Претрага
319 items
-
Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate
Ivana Božović (2024)Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...... koncentratima pokazuje i nizak sadržaj metala u KK/Zn gde je svega oko 0,9% cinka po raspodeli isflotiralo u ovaj proizvod. Međutim, uočava se značajan sadržaj olova od 10, 91%Pb u grubom koncentratu cinka što po raspodeli iznosi oko 43%. Ovo definitivno pokazuje da niža finoća mlevenja pogoduje ...
... dobijen je nešto bolji kvalitet GK/Pb nego u prethodnom opitu sa oko 27 % Pb i sa veoma niskim iskorišćenjem olova od oko 35% što je direktna posledica manje finoće mlevenja. Gubitak cinka kroz GK/Pb Je i dalje niži nego u opitu broj 1 i iznosi oko 13 %. Gubitak olova u jalovini je sličan opitima 1 ...
... isflotirali u grubom koncentratu pokazuje i nizak sadržaj metala u KK/Zn gde je isflotiralo svega 0,76% cinka po raspodcli. Međutim, i u ovom opitu se uočava visok sadržaj olova u GK/Zn od oko 11% ili po raspodeli oko 42%. Sve ovo potvrđuje da niža finoća mlevenja pogoduje flotiranju minerala ...Ivana Božović. Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate, 2024
-
Hidraulički mehanizam kraških izdani u niskim primorskim kolektorima
Borivoje Mijatović (1964)Borivoje Mijatović. Hidraulički mehanizam kraških izdani u niskim primorskim kolektorima, Beyrouth:, 1964
-
Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)
Милош Велојић (2021)Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS... DZP минерализација: Делови примарне порфирске минерализације бакра се налазе у најнижим деловима рудоносног система. Kарактеришу се: ниским количинским односом пирит/халкопирит; релативно високим односом Au/Cu; јако ниским садржајима As (често мање од 15 ppm, у минерализацији са садржајем бакра до 1% ...
... док у хипсометријски нижим нивоима система и делом латерално, преовлађује штокверкно-импрегнациони тип минерализације. Претпоставља се да је богати, масивно до семи-масивно сулфидни тип минерализације настао услед наглог истискивања гасно-течних флуида из апикалних делова нижег порфирског система ...
... око 390°C. Због релативно мале величине и ниске провидности инклузија, није било могуће извести адекватна мерења топљења леда, тако да није познат њихов тачан салинитет. Пошто ове инклузије не садрже видљиве кристале соли, салинитет је највероватније нижи од 20 теж.% NaCl екв. ...Милош Велојић. Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија), Београд : [М. Велојић], 2021
-
Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E
Luka Nikolić (2024)Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...... na prečnik radnog točka, veliki kapacitet u odnosu na masu ı dimenzije bagera, relativno nisko težište. Nedostaci se ogledaju u relativno manjem radnom veku konstrukcije, a u tehnološkom smislu imaju niži koeficijent bagerovanja. Tipični primeri na našim kopovima su C700S, SRs-400, SchRs-800. ...
... Bageri sa C ramom. Imaju povezanu gornju gradnju, centralni stub i balast nosač u obliku slova C. Povoljan im je koeficijent bagerovanja, tehnološki vrlo prihvatljivi, ali uz relativno visoko težište. Projektovani sa ı bez pretovarnog uređaja. Najveći broj bagera na našim kopovima pripada ovoj klasi: ...
... ugla čeone kosine manja od ugla bočne kosine, usvaja se za proracun dužine otkopavanja bloka veća vrednost ugla bočne kosine. Razlog je taj što se vrlo često menja izgled čeone kosine. Zo1 = R — (Fg + f„) -- (hrg -- r) * ctg0b Zo1 = 33,64 — (11,5 + 2,32) — (25 — 4,5) * ctg65,1 = 10,30[m] __ ...Luka Nikolić. Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E, 2024
-
Regionalna karakterizacija karstnih podzemnih voda dela centralnog Balkana u funkciji njihovog održivog korišćenja i menadžmenta
Veljko J. Marinović (2022)Karstne podzemne vode koristi oko 700 miliona ljudi na svetu, čime je njihov značaj za svetsko stanovništvo nemerljiv. U sklopu doktorske disertacije vršena su istraživanja i analize karstnih sistema dela centralnog Balkana (Srbije, Crne Gore i Savskog sliva Bosne i Hercegovine), kako bi se evaluirao ovaj dragoceni resurs. Analize su vršene na primerima karstnih sistema vrela Perućac, Seljašnica, Mokra i Mlava (Srbija), Oko Bijele i Rijeka Crnojevića (Crna Gora) i vrelo Bosne (Bosna i Hercegovina), kao i na regionalnom ...karstni sistem, podzemna voda, pritisci na kvantitet i kvalitet, menadžment podzemnih vodnih resursaVeljko J. Marinović. Regionalna karakterizacija karstnih podzemnih voda dela centralnog Balkana u funkciji njihovog održivog korišćenja i menadžmenta, Beograd : [V. Marinović], 2022
-
Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)
Slobodan Dragić (2024)U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...... pogledu, badenski sedimenti su izgrađeni od nekoliko tipova terigenih i terigeno-karbonatnih stijena kao i od pravih karbonata. U njima je prisutna vrlo brojna ı raznovrsna makrofauna mekušaca kao ı mikrofauna algi, briozoa, foraminifera i rijetkih ostakoda. Naročito je značajno prisustvo foraminiferske ...
