Претрага
47 items
-
Utvrđivanje uticaja fizičkih svojstava rude hroma Vitina padina" na oštrinu raslojavanja u mašinama taložnicama postrojenja Raduša"
Mirjana Golomeova (1993)Mirjana Golomeova. Utvrđivanje uticaja fizičkih svojstava rude hroma Vitina padina" na oštrinu raslojavanja u mašinama taložnicama postrojenja Raduša", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1993
-
Zavisnost sadržaja gvožđa, mangana, nikla, hroma i kobalta u olivinu od fizičko-hemijskih uslova postanka ultramafita i meteorita
Larisa Kolomajceva-Jovanović (1985)Larisa Kolomajceva-Jovanović. Zavisnost sadržaja gvožđa, mangana, nikla, hroma i kobalta u olivinu od fizičko-hemijskih uslova postanka ultramafita i meteorita, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1985
-
Hromna nalazišta hromitonskog Ljubotenskog serpentinskog masiva
Stanko Grafenauer (1961)Stanko Grafenauer. Hromna nalazišta hromitonskog Ljubotenskog serpentinskog masiva, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1961
-
Utvrđivanje parametara oštrine raslojavanja pri koncentraciji siromašne hromne rude (iz SSSR) u mašinama taložnicama postrojenja Raduša
Klime Arsov (1991)Klime Arsov. Utvrđivanje parametara oštrine raslojavanja pri koncentraciji siromašne hromne rude (iz SSSR) u mašinama taložnicama postrojenja Raduša, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1991
-
Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom
Igor Veličković (2024)U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...... flotacijske vode utvrđen Je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su sadržaji arsena, hroma i nikla sniženi od 75 do 82 %. lako su sadržaji ...
... prečišćene utvrđen Je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su sadržaji arsena, hroma i nikla sniženi od 75 do 82 %. lako su sadržaji ...
... sorbent. Naime, iz ispitivanih otpadnih voda su skoro potpuno uklonjeni gvožđe i mangan. Ono što je posebno značajno Je da su sadržaji arsena i hroma svedeni na minimum. Treba naglasiti da ovaj zeolitski tuf ne sadrži samo zeolit hejlanditsko-klinoptilolitskog tipa, već i kvarc, liskune i kalcit ...Igor Veličković. Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom, 2024
-
Method validation and geochemical modelling of chromium speciation in natural waters
The study focuses on validating reference methods such as ICP-OES and ICP-MS for detecting ultratrace levels of chromium in groundwater, where concentrations are typically very low. Additionally, it verifies a hyphenated technique, IC-ICP-MS, for determining naturally occurring Cr(VI) in tested waters. The validation process involved various chromium analysis variants, including isotopes 52Cr and 53Cr in ICP-MS and IC-ICP-MS techniques, along with specific emission lines in the ICPOES technique. Statistical data processing revealed that the achieved limits of quantification for ...шестовалентни хром, ИЦ-ИЦП-МС, технике са цртицама, геохемијско моделирање, анализа спецификација, валидација методеPiotr Rusiniak, Katarzyna Wątor, Ewa Kmiecik, Vesna Ristić Vakanjac. "Method validation and geochemical modelling of chromium speciation in natural waters" in Scientific Reports, Springer Science and Business Media LLC (2024). https://doi.org/10.1038/s41598-024-77425-3
-
Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена
Jelena R. Pantić (2015-07-10)Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствориJelena R. Pantić. "Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-07-10)
-
Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена
Jelena R. Pantić (2015-07-10)Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствориJelena R. Pantić. "Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-07-10)
-
Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada
Mariја Bošković (2024)Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...... elektrolučna prašina je klasifikovana kao opasan otpad. Toksičnost elektrolučne prašine potiče od prisustva teških metala kao što su cink, olovo, bakar, hrom, molibden i drugi, koji zbog potencijalnog ispiranja predstavljaju opasnost za Životnu sredinu. S druge strane, elektrolučna šljaka Je klasifikovana ...
... prašina može podeliti u tri kategorije prema sadržaju cinka: visokocinkovna, srednjecinkovna i niskocinkovna. Utvrđeno Je da sadržaj gvožđa, nikla ı hroma raste sa smanjenjem cinka u EAFD-u. Niskocinkovna prašina sadrži značajne količine legura Fe-Ni-Cr, koje imaju visoku vrednost i mogu se reciklirati ...
