Претрага

Упит dcterms_subject_txt:rezervni delovi

479 items

  • Да ли има трагова експлозивних ерупција у источном делу Лецког вулканског комплекса?

    Емилија Ниџовић, Владица Цветковић, Кристина Шарић (2023)
    вулканологија, комплекс, пирокластити

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... plitkovodne formacije. Laporci i flišni sedimenti nalaze se u oblastima nekadašnjih dubljih delova sedimentacionih basena ı prate dubokovodne sedimente jure i donje krede, a plitkovodni se nalaze upravo u delovima gde su razvijene plitkovodne, čak i sprudne facije starijih formacija (letnja pozornica-Mašin ...
    ... peskoviti šljunak. Nagib centralnog dela krive odražava sortiranost uzorka. Oblik krive ispitivanog. šljunka teži pravoj liniji što znači da populacija zrna ima normalnu rapodelu (Slika 11). Koeficijent neravnomernosti izračunat je korišćenjem formule Cu=deo/dio i za ovaj materijal iznosi C„=40 ...
    ... 2.4.4. Otpornost prema habanju „Los Angeles”. ....14 2.4.5. Optička analiza..............aaaaannaaa a ananavatataeatatataaoi 16 3. SPECIJALNI DEO .......aaananaaaaa a aaaananannanaaoaeaaaaaaaaaaaaNaNti 17 3.1. Rezultati granulometrijskih ispitivanja.......aaaaaaaaaaaaaa a 17 3.2. Rezultati ...

  • Просторна анализа епикарста у оквиру карстног система источног дела Суве планине

    Бранислав Петровић, Зоран Стевановић, Вељко Мариновић, Снежана Игњатовић (2022)
    Епикарст представља највиши део стенске масе који је изложен карстификацији, при чему су главне карактеристике епикарста акумулирање подземне воде и стварање услова за формирање концентрисаних токова у подини ове зоне. У досадашњој пракси истраживања епикарста углавном су коришћене индиректне методе: даљинска детекција, анализа хидрограма карстних врела, хидрохемијске и изотопске анализе, па чак и опити трасирања, док је са друге стране јако мали број истраживача изучавао епикарст директним теренским истраживањима. У раду je приказана иновирана методологија истраживања епикарста, која користи ...
    епикарст, даљинска детекција, геоелектрична истраживања, Сува планина

  • Karakteristike subkontinentalnog omotača ispod jugoistočnog dela Libije

    Radivojević Maša, Erić Suzana, Turki Salah M., Toljić Marinko, Cvetković Vladica (2014)

  • МОДЕЛЬНЫЕ ПОДХОДЫ К ОЦЕНКЕ ЖИЗНЕННОГО ЦИКЛА ВСПОМОГАТЕЛЬНЫХ МАШИН НА ПРИМЕРЕ УГОЛЬНОГО КАРЬЕРА В СЕРБИИ, Физико - технические проблемы разработки полезных ископаемых

    Д.Я. Крунич, Вујић Слободан, Танасијевић Милош, Димитријевић Бојан, Шубарановић Томислав, С. Илич, С. Максимович (2018)

  • Da li ima tragova eksplozivnih erupcija u istočnom delu leckog vulkanskog kompleksa?

    Emilija Nidžović, Vladica Cvetković, Kristina Šarić (2022)

  • Геолошки објекти и појаве као интегрални део природне и културне баштине града Београда

    Рундић Љупко, Кнежевић Слободан, Бањац Ненад, Ганић Мери, Миловановић Драган, Рабреновић Драгоман (2010)

  • Matematička fizika

    Dragoslav Kuzmanović, Aleksandar Sedmak, Dobrica Nikolić, Ivan Obradović, Mihailo Lazarević, Nikola Mladenović (2021)
    matematička fizika

  • Zbirka zadataka iz mehanike tla

    Laslo Čaki (2017)
    mehanika tla

  • Metodološki pristup oceni mogućnosti eksploatacije geotermalnih voda na delu valjevsko-mioničkog basena

    Ana Vranješ, Nebojša Atanacković, Marinko Toljić, Veselin Dragišić, Sava Magazinović (2022)
    hidrogeotermalna energija, potencijalnost, metodologija, valjevsko-mionički basen

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... преобликовања или употребе дела у свом делу, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дела. У односу на све остале лиценце, овом лиценцом се ограничава највећи обим права коришћења дела. 4. Ауторство – некомерцијално ...
    ... Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, без промена, преобликовања или употребе дела у свом делу, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце. Ова лиценца дозвољава комерцијалну употребу дела. 6. Ауторство – делити под истим условима. Дозвољавате ...
    ... dubljim delovima ispitivane bušotine, vrednosti MgO, Cr2O3 i nikla su znatno niže i kreću se između 0.95-6.3% (MgO), 0.02-0.09% (Cr2O3) i <20-293ppm Ni. MnO je u uzorcima iz plićih i srednjih delova ispitivane bušotine blizu granice detekcije (0.04%), dok se sadržaj MnO u dubljim delovima povećava ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... motivaciji i konstantnoj podršci koju su mi pružili tokom celokupnog školovanja. OPŠTI DEO OPSTI DEO 2.OPŠTE KARAKTERISTIKE ISTRAŽNOG PODRUČJA 2.1 Geografski položaj područja Sliv Crnice leži u centralnom delu Srbije ı to između varoši Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena, Kučaja ı Samanjica ...
    ... tvorevina. U okviru antiklinorijuma mogu se izdvojiti dva strukturna sprata. Donji deo izgrađuju kristalasti škriljci, a gornji deo čine ubrane mezozojske naslage, čiji padni uglovi iznose oko 30%, u centralnim delovima ima potpuno horizontalnih slojeva (Stevanović, 1981). Paraćinska Glavica izgrađena ...
    ... Dakle, deo slivne površine u iznosu od 18%, daje oko 22% vode reci Crnici. Ovde napominjemo da nedostaju podaci vrela Crnice, do kojih se nije moglo doći tokom izrade ovog rada. 40 6.1.4. Uslovno bezvodni delovi terena Ovaj tip izdani ima rasprostranjenje na severnom i južnom delu istražnog ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... povezanih karstnih kanala. Dreniranje se vrši isticanjem preko vrela, podzemnim oticajem i delom preko evapotranspiracije. Uslovno “bezvodni” delovi terena Javljaju se na krajnjim severnim delovima istražnog područja. Nalaze se u stenama donjejurske starosti ı sedimentima srednje jure, u peščarima ...
    ... dolazi do zadržavanja vode i pojave jezeraca i lokvi. 42 Najviši planinski delovi karstnih masiva su često izgrađeni od vodonepropusnih stena, pa se deo atmosferskih padavina gubi u procesu evapotranspiracije, dok deo površinski otekne. Površinski tokovi su usmereni zavisno od nagiba terena, tako ...
    ... naučni saradnik, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Datum odbrane: Apstrakt: Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu ...

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... (2006.-2011.), i to: a) ankete dela izvorišta PV b) hidrogeološka karta teritorije RS“ i „Karta ugroženosti PV RS” 6/Fondovska dokumentacija RGF-DHG 7/Karta korišćenja zemljišta-CORINE Land Cover (2006). U cilju racionalizacije razvoja buduće osmatračke mreže, deo TPV integrisan je u grupe TPV ...
    ... podlogama za realizaciju ovako kompleksnog Projekta. Izdvajamo sledeće nedostajuće ili nekompletne podloge: značajan deo aktivnih izvorišta PV za komunalno vodosnabdevanje; značajan deo aktivnih izvorišta za vodosnabdevanje industrijskih postrojenja: prehrambenih, neprehrambenih, za flaširanje voda ...
    ... uz kontinuitet ažuriranja podataka o neposrednim korisnicima PV i razvoja same mreže 2) Postepeno napuštanje dela postojećih (“suvišnih”) pijezometara RHMZ-a za monitoring nivoa i dela pijezometara za monitoring kvaliteta, koji su u nadležnosti AŽS 3)Razradu metodologije proračuna pritiska i ocene ...

  • Основи геофизике А - практикум

    Драгана Ђурић (2018)
    геофизика

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... 1 Paleozoik Najveći deo terena izgrađen je od paleozojskih tvorevina, posebno karbona, a podređeno od mezozojskih i kenozojskih. U Paleozoiku izdvojena su dva glavna litofacijalna i strukturno-tektonska razvića — Drinski i Jadarski paleozoik. Najveći deo centralnog dela lista zauzima tzv. Drinski ...
    ... sadržaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini ...
    ... za veći deo maršrute bila zadovoljavajuća. Topografski gledano, teren Je brdovit ı manjih nadmorskih visina (između 500 ı 700 m) i ispresecan potocima. Ađtf··· FZZ% ć** INMDI J%·»a\ fu{(' | ŽŠW 'š LŠŠ'W Š\“ Ml · | \ Slika ] — Lokacija gde je izvršteno uzorkovanje; gornji deo sliva Kolaričke ...

  • Ostvarivanje dobiti pri uvođenju sistema agregatnih zamena na osnovnoj rudarskoj mehanizaciji površinskih kopova EPS

    Predrag Jovančić, Ignjatović Dragan, Đenadić Stevan (2021)
    Jedan od osnovnih zadataka na površinskim kopovima uglja je ostvarivanje zadovoljavajućeg vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja kontinualnih sistema. Da bi se to postiglo, neophodno je izvršiti izmene u postojećoj strategiji održavanja. Preduslov je uvođenje agregatne zamene vitalnih delova na rudarskim mašinama. Benefiti su višestruki. Očekivani rezultati ovakvog pristupa su: smanjenje zastoja i povećanje vremena rada; direktne materijalne uštede; bolja organizacija rada; racionalizaciju radioničkih i magacinskih kapaciteta; povećanje vrednosti mašina. Da bi se uvela agregatna zamena neophodne su investicije za nabavku ...
    agregatne zamene, održavanje, mehanizacija, Benefit Cost analiza

  • Praktikum iz depozicionih sistema

    Dejan Radivojević (2020)
    sedimentologija

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... tendencijom povećanja debljine u pravcu jugoistoka. U donjem delu dominiraju aleveriti i aleveritni peskovi, dok u gornjem delu prevladavaju različiti alevritsko-glinoviti sedimenti. Šljunkovi su retki i zabeleženi su samo u bušotinama na delovima terena kod Horgoša i Kanjiže. Ovaj litološki sastav, ...
    ... Najzastupljeniji su peskovi, alevriti, alevrit-peskovi i povremeno alevrit-gline. Morfološki, to je najniži deo terena. Na SI delu lista Segedin, nadmorska visina je 82 m, dok na južnom delu, istočno od Nadrljana, iznosi 80 m. Pad reke Tise duž toka od 20 km je svega 2 m, što ukazuje na to da je ...
    ... eksploataciji. Deo vode odlazi i podzemnim oticanjem van granica istražnog područja. 4.2.4. Uslovno bezvodni delovi terena Pored litoloških slojeva u kojima su formirane izdani podzemnih voda, geološki profil uključuje i litološke jedinice koje predstavljaju uslovno "bezvodne" delove terena. Ove ...