Претрага

Упит dcterms_subject_txt:dubina otkopavanja

161 items

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... Dinamika otkopavanja i odlaganja otkrivke je definisana u funkciji projektovanog kapaciteta na uglju, uz uslov da se obezbedi minimalno rastojanje između nožice odlagališta i nožice uglja od oko 150 m i minimalno otkrivena polugodišnja proizvodnja uglja. Shodno planiranom kapacitetu otkopavanja uglja ...
    ... tako i njegovih produkata sagorevanja, transport jalovine i uglja, priprema uglja za konverziju, direktan uticaj korišćenja mehanizacije za otkopavanje, utovar i transport na vazduh, zemljište, podzemne i površinske vode u svim procesima, itd. Istraživanja ukazuju da zagađivanje životne sredine ...
    ... sredstava, u velikoj meri, onemogućava sprovođenje propisanih mera zaštite. Problem nedovoljnih ulaganja u osavremenjavanje proizvodnog procesa, od otkopavanja uglja i jalovine, transporta i pripreme, preko sagorevanja uglja, do odlaganja pepela i šljake, doprinosi nepoštovanju smernica održivog razvoja ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... cinka iz rude se koriste srebro, bizmut ı kadmijum. 2.3 Kratak prikaz eksploatacije rude U rudniku "Rudnik" koristi se komorno stubna metoda otkopavanja u horizontalnim odsečcima odozgo na dole uz upotrebu dizel opreme. Pod krovom komore radi se zasek visine od oko 3 m, a donji deo rude buši se ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... sredinu, 2008 - 2011. 88. Dopunski Rudarski Projekat otkopavanja i prerade rude u ležištu „Veliki Krivelj“ za kapacitet 8.5 x 106 tona vlažne rude godišnje, RTB Bor - Grupa, Institut za Bakar d.o.o, Bor, 2010. 89. Glavni Rudarski Projekat otkopavanja ležišta ″Veliki Krivelj″, Institut za bakar Bor, ...
    ... Dopunski Rudarski Projekat otkopavanja u ležištu ″Veliki Krivelj″ za kapacitet 10.6 miliona tona rude godišnje, Institut za bakar Bor, 1999. 92. Bucyrus Erie, Drilling Rig 45-R, History Brochure, Caterpillar Mining, 1945. 93. Dopunski Rudarski Projekat otkopavanja na kopu ″Veliki Krivelj″ za kapacitet ...
    ... sa eksplozivnim punjenjima 0.2 - 5 kg postavljenim na dubini 1- 4.5 m i ekranima izrađenim miniranjem sledećih parametara: prečnik bušotina ekrana 0.11 - 0.35 m, rastojanje između bušotina ekrana 0.8 - 2 m, dužina ekrana 9 - 22.5 m i dubina ekrana 2 - 4.5 m, jasno su uočena dva faktora koji utiču ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... sredinu, 2008 - 2011. 88. Dopunski Rudarski Projekat otkopavanja i prerade rude u ležištu „Veliki Krivelj“ za kapacitet 8.5 x 106 tona vlažne rude godišnje, RTB Bor - Grupa, Institut za Bakar d.o.o, Bor, 2010. 89. Glavni Rudarski Projekat otkopavanja ležišta ″Veliki Krivelj″, Institut za bakar Bor, ...
    ... Dopunski Rudarski Projekat otkopavanja u ležištu ″Veliki Krivelj″ za kapacitet 10.6 miliona tona rude godišnje, Institut za bakar Bor, 1999. 92. Bucyrus Erie, Drilling Rig 45-R, History Brochure, Caterpillar Mining, 1945. 93. Dopunski Rudarski Projekat otkopavanja na kopu ″Veliki Krivelj″ za kapacitet ...
    ... sa eksplozivnim punjenjima 0.2 - 5 kg postavljenim na dubini 1- 4.5 m i ekranima izrađenim miniranjem sledećih parametara: prečnik bušotina ekrana 0.11 - 0.35 m, rastojanje između bušotina ekrana 0.8 - 2 m, dužina ekrana 9 - 22.5 m i dubina ekrana 2 - 4.5 m, jasno su uočena dva faktora koji utiču ...