... ekstenzija iz domena karpatske subdukcione zone afektirala je orogen i po pravcu paralelnom pružanju orogena. Takođe, efekti ove ekstenzije su vrlo vjerovatno bili pojačani i uticajem povlačenja subdukujuće okeanske kore u području egejske subdukcione zone (Handy et al., 2014). Na osnovu pokazatelja ...
... krečnjaci Krečnjaci gornjeg perma (P;3) razvijeni su na veoma malom prostoru na južnoj i Jugoistočnoj periferiji basena, u okolini mjesta Teočak. Najniži dijelovi gornjopermske serije predstavljeni su slojevitim i bankovitim krečnjacima sa proslojcima pjeskovitih glinaca, a u višim dijelovima prelaze ...Slobodan Dragić. Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina), 2024
-
Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji
Strahinja Sarajlić (2024)U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija... podetažnih hodnika buše se tzv. lepezne minske bušotine, koje se miniraju u fazama. Otkopni hodnici na nižim podetažama pomeraju se osno u odnosu na one na višim nivoima, tako da se otkopni hodnik na nižem nivou nalazi na sredini rastojanja između dva hodnika na višem nivou. Ovakav raspored hodnika ...
... relevantni kriterijumi za kategorizaciju i klasifikaciju rezervi čvrstih mineralnih sirovina. Definisani su: Temeljno su definisani parametri prostiranja, veličina, morfologija i unutrašnja građa ležišta, zajedno sa njihovom korelacijom sa specifičnim litološkim jedinicama, tektonskim strukturama ...
... na dubini od kote -20 m n.v. ispod savremene površine terena. Ova mineralizacija se prostire do kote -520 m n.v., pri čemu vertikalni interval prostiranja masivno-sulfidne do polu-masivno-sulfidne mineralizacije bakra i zlata iznosi oko 500 m. Orudnjeni prostor (rudno telo/ležište) u vertikalnom ...Strahinja Sarajlić. Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji, 2024
-
Речници у дигиталном добу - информатичка подршка за српски језик
Биљана Рујевић (2022)Морфолошки речници српског језика представљају електронски језички ресурс који има значајну историју развоја и коришћења за потребе обраде природних језика. С обзиром на то да су чувани у облику датотека чији је број нарастао па је самим тим управљање речницима постало отежано јавила се потреба за смештањем информација из речника у облик лексикографске базе. Како би се омогућио симултани рад на развоју речника за више корисника јавила се потреба за веб-апликацијом заснованој на лексикографској бази. Како би се размотриле ...Биљана Рујевић. Речници у дигиталном добу - информатичка подршка за српски језик, Београд : [Б. Рујевић], 2022
-
Supstitucione reakcije Pd(II) kompleksa sa biološki važnim biomolekulima
Aleksandar M. Mijatović, Jovana Bogojeski. "Supstitucione reakcije Pd(II) kompleksa sa biološki važnim biomolekulima" in Hemijski pregled, Srpsko hemijsko društvo (2017)
-
Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије
Goran H. Marinković (2014-06-17)Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.... дубином повећава учешће пешчара у односу на шкриљце. Читава серија ниско метаморфних шкриљаца у склопу терена функционише као хидрогеолошки изолатор. У приповршинском појасу ових стена, захваћених процесима распадања, формирана је врло слаба издан, која се прихрањује атмосферским падавинама (Миловановић ...