... naći u pećnoj prašini. »> Gvožđe (Fe): Često prisutan zbog korišćenja čeličnih peći i ostalih metalurških procesa. > Bakra (Cu), Nikla (Ni), Hroma (Cr) i drugih metala: Prisustvo ovih metala zavisi od specifičnih industrijskih procesa. 23 Oksidi Cink-oksid (ZnO): Nastaje oksidacijom cinka ...Mariја Bošković. Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada, 2024
-
Stepen metamorfizma metaklastita rudnika
Vanja Ćuk (2024)Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...Vanja Ćuk. Stepen metamorfizma metaklastita rudnika, 2024
-
Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika
Kostić N. Bojan (2021)Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...Kostić N. Bojan. Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, KolubaraŽeljko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, KolubaraŽeljko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Испитивање магнетске сусцептибилности прашине антропогеног порекла
Дубравка Новичић, Весна Цветков, Весна Дамњановић. "Испитивање магнетске сусцептибилности прашине антропогеног порекла" in VII Меморијални научни скуп из заштите животне средине доцент др Милена Далмација Нови Сад, 01-02. април 2019, Природно-математички факултет, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине (2019)
-
Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)
Božidar Đokić (2012-07-16)У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминацијаBožidar Đokić. "Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-07-16)
-
Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)
Božidar Đokić (2012-07-16)У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминацијаBožidar Đokić. "Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-07-16)
-
Geochemistry of neutral mine drainage at sulfide deposits ‒ example of the „Grot“ Pb-Zn mine, South-Eastern Serbia
U ovom radu proučavan je hemijski sastav voda iz rudnika i izdvojeni su hidro-geohemijski faktori koji utiču na njegovo formiranje. Sakupljeno je 11 uzoraka vode sa 6 lokacija na području Krive Feje, kako bi se utvrdio njihov hemijski sastav. Analizom podataka utvrđeno je da su vode sa ovog područja visokog kvaliteta, HCO3--SO42--Ca2+ i SO42--Ca2+ tipa, sa neutralnom pH vrednošću. Koncentracije metala u ovim vodama (cinka, olova, barijuma, bakra i hroma) generalno su niske i većina uzoraka voda ispunjava kriterijume ...podzemne vode, kisele rudničke vode, hidrogeohemijski faktori, metali, PHREEQC modeliranje, indeks saturacijeSnežana Kretić, Jana Štrbački, Nebojša Atanacković. "Geochemistry of neutral mine drainage at sulfide deposits ‒ example of the „Grot“ Pb-Zn mine, South-Eastern Serbia" in Journal of the Serbian Chemical Society, National Library of Serbia (2024). https://doi.org/10.2298/jsc230811013k
-
Actual contamination of the Danube and Sava rivers at Belgrade (2013)
Milan Antonijević, Marija Arsović, Josef Cáslavský, Vesna Cvetković, Predrag Dabić, Mladen Franko, Gordana Ilić, Milena Ivanovic, Nevena Ivanović, Milica Kosovac, Dragana Medić, Slobodan Najdanović, Milica Nikolić, Jovana Novaković, Tatjana Radovanović, Djurdjina Ranić, Bojan Šajatović, Gorica Špijunović, Ivana Stankov, Jelena Tošović, Polonca Trebse, Olivera Vasiljević, Jan Schwarzbauer (2014)rečni sistemi, stanje zagađenja, organski zagađivači, teški metali, skrining analize, non-target screeningMilan Antonijević, Marija Arsović, Josef Cáslavský, Vesna Cvetković, Predrag Dabić, Mladen Franko, Gordana Ilić, Milena Ivanovic, Nevena Ivanović, Milica Kosovac, Dragana Medić, Slobodan Najdanović, Milica Nikolić, Jovana Novaković, Tatjana Radovanović, Djurdjina Ranić, Bojan Šajatović, Gorica Špijunović, Ivana Stankov, Jelena Tošović, Polonca Trebse, Olivera Vasiljević, Jan Schwarzbauer. "Actual contamination of the Danube and Sava rivers at Belgrade (2013)" in Journal of the Serbian Chemical Society, National Library of Serbia (2014). https://doi.org/10.2298/JSC131105014A
-
Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate
Ivana Božović (2024)Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...... poluostrvu. Rodopi su planine građene od kristalnih škriljaca, sa mermerom, granitom ı mlađima vulkanskim stenama. Planine su bogate ležištima: hroma, olova, cinka, gvožđa i drugih ruda. Ležišta rudnika Grot su praktično locirana na prevoju Besne Kobile, u pravcu jugo-istoka od sela Kriva FeJja ...Ivana Božović. Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate, 2024
-
Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu
Nenad Mladenović (2024)U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).... u zagrejanu teglu i tretira amonijum karbonatom tokom 14 dana. Na kraju, sledi jJače zagrevanje, što rezultira dobijanjem zelene boje od oksida hroma (Spajić i dr., 1984). Bojenje u crno se vrši ugljenisanjem šećera uz pomoć sumporne kiseline. Postupak uključuje potapanje stene sa fosilom u mlak ...Nenad Mladenović. Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, 2024