srbije, Madarske i Rumunije, bazirana na osnovu kriterijuma za velike prekograniéne izdani u slivu reke Dunav. Rumunija, Madarska i Srbija imaju identifikovana vodna tela na svojim teritoriiama koje su u stvari deo jednog, prekograni¢nog podzemnog vodnog ...
    ... zahvatanja podzemnih voda u koliéini veéoj od one koja se obnavija. Nadeksploatacija neogenih izdani zabeleZena je u juznoj Backoj, Kostola€ékom basenu, i neogenom basenu kod Paracina i Jagodine. Za razliku od juZne Backe, Paracina i 16 Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... modela, kao i Dunav na severnom delu područja. Njihov uticaj na modelu je simuliran graničnim uslovom reka (eng. „river“). Smer kretanja vode između reke i izdani zavisi od hipsometrijskog odnosa nivoa podzemnih voda u modelskoj ćelji, koja je rezultat proračuna, i zadatog nivoa vode u reci. Za vrednost ...
    ... ike istražnog područja Velika Morava nastaje spajanjem Zapadne i Južne Morave kod Stalaća ı predstavlja najveću reku koja pripada Srbiji. Istočno od Smedereva uliva se u Dunav. Dužina Velike Morave je 245 km, dok dužina dela Velike Morave koji obuhvata istražno područje iznosi 138,74 km. Pravac ...
    ... „prosečni protok Velike Morave na ušću u Dunav je 297 m“/s. Od toga 120 m”"/s je doprinost Zapadne Morave, 100 m"/s Južne Morave, a 35 m”/s se uliva neposredno u Veliku Moravu. Od pritoka Velike Morave, veće količine donose njene desne pritoke Jovanička reka (oko 5 m”/s), Crnica (oko 2,5 m“/s) i ...

  • Hidrodinamički proračun zaštite površinskog kopa Drmno od podzemnih voda u periodu 2018-2022. godina

    Dušan Polomčić, Tomislav Šubaranović, Zoran Stojićević (2019)
    Površinski kop lignita Drmno nalazi se u blizini velikih reka (Dunav i Mlava), zbog čega eksploatacija otkrivke i lignita u velikoj meri zavisi od sistema zaštite od podzemnih voda. Ukoliko je sistem zaštite od podzemnih voda dobro isplaniran, a njegov kapacitet dobro proračunat, onda će se eksploatacija obavljati u suvoj sredini, što podrazumeva sigurnu proizvodnju otkrivke i lignita. U današnje vreme uz primenu adekvatnih softvera olakšano je kvalitetno planiranje i proračunavanje sistema za zaštitu površinskih kopova od podzemnih voda. ...
    odvodnjavanje, podzemne vode, površinski kop, lignit, Drmno

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... najvažnije saobraćajnice u Srbiji, gde kroz centralni deo prolazi auto-put E-75 odnosno koridor 10. Takođe, severnoj granica opštine, odnosno reka Dunav predstavlja koridor 7. Na prostoru opštine, nalazi se i železnica koja spaja južne i severne delove Srbije. Sa „starim“ delom Beograda povezana ...
    ... maksimalni vodostaj iznosi 738 cm, odnosno minimalni -61 cm, mereno na stanici Beograd za period 1972-2022 godina. Režim reke Save pripada fluvio-nivalnom tipu režima. Legenda reka 7” manjivodotoci i kanali D administrativna granica opštine _Dudovski kanal Slika 4. Hidrografska karta teritorije ...
    ... oblika čiji se pravci uglavnom poklapaju sa pravcem tokova 14 pomenutih reka. To su stari meandri nekadašnjih vodotokova Dunava i Save sa barskom vegetacijom i barskom vodom. Nivo vode uvek je u zavisnoti od nivoa tekućih reka. U njima se formiraju uglavnom peskoviti alevriti. Deluvijum (d) D ...

  • Analiza sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda sa severnim savršenim ekranom

    Tomislav Šubaranović, Dušan Polomčić, Vladimir Pavlović (2019)
    Izrada nesavršenog ekrana do drugog sloja uglja na površinskom kopu Drmno, pored zadržavanja postojećih standardnih metoda odvodnjavanja od podzemnih voda linijama bunara, predviđena je poslednje decenije u celokupnoj rudarskoj projektnoj dokumentaciji. Iz objektivnih i subjektivnih razloga njegova realizacija nije ostvarena do danas. U međuvremenu je, uz dodatna geološka istraživanja i promenu dinamike i parametara sistema površinske eksploatacije, došlo do određenih značajnih prostornih promena geoloških i rudarskih uslova u eksploatacionom polju. Ovo je omogućilo preliminarno inoviranje pristupa procesu i konceptu ...
    podzemne vode, odvodnjavanje, bunari, ekran, dinamika, troškovi

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... padavina. Područje okružuju velike reke Dunav i Tisa, a poseban višenamenski značaj ima postojeći hidrosistem "Dunav-Tisa-Dunav", kanalska mreža ovog sistema preseca severozapadni i pruža se južnim delom područja. Osnovno obeležje celog Panonskog basena, nizijski reljef, oblikovan je pod uticajem ...
    ... ki interesantno i zbog postojećeg hidrosistema " Dunav-Tisa-Dunav", koji je zbog primenjenih rešenja, sve do danas u svetu ostao značajan hidrotehnički sistem. Najveća reka na istraživanom području je Dunav, druga po veličini evropska reka sa dužinom toka od 2588 km i površinom sliva od 817 ...
    ... resursima podzemnih voda severne Bačke 152 imaju dominanatan uticaj u priobalju reka, a udaljavajući se od reke ka centralnom delu područja raste uticaj padavina. Najveće reke Dunav i Tisa, kao ravničarske reke sa malim gradijentom pada korita i dobrom hidrauličkom povezanošću sa podzemnim ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... sistema predstavljaju preteče današnjih reka Dunav i Tisa (Juhasz et al., 2007; Magyar & Sztanó, 2008; Magyar et al., 2012). Oni su brzo zapunili severni, severozapadni i severoistočni deo basena tokom ponta–kvartara. Na srpskom delu Panonskog basena starost progradirajućih prednjih delova ...
    ... deformacija na sastavu jedinica Dakije, Tise i Dinarida. Tokom mlađeg miocena i starijeg pliocena, paleo‐Dunav i druge reke koje su sedimentima zapunjavale sistem Panonskog basena formirale su jednu od najdebljih neogenih nemarinskih depozicionih sekvenci u Evropi. U većini d ...
    ... jugoistoku. Međutim, Mako trog (depresija Srpske Crnje) i zapadna ivica basena ne moraju biti reprezentativne za ceo basen. U oba slučaja, one predstavljaju depoziciju za koju je odgovoran paleo‐Dunav, dok su drugi delovi basena zapunjavani materijalom transportovanim drugim rečnim tokovima. Zbog ...

  • Paleomagnetic study of Jurassic-Early Cretaceus sediments in the Danibicum of Eastern Serbia

    Vesna Cvetkov, Emo Marton, Vesna Lesić, Dragana Tomić (2015)
    ... Coşuştea, Gornjeg i Donjeg Dunubikuma. Naše područje istraživanja nalazi se u severoistočnoj Srbiji i pripada Gornjem Danubikumu koji se preko reke Dunav nastavlja dalje u Rumuniju, gde su ranije vršena paleomagnetska istraživana. Cilj ovog rada je da se utvrdi da li je istraživano područje učestvovalo ...