... 0 – 6,5 m) ниско метаморфне шкриљце са прослојцима пешчара (6,5 – 340 m) и пешчаре са прослојцима шкриљаца (340 – 447 m). Бушотине киселе воде су са самоизливом од 0,1 до 0,2 l/s. Хидростатички притисак износи око 8,5 m изнад површине терена. Основна карактеристика серије ниско метаморфних шкриљаца ...
... III Разломне зоне угљокиселих вода у зони сучељавања крупних блокова ниских планинских области (слике 81 и 82). Слика 81. Шематски профил хидрогеолошких структура угљокиселих вода у зони сучељавања крупних блокова ниских планинских области. Легенда: 1. квартарни седименти, 2. терцијарни в ...Goran H. Marinković. "Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-17)
-
Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika
Anastasija Radovanović (2024)Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...... veoma bitna otpornost prema visokim i prema niskim temperaturama. Otpornost prema visokim temperaturama je bitna kada se geosintetici nalaze na primjer u dodiru sa vrućim asfaltnim mješavinama, jer pri tome ne smije nastati topljenje geosintetika. Kod niskih temperatura se može desiti gubitak el ...
... boja prvih 30cm humuzirana drobljiva pod prstima, nisko plastična, srednje stišljivosti, srednje vodopropusnosti, masivne teksture, 2 zrnaste strukture. 1.7-3.0 - Glina prašinasto pjeskovita, braon boja, drobljiva 3 6.0 = Hp pod prstima, nisko plastična srednje stišljiva, srednje | 3.0-3.45 3 ...
... h rješenja, koja se bez njih ne bi mogla zamisliti. Velika pogodnost geosintetika Je njihov oblik folije (membrane), nužan u mnogim rješenjima, a vrlo rijedak kod prirodnih materijala. Velika prednost kod geosintetika je ı u tome što se brzo postavljaju, dobra zamjena za prirodne materijale (koje ...Anastasija Radovanović. Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika, 2024
-
Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke
Bojan B. Hajdin (2013-03-07)Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih... topljenja snega na Karpatima i najniži u oktobru. Kod Novog Bečeja prosečni višegodišnji proticaj kreće se između 766 m3/s do 4000 m3/s. U delu toka od Moriša (Mađarska) do ušća u Dunav, dužine 175 km, pad korita reke iznosi svega 0.035 ‰, zbog čega su brzine protoka vrlo male i u periodu malih voda ...
... pravcu Dunava i Tise. Hidraulički gradijenti izdani u okviru terasnih naslaga su vrlo mali, I = 1.2 - 5.0 * 10-4, pa je i oticaj prema Dunavu i Tisi veoma spor (brzina, v = 2*10-3 m/dan), zbog čega je vodozamena vrlo usporena (Josipović & Soro, 2012). Dvojaku funkciju u režimu ove izdani ima kanalska ...
... dva nivoa rečnih terasa., blago nagnuta u smeru oticanja rečnih tokova. Niža rečna terasa širine i do 10 km najrazvijenija je s leve strane Dunava, južnije od istraživanog područja, između Bačke Palanke i Novog Sada. Niža rečna terasa utvrđena je i s leve strane Tise, od mađarske granice do Ečke ...Bojan B. Hajdin. "Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-03-07)
-
Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije
Branko R. Miladinović (2016-04-27)Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina... prolećne mesece, tokom perioda topljenja snega ili obimnih prolećnih kića. Trajanje vrha talasa visokih vodostaja, prosečno se kreće dan ili dva, dok sam talas visokih voda može da traje i više od deset dana. Niski vodostaji su najčešće vezani za duge sušne periode krajem leta i obično se nastavljaju ...
... 1958 (preuzeto od Pantić i Nikolić 1973), mikroorganizmi prisutni u tresetu, sapropelu i slojevima uglja, mogu se razvijati kao pri vrlo visokim, tako i pri vrlo niskim temperaturama. Posebne vrste bakterija iz „fluorescentne grupe“ koje su otporne na pritisak, vrše na većim dubinama razlaganje lignina ...
... rečne terase, niža (t1) i viša (t2), koja je značajno erodovana. U litološkom pogledu, izgrađuju ih peskovito-šljunkoviti i glinoviti sedimenti. Debljina šljunkova niže rečne terase kod Baljevca iznosi 4,5 m. Aluvijalni nanos (al) u dolini Ibra ima debljinu zajedno sa sedimentima niže rečne terase ...Branko R. Miladinović. "Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-04-27)
-
Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca
Dalibor Erak (2019)Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...... serija (donji deo škriljaca nižeg kristaliniteta), vukanjska serija (gornji deo škriljaca niskog kristaliniteta) i gnajsni metamorfikum. Autor navodi da se u jezgru dome nalaze najmlađe kredno-paleogene tvorevine, preko kojih leže paleozojske i mezozojske stene (škriljci nižeg stepena metamorfizma), ...
