Претрага
361 items
-
Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti
Ana Radivojević (2024)Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.... Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj Oovog Zzavršnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao t ...
... kapilarno upijanje vode kada je podvrgnuta rezanoj završnoj obradi. Rezanje površine kamena dovodi do otvaranja pora u steni zbog čega ona postaje podložnija i kapilarnom upijanju vode, za razliku od kamena koji je poliran. Polirana površinska obrada smanjuje primarnu poroznost što dovodi do manjeg kapilarnog ...
... habanje i klizanje zbog čega za tu svrhu poliranje nije opcija završne obrade površine. Nasuprot tome, ukoliko je cilj vizuelno istaći sjajnost i boju kamena, onda Je poliranje dobar izbor površinske obrade. Površinska obrada može značajno da utiče i na poroznost stene. Poroznost predstavlja izuzetno ...Ana Radivojević. Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti, 2024
-
Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom
Saša D. Bošković (2016-09-09)Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije... je snaga rezanja pribliţno 294 kW. Ukupna sila rezanja se definiše po obrascu: FG = PG/VC, (kN), (2.3) gde je: VC brzina rezanja (m/s). Proraĉunom se dobija da sila rezanja na rotoru iznosi 109 kN. Izvršeni eksperimenti rezanja omogućavaju procenu sile rezanja za aktivne ...
... Alati za rezanje korišćeni za ispitivanje rezne sile Ispitivanje rezne sile i specifiĉnog utroška energije je vršeno u zavisnosti od brzine rezanja (Slika 2.11.), ugla rezanja (Slika 2.12.) i debljine reza (Slika 2.13.). 28 Uticaj brzine rezanja Brzina rezanja (m/s) ...
... a (k N) Brzina rezanja (m/s) a) S pe ci fič ni u tro ša k en er gi je (k W h/ m )3 Brzina rezanja (m/s) b) Slika 2.11. Uticaj brzine rezanja na: a) reznu silu i b) specifičnu potrošnju energije Rezultati merenja ukazuju da sa porastom brzine rezanja dolazi do blagog porasta ...Saša D. Bošković. "Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-09)
-
Производња и одржавање рударске опреме на примеру предузећа Колубара метал
Вања Миловановић (2024)У раду је извршено пројектовање технолошког процеса израде вратила на стругу. Кроз теоријску анализу, дати су основни постулати обраде стругањем, стругови као машине алатке, врсте стругова, начини стругања и примењени алати. У практичном делу, дефинисани су редоследи операција и захвата, режими обраде, изабрана машина алатка и алати за све захвате и одређено укупно време обраде потребно да се направи финални производ. Вратило из студије случаја представља компоненту редуктора погона за копање роторног багера SRs.1200.24/4+VR.Вања Миловановић. Производња и одржавање рударске опреме на примеру предузећа Колубара метал, 2024
-
Optimizacija brzina i uglova rezanja rotornim bagerima u odnosu na utrošenu energiju i instalisanu snagu mašine
Jovan Radojević (1979)Jovan Radojević. Optimizacija brzina i uglova rezanja rotornim bagerima u odnosu na utrošenu energiju i instalisanu snagu mašine, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1979
-
Mogućnost primene rotornih bagera kod novih ležišta lignita na osnovu određivanja korelacionih odnosa fizičko-mehaničkih osobina i sile rezanja
Jovan Radojević (1972)Jovan Radojević. Mogućnost primene rotornih bagera kod novih ležišta lignita na osnovu određivanja korelacionih odnosa fizičko-mehaničkih osobina i sile rezanja, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1972
-
Примена CNC машина при обради мермера
Ненад Остојић (2024)Мермер је стена настала метаморфизмом седиментних карбонатних стена, најчешће кречњака или доломита. Мермер се углавном састоји од калцита,кречњака, серпентина и доломита. Његове главне компоненте су углавном калцијум карбонат, који чини више од 50 посто, и други магнезијум карбонат, калцијум оксид, манган оксид и силицијум диоксид, итд. Фазе обраде мермера су: примарно резање мермерних блокова у плоче, површинска обрада мермерних плоча, секундарно резање мермерних плоча, терцијарна обрада (ако је потребно). CNC машина је електро-механички уређај који управља алатима, користећи програмирање путем ...... MatmiHHa H PajIiHor altara. PRIMARNO REZANJE BLOKOVA MERMERA GATER sa dijamantskim segmentima ili DIJAFIL + + - SEKUNDARNO REZANJE + Podužno rezanje ploča sa 3 - 10 freza + Podužno rezanje ploča sa 3 - 10 freza Hl TERCIJARNA OBRADA Cauka 3.4 Texnonouiku peOocneo paonux onepauuja ...
... Измењено: 2024-09-05 11:07:38 Примена CNC машина при обради мермера Ненад Остојић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Примена CNC машина при обради мермера | Ненад Остојић | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/item/0008775 ...