  • Hibridni sistem za planiranje i analizu ventilacije rudnika

    Nikola Lilić, Ranka Stanković, Ivan Obradović (2000)
    Ventilacija rudnika, informacioni sistemi
    ... domena koji su tipizirani na osnovu dugogodišnjeg iskustva i snimanja realnih geometrija otkopa. Imajući u vidu tehnologiju otkopavanja kao i geometriju metode otkopavanja, izdvojene su dve karakteristične geometrije otkopa koje su analizirane kroz dalje modeliranje. Pored izdvojenih tipskih geometrija ...
    ... uspešno modelirana distribucija metana pri različitim režimima provetravanja rudarskih radova na eksploataciji slojeva uglja komorno stubnom metodom otkopavanja. U Velikoj Britaniji je računska dinamika fluida primenjivana pri modeliranju emisije izduvnih gasova dizel motora u podzemnim prostorijama. Fenel ...
    ... Primena CFD modeliranja pri rešavanju provetravanja otkopa u Rudniku mrkog uglja “Soko” Realni sistem Posledica interakcije primenjene tehnologije otkopavanja i postojećih prirodnih uslova ležišta u rudniku mrkog uglja “Soko” jeste formiranje komora manjih ili većih dimenzija. S obzirom da se provetravanje ...

  • Димензионисање транспортера на спољашњем одлагалишту повшинског копа Западни Костолац

    Петар Миловановић (2024)
    У савременом рударству, површински копови угља наилазе на различите проблеме које треба превазићи зарад добијања потребне количине угља. Као највећи потрошачи овог енергента су термоелектране, на основу овога можемо да закључимо колико су блиско повезани добра и континуирана производња на површинском копу и рад термоелектрана. Са задатком да се обезбеди стабилна и континуирана производња, потребно је да се направи добар одабир транспортера. У овом раду, за димензионисање потребног транспортера са траком, коришћен је програмски пакет Helix.Програмски пакет Helix представља један ...
    транспортна трака, снага погона, затезна чврстоћа, угаљ, Западни Костолац, Helix
    ... MOMeCHTy Kajia Cy CBH II1AaHHpaHH CHCTCMH y HpOIHeCy HpoH3BOJUĐe, Kao H Hpo(buz ojurarabba jaJ'IOBI/IHe Ha CIIOJbaIHHSCM O/1IarajIHIHITy. OTKOPAVANJE IBTO SchRs 1400 II BTO SRs 2000 32/5 IBTD SchRs 740 IUGLJENI SLOJ IV BTO SRs 2000 28/3 ODLAGANJE A2RsB 7200 WREg600 Cauka 5.1 ...

  • Процена утицаја на животну средину пројекта експлоатације руде из лежишта „Подвирови“ и „Поповица“

    Илија Стојнић (2024)
    Са порастом популације, технолошким развојем и све већом потребом за природнимресурсима расла је и потреба да се ефектно контролишу утицаји развоја на животну средину. Aкције развоја могу имати утицај не само на физичко окружење, већ и на социјално и економско окружење. Савремени приступ очувања и заштите животне средине заснива се на концепту одрживог развоја, односно на прихватљивости пројеката - објеката и делатности који обезбеђују развој уз дугорочно коришћење и очување природних ресурса, природних вредности и животне средине. Процена утицаја на ...
    Подвирови, Поповица, олово, цинк, бакар
    ... HeMa HH(DpacTpyKTypHHX, CTaMOcHHX H O0jeKaTa KOJH 3aXTeBajy CrIenHjaJIHy 3alTHTy HJIH Cy HOJI 3a111THTOM IIpHpo/Ie H KyJIType. 43 _ PRAVAC OTKOPAVANJA L Lw.-1 L » — Cauka 4.2.2.1 – Teowempuja omkonHe jeOuHuue HpOjCKTOBaHa moyIeTa;KHa KacKa/JIHa McToOJIa, ca OTKOII4aBaĐCM OJIO3TO Ha JIOJIC ...