... (donji deo škriljaca nižeg kristaliniteta) i vukanjske serije (gornji deo škriljaca niskog kristaliniteta) i gnajsnog kristalina (Slika 6-5). Prema njemu se u jezgru dome nalaze najmlađe kredno- paleogene tvorevine, preko kojih leže paleozojske i mezozojske stene (škriljci nižeg stepena metamorfizma) ...
... kredno-paleogenih nisko do srednje metamorfisanih stena Jastrebačke jedinice u koje je utisnut paleogeni granitoid (verovatno Vardarska zona), a da je gornji predstavljen krupnom navlakom, kristalina Srpsko-makedonske mase, izdvojene kao Moravska jedinica. Prema istim autorima, nisko do srednje m ...Dalibor Erak. Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet, 2019
-
Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena
Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić. "Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena" in 18. Kongres geologa Srbije "Geologija rešava probleme", Divčibare, 01-04 jun 2022., Srpsko geološko društvo (2022)
-
Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini
Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)... vodonosnim slojevima odvija veoma spora cirku- lacija podzemnih voda. Kontinuirano prostiranje na- slaga na prostoru Mađarske i Srbije i formiranje rezervi podzemnih voda koje su praktično zajedničke za obe države, vrlo su značajne činjenice za temu koja se ovde razmatra. B. HAJDIN i dr. UTICAJ ...
... važan resurs u regularnim uslovima rada elektrane, ali i posledicama koje može imati i u uslovima havarije imajući u vidu da je Dunav tranzitna reka, vrlo dobro hidraulički povezana sa pod- zemnim vodama. Slika 1 – Položaj nuklearne elektrane “Pakš” B. HAJDIN i dr. UTICAJ PROŠIRENJA NUKLEARNE ELEKTRANE ...
... zaključiti da izgradnjom NE „Pakš 2“, u našoj neposrednoj okolini nastaje tehnološki nuklearni gigant, savremeno postrojenje, sa proizvodnim pro- cesima vrlo visokog rizika. Postojanje jednog ovakog objekta u aluvijonu Dunava, a naročito njegova dela- tnost, nesumljivo predstavljaju potencijalni izvor opa- ...Bojan Hajdin, Dušan Polomčić. "Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini" in Tehnika 66 no. 5, Beograd : Savez inženjera i tehničara (2016): 777-786. https://doi.org/10.5937/tehnika1604545H
-
Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)
Miroslav Radeta (2024)U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...... Kvartarni sedimenti prekrivaju skoro celu Zemljinu površinu, osim izuzetno strmih planinskih strana. Najčešće su rasteriti, dok su dobro vezane stene vrlo retke (Nenadić ı Bogićević, 2010). Izdvajaju se kontinentalne tvorevine i kvartarne naslage taložene u morima i okeanima. 3.1. Rezultati i in ...
... liskunovitim škriljcima. Sve ove stene su kontaktno metamorfisane. Na većoj udaljenosti od bukuljskog granitoida se nalaze stene koje su pretrpele nizak stepen metamorfizma: sericit-hloritski škriljci, metapeščari, metaalevroliti i mermeri (Menković i Košćal, 2007). U prekristalisanim krečnjacima ...
... Ukupno 100 Najzastupljeniji sastojak je kvarc sa preko 60% udela. Kvarc je uglavnom koncentrisan u frakcijama manjim od 0.25 mm. Zrna su bistra sa niskim stepenom zaobljenosti, a mogu biti mono i polikristalna (Slike 9, 10, 11 i 12). Deo zrna ima prevlake (karbonatne ili gvožđevite). Drugi po ...Miroslav Radeta. Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost), 2024
-
Merenje i praćenje temperature u cevovodima
Jelena Plećaš (2024)U završnom radu pod naslovom „Merenje i praćenje temperature u cevovodima“ istražuje se značaj merenja temperature u industriji. Opisuje se kako je merenje temperature ključno za efikasno upravljanje procesima i održavanje sigurnosti.Postoje i razvijene su brojne metode merenja temperature, od kojih svaka ima svoju specifičnu primenu, u određenim oblastima. Rad obuhvata pregled razvoja termometrije, različite temperaturne skale, kao i detaljan prikaz instrumenata za merenje temperature. Posebna pažnja posvećena je greškama dodirnih termometara i metodama korekcije.Na kraju,rad se fokusira na ...... može se izraziti na sledeći način: Oc G3) gde Je v – brzina strujanja i c» – specifična toplotna kapacitivnost. Ova greška se javlja samo pri vrlo velikim brzinama fluida (bliskim ili većim od brzine zvuka). Otklanja se specijalnom ugradnjom sa zaštitnom cevi.!?” !' Petkovska, M. (2011). Merenje ...
