Претрага

Упит dcterms_subject_txt:karst spring Gornji Dušnik

368 items

  • Geotehnički uslovi izgradnje hidrotehničkih tunela u karstu istočne Hercegovine

    Aleksandar R. Golijanin (2003)
    Geotehnika, hidrotehnički tuneli, karst, Hercegovina

  • Hidrogeološke karakteristike ležišta karstnih izdanskih voda istočne Srbije sa aspekta mogućnosti vodosnabdevanja

    Zoran Stevanović (1986)
    Hidrogeologija, izdanske vode, karst, vodosnabdevanje

  • Пример мерења издашности потопљених карстних извора на примеру бране XE Вишеград

    Милан Петровић (2024)
    Главница предстојећег рада, састоји се од обраде и интерпретације података прикупљених током теренских хидрогеолошких истраживања у мају 2024. налокацији бране XE Вишеград.
    хидрогеологија, карст, брана, извори, процуривање
    ... techniques for addressing construction and remediation problems in karst reservoirs • MunaHosBuh, Bacuh(2016)-3D Conduit mogelling ofleakage below a dam situated in highly karstified rocks; Stevanović Z, Krešić N, Kukurić N ({eds) Karst, without boundaries. Balkema, Dordrecht, The Netherlands, pp ...
    ... https:/rhmzrs.com/hidrologija/rijecni-slivovi/ • ManaeHuuknmoudeguja, [ipocBeuja-3. usgabe, beoipag, 1985 • MunaHosuh (2000)- Geological Engineering in Karst. Monograph, Zebra Publ. Ltd, Belgrade Tipwwiep Mepetoa M3nauiHOCTM nOTOny;beHWMX KapcTHWX M3BOpa Ha npMiepy 6paHe XE Baueerpan • BIiJapocnas ...

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... GEOLOŠKA GRAĐA 2.2.1 Paleozoik.... 2.2.2 Donji i srednji karbon 2.2.3. Srednji karbon .... 2.2.4. Gornji perm.. 2.2.5 Donji trijas.... 2.2.6. Srednji trijas 2.2.7 Srednja i gornja jura..............č. e e ek a aee a e e ae e a aaeaet e aaaattatte 5 2.2.8. Kenozoik ... ea e ee e ea e ate ...
    ... m) i ispresecan potocima. Ađtf··· FZZ% ć** INMDI J%·»a\ fu{(' | ŽŠW 'š LŠŠ'W Š\“ Ml · | \ Slika ] — Lokacija gde je izvršteno uzorkovanje; gornji deo sliva Kolaričke reke, severno od naselja Crnča; 2.2 GEOLOŠKA GRAĐA Prostor Kolaričke reke prikazan je na listu Ljubovija (L34-135) Osnovne ...
    ... delovima jedinice. Starost je određena na osnovu konodonata u tamnosivim krečnjacima (diognathodus). Debljina srednjeg karbona Je oko 700 m. 2.2.4 Gornji perm (P.) Izgrađen je od crnih bituminoznih krečnjaka koji se nalaze konkordantno preko peščara i škriljaca srednjeg perma, a kojih nema oko ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... litosfere Srbije (urednik Stevanović Z.), Monograf. Pos. izd. RGF, str. 77-119, Beograd Stevanović Z., (2015) Characterization of karst aquifer, Monograph: Karst aquifers — characterizationa and engineering, ed. Stevanović Z., Springer, pp. 47,125 Stevanović Z. (2011) Menadžment podzemnih vodnih ...
    ... krupnijih oblika, a gornjeg kata crnim oolitičnim krečnjacima, biosparitima i dolomitima. Ograničenog su rasprostranjenja u severozapadnom delu Stare planine i sela Vrelo, Senokos ı Mojinci. Debljina srednjeg trijasa iznosi oko 250 m, od čega ladinskom katu pripada Jedva 15 m. Gornji trijas Krajem ...
    ... Krajem srednjeg i početkom gornjeg trijasa dolazi do prvih pokreta alpske orogeneze, kada se gornjotrijasko more povlači prema jugoistoku iz oblasti Ruja, Grebena i Vlaške, a postupno iz Stare planine. Zapadni deo Stare planine se u gornjem trijasu eroduje. Najveći deo ranije nataloženih sedimenata ...