  • Верификација етажних транспортера на угљеном систему – површински коп Дрмно

    Тамара Андрејевић (2024)
    У савременом рударству, површински копови угља наилазе на различите проблеме које треба превазићи зарад добијања потребне количине угља. Као највећи потрошачи овог енергента јављају се термоелектране, где на основу овога можемо да закључимо колико су блиско повезани добра и континуирана производња на површинском копу и рад термоелектрана. Са циљем да се обезбеди стабилна и континуирана производња, потребно је да се направи добар одабир транспортера. У овом раду, за потребе верификације затезне чврстоће траке и снаге погона транспортера, коришћен је ...
    транспортна трака, снага погона, затезна чврстоћа, угаљ, Дрмно, Helix
    ... Behoj NyxxHHHM (pbpoHTrTa. HampenmoBame Garep SchRs mo KOHKPeTHHM OJIOKOBHMA, JIaTO Je Ha cHH 28. Polozaji bagera ı samohodnog transportera pri otkopavanju konkretnih blokova: • #&Položaj priotkopavanju 1. bloka • w#čPoložajipr iotkopavanju 2.bloka e &#čWYoložajjmpritopavanju3.bloka e čPoložajipr ...

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... atmosferu: • Prvi način je korišćenje goriva sa niskim sadržajem sumpora u uglju, što može uključiti i različite metode kao što su selektivno otkopavanje ili prethodna 17 prerada uglja radi smanjenja sadržaja sumpora u gorivu. Drugi način je primena savremenih tehnologija sagorevanja uglja ili ...

  • Развој хибридног модела за оптиматизацију завршне контуре одлагалишта у површинској експлоатацији лежишта минералних сировина

    Aлександар Додеровић (2024)
    Површинска експлоатација минералних сировина захтијева претходно откопавање значајних( милионских) количина јаловине, које је неопходно транспортовати до локације на којој ће сеона трајно одложити. Традиционални приступ избора локације и дизајна одлагалишта се карактерише парцијалним приступом, заснованом на анализи неколико водећих критеријума као и на личном искуству инжењера, често занемарујући синергетски ефекат осталих утицајних фактора Технолошке операције које се односе на манипулацију јаловином, међу којима предњачи транспорт, генеришу највећи дио трошкова у површинској експлоатацији. Такође, цјелокупан процес експлоатације додатно је ограничен ...
    оптимизације завршне контуре одлагалишта, хибридни модел, површинска експлоатација, генетски алгоритам

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... na komade nepravilnih oblika (sl. 4.5-2), koji su na površini dimenzija do 50 cm, a sa dubinom postaju sve krupniji. U ležištu Pločnik je otkopavanjem otkrivena jedra stenska masa blokovite građe. Na dubini od oko 10 m, dimenzije blokova dostižu više od 5 m. Slika 4.5-2: Nepravilni oblici izvađenih ...
    ... promenjene stenske mase je do dubine 2-3 m (sl. 4.1-8), i stenska masa se ovde razdvaja u ploče debljine 5-50 cm. Ka dubini tip lučenja prelazi u bankovit i masivan (sl. 4.1-9), u kojem se zavisno od prisutnih sistema pukotina izdvajaju blokovi koji su sve krupniji sa dubinom, paralelopipednih oblika ...
    ... Površinsko raspadanje dopire maksimalno do 7 m u dubinu (sl. 4.6-5), ali najčešće do 1- 2 m. Na većoj dubini se samo duž većih pukotina zapaža infiltracija limonita i gline. Grusifikacija površinskih delova stenske mase je slabo izražena, maksimalno do 1 m dubine. Slika 4.6-4: Nepravilno do masivno ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... na komade nepravilnih oblika (sl. 4.5-2), koji su na površini dimenzija do 50 cm, a sa dubinom postaju sve krupniji. U ležištu Pločnik je otkopavanjem otkrivena jedra stenska masa blokovite građe. Na dubini od oko 10 m, dimenzije blokova dostižu više od 5 m. Slika 4.5-2: Nepravilni oblici izvađenih ...
    ... promenjene stenske mase je do dubine 2-3 m (sl. 4.1-8), i stenska masa se ovde razdvaja u ploče debljine 5-50 cm. Ka dubini tip lučenja prelazi u bankovit i masivan (sl. 4.1-9), u kojem se zavisno od prisutnih sistema pukotina izdvajaju blokovi koji su sve krupniji sa dubinom, paralelopipednih oblika ...
    ... Površinsko raspadanje dopire maksimalno do 7 m u dubinu (sl. 4.6-5), ali najčešće do 1- 2 m. Na većoj dubini se samo duž većih pukotina zapaža infiltracija limonita i gline. Grusifikacija površinskih delova stenske mase je slabo izražena, maksimalno do 1 m dubine. Slika 4.6-4: Nepravilno do masivno ...

