Претрага

Упит dcterms_subject_txt:atmosferska voda

511 items

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... 12 3.VODA NA ZEMLJI 14 3.1. ATMOSFERSKA VODA 14 3.2. POVRŠINSKE VODE 14 3.3. PODZEMNE VODE 16 3.3.1. Građa Zemlje 16 3.3.2. Podzemne vode u litosferi 16 3.3.3. Vidovi podzemnih voda 18 3.3.4. Poreklo podzemnih voda 21 ...
    ... 3.1. ATMOSFERSKA VODA Voda se, u atmosferi, nalazi u njenom najnižem sloju – troposferi, u vidu vodene pare. Količina vode u troposferi je relativno mala i iznosi 12.9 x 103 km3, odnosno 0.001 % od ukupnih rezervi voda na Zemlji. Kada bi istovremeno kondenzovale, atmosferske vode bi na površini ...
    ... naniže (slika 3.3.3.3). Kada infiltrirana atmosferska voda prestane da bude izvor kapilarno-lebdeće vode, u pripovršinskim kapilarnim porama počinje isparavanje, pore se pune vazduhom i počinje proces kapilarnog kretanja naviše. Kapilarno-podižuća voda se formira neposredno iznad nivoa slobodnih ...

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)
    Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave
    ... Budući da je litosfera takođe visoko provodljiva (Rycroft i Harrison, 2012), struje kroz kopnene i delove Zemljine površi prekrivene vodom, protiču nazad u atmosfersku oblast u kojoj je nastala olujna aktivnost. Time se globalno strujno kolo zatvara. (1.3.1a) http://www.sciencedirect.com/s ...
    ... prostoru……….......…… 20 2. Osnovne karakteristike kratkotajnih svetlosnih atmosferskih fenomena TLE (eng. transient luminous events) i intenzivnih atmosferskih pražnjenja………....…...... 21 2.1. Intenzivna atmosferska pražnjenja koja iniciraju sprajtove.......... 24 2.2. Crveni sprajtovi (eng ...
    ... atmosfera - jonosfera Zemlje……….......… 41 4.1. Osmatranja atmosferskih pražnjenja……………………..….....… 41 4.1.1. Svetska mreža za registrovanje atmosferskih pražnjenja………....…....…… 42 4.1.2. Regionalna evropska mreža za registrovanje atmosferskih pražnjenja......... 44 4.1.3. Opažanje olujne aktivnosti ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... Milos 200 —— BB Minaqua —+— Voda Vinjeci 150 —— Rosa —— Karadorde 100 —o— Prolom voda ee . Se —— Voda voda Plasman vode u mil. litara —x*— Vuji¢ voda —— Mivela 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 |~o~ Jazak Godina Slika 9: Prikaz plasmana flasiranih podzemnih voda na trzistu Srbije (zastupljeniji ...
    ... Broj stanovnika Količina vode (l/s) Poreklo podzemnih voda Vešt. prih. Površinske vode / Akumulacije Prosečno učešće podz. voda Prosečno učešće pov. voda Kvartar Neogen Karst Max.   Sred. Max. % % Kragujevac 180796 191.5 300 616.5 650 24 74 Leskovac 161086   320 400 - - 100 ...
    ... resursi podzemnih voda u aluvijalnim sredinama. Količina vode 60 dobijena primenom veštačke in'ltracije zajedno sa procenjenim obnovljivim rezervama podzemnih voda iznosi ukupno oko 107 m3/s kvalitetnih podzemnih voda (slika 14). Slika 14: Učešće potencijalnih količina podzemnih voda prema tipovima ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... resursi podzemnih voda u aluvijalnim sredinama. Koli ina vode dobijena primenom vešta ke infiltracije zajedno sa procenjenim obnovljivim rezervama podzemnih voda iznosi ukupno oko 107 m3/s kvalitetnih podzemnih voda. 4. ZAKONSKA REGULATIVA U SRBIJI U OBLASTI PODZEMNIH VODA Zakonodavstvo vezano ...
    ... duplirati resursi podzemnih voda u_ aluvijalnim sredinama. Kolicina vode dobijena primenom veStacke infiltracije zajedno sa _ procenjenim obnovljivim rezervama podzemnih voda iznosi ukupno oko 107 m*/s kvalitetnih podzemnih voda. 4. ZAKONSKA REGULATIVA U_ SRBIJI U OBLASTI PODZEMNIH VODA Zakonodavstvo vezano ...
    ... klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda, uspostavljanje grani nih vrednosti po pitanju kvaliteta podzemnih voda, metodologija procene stanja i monitoringa podzemnih voda. 5. PRIMENA EVROPSKE OKVIRNE DIREKTIVE ZA VODE NA STATUS PODZEMNIH VODA U SRBIJI Iako nacionalnim zakonima nije ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... угљокиселих вода (39,5 оС), указује да угљокисела вода залеже више стотина метара испод нивоа регионалног дренирајућег базиса. Угљокиселе воде се прихрањују на рачун атмосферских вода. Област храњења се поклапа са гравитационим сливним подручјем река у чијем сливу се јављају угљокиселе воде. Хладни ...
    ... високо метаморфне стене; 3. зона истицања угљокиселих вода. Угљокиселе воде Туларске и Сијаринске бање прихрањују се на рачун атмосферских вода (Перић и Миливојевић, 1990, фонд. докум.). Прихрањују се директно и индиректно, преко површинских вода и граничних водоносних средина. Област храњења ових ...
    ... ња ових угљокиселих вода поклапају се са пружањем тектонских структура у којима су воде формиране. Површински токови углавном су у сагласности са пружањем тих структура, те се на тим деловима највеће прихрањивање одвија инфилтрацијом атмосферских вода преко површинских вода и плитких водоносних ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... podzemnih voda u Srbiji su prezentovani po zastupljenim tipovima izdani. Posebna je srpskoj zakonskoj regulativi vezanoj za podzemne vode i implementaciji Evropske okvirne direktive za vode na status podzemnih voda u Srbiji. : vodosnabdevanje, rezerve podzemnih voda, monitoring podzemnih voda, zakonska ...
    ... podzemnih voda u aluvijalnim sredinama. Kolicéina vode dobijena primenom vestacke infiltracije zajedno sa procenjenim obnovijivim rezervama podzemnih voda iznosi ukupno oko 107 m 415 kvalitetnih podzemnih voda. Podzemne vode i zakonska regulativa u Srbiji Zakonodavstvo vezano za podzemne vode u Srbiji ...
    ... podzemnih voda u Srbiji su prezentovani po zastuplienim tipovima izdani. Posebna paznja posvecena je srpskoj zakonskoj regulativi vezanoj za podzemne vode i implementaciji Evropske okvirne direktive za vode na status podzemnih voda u Srbiji. Kljuéne reéi: vodosnabdevanje, rezerve podzemnih voda, monitoring ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... po zagađenje podzemnih voda prve izdani. U kanalizaciju dospevaju otpadne vode domaćinstava, otpadne vode manjih industrijskih preduzeća i oborinske vode (gradske otpadne vode). Oko 40 % Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 177 kanalizacionih voda potiče od stanovništva ...
    ... najčešće neposredno izvan naselja, u zavisnosti od količina atmosferskih padavina stvaraju se značajne količine otpadnih voda koje se infiltriraju u poroznu sredinu narušavajući kvalitet podzemnih voda. Glavne recipijente otpadnih voda naselja i industrije predstavljaju vodotokovi Dunav i Tisa ...
    ... navodnjava se površinskom vodom, a deo (manji) podzemnom vodom. U tabeli 16 prikazani su rezultati koji se odnose na količine podzemnih voda koje se utroše u zavisnosti od površine koja se zaliva. Samo iz teoretskih razloga proračun vode Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 109 ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... sveobuhvatna analiza, kako atmosferskih, tako i površinskih i podzemnih voda. Ponorske vode, obzirom da veliki deo nastaje od atmosferskih padavina, imaju nisku elektroprovodljivost i sadržaj rastvorenog kiseonika, što je posledica brze površinske cirkulacije vode. Temperaturu vode karakteriše sezonski ...
    ... hemijskog sastava voda (Stevanović & Papić, 2008). Procesi koji utiču na kvalitet, odnosno formiranje sastava podzemnih voda, pre isticanja vode na površinu terena su sledeći (Langmuir, 1984): 1. Sadržaj atmosferskih padavina pre ulaska u podzemlje; 2. Isparavanje vode koja se infiltrira ...
    ... infiltracijom vode iz rečnih tokova, infiltracijom voda atmosferskih taloga, kao i podzemnim isticanjem iz karstne izdani, dok se dreniranje vrši direktnim isticanjem u periodu niskih voda, isticanjem na izvorima male izdašnosti. Takođe, dreniranje se jednim delom vrši i zahvatanjem voda bunarima ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... industrije i banjskih centara u severnoj Ba koj zahvata se oko 2,86 m3/s podzemnih voda, od ega je 1,7 m3/s za potrebe javnog vodosnabdevanja. Na ma arskoj strani zahvata se oko 2,1 m3/s podzemnih voda. Podzemne vode su formirane generalno u okviru pet vodonosnih slojeva izra enih od peskova. Za ...
    ... dominantno vode iz prvog, manje iz drugog vodonosnog sloja, dok se na ma arskoj strani za iste namene koriste vode pretežno iz drugog vodonosnog sloja. Obzirom na uslove prihranjivanja kaptiranih vodonosnih slojeva, ovo je povoljna okolnost koja uslovljava manja obaranja nivoa podzemnih voda po slojevima ...
    ... industrije i banjskih centara u severnoj Ba¢koj zahvata se oko 2,86 m°/s podzemnih voda, od éega je 1,7 m°/s za potrebe javnog vodosnabdevanja. Na madarskoj strani zahvata se oko 2,1 m/s podzemnih voda. Podzemne vode su formirane generalno u okviru pet vodonosnih slojeva izradenih od peskova. Za potrebe ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... podzemnih voda koje je formirano na desnoj obali Save, u selu Zabrežje i sa kojeg se vodom za piće snabdeva više od 50% stano- vništva opštine. Rezerve podzemnih voda na ovom iz- vorištu u aluvijonu Save, formiraju se infiltracijom površinskih voda tako da je i režim zahvatanja podze- mnih voda bunarima ...
    ... količina vode za piće. U proteklom periodu za- hvatane su količine 230 – 320 l/s vode, a u letnjim mesecima potrošnja je i znatno viša, što je posledica jednog od najvećih problema, a to je neracionalna potrošnja vode. Pored ovog, probleme za službu vodo- voda predstavlja i kvalitet vode, zbog povišenih ...
    ... nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve podzemnih voda i istražene mogućnosti obezbeđenja dopunskih količina podzemnih voda na postojećem izvorištu. Utvrđeno je da najveće probleme u vodosnabdevanju predstavlja velika potrošnja vode u gradu, usled neracionalnog ...

  • Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje

    Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković (2022)
    Jedna od najznačajnijih i najposećenijih banja u Srbiji je Vrnjačka Banja koja je poznata po bogatstvu i dugoj istoriji korišćenja mineralnih voda. Obimna hidrogeološka istraživanja izvedena proteklih nekoliko decenija ukazala su na ograničenost rezervi mineralnih voda u uslovima dosta složene hidrogeološke građe područja pojavljivanja. Poslednjih godina eksploatacija ovog dragocenog resursa zadobija novu dimenziju, naročito nakon privatizacije pojedinih hotelskih kompleksa kada se povećavaju potrebe za mineralnim vodama i od kada počinje izrada novih vodozahvata što dovodi u pitanje održivu eksploataciju ...
    mineralne vode, izvorišta mineralnih voda, održivo korišćenje mineralnih voda, monitoring mineralnih voda, Vrnjačka Banja

  • Izvorišta i zahvati podzemnih voda

    Dušan Polomčić (2021)
    podzemne vode, izvorišta

  • Postojeće stanje i budući trendovi u preventivnoj zaštiti podzemnih voda Srbije

    Vladimir Živanović (2022)
    Podzemne vode predstavljaju osnovni, a u mnogim zemljama i jedini resurs za javno vodosnabdevanje stanovništva tako da zaštita podzemnih voda predstavlja bitan preduslov za njihovo dugotrajno i održivo korišćenje. Kako u svetu, tako i u Srbiji, zaštita podzemnih voda se najvećim delom svodi na primenu preventivnih mera zaštite. Kod planiranja zaštite većih prostora sve više se koriste metode za ocenu ranjivosti podzemnih voda. Njihova primena je posebno naglašena u karstnim područjima zato što se tu izdvajaju delovi terena sa ...
    Zaštita podzemnih voda, karte ranjivosti podzemnih voda, karta hazarda, karte rizika od kontaminacije, monitoring podzemnih voda, Srbija

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... priliva rudničkih voda Prilivi rudničkih voda u rudarskim radovimau okviru rudnika “Suvodol” i “Brod- Gneotino” formiraju se na račun: atmosferskih padavina, podzemnih voda iz kvartarnih naslaga i podzemnih voda iz neogenog kompleksa (arteske i subarteske izdani). Sve ove vode zajedno, kada ...
    ... kopovi), predstavljaju rudničke vode. 4.2.1.1. Prilivi vode na račun atmosferskih padavina Atmosferske vode koje se direktno izlučuju u područje kopa leţišta uglja „Suvodol“ i “Brod-Gneotino” imaju veliki uticaj na formiranje i veličinu priliva rudničkih voda (tabele 4.6 i 4.7). ...
    ... Za potrebe popunjavanje vodom jezero procena potrebnog vremena zasniva se na njegov obim i bilans voda (padavine, isparavanje i podzemni dotok vode) t.j ukupni prilivi vode u rudnik "Suvodol" (Sena C, and Molinero J, 2009). Na osnovu bilansa vode na račun atmosferskih padavina u površinski kop ...

  • Razvoj algoritma fuzzy optimizacije u hidrodinamičkoj analizi za potrebe projektovanja sistema odbrane od podzemnih voda

    Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić (2019)
    Sistemi za odbranu od podzemnih voda se koriste za zaštitu hidrotehničkih objekata, priobalja, meliorativnih područja, naselja, rudnika, industrijskih područja, predstavljajući značajne segmente bez kojih bi funkcionalnost ovih objekata i područja bila dovedena u pitanje. Posebno složeni sistemi odbrane od podzemnih voda se karakterišu kod ležišta mineralnih sirovina, imajući u vidu njihovu dinamičnost, koja se ogleda u stalnom širenju ležišta, kao i činjenicu da ova ležišta prodiru duboko u stensku masu različitog strukturnog tipa poroznosti, a time i u podzemne ...
    upravljanje podzemnim vodama, hidrodinamički model, fuzzy logika, trougaoni fuzzy brojevi, znanje eksperta, optimizacija

  • Geohemija Fe, Co i Cr u Dunavu u sistemu voda-sediment, voda-suspendovani materijal i voda-biokomponenta

    Radoslav Radosavljević (1975)
    Geohemija, Fe,Co,Cr,Voda, Biokomponenta,Dunav

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... (hidrokarbonatno-kalcijske vode); 6. HCO3-Ca-Mg (hidrokarbonatno kalcijsko magnezijske vode); 7. SO4-HCO3-Mg-Ca (sulfatno hidrokarbonatno magnezijsko kalcijske vode); 8. HCO3-Na (hidrokarbonatno natrijumske vode); 262 Mikrokomponentni hemijski sastav rudničkih voda, ispitivanih iz potkopa ...
    ... Slika 200. Trilinearni dijagram hemijskog sastava rudničkih voda jame rudnika „Soko” za period ispitivanja 2006-2008. (Dragišić i dr. 2008) I (HCO3-Ca vode); II (HCO3-Na vode); III (HCO3-Na-Ca vode) Ove rudničke vode koje se javljaju u TN-1z, VN-1z, ETH-1 i drugim rudarskim prostorija ...
    ... Analizirane rudničke vode, prema klasifikaciji O.A.Alekina, pripadaju tipovima voda kao što je to prikazano u tabeli 55. Hidrokarbonatno-natrijumske rudničke vode (HCO3-Na) se najčešće sreću u rudarskim radovima koji se izvode kroz ugljonosnu seriju. Ove vode se nazivaju i sodne vode (Na2CO3). Na osnovu ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... Хидрогеохемија рудничких вода На локацијама напуштених рударских радова рудничке воде се најчешће формирају у оквиру следећих процеса:  дренирањем подземних вода и површинских вода у подземне рударске радове,  на рачун атмосферских падавина и површинских вода које се сливају у напуштене ...
    ... различите типове отпада. 2.2. Рудничке воде из напуштених рударских радова Под појмом рудничке воде, подразумевају се све воде које ступе у рударске радове, а које према пореклу могу бити подземне, површинске, атмосферске као и технолошке воде из процеса експлоатације и прераде руде (Драгишић ...
    ... заједно утичу на природне правце кретања и на режим и биланс подземних вода. Напуштени површински копови на површинске и подземне воде директно утичу истицањем воде из језера у потоке и реке и инфилтрацијом језерске воде у издан (слика 2-7). Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... 75°C (napojni vod). Temperatura vode u povratnom vodu je 50°C. Druga dva voda su sa temperaturom od 43°C (napojni vod) i 28°C (povratni vod). Niskotemperaturni režim rada se obezbeđuje uz pomoć tri toplotne pumpe ukupne snage 2,6 MW. Toplota iz visokotemperaturnog voda može biti preneta na nisko ...
    ... Maksimalan protok vode je 2.500 l/s, a najniži 200 l/s. Najniža temperature vode u kanalizacionoj mreži je 6 °C. energija, ekonomija, ekologija, 2021, god. XXIII, br. 1 13 Mreža daljinskog grejanja je podeljena na 4 voda (Slika 2). Dva voda snabdevaju potrošače toplom vodom temperature 75°C ...
    ... prečišćavanja otpadnih voda u okviru postrojenja obuhvata primarni (fizički) tretman, sekundarni (biološki) tretman i tretman mulja. S obzirom na količinu i temperaturu prečišćene vode, ona predstavlja značajan, niskotemperaturni energetski izvor. Na Slici 4 su prikazane temperature vode na mestu ispusta ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... mikroelementa. U tom slučaju dolazi do obogaćivanja fluorom podzemnih voda koje se filtriraju kroz ovakvo zemljište. Ipak, opisani scenario se ne dešava toliko često i u većini slučajeva zemljište akumulira fluor, tako da atmosferske vode koje se kroz njega proceđuju zadržavaju niske koncentracije fluora ...
    ... kоncеntrаciје bоrа kаrаktеrističnе zа: tеrmаlnе vоdе u оblаstimа vulkаnskе аktivnоsti, pоdzеmnе vоdе gеnеtski vеzаnе zа lеžištа еvаpоrаtа, pоdzеmnе vоdе pоrеklоm iz sеrpеntinitа, nаftnе vоdе (rаsоlе) i sl. U litеrаturi sе mоgu nаći brојni primеri оvаkvih vоdа. Matthess (1982) nаvоdi pоdаtаk о tеrmаlnој ...
    ... e rečne vode sadrže između 0,001 i 0,005 mg/l (Hitchon 1999). Medijana koncentracije za evropske površinske vode iznosi 0,0021 mg/l (Salminen, et al. 2005). Za razliku od slatkih voda, morske vode su znatno bogatije litijumom (0,17 mg/l) (Hem 1992), dok malomineralizovane podzemne vode sadrže ...