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... Вредност угла ротације у односу на РП Европе и Африке износи 336 тј. 309. Рифтовање дуж североисточне маргине Гондване и отварање Неотетиса током горњег перма, проузрокује даљи северни дрифт блока и његово приближавање јужној маргини Европе. ЗАКЉУЧАК Резултати палеомагнетних испитивања ...
    ... јужних до ниских северних палеоширина. После девона и доњег карбона северно кретање се успорило и блок долази у област палеоекватора, да би га током горњег перма прешао. Корелацијом референтних палеоширина, ротација и положаја VGP испитиваним формацијама и РП Европе и Африке, закључује се да је геодинамичка ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... Bački Sokolac 609 Bikovo 1824 Svilojevo 1364 Nova Crvenka 524 Bezdan 5263 Bogaraš 94 Višnjevac 639 Sonta 4992 Ruski Krstur 5213 Gakovo 2201 Gornja Rogatica 477 Gornji Tavankut 1381 Sivac 8992 Doroslovo 1830 Gunaroš 1441 Donji Tavankut 2631 Crvenka 10163 Kljajićevo 6012 Zobnatica 309 Đurđin 1746 Kolut ...
    ... Bačke 34 Kreda (K) Gornja kreda (K2) Na području severne Bačke gornjokredni sedimenti konstatovani su u dubokim bušenjem na području Bečeja. Ove naslage više su rasprostranjene u delovima južne Bačke, južnog i srednjeg Banata. U zoni Bečeja tvorevine gornje krede leže diskordantno ...
    ... jednobrazno razvijen u Bačkoj i Banatu, dok je gornji pont zbog oplićavanja raznovrsniji u ova dva dela Pokrajine (Grupa autora "Geologija Srbije", 1977) U zapadnom delu područja, u okolini Sombora debljina sedimenata donjeg ponta iznosi oko 500 m, a gornjeg ponta 210 m. Izgrađeni su od laporaca, ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... njegove gornje toplotne vrednosti (GTV) ı donje toplotne vrednosti (DTV). Gornja toplotna vrednost (GTV) je ukupna toplotna energija koja je oslobođena sagorevanjem 1 kilograma uglja u atmosferi kiseonika. Sagorevanje se vrši u kontrolisanim uslovima u kalorimetarskoj bombi. U gornju toplotnu ...
    ... 2 a kreirani su po standardu SRPS B.HO.001. Tabela 2. Sortimani ugljeva Sortiman Kameni [17] MOO 3 Sušeni ugalj ODonja Gornja ODonjs Gomjs Dooja Gomja * Donja Gornja NarW Omaka graca granca granca | gramca graca graca gravca | grawca u m umm umm umm u m u m umm | umm Komd A LEL o L_ meodre ...
    ... Standardni sortimani uglja . Kameni ugalj Mrki ugalj Mrko-lignitski, lignit NaziV — | Donja granica |Gomna granica| Donja granica | Gornja granica | Donja granica| Gornja granica sortimana [mm] [mm] [mm] [mm] [mm] [mm] Komad 60-80 neodređeno 60 neodređeno 80-120 neodređeno Kocka 30 60 30-40 60-65 ...

  • New approach to correlation of hydrocarbon reservoirs in sandstone layers of the "Mokrin" field"

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    геофизички каротаж, депозиционе средине, лежишта угљоводоника, миоцен, пост‐ рифтнo, секвенциона стратиграфија
    ... редњег миоцена – панону (Matenco  Radivojević, 2012). Дискорданција у бази  неогена  представља  доњу  границу  синрифтних  седимената,  док  је  горња  граница,  према  седи‐ ментима Хетин формације, представљена површином максималног плављења (maximum flooding  surface  –  MFS),  слика  1а  и  1б ...
    ... трансгресивна  површина  (TS),  системски  појас  високог  нивоа  воде  (HST),  трансгресивни  системски  појас  (TST),  временски  трансгресивна  горња  граница  формације  (TTFT),  депресија  Банатско  Аранђелово (BAD), депресија Српска Црња (SCD) и структура Кикинда‐Мокрин (KMH), (Ivanišević  Radivojević ...
    ... нтеркалацијама пешчара. Изузетак  представља апикални део структуре „Кикинда‐Мокрин“ где су добро развијени турбидити депоно‐ вани у бази падине.  Горња  граница ове формације  је временски  трансгресивна и представљена  трајекторијом  ивице  шелфа  (Ivanišević   Radivojević,  2018).  Кикинда  формација  ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... piroksenske grupe. Piroksenski andeziti se nalaze u različitim delovima kompleksa;. Najzastupljeniji su u severnom delu masiva, u gornjem toku Prolomske reke i u gornjem toku Kosanice, u graničnom pojasu ka Kosovu. Grade prostrane mase, slivove, tela nepravilnih oblika i manje mase izduženih oblika ...
    ... i amfibol i biotit, takođe izmenjeni. „Donja“ i „gornja ploča“, zajedno sa Bučumetskim vrhom, imaju pad prema severoistoku od 10-15°. Ova rudna tela su stratifikovana sa andezitskim tufovima, aglomeratima i andezitima. Debljina „gornje ploče“ nije jasno uočiva zbog pokrivenosti terena humusnim ...
    ... ja se da iznosi oko 1,5-2 m. U povlati „gornje ploče“ nalazi se humusni pokrivač, kao i , u jednom delu, prelazni silicijsko-tufozni sloj, pelitski andezitski tuf i andezitski aglomerat. Podina nije utvrđena. „Donja ploča“ se nalazi oko 7 m ispod „gornje ploče“. Njena debljina je oko 5,5 m. U ...