... živu i prvi definisao termometrijsku skalu. Za fiksnu tačku u donjem delu skale uzeo je temperaturu smese leda i soli (ili amonijum-hlorida), tj. najnižu temperaturu koju je mogao reprodukovati i označio je sa 32 stepena. Za fiksnu tačku u gornjem delu skale uzeo je temperaturu ključanja vode i označio ...
... visoka nelinearnost, uzak opseg merenja temperature i teška zamenjivost zbog razlika u karakteristikama pojedinih elementa. Cena termistora je znatno niža od cene platinskih otpornih termometara.!? 3.4. Termoelementi Merenje temperature . pomoću termoelemenata se zaista zasniva na Zebekovom (Seebeck) ...Jelena Plećaš. Merenje i praćenje temperature u cevovodima, 2024
-
Aлтерације перидотита контролисане карактером флуида на примеру харцбургита Рудника - Серпентинизација или талкизација?
Стефан Петровић, Наталија Батоћанин (2020)У раду су приказани резултати испитивања серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45.1" СГШ, 20°25'12.6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559.8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33.2" СГШ, 20°30'28.5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета показују карактеристике резидуалних харцбургита из омотача, односно тектонита; лепидобластичне, бластозрнасте, или порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко ...... 0,06Al0,03Si7,94)8,03O5(OH)4]. Присуство реликата оливина и ортопироксена указује да се серпентинизација одвијала на нижим температурама (<400°C) деловањем водених раствора. Низак садржај алуминијума (0,00-0,03 a.p.f.u.) потврђује овакво гледиште. У харцбургитима Рудника, за разлику од харцбургита ...
... форстеритског састава и ромбичног пироксена, енстатита су ретки, као и акцесорни спинел. Низак садржај секундарног магнетита и магнезита (~ 5%) упућује на мали проценат фајалитске компоненте у оливину, као и на ниску моларну концентрацију СО2 (<0,2) у раствору (TROMMSDORF & EVANS, 1977). Серпентинизација ...
... et al., 1976; О'HANLEY, 1996). Очувани кристали енстатита, уз ретке реликте оливина указују на ниже температуре водених раствора који су довели до серпентинизације. Раствори су истовремено били са ниским садржајем силиције, јер би се у супротном образовали талк и тремолит уместо серпентина. Харцбургити ...Стефан Петровић, Наталија Батоћанин. "Aлтерације перидотита контролисане карактером флуида на примеру харцбургита Рудника - Серпентинизација или талкизација?" in Записници српског геолошког друштва, Српско геолошко друштво, Београд (2020)
-
Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka
Andrijana Stanišić (2024)Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci... Ovaj deo kolektora odlikuje se niskom vrednošću specifične retencije, to Jeste, vode poreklom od atmosferskih taloga, prilikom infiltracije sa površine terena ili putem ponora, se ne zadržavaju dugo u plićem delu kolektora. Dublji deo kolektora odlikuje niži stepen karstifikacije koji se odlikuje ...
... vode odlikuju se niskom mineralizacijom (Tabela 6.4.-1.) što je posledica intezivne vodozamene u okviru karstne izdani. Vode se odlikuju mineralizacijom od minimalnih 219 mg/1 (vrelo „Izvor“) do maksimalnih 316 mg/1 („Klisura I*). lako je za karstne izdanske vode karakteristična niska mineralizacija ...
... tako da nisu obuhvaćeni delovi u podini nekarbonatnog stenskog kompleksa. Karstna izdan u podini nekarbonatnih stena predstavlja kontinuitet u prostiranju Jedinstvenih ležišta, reč Je o poluzatvorenim hidrogeološkim strukturama (Stevanović, 1991), što je dokazano istražnim radovima u više oblasti ...Andrijana Stanišić . Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka, 2024