Претрага

Упит dcterms_subject_txt:meke stenske mase

280 items

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... bagera učestvuje svega sa 6 do 13% od mase celog bagera. Smanjenje naprezanja povećanjem poprečnih preseka delova konstrukcije dovodi do znatnog povećanja mase celog bagera. U opštem slučaju, procentualno učešće masa pojedinih delova u odnosu na ukupnu masu bagera približno iznosi: • radni ...
    ... povećanje mase celog bagera i to linerano, dok se ne zahteva promena prečnika obrtno-oslonog kruga i donje gradnje, nakon čega je povećanje mase daleko veće. Prevelika dužina strele u odnosu na konkretne uslove radne sredine (broj, moćnost i položaj proslojaka) dovodi do osetnog povećanja mase bagera ...
    ... modeliraju elementima štapa, a ne elementima grede. Mase reduktora (oko 8 t) i radnog točka (oko 20 t) uzete su u obzir kao koncentrisane mase pri dinamičkom proračunu, što se može videti sa slike. Dužina osnovne strele iznosi 34,93 m, a masa 64869,48 kg. 1 2 3 𝑦 110 Savijanje ...

  • Analiza uporednog praćenja temperature površine ohlađenih materijala pri njihovom zagrevanju do ambijentalne temperature

    Stevan Đenadić, Ljubiša Tomić, Vesna Damnjanović, Katarina Nestorović (2021)
    U datom eksperimentalnom radu su termografskim metodama ispitivane termofizičke karakteristike različitih materijala. Za ispitivanja su izabrani mesingani niovčić, ugalj i pelet, jer imaju različita termoizolaciona svojstava i različito stanje površine. Uzorci su najpre hlađeni, a zatim je njihovo zagrevanje na sobnoj temperaturi praćeno termalnom kamerom. U drugom delu eksperimenta, korišćena je impulsna termografija, a zagrevanje površine uzoraka vršeno je svetlosnom pobudom.
    termografija, impulsna termografija, nedestruktivno testiranje materijala, mesing, ugalj, pelet

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... onaj deo zemljine kore u kome se pored konduktivnog prenosa geotermalne toplote kroz stenske mase sa funkcijom hidrogeoloških izolatora vrši konvektivan prenos (u većoj meri) geotermalne toplote kroz stenske mase sa funkcijom hidrogeoloških kolektora ispunjenih hidrogeotermalnim fluidima, koji se ...
    ... jasno se može uočiti da tokom zimskih meseci imaju velike amplitude tokom jednog meseca, što ukazuje na prodor toplih i/ili hladnijih vazdušnih masa tokom zime, što nije slučaj sa letnjim mesecima gde su temperature dosta konstantnije. Tabela 2. Tabelarni prikaz srednjih mesečnih i godišnjih ...

  • Classification of mining waste landfills according to legislation in Serbia

    Dragana Nišić, Uroš Pantelić, Nikoleta Aleksić, Neda Nišić (2021)
    rudarski otpad, jalovina, uredba, deponija, kategorija A, klasifikacija
    ... deponija ne pripada kategoriji A ako je odnos masa manji od 5%, slika 3. Dakle, ponovo se u pomenutim stavovima pominje procena rizika i njen uticaj na proces klasifikacije. Na primer, ako je ukupna masa suve materije opasnog ot- pada 2.000.000 m3, a masa suve materije ukupnog ot- pada 15.000.000 ...
    ... rušenja nasipa, ne zaobilaze se i suve de- ponije od kojih preti opasnost od pojave klizišta jer „…svaka masa otpada u pokretu opasnost po život ljudi, ako se ljudi nalaze unutar dometa mase otpada u pokretu…“ [6]. Tokom klasifikacije indirektno se kao obaveza držaocu otpada nameće procena rizika ...
    ... Granična vrednost se određuje kao odnos masa za suvu materiju za sav rudarski otpad koji je već kate- gorisan kao opasan, i rudarski otpad za koji postoji ve- rovatnoća da će biti u deponiji na kraju eksploatacio- nog veka. Preciznije rečeno, porede se mase opasnog i ukupnog otpada, uz analizu trajnog ...

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори
    ... минута. Табела 4.1.2.2. Карактеристичне температуре и промене масе за све анализиране узорке. Сфен15 Сфен30 Сфен60 Сфен120 Т (ºС) Губитак масе (%) Т (ºС) Губитак масе (%) Т (ºС) Губитак масе (%) Т (ºС) Губитак масе (%) 20 - 135 -1,6 20 – 670 -18,1 20 – 630 -14 ...
    ... - 1400 -0,1 860 - 1400 -0,8 ТГ крива указује на постојање континуалног губитка масe узорка. За механохемиjски активиран сфен15 загревањем од собне температуре до 650 ºС, уочљив је губитак масе од 19 % који је последица издвајања влаге и нечистоћа које је узорак апсорбовао из атмосфере ...
    ... с тим да се губитак масе смањује са порастом времена активације. Код узорка сфен120 тај губитак је најмањи и износи 8,6 %. Следећи значајнији губитак Докторска дисертација Јелена Пантић 65 масе дешава се само у узорку ...

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори
    ... минута. Табела 4.1.2.2. Карактеристичне температуре и промене масе за све анализиране узорке. Сфен15 Сфен30 Сфен60 Сфен120 Т (ºС) Губитак масе (%) Т (ºС) Губитак масе (%) Т (ºС) Губитак масе (%) Т (ºС) Губитак масе (%) 20 - 135 -1,6 20 – 670 -18,1 20 – 630 -14 ...
    ... - 1400 -0,1 860 - 1400 -0,8 ТГ крива указује на постојање континуалног губитка масe узорка. За механохемиjски активиран сфен15 загревањем од собне температуре до 650 ºС, уочљив је губитак масе од 19 % који је последица издвајања влаге и нечистоћа које је узорак апсорбовао из атмосфере ...
    ... с тим да се губитак масе смањује са порастом времена активације. Код узорка сфен120 тај губитак је најмањи и износи 8,6 %. Следећи значајнији губитак Докторска дисертација Јелена Пантић 65 масе дешава се само у узорку ...

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... Napor: 20,6 m Snaga: 1000kW Masa:18886kg 2TFI2DO Recirkulaciona pumpa I stepena B kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 20,6 m Snaga: 1000kW Masa:18886kg 2TF21DO Recirkulaciona pumpa II stepena A kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 22,1 m Snaga: 1075kW Masa:19112kg 2TF22DO Recirkulaciona ...
    ... 22,1 m Snaga: 1075kW Masa:19112kg 2TF31DO Recirkulaciona pumpa III stepena A kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 23,6 m Snaga: 1150kW Masa:19312kg 2TF32DO Recirkulaciona pumpa III stepena B kom.1 Kapacitet 215,1 m3/min Napor: 23,6 m Snaga: 1150kW Masa:19312kg 2TF41DO Recirkulaciona ...
    ... smanjujući njihov vek trajanja. Pepeo se sastoji uglavnom od oksida i drugih materija. Njegova masa i sastav zavise od uslova i načina sagorevanja goriva. Zbog različitih transformacija tokom sagorevanja, masa i sastav pepela nikada nisu identični početnim mineralnim materijama. Nesagoreli deo goriva ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... zapreminske mase Specifične mase ispitivanih proba krečnjaka su određivane na tri uzorka, i podaci prikazani u tabeli 6/12, predstavljaju u stvari srednju vrijednost i zaokruţene su na treću decimalu. Specifična masa, kao vaţno fizičko svojstvo krečnjaka, predstavlja odnos mase čvrste faze ...
    ... arhitektonsko - građevinskog kamena rudnog reona Bjelopavlića Leţište-pojava Eksploatacione rezerve stijenske mase (m3) Rezerve blok mase (m3) Kategorija rezervi Iskorišćenje (%) Blok masa (m3) A B C1 A+B+C1 Klikovače 185 130 524 790 518 580 1 228 500 25,00 307 126 Maljat 376 135 635 321 867 ...
    ... vode Obzirom na iskazane vrijednosti zapreminske mase sa porama i šupljinama kamen iz leţišta i pojava rudnog reona Bjelopavlića moţemo svrstati u grupu teških, sa zapreminskim masom 2,5 - 3,0 g/cm3 (Bilbija, 1984). Vrijednosti zapreminske mase sa porama i šupljinama variraju od 2,580 g/cm3 (leţište ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... басена, a и b - блокови, в – лецка вулканска област и тупалска маса, г – тупалска дислокација, д - туларско-орлански расед и ђ – медевачки расед. Угљокиселе воде Сијаринске бање маркирају дубоки тупалски разлом и обод тупалске вулканске масе. Расед дели две структурне јединице, два блока. Кретања по ...
    ... (Миловановић, 1991, фонд. докум.). Дубље од 68 m стенска маса је практично безводна. У областима паланачког и младеновачког басена терцијарни и квартарни седименти покривају геолошку основу целе области. Протерозојски шкриљаци Српско – македонске масе изграђују геолошку основу Паланачког кисељака, а ...
    ... изграђују терцијарни вулканити са већим масама одложеног бигра. Ужу околину појаве Понеш (Q = 0,03 l/s, t = 13 oC) и Гумниште (Q = 0,05 l/s, t = 11 oC) изграђују палеозојски шкриљци са мермерима и калкшистима, као и мезозојски 77 седименти, а откривене су и масе гранитоида (Протић, 1995). Околину ...

  • Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu

    Nikoleta Aleksić (2021)
    ... metastrukture je sistem masa-u-masi (slika 1). Sastoji se od osnovne mase m1 kojoj je pridodata masa m2 i opruga krutosti k2. Sl.1. Model sistema masa-u-masi Na osnovnu masu deluje spoljašnja pobudna sila F koja izaziva kretanje. Osnovna masa vrši pomeranje u1, a dodata nezavisno kretanje u2 ...
    ... absorber, c) metastruktura sa masa-masi jedinicom Otuda sledi da sistem masa-u-masi deluje kao absorber vibracija osnovne mase na određenoj frekvenciji. Sva mehanička energija biva pretočena na kretanje dodatne mase na opruzi. Teoretska istraživanja su pokazala da oblast frekvencija u kojoj se javlja ...
    ... nazivom “masa–u – elastičnom bezmasnom telu” prikazan je na slici 5. U spoljašnje telo zanemarljive mase i krutosti k1 pridodata je masa m2 sa oprugom krutosti k2. Kretanje spoljašnjeg bezmasnog tela je u1, a pridodate mase je u2. Sila pobude deluje na spoljašnje telo. Karakteristike dodate mase i opruge ...

  • Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj

    Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)
    ... funk- cije stenskih masa (parametar M 5 ) je parametar koji je uveden da bi se potencirao odnos promene hidrogeološ- kih funkcija stenskih masa i njihovog uticaja na proces kliženja. Usvojeno je da su zone u blizini granica prome- ne hidrogeoloških funkcija stenskih masa, više podložne na kliženje ...
    ... parametara: litološki sastav, nagib terena, visina reljefa, orijentacija padina, udaljenost od granica promene hidro- geološke funkcije stenskih masa, udaljenost od lokalnih vodotoka, namena i korišćenje zemljišta i erodibilnost tla. Izdvajanje klasa za svaki parametar je statistički određeno na ...
    ... Visina reljefa (m.n.v) (M4) 1 2 3 4 5 145 – 275 275 – 370 370 – 450 450 – 600 > 600 Udaljenost od granica promene hidrogeološke funkcije stenskih masa (m) (M5) 1 2 3 4 5 0 – 150 150 – 370 370 – 730 730 – 1300 > 1300 Korišćenje zemljišta (M6) 1 2 3 4 Livade, mešovite šume, prelaz između šumovitog ...

  • P-T analiza uglja RB Kolubara

    Rada Vitomir (2024)
    Rudarski basen Kolubara predstavlja jedno od najvažnijih ležišta lignita u Republici Srbiji i ključni je faktor u snabdevanju zemlje energijom. Kvalitet uglja iz ovog basena direktno utiče na efikasnost termoelektrana i zadovoljenje energetskih potreba. U ovom radu, opisan je značaj tehničke i elementarne analiza uglja kako bi se utvrdili fizičko-hemijski parametri uglja iz Rudarskog basena Kolubara. U drugom delu rada dat je opis P-T analize uglja i njen značaj za ocenu mogućnosti čišćenja uglja. Takođe, dati su i rezultati ...
    Rudarski basen Kolubara, pliva tona analiza, lignit, kvalitet uglja, energetska efikasnost
    ... gustine minerala i teške tečnosti H – viskozitet tečnosti Sila koja deluje pri razdvajanju zrna u teškoj tečnosti F= m*g, gde Je m -masa i g- ubrzanje sile teže. Time masa zrna određena specifičnom težinom i prečnikom zrna, pa je kod krupnijih zrna brzina taloženja veća, a kod sitnijih veoma mala. Zbog ...
    ... krupnoćom klasa i udelom frakcija koje dobijamo raslojavanjem. Nadalje minimalna masa uzorka mora biti (da bi bila reprezentativna za klasu) proporcionalna prečniku najkrupnijih komada u klasi: Qmin = dnmax kg Qmin - min. masa uzorka za datu klasu, dimax - prečnik najkrupnijih komada u klasi. Potrebno ...
    ... Elementarna i tehnička analiza uglja Elementarna i tehnička analiza uglja. Rovni ugalj koji se dobija otkopavanjem iz ležišta sastoji se iz organske mase gorućeg dela i neorganskih materija (balasta), vlage ı mineralnih primesa. Određivanje svojstava i hemijskog sastava uglja ukazuje na njegove energetske ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... kojoj je IVZ obdukovana na istok preko Srpsko-makedonske mase. Nasuprot tome, na Osnovnim geološkim kartama SFRJ delovi kontakata IVZ sa Srpsko- makedonskom masom kartirani su i interpretirani kao kontakti navlačenja Srpsko- makedonske mase preko IVZ. Na jugu se IVZ nastavlja kao Peonias zona, koja ...
    ... zona stapa sa Srpsko-makedonskom masom. 2D modeli na istraživanom području ukazuju da ofioliti Istočne vardarske zone generalno padaju prema istoku- jugoistoku. Pseudo 3D modeli ukazuju na to da se deo ofiolita Istočne vardarske zone nalazi ispod Srpsko-makedonske mase, kao i da je u plićim delovima ...
    ... tonu prema istoku ispod Srpsko- makedonske mase, dok su Schmid et al. (2008) ukazali da su ofioliti navučeni na zapad na Paikon jedinicu. Robertson et al. (2013) predlažu gledište po kojem je IVZ bila navučena prema istoku, preko Srpsko-makedonske mase, a zatim, u kasnojurskom periodu, ponovo navučena ...

  • Metode hidrogeoloških istraživanja

    Zoran Stevanović, Saša Milanović (2017)
    hidrogeološka istraživanja

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... koeficijent iskorišćenja bušotine (0,9). 44 U cilju dobijanja predviđenog oblika poprečnog preseka prostorije, kao i izbijanja preostale količine stenske mase koriste se konturne misnke bušotine. Pomenute minske bušotine obično se buše 150+200 mm od projektovane ivice prostorije, dok kod nešto slabijih ...
    ... -2n·C,·cosm +1)·0 gde su: n=2 za zasvođeni profil ii G, = —— 1 m +MbM p - pritisak višeležećih masa p= y· H,kN/m? H – dubina prostorije od površine terena, y – zapreminska masa. 25 Slika 3.2.3. Šema za proračun naprezanja po konturi prostorije Tabela 3.2.7. Naprezanja po konturi ...
    ... Pritisgk Koef. a Tangencijah}a naarez··anja Čvrstoća Koef. stene | presek | Dubina gornjih | zasvođeni po konturi przostorlje na pritisak | čvrstoće masa profil (kN/m?) F[m?] Him] | p[kN/m?] n CI 09 459 90 | op (kN/m?) f I 23,90 540 12.960 2 0,065 | 33.680 | 21.215 | 25.056 80.000 8 II 24,17 540 ...

  • Utvrđivanje parametara mokrog mlevenja fosfata u kompaniji „Elixir“ Prahovo

    Predrag Lazić, Đurica Nikšić (2023)
    Kompanija „Elixir“ Prahovo u svom proizvodnom procesu koristi suvo mlevenje fosfata za svoju proizvodnju. Međutim, zbog povećane vlage u fosfatu koji stiže iz uvoza razmišlja se o mogućnosti mokrog mlevenja. Vlaga ulaznog fosfata varira od barže do barže, i kreće se u granicama 7-10% H2O što je visoko za proces suvog mlevenja. Za sagledavanje mogućnosti mokrog mlevenja fosfata urađena su određena laboratorijska ispitivanja na Katedri za pripremu mineralnih sirovina Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu koja su prikazana u ovom radu. Tokom ...
    mokro mlevenje, fosfat, brzina taloženja, Bondov radni indeks

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... Jednostavna oprema (instrumenti): sušnica, slog sita (Slika 3) i vaga za merenje mase izdvojenih frakcija. Za granulometrijska ispitivanja uzorci su na isti način pripremani. Iz homogenizovanih uzoraka su uzete probe sa masom od 25 g (Slika 3). Probe su potopljene u destilovanu vodu. Nakon stajanja ...
    ... 003 mm 0.125 mm, 0.25 mm, 0.5 mm ı ! mm. Materijal koji je ostao na sitima, merimo i preračunavamo. Na osnovu poznate prvobitne mase proba izračunavamo procente masa, a njihovim sabiranjem ı kumulativni procenat. Na frakciji većoj manjoj od 0.063 mm rađena je pipet metoda. Kako je nakon mokrog ...
    ... . Drugi po zastupljenosti su odlomci stena. Oni čine 9.57% mase ove peskovite frakcije Odlomci stena odgovaraju polikristalnim zrnima kvarca sa ili bez feldspata., zatim odlomcima rožnaca, dok manji deo čine i odlomci osnovne mase vulkanita. Svi imaju dobar stepen zaobljenosti. Feldspati su ...

  • Osnovi petrologije

    Nada Vasković, Bojan Kostić (2022)
    petrologija

  • Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada

    Mariја Bošković (2024)
    Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...
    prašina, elektrolučna peć, cink, teški metali, reciklaža
    ... u tabeli 1) i po zapremini ubrizganog gasa (MG u tabeli 1) [7] : 44 Tabela 1. Masa kapljica filma u funkciji veličine početnog mehurića. [7] MB dB i MG :.; (masa kapljica za (veličina jedan prasak (masa kapljica za 1 mž injektovanog gasa) mehurića) J pras j PJ J b as mehurića) 4 mm ...
    ... Raspodela veličina filmskih kapi proizvedenih pucanjem mehurića [7]. Masa prikupljenih čestica određena Je vaganjem staklenih filtera pre i posle svakog eksperimenta. Razlika između rezultata eksperimenata sa i bez mehurića ukazuje na masu prikupljenih kapljica sloja. Rezultati su prikazani u tabeli 1; ...
    ... otkrivena. Preciznije, količina kapljica sloja bila je toliko mala da nije mogla biti detektovana, jer je razlika u masi između uzoraka sa i bez mehurića bila ispod osetljivosti vage (10* g). Masa kapljica sloja po 1 mž ubrizganog gasa takođe se povećava sa veličinom mehurića dok je ova veličina manja od ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... 17892-5 i | 15 kom. Određivanje zapreminske mase tla sa cilindrom poznate zapremine prema' SRPS U.B1.013 . 15 kom. Određivanje zapreminske mase tla bez pora prema SRPS U.B1.014 15 kom. Određivanje odnosa vlažnosti i maksimalne suve zapreminske mase – | „ 4kom Proktorov opitipnema SRES.EN 13286"2 ...
    ... Granulometrijski sastav Drobina = 0.00 % Šljunak = 0.00 – 37.00% Pesak = 2.00 – 10.00% Prašina = 76.00 – 85.00% Glina = 7.0 – 22.00% Zapreminska masa u prirodnom stanju y =17.00 —18.00 kN/mš Granica tečenja LL = 27.00 – 40.00% Granica plastičnosti PL = 20.00 – 23.00% Indeks plastičnosti Ip = ...
    ... Granulometrijski sastav Drobina = 0.00 % Šljunak = 0.00 % Pesak = 1.00 —5.00% Prašina =81.00 – 83.00% Glina =12.0 —17.00% Zapreminska masa u prirodnom stanju y = 18.00 – 19.00 kN/m3 Granica tečenja LL =30.00 – 42.00% Granica plastičnosti PL =18.10 – 23.041% Indeks plastičnosti Ip ...