Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Duboke bušotine

212 items

  • Tehno-ekonomski parametri izrade dubokih bušotina malog prečnika sa perspektivom primene u Panonskom basenu

    Branko Leković (2007)
    Duboke bušotine, parametri izrade, panonski basen

  • Problemi u izradi dubokih bušotina za naftu i gas u Kostolačkoj subdepresiji i doprinos njihovoj sanaciji

    Vukoman Krgović (1989)
    Duboke bušotine, nafta, gas, Kostolačka subdepresija

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... Geotehnički preseci terena 1-I, 2-2, 3-3; Inženjerskogeološki profili istražnih bušotina IB-I- IB-4, sa fotodokumentacijom; Geotehnički model terena za plitko fundiranje na AB temeljnoj ploči; Geotehnički model terena za duboko fundiranje na šipovima. Završni rad je rađen u periodu: novembar - februar ...
    ... Geotehnički presek terena 3 —3? 1:200 3.1 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-1 1:200 3.2 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-2 1:200 3.3 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-3 1:200 3.4 Inženjerskogeološki profil bušotine IB-4 1:200 Geotehnički model terena za plitko fundiranje . 4.1 NIIR ...
    ... prikazane su 4 istražne bušotine na samoj lokaciji izgradnje objekta Poreske uprave, (u situacionom planu završnog rada označene kao IB1-IB4, u prilogu 1). Sve četiri bušotine su izvedene do dubine od 30 metara u ukupnoj metraži 120.00 metara. Podaci o istražnim bušotinama prikazani su u tabeli ...

  • Uticajni činioci pri izradi dubokih okana

    Radomir Mitić (1977)
    Duboka okna

  • Izučavanje problema otvaranja dubokih rudnih tela na primeru rudnog tela Borska reka""

    Čedomir Beljić (1994)
    Otvaranje, duboka rudna tela, Borska reka

  • Veštačko prihranjivanje dubokih izdani u intergranularnoj poroznoj sredini

    Milenko Pušić (1990)
    Veštačko prihranjivanje, duboke izdani, porozna sredina

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... kiseline sa radnim fluidom u bušotini 19 - potiskuje što dublje izreagovanu kiselinu u porni prostor stene - obnavljanje vodokvašljivosti stene U naftnim bušotinama se kao potisni fluid koristi sirova nafta, dizel ulje,15 %-na HCI ili vodeni rastvor NH4CI. U gasnim bušotinama se kao potisni fluid ...
    ... zahvata u bušotini. Osnovni kriterijumi za izbor odgovarajućeg remontnog postrojenja su: dubina bušotine, trenutna nosivost remontnog postrojenja i vrsta remontnog zahvata koji je potrebno izvršiti. 23 7. SLUČAJ BUŠOTINE J Remont je rađen na bušotini J , na naftnom polju N. Bušotina je puštena ...
    ... prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama bušotine, testiranju proizvodnih intervala pre puštanja u proizvodnju ...

  • Uticaj utiskivanja gas-lift gasa na prenos mase i toplote

    Branko Grubač (2019)
    Nakon uvođenja kontinualnog gas-lifta, primećen je porast proizvodnje tečnog naftnog gasa, TNG, u postrojenju za preradu gasa, kao jednog od finalnih proizvoda dobijenog iz fluida gaso kondenzatnih i rastvorenog gasa iz naftnih bušotina. Pretpostavljeno je da se prisustvom gas-lift gasa uspostavlja drugačija ravnoteža faza u odnosu na slučaj bez gaslifta, te da je gas-lift gas stripovao propan i butane iz tečne u parnu fazu, što je dovelo do povećanja prinosa TNG-a. Napravljen je model bušotine koja radi u kontinualnom gas-liftu ...
    gas-lift, modelovanje bušotine, prenos mase i toplote, taloženje parafina
    ... parafina u bušotini sa i bez gas-lifta – Metoda AEA – bušotina B-1 Slika 9.2 - Debljina istaloženog parafina u bušotini sa i bez gas-lifta – Metoda Konoko – bušotina B-1 Slika 9.3 - Debljina istaloženog parafina u bušotini sa i bez gas-lifta – Metoda Pedersen – bušotina B-1 Doktorska ...
    ... parafina u bušotini sa i bez gas-lifta – Metoda AEA – bušotina B-4 Slika 9.8 - Debljina istaloženog parafina u bušotini sa i bez gas-lifta – Metoda Konoko – bušotina B-4 Slika 9.9 - Debljina istaloženog parafina u bušotini sa i bez gas-lifta – Metoda Pedersen – bušotina B-4 Doktorska ...
    ... Šematski prikaz bušotine u gas-liftu – od dna bušotine do separatora ...................................... 98 Slika 8.4 - 2. Slučaj – Šematski prikaz bušotine – od dna bušotine do separatora ....................................................... 99 Slika 8.5 - Fazni dijagram – Bušotina B-1 ....... ...