... CO(bTBepa. MHHx*xHMbepcke H npoToTurncKe KoMiHaHuje Kopucre CNC amme 3a o0pany paanuuTax MaTepbHja3a, yKJbyuyjJyhH npBeHcTBeHO 00pajty npBeTa, MeTana H IIIaACTHKe. 1.1. KnacaukKanuja creHa CaBpeMeHa HHJycTpHjcKa MemMmaTHOcT OOyxBaTa ynmoTpeOy HajBHmme uecTpjieceT meTporpa()ckHMx BpcTa y ICJOKyDHHOJ ...Ненад Остојић. Примена CNC машина при обради мермера, 2024
-
Ekonomsko-matematička optimizacija tehnologije otkopavanja rezanjem sa posebnim osvrtom na proizvodno-tehničke uslove eksploatacije u rudnicima Rembas"-a"
Dušan Gagić (1979)Dušan Gagić. Ekonomsko-matematička optimizacija tehnologije otkopavanja rezanjem sa posebnim osvrtom na proizvodno-tehničke uslove eksploatacije u rudnicima Rembas"-a", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1979
-
Strukture kristala - odabrana poglavlja iz kristalografije i njena multidisciplinarnost
Ljiljana Karanović (2024)Ljiljana Karanović. Strukture kristala - odabrana poglavlja iz kristalografije i njena multidisciplinarnost, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet, 2024
-
Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E
Luka Nikolić (2024)Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...... oko 50 N/cm? > S (specijal) serija Je opremljena robusnijom konstrukcijom ı sa povećanom snagom motora za pogon rotornog točka (može ostvariti rezanje materijala sa otporom na kopanje i preko 100 N/cm?). Visoka mobilnost i mogućnost savlađivanja relativno velikih nagiba pruža mogućnost da kompaktni ...
... koji ispada. Iz glavne kabine rukovaoca, koja je smeštena na streli radnog točka na strani trake mogu se iz svakog položaja posmatrati odnosi rezanja. Odavde se može komandovati svim kretnjama bagera, osim malog transporta pomoću pritisnih dugmadi. 31 Diplomski rad Univerzitet u Beogradu – ...
... m3 Broj istresanja................i d idatc. 134,7min"! .................................................................. (164 min'!) Brzina rezanja............. a aatvte 2,6 m/s (3,37 m/s) Snaga pogona radnog točka.............. o 900 KW Normalna obimna sila......................ciiiaaaaa a ...Luka Nikolić. Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E, 2024
-
Primena kiselinskih obrada u cilju poboljšanja karakteristika kolektor stena
U toku eksploatacionog veka jednog ležišta različiti uticaji uzrokuju nastanak oštećenja stena koje se nalaze u pribušotinskoj zoni. Oštećene stene se odlikuju začepljenjem pornog prostora koje se manifestuje smanjenom propusnošću, pa se kao posledica toga javlja pad proizvodnje fluida. U cilju rešavanja ovog problema postoje različite stimulativne metode koje se sa uspehom primenjuju širom sveta. U Srbiji postoji praksa, da se prilikom rešavanja problema oštećenja stena najčešće koriste tretmani kiselinskih obrada. Ove metode se zasnivaju na primeni kiselinskih rastvora ...Natalija Burgić, Dušan Danilović, Branko Leković. "Primena kiselinskih obrada u cilju poboljšanja karakteristika kolektor stena" in Tehnika, SMEITS (2022)
-
Stabilnost kosina u stenskoj masi - savremeni koncepti i metode proračuna
... primenu 3D Stampa€a, a skorija ispitivanja ukazuju na moguénost primene 3D Stampe na nivou mineralnih zrna. Veliki napredak ostvaren je u segmentu rezanja i buSenja kroz évrstu stensku masu, gde se primenjuju termalni, laserski i plazmeni postupci topljenja i zamaranja stene. Primena vestacke inteligencije ...Zoran Berisavljević, Dušan Berisavljević, Miloš Marjanović. Stabilnost kosina u stenskoj masi - savremeni koncepti i metode proračuna, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom
Jovana Milošević (2024)Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...... .aaa a aaaaaaa a a aaaa a aeaaaaaaraakattaoi 17 4. HEMIJSKA OBRADA BUŠOTINE .......aaaaaaaaaaaaaaaaaannnni iii iii diii iduNkaiıı 18 4.1 Kiselinska obrada peščara ........aaaaaaaaaaa a aeaeateaeaeaataktaee 19 4.2 Kiselinska obrada karbonata ............c...aaaaaaa da a aaaanaaaaeeiataaactaattı ...