  • A methodology for assessing the pressures on transboundary groundwater quantity and quality – experiences from the Dinaric karst

    Zoran Stevanović, Veljko Marinović (2020)
    A relatively novel and abridged methodology for assessing the quantity and quality status of groundwater bodies has been applied in the Dinaric karst of SE Europe. Validation of pressure on quantity is based on groundwater budgeting and the correlation of available groundwater reserves and projected water demands, while pressure on quality is estimated by GIS-created maps: vulnerability – hazard – risk. The results obtained from the studied groundwater bodies indicate mostly low pressure on water quantity, but increased risk from diffuse and point pollution sources. ...
    međugranična izdan, karst, ranjivost, hazard, rizik, Dinaridi

  • Filling of dolines with aeolian sediments in the high-mountain karst of the Dinarides (Mt. Durmitor, Montenegro)

    Mirela Djurović, Violeta Gajić, Predrag Djurović (2022)
    Filling of dolines with aeolian sediments, one of the less frequently described ways in which they are filled, is analysed in the present study on an example of a doline in the high-mountain karst of the Dinarides. There is a series of deep dolines on a broad ridge (about 2450 m a.s.l.) on Mt. Durmitor (Montenegro) in the southeastern part of the Dinarides. The accumulation of very fine-grained sand that almost completely fills one of the dolines was analysed. ...
    Doline, Zapuna, Eolski sedimenti, Karst, Dinaridi, Crna Gora

  • Hidrogeološki uslovi formiranja površinskih akumulacija u karstu na primjeru Nikšićkog polja

    Milan Vlahović (2005)
    Hidrogeološki uslovi, površinska akumulacija, karst, Nikšić

  • Određivanje karstnih hidrogeoloških sistema u ofiolitskom pojasu unutrašnjih Dinarida SR Srbije

    Neven Krešić (1987)
    Hidrogeološki sistemi, karst, ofiolitski pojas, Dinaridi

  • Геофизичко сеизмометријско картирање унутар истражних галерија на преградном месту бране

    Бранислав Сретковић, Дејан Вучковић (2020)
    рефракција, карст, пукотине, деградираност стенске масе

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... изворишта детаљно су обрадили Ђурић и сар. (2009) односно Јевтић и Зорић (2012). Средњи и Горњи плиоцен Таложени материјал током средњег и горњег плиоцена чине палудински слојеви, конкордантно исталожени преко горње понтских наслага током плитке језерске фазе. У јужном Банату југоисточно од линије ...
    ... Речни седименти таложени током горњег плеистоцена, 4. Речни седименти тераса формираних за време средњег и горњег плеистоцена и холоцена од почетка Риске глацијације до данас, 5. Еолски седименти представљени барским и копненим лесом (створеним горњем плеистоцену) и еолским песковима ...
    ... су следеће јединице: глине, пескови и шљунковити-пескови доњег плеистоцена, шљунковито-песковите глине и шљункови средњег и горњег плеистоцена као и копнени лес горњег плеистоцена. Холоцен Холоценске наслаге имају знатну дебљину и распрострањеност по ободу и у оквиру алувијалних равни Велике ...

  • Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија

    Весна Лесић, Емо Мартон, Драган Лукић, Весна Цветков (2018)
    ... се  састоји  од  протерозојских  до  доњо  кредних стена. Седиментација  се наставила  током  горње креде од доњег  турона,  а  завршила се  депоновањем  спрудних  седимената,  конгломерата  и  пешчара  у  горњем  кампану‐мастрихту.  То‐ ком овог периода вулканска активност произвела је различите калко ...

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ...  (1997) su u svom radu badenske sedimente Srbije podelili u dva ciklusa sedimentacije, gornji i  donji. Prema njihovom shvatanju, facije tašmajdanskih krečnjaka i rakovičkih klastita, koji su u fokusu ovog  rada, pripadaju gornjem ciklusu, a facije višnjičkih glina i konjarničkog šlira pripadaju donjem ciklusu ...