  • Modeliranje tehnoloških procesa u rudarstvu u uslovima nedovoljnosti podataka primenom teorije grubih skupova

    Zoran M. Štirbanović (2015-07-01)
    Rudarstvo, a u okviru njega i priprema mineralnih sirovina, se odlikuje složenošću tehnoloških procesa što je posledica velikog broja uticajnih parametara. Samim tim je potrebno biti veoma obazriv prilikom donošenja odluka u oblasti rudarstva. U cilju što efikasnijeg funkcionisanja procesa, moguće je primeniti različite metode koje služe za pojednostavljenje procesa odlučivanja. Jedna od takvih metoda jeste i teorija grubih skupova. Ona predstavlja relativno novu matematičku teoriju koja je pogodna za razumevanje nepreciznih i nepotpunih podataka kao i za otkrivanje ...
    rudarstvo, priprema mineralnih sirovina, teorija grubih skupova, višekriterijumsko odlučivanje, flotacijsko jalovište, flotacijski kolektor, flotaciona mašina
    ... grubih skupova i veštačkih neuronskih mreža napravili model za optimizaciju parametara miniranja u podzemnim rudnicima u kojima se koriste metode otkopavanja dubokim bušotinama. Za bolje predviđanje i optimizaciju parametara miniranja u podzemnoj eksploataciji sa dubokim bušotinama, prvo je određeno ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... dugačko oko 25 km, najviše dubine 100 m (Lješević i dr., 2004). Zlatarsko jezero je smešteno u podnožju Zlatara, na 800 mnv, pa otuda i sam naziv. Nastalo je izgradnjom brane kod naselja Kokin Brod šezdesetih godina. Jezero je dugačko 14 km, a široko do 2,5 km, dubine 75 m. U basenu je akumiulirano ...
    ... oštetiti antropogeni faktor. Stepen zaštite: Nazaštićen. Smešten u okviru zaštićenog područja park prirode „Golija“. Opis: Profil je otkriven otkopavanjem puta Odvraćeica-Ivanjica, u blizini sela Đonovo Polje (Slika 76A,B). Filiti su škriljave teksture sa jako izraženom folijacijom centimetarskih ...
    ... Bistrica, vode Uvca su podvedene pod Limske pa je ušće Uvca u Lima pomereno tridesetak kolometara uzvodno. Jezero je široko svega 500 m, dužone 11 km, dubine 30 m, zapremine vode 4 miliona m3. Visina brane je 40 m a dužina 150 m (Dragović, 2004). Na užem području Peštera ponire više potoka koji u prolećnom ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... ovog kompleksa, izdvaja se Borska metalogenetska zona sa brojnim ležištima i rudnim telima, veoma značajnih rezerva bakra i zlata. Višedecenijska otkopavanja rude praćena su publikovanjem mnogih elaborata, studija i naučnih radova koji su imali za cilj karakterizaciju i praćenje genetskih karakteristika ...
    ... područje Nikoličevo (Cvetković et al., 2015) iz kojih su uzeti uzorci za dalju analizu u okviru doktorata (osenčeni crvenkastom bojom). RB Uzorak Dubina (m) Petrološki opis i mineralizacija Bušotina RTN 1405 1 1405/5.1 132.7 Hipokristalni hornblenda andezit; Py, Cp, Mgt, (Rt) 2 1405/5.2 ...
    ... 23 693 Intenzivno argilitizovan i hloritisan hornblenda andezit; Py 19 1406/6.27 728.9 Propilitisani andezit; Mgt, Hem, (HI, Py) RB Uzorak Dubina (m) Petrološki opis i mineralizacija Bušotina FMTC 1210 1 FMTC1210 477 Propilitisani amfibol andezit; Mgt, HI, (Hem, Cp) 2 495.8 A ...