... HEMIJSKA OBRADA BUŠOTINE Hemijska obrada bušotine predstavlja stimulativne radove na bušotini u okviru kapitalnog remonta, kojima se ostvaruje povećanje propusnosti pribušotinske zone i prijema fluida u bušotinu. Glavni cilj je obnova prirodne propusnosti pribušotinske zone. Kiselinska obrada se vrši ...
... slučaju vodenog konusa, gasnog konusa. (Soleša M. , 1996) Dve tehnike kiselinske obrade: • Kiselinska kupka — kiselinski rastvor se upumpava u kanal bušotine u nivou proizvodnog intervala • Kiselinska obrada matriksa kolektor stene — kiselinski rastvor se upumpava u stenu pribušotinske zone ...Jovana Milošević . Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom, 2024
-
Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije
Branko M. Petrović (2016-07-12)Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija... Ugao okretanja strele bagera prema masivu pri otkopavanju donjeg reza mora biti veći ili jednak uglu slobodnog rezanja: 𝜑𝑢𝑑𝑔𝑟 ≤ 𝜓 (3.14) 𝜓 – ugao slobodnog rezanja (u granicama 35ºdo 65º). Ugao nagiba bočne kosine može se odrediti iz relacije : 𝛽𝑜 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔( ( ...
... osu bagera i položaja vedrice u okviru ugla rezanja, može odrediti shodno zavisnosti: 𝑆𝜑𝜌 = 𝑆𝑜 𝑐𝑜𝑠𝜑 𝑠𝑖𝑛𝜌 (3.37) gde je: 𝑆𝜑𝜌- tekuća vrednost debljine odreska u funkciji od ugla okretanja strele bagera (ϕ) i ugla rezanja (ρ); 𝑆𝑜 - debljina odreska merena na visini ...
... pogledu selektivnog rudarstva 02.-05. Oktobar ZLATIBOR 2013, Veljkovic 19 Duzina strele radnog tocka Visina etaze Precnik radnog tocka Visina rezanja kofice Maks. okretna brzina radnog tocka tmax (m) Stepen punjenja kofice (%) efikasnost (ηblock) Visina bloka (m) Sirina bloka (m) Duzina ...Branko M. Petrović. "Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-07-12)
-
Korelacija magnetnog susceptibiliteta i sadržaja metala u flotacijskom jalovištu
Procena metala u rudama, jalovištu i zemljištu se tradicionalno određuje hemijskim metodama kao što su Rengen fluorescentna analiza (XRF), Instrumentalna neutronska aktivaciona analiza (INAA) i Masena spektrometrija induktivno spregnute plazme (ICP-MS). Neke od pomenutih metoda su veoma zahtevne i skupe, te se nametnula potreba ka traženju jeftinijeg alata za brzu procenu prisustva pojedinih metala. Tokom poslednjih nekoliko decenija, mnoge studije su pokazale da su magnetna merenja dovoljno osetljiva da detektuju magnetni signal feromagnetnih materijala, a samim tim i metala ...Filip Abramović, Vesna Cvetkov, Aco Ilić, Dragana Životić. "Korelacija magnetnog susceptibiliteta i sadržaja metala u flotacijskom jalovištu" in 18. Kongres geologa Srbije "Geologija rešava probleme", Divčibare, 01-04 jun 2022., Srpsko geološko društvo (2022)
-
Poreklo metala u starim šljakama iz ležišta bakra istočne Srbije
Darko Krajnović (1994)Darko Krajnović. Poreklo metala u starim šljakama iz ležišta bakra istočne Srbije, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1994
-
Mogućnost obaranja lebdeće mineralne prašine u rudnicima metala vodenim zavesama
Slavko Kisić (1985)Slavko Kisić. Mogućnost obaranja lebdeće mineralne prašine u rudnicima metala vodenim zavesama, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1985
-
Mogućnost provetravanja pod uticajem prirodne konvekcije na dubokim kopovima metala
Milinko Radosavljević (2001)Milinko Radosavljević. Mogućnost provetravanja pod uticajem prirodne konvekcije na dubokim kopovima metala, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2001
-
Optimalni model kinetike flotiranja minerala obojenih metala
Predrag Lazić (2002)Predrag Lazić. Optimalni model kinetike flotiranja minerala obojenih metala, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2002
-
Istraživanje rizika rada od štetnosti na površinskim kopovima ležišta ruda metala
Vladimir Ivanović (1999)Vladimir Ivanović. Istraživanje rizika rada od štetnosti na površinskim kopovima ležišta ruda metala, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1999
-
Doprinos proučavanju mogućnosti smanjenja prinosa otrovnih gasova pri miniranju u rudnicima metala sa podzemnom eksploatacijom
Milutin Vukić (1975)Milutin Vukić. Doprinos proučavanju mogućnosti smanjenja prinosa otrovnih gasova pri miniranju u rudnicima metala sa podzemnom eksploatacijom, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1975