  • Analiza softvera za projektovanje ESP sistema

    Aleksandar Sredojević (2024)
    U momentu kada pritisak na dnu bušotine nije dovoljan da savlada ukupne gubitke pritisaka od dna bušotine do separatora, proizvodnja pomoću ležišne energije nije više moguća i bušotina prestaje sa eruptivnim radom. Kako bi ponovo omogućili proizvodnju fluida iz bušotine, potrebno je primeniti neke od mehaničkih metoda eksploatacije. Najprimenljivije mehaničke metode eksploatacije su: gas lift (GL), dubinske pumpe sa klipnim šipkama (SRP), električne uronjene centrifugalne pumpe (ESP), zavojne pumpe (PCP) i hidraulične pumpe (HP). Jadna od tih metoda koja ...
    električna centrifugalna pumpa (ESP), proizvodnja fluida, mehaničke metode eksploatacije, Prosper, Pipesim
    ... karakteristika ležišta, bušotine, ali i samog fluida koji se proizvodi (Zhu, J. & Zhang H.Q., 2018). Električne potopljene centrifugalne pumpe imaju široku primenu u naftnoj industriji za postizanje većeg iskorišćenja nakon gubitka prirodne ležišne energije, posebno kod dubokih naftnih polja na moru ...
    ... njen najpoznatiji površinski deo je Jedinica za pokretanje pumpe (kačaljkom) (Paul M., Bommer & A., L., Podio, 2015). Potreba za bušenjem sve dubljih bušotina sa povećanom proizvodnjom fluida zahtevala je razvoj pumpanja sa klipnim šipkama sa dugim hodom. Razvijene su različite Jedinice koje imaju ...
    ... 2015; Gabor, T., 2018). Dužina pojedinačnih ESP-ova je ograničena na oko 6-7.0 m, radi obezbeđivanja pravilne montaže i lakoću rukovanja. Za dublje bušotine radi lakšeg rukovanja ugrađuju se pumpe sa tri segmenta i potom se te pumpe povezuju za druge pumpe, tako da bi stotine takvih segmenata mogli ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... prvog reda, svaki novi red mora bit iza 5 % dublji od predhodnog reda, ovo nam geometrijski obezbeđuje ravan pod etaže koja se minira. Dužina čepa Zadatak čepa Je da spreči izduvavanje gasova eksplozije i pritiska eksplozije iz bušotine kako bi njihov korisni rad bio što duže u masivu. Čep smanjuje ...
    ... reda, svaki novi red mora bit iza 5 % dublji od predhodnog reda, ovo nam geometrijski obezbeđuje ravan pod etaže koja se minira. Dužina čepa Zadatak čepa Je da spreči izduvavanje gasova eksplozije i pritiska eksplozije iz bušotine kako bi njihov korisni rad bio što duže u masivu. Čep smanjuje ...
    ... Dužina bušotine Dužina bušotine proizilazi iz visine etaže ı nabušenja i određuje se po izrazima za kose bušotine (koje se primenjuju na kopu) : H+N 10+0,9 Z - sina i | sim75" Ly = 11,4m gde je: — nagib bušotine (?%) H – visina etaže (m) N – nabušenje (m) Ovo Je dužina bušotine prvog ...

  • Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal

    Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad (2015-04-16)
    Doktorskom disertacijom analizirani su i proučavani problemi proizvodnje nafte iprimenjene metode za njihovo rešavanje na naftnom polju Amal. Ukratko jeprikazana proizvodnje nafte u Libiji, njene karakteristike i rezerve, da bi se videoznačaj ovog naftnog polja.Utvrđeno je da su na naftnom polju Amal ključni problemi koji prate procesproizvodnje taloženje parafina, pojava slojnog peska, neefikasan rad gasliftsistema, neefikasna desalinizacija nafte i ekološki problemi. Proizvodniproblemi, pojedinačno i više njih zajedno, na nekim bušotinama uzrokovali susmanjenje proizvodnje nafte od 40 do 75%. Zbog ...
    nafta, proizvodnja, optimizacija, Amal, Libija
    ... za određene problematične bušotine, a sve u cilju postizanja optimalne proizvodnje. 4.3.4. Pothlađivanje bušotine usled utiskivanja gasa Niža temperatura okolnih stena uzrokuje znatno veće smanjenje temperature utisnutog gasa u gornjem delu bušotine nego u dubljim delovima. Usled toga, ...
    ... cilju kontrole zapremine gasa koji se utiskuje u bušotinu. Primena dizne uzrokuje pad temperature pri protoku gasa kroz nju što dovodi do hlađenja gasa koji se nalazi u međuprostoru. Takođe, smanjenje temperature gasa je još veće za dublje bušotine. Ohlađeni gas smanjuje temperaturu proizvedene nafte ...
    ... a za svaku krivu karakteristike rada gaslifta Bušotina 1 Bušotina 2 Bušotina 3 Bušotina 4 Bušotina 5 Bušotina 1 Bušotina 2 Bušotina 3 Bušotina 4 Bušotina 5 Određivanje kumulativne krive za raspodelu gasa Raspodela gasa po bušotinama 45 U cilju pojašnjenja date metodologije ...

  • Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal

    Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad (2015-04-16)
    Doktorskom disertacijom analizirani su i proučavani problemi proizvodnje nafte iprimenjene metode za njihovo rešavanje na naftnom polju Amal. Ukratko jeprikazana proizvodnje nafte u Libiji, njene karakteristike i rezerve, da bi se videoznačaj ovog naftnog polja.Utvrđeno je da su na naftnom polju Amal ključni problemi koji prate procesproizvodnje taloženje parafina, pojava slojnog peska, neefikasan rad gasliftsistema, neefikasna desalinizacija nafte i ekološki problemi. Proizvodniproblemi, pojedinačno i više njih zajedno, na nekim bušotinama uzrokovali susmanjenje proizvodnje nafte od 40 do 75%. Zbog ...
    nafta, proizvodnja, optimizacija, Amal, Libija
    ... za određene problematične bušotine, a sve u cilju postizanja optimalne proizvodnje. 4.3.4. Pothlađivanje bušotine usled utiskivanja gasa Niža temperatura okolnih stena uzrokuje znatno veće smanjenje temperature utisnutog gasa u gornjem delu bušotine nego u dubljim delovima. Usled toga, ...
    ... cilju kontrole zapremine gasa koji se utiskuje u bušotinu. Primena dizne uzrokuje pad temperature pri protoku gasa kroz nju što dovodi do hlađenja gasa koji se nalazi u međuprostoru. Takođe, smanjenje temperature gasa je još veće za dublje bušotine. Ohlađeni gas smanjuje temperaturu proizvedene nafte ...
    ... a za svaku krivu karakteristike rada gaslifta Bušotina 1 Bušotina 2 Bušotina 3 Bušotina 4 Bušotina 5 Bušotina 1 Bušotina 2 Bušotina 3 Bušotina 4 Bušotina 5 Određivanje kumulativne krive za raspodelu gasa Raspodela gasa po bušotinama 45 U cilju pojašnjenja date metodologije ...

  • Opremanje bušotine X zavojnom pumpom

    Milan Filipović (2024)
    Ovaj rad se bavi osnovnim pojmovima i karakteristikama zavojnih pumpi.Prikazan je sklop zavojnih pumpi i njena prateća oprema. Objašnjen je princip rada zavojnih pumpi kao i uloga svakog mašinskog elementa koji se nalazi u pumpi. Razmotrene su prednosti i nedostaci primene ovih primarnih mehaničkih metoda eksploatacije ugljovodonika. Dat je uvid u inovativna rešenja problematike primene zavojnih pumpi. Na konkretnom primeru bušotine X su prikazani problemi kao i rešenja primene ovih primarnih mehaničkih metoda u praksi. Napravljena je detaljna analiza ...
    zavojne pumpe, oprema, primarne mehaničke metode, ugljovodonici, analiza rada
    ... PROJEKTOVANJE PROFILA BUŠOTINE X 3.L Opštipodaci o bušotini X Bušotina X se nalazi u severoistočnom delu naftnog polja YY, u proizvodnji je od 01.01.2014. godine. Perforirani interval bušotine se nalazi na dubini u intervalu od 807 do 810 metara. Opšti podaci o bušotini su dati u tabeli 1. ...
    ... aaeoaieaaagavee 8 2.4 Opremanje bušotine.....aaa a aaanaaaaaaaaaoaaaaoaaaaaoaaaao ı 10 2.5 Prednosti i nedostaci.........aa a aaaaaaaaaoaaaaaoaatatı 15 3. PROJEKTOVANJE PROFILA BUŠOTINE X...aaaaaaaaaaaaaddaan n aaddanonnnndtinı 16 3.1 Opšti podaci o bušotini X a aaaaaaaaaaaaaeoaaaaaaaaNao i 16 ...
    ... može nalaziti na površini ı unutar same bušotine. Klasični pogonski sklop zavojnih pumpi predstavlja elektromotor koji se nalazi na površini iznad glave bušotine. Elektromotor Je uparen sa reduktorom koji pogoni vratilo, a vratilo se pruža kroz bušotinu do zavojne pumpe. Na slici 4 je prikazan ...

  • Procena aktivnosti upravljanja održavanjem opreme za dubinsko bušenje nafte i prirodnog gasa

    Iva Filipov (2024)
    Primarni fokus održavanja je sprečavanje zastoja u radu, koji može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Redovne provere i monitoring performansi opreme omogućavaju pravovremeno otkrivanje problema i smanjenje rizika od havarija. U ovom kontekstu, korišćenje naprednih tehnologija, poput softverskih alata za upravljanje održavanjem, igra značajnu ulogu u optimizaciji procesa. Osim tehničkog održavanja, obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i sigurnosnim procedurama je od suštinskog značaja. Efikasna komunikacija između članova tima i jasne smernice za rad doprinose smanjenju rizika i povećanju produktivnosti. Upravljanje održavanjem takođe zahteva analizu troškova, kako bi ...
    održavanje, zastoj, oprema, upravljanje, efikasnost, ekonomičnost
    ... za eksploataciju, konzervaciju i likvidaciju bušotine. (1) Prema nameni, bušenje se deli na • Geološke istražne bušotine, • Eksploatacione bušotine, • Duboke strukturne bušotine, i • Tehničke bušotine. (1) Prema dubini, odnosno dužini, bušotine se uslovno dele na: • Plitke (do 500 m), ...
    ... LITERATURA „aıynaa a oaaaeaaaaaaaaaaakaatttek 38 1. UVOD Duboke istražne i eksploatacione naftne i gasne bušotine zahtevaju velika kapitalna ulaganja, koja čine preko 50% od ukupnih investicionih ulaganja u proizvodnom ciklusu. Izrada bušotine se može definisati kao skup različitih tehničko- tehnoloških ...
    ... 1000 m), • ı duboke (preko 1000 m) (1) 2.3 Bušaća postrojenja Današnja najnaprednija postrojenja mogu izraditi bušotine do dubine od 10.000 metara. Ova postrojenja se mogu demontirati na komponente, transportovati na određene udaljenosti i ponovo sastaviti za izradu novih bušotina. Pri tom, nijedna ...

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... merenja, u bušotinama su takođe izvedena i merenja kaliperom (MATC), akustičnim karotažom (DT35), mikrolaterotlogom (MRRS), laterologom plitkog i dubokog zahvata (DSLL ı DDLL), kao i merenja faktora fotoelektrične apsorpcije (PDPE). Analizom dijagrama geofizičkog karotaža u bušotini W1, prikazanih ...
    ... dve bušotine locirane u ovom basenu. Podaci iz bušotina su analizirani u cilju definisanja tipa fluida u formacijama i litologije. Odziv geofizičkih karotažnih merenja u bušotini KE, prikazan na slici 8, sugeriše prisustvo rezervoara sačinjenog od peska/šejlovitog peska u ovoj bušotini. Zapažaju ...
    ... karotažnim merenjima u dve istražne bušotine (slika 10). Od interesa za ovaj rad su naslage formirane u sarmatu, stoga su izdvojJeni podaci na dubinama između 350 m i oko 570 m, kod prve bušotine, ı podaci na dubinama između 350 m ı 730 m kod druge bušotine. Prva bušotina (W1) obuhvatila je 2.178 merenih ...

  • Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara

    Jana Šujica (2024)
    U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...
    povećanje iskorišćenja, utiskivanje polimera, numerička simulacija
    ... sastojao se od 6 proizvodnih bušotina, dok Je 2024.godine dodata još jedna injekciona bušotina za buduće potrebe injektiranja polimera, kao što Je prikazano na slici 3.7.2. Bušotine su podeljene u dve grupe: injekcione i proizvodne bušotine. Status aktivnosti za sve bušotine u modelu je prikazan u ...
    ... Količina rastvorenog gasa U tabeli 3.2.2. prikazani su statusi aktivnosti i tipovi bušotina u modelu. Tabela 3.2.2. Prikaz statusa i tipa bušotina prisutnih u modelu IME BUŠOTINE | TIP BUŠOTINE | STATUS BUŠOTINE J-1 produktivna aktivna od 01.01.2015. J-2 produktivna aktivna od 01.05.2015. ...
    ... sledećoj iteraciji, zbog uticaja procesa adaptacije ostalih bušotina u ležištu. U fabeli 3.4.7. je prikazan status bušotina pre i posle adaptacije nakon prve iteracije. Tabela 3.4.1. Status bušotina posle prve iteracije BUŠOTINE PRE BUŠOTINE POSLE ADAPTACIJE ADAPTACIJE Loe L6 34 Pri izradi ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... profila karata ranije pomenutih priloga. Bušenje bušotine S-1 u Dvorovima duboke 1 345.5 m je izvedeno u periodu 26.07.1956. do 17.06.1957. godine. Bušotina je izvedena za potrebe istraživanja nafte i gasa, ali ista nije nabušila pomenute fluide. Bušotina S-2 izvedena je u Popovima, do dubine od 1 591 ...
    ... pretpostavka se zasniva na rezultatima geotermalnih istraživanja u Mačvi ı na osnovu izrade dubokih bušotina. Naime, trijaski karstifikovani krečnjaci ı dolomiti su konstatovani u svim dubokim bušotinama u Semberiji i u njima su se dešavali potpuni gubici isplake, a iz tih stijena ističu termalne ...
    ... Beograd, str. 1-183. MILIVOJEVIĆ, M., MARTINOVIĆ, M., MALOVIĆ, N., MAGAZINOVIĆ, S., 2012. Problematika bušenja dubokih hidrotermalnih bušotina na području Semberije na primeru bušotine GD-2 u Slobomiru (Hijeljina), Zbornik radova XIV Srpskog hidrogeološkog simpozijuma sa međunarodnim učešćem, Zlatibor ...

  • Optimizacija procesa perforiranja naftnih bušotina

    Petar Šućur (2009)
    Proces perforiranja, naftne bušotine, optimizacija.

  • Foraminiferi kampan-mastrihtskih sedimenata iz bušotina Vojvodine

    Milena Dunčić (2008)
    Foraminiferi, kampan-mastrihtski sedimenti, bušotine, Vojvodina.

  • Srednjemiocenski foraminiferi iz sedimenata bušotina beogradskog dunavskog ključa

    Ljiljana Grujičić (2009)
    Srednjemiocenski foraminiferi, sedimenti bušotina, beogradski dunavski ključ.