  • Модел померања терена услед утицаја рударских радова на основу радарских сателитских снимака

    Зоран Гојковић (2023)
    Површински коп, као систем који обезбеђује енергетску стабилност или снабдевање сировинама које су од изузетне важности за привредни напредак, својим функционисањем утиче на околна насељена места. Међу бројним аспектима овог утицаја, може се издвојити издвојити и анализирати утицај вертикалних и хоризонталних померања која се јављају на површи терена. Мониторинг вертикалних и хоризонталних померања површи терена околних насељених места треба да има што бољу временску резолуцију (временски период између праћења деформација) како би се вертикална и хоризонтална померања контролисала и ...
    Сентинел 1 интерферометрија, слегање, Перманентни скатерери, Костолац

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... циклуса. У периоду 1947.-1957. године истраживања у рудном пољу Благодат обављана су краћим ходницима и поткопима. Истовремено вршено је и откопавања богатијих делова рудног тела. Овом приликом извађено је неколико хиљада тона квалитетне руде са преко 10 % Pb и Zn (Новковић и др., 1993-1997) ...
    ... Финансијски проблеми су главни разлог изостајања анализа вертикалне дистрибуције тешких метала. Подаци о карактеристикама јаловинског материјала по дубини недостају и у оваквим објектима много богатијих рудника. Надамо се да је овим докторским радом одговорено на већину ових, веома комплексних, проблема ...
    ... подређени Pb и Zn сулфиди. Минерализација се јавља на површини од 350 km2 у реону Lubin, Rudna, Polkowice и Sieroszowice. Руда се експлоатише до дубине 1,200 m. У овом региону је до 2000. године произведено 486,000 t Cu што је 3.3 % светске продукције, и 1,119 t Ag, а произведене су и веће количине ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... циклуса. У периоду 1947.-1957. године истраживања у рудном пољу Благодат обављана су краћим ходницима и поткопима. Истовремено вршено је и откопавања богатијих делова рудног тела. Овом приликом извађено је неколико хиљада тона квалитетне руде са преко 10 % Pb и Zn (Новковић и др., 1993-1997) ...
    ... Финансијски проблеми су главни разлог изостајања анализа вертикалне дистрибуције тешких метала. Подаци о карактеристикама јаловинског материјала по дубини недостају и у оваквим објектима много богатијих рудника. Надамо се да је овим докторским радом одговорено на већину ових, веома комплексних, проблема ...
    ... подређени Pb и Zn сулфиди. Минерализација се јавља на површини од 350 km2 у реону Lubin, Rudna, Polkowice и Sieroszowice. Руда се експлоатише до дубине 1,200 m. У овом региону је до 2000. године произведено 486,000 t Cu што је 3.3 % светске продукције, и 1,119 t Ag, а произведене су и веће количине ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... za mineralni sastav okolnog terena. Ovi minerali su oslobođeni u procesu sagorevanja uglja, kroz leteći pepeo i/ili kroz prašinu oslobođenu otkopavanjem jalovine uglja. Gips kao sekundarni mineral, prisutan je u najsitnijim česticama kao nezaobilazna mineralna faza. Uticaj teških metala u a ...
    ... vezani za mineralni sastav okolnog terena. Ovi minerali su oslobođeni u procesu sagorevanja uglja kroz leteći pepeo i/ili kroz prašinu oslobođenu otkopavanjem jalovine uglja. Gips i anhidrit kao sekundarni minerali prisutni su u najsitnijim česticama kao nezaobilazne mineralne faze. Na osnovu koncentracija ...
    ... je od polja ˝D˝ na severu odvojen tektonskim rovom. Ugljonosni horizont tone u pravcu zapada i na granici sa susednim poljem ˝F˝ dostiže najveću dubinu u čitavom basenu (kota -200 m). Kao i kod Željko R. Cvetković Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... za mineralni sastav okolnog terena. Ovi minerali su oslobođeni u procesu sagorevanja uglja, kroz leteći pepeo i/ili kroz prašinu oslobođenu otkopavanjem jalovine uglja. Gips kao sekundarni mineral, prisutan je u najsitnijim česticama kao nezaobilazna mineralna faza. Uticaj teških metala u a ...
    ... vezani za mineralni sastav okolnog terena. Ovi minerali su oslobođeni u procesu sagorevanja uglja kroz leteći pepeo i/ili kroz prašinu oslobođenu otkopavanjem jalovine uglja. Gips i anhidrit kao sekundarni minerali prisutni su u najsitnijim česticama kao nezaobilazne mineralne faze. Na osnovu koncentracija ...
    ... je od polja ˝D˝ na severu odvojen tektonskim rovom. Ugljonosni horizont tone u pravcu zapada i na granici sa susednim poljem ˝F˝ dostiže najveću dubinu u čitavom basenu (kota -200 m). Kao i kod Željko R. Cvetković Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj ...