Претрага
134 items
-
Методологија интегралне анализе сценарија енергетског развоја
Александар Маџаревић (2019)енергетска безбедност, сценарио развоја, фази логика, сигурност снабдевања, доступност, расположивост, природни гас... је специфичност сваке посебне студије случаја. Као студија случаја, кроз рад је анализирана енергетска безбедност сектора природног гаса Републике Србије. Српска енергетска политика је у последњих 25 година константно промовисала природни гас као еколошки прихватљив, технички доступнији и економски ...
... МЕТОДОЛОГИЈЕ НА СТУДИЈИ СЛУЧАЈА – ЕВАЛУАЦИЈА СЦЕНАРИЈА РАЗВОЈА ГАСНОГ СЕКТОРА РEПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 6 ПРИМЕНА МЕТОДОЛОГИЈЕ НА СТУДИЈИ СЛУЧАЈА – ЕВАЛУАЦИЈА СЦЕНАРИЈА РАЗВОЈА ГАСНОГ СЕКТОРА РEПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 6.1 Република Србија и природни гас Природни гас је једино фосилно гориво за које се очекује ...
... ЕНЕРГЕТСКОГ РАЗВОЈА .......66 6 ПРИМЕНА МЕТОДОЛОГИЈЕ НА СТУДИЈИ СЛУЧАЈА – ЕВАЛУАЦИЈА СЦЕНАРИЈА РАЗВОЈА ГАСНОГ СЕКТОРА РEПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ..................................87 6.1 Република Србија и природни гас .........................................................................87 Преглед тренутног ...Александар Маџаревић. Методологија интегралне анализе сценарија енергетског развоја, Рударско-геолошки факултет, 2019
-
Osnovi hidrogeologije
Petar Dokmanović (2021)... (1994): Hidraulika podzemnih voda, Slavija-pres, Novi Sad. 71. Radovanović, S. (1897): Podzemne vode (izdani, izvori, bunari, terme i mineralne vode), Srpska književna zadruga knj. 42, Beograd. 72. Raghunath MH (2006): Hydrology: Principles-Analysis-Design, sec edition, New Age Intern. Publishers, New ...Petar Dokmanović. Osnovi hidrogeologije, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije
Branko R. Miladinović (2016-04-27)Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina... Rudarstvo i zaštita životne sredine, RGF, Beograd. 37. Lazić P., Deušić S., 2011: Tretman mulja iz Pernaby postrojenja u RiTE „Ugljevik“ – Republika Srpska, Podzemna eksploatacija 18, izdanje Rudarsko-geološkog fakulteta, Beograd. 38. Maksimović B., 1955: Prilog poznavanju stratigrafije i tektonike ...
... privredom, nema značajniji uticaj na globalne klimatske promene sa kojim je svet suočen. Značajan podatak je svakako i to da trenutno ni 309 jedna srpska termoelektrana na ugalj, nije na listi od 20 najprljavijih u Evropi (Groll i dr. 2015), slika 224. Slika 224 . Lokacije termoeletrana na ...
... 1939. godine i iznosila je 1.634.242 t (Simić 1958). Nakon Drugog svetskog rata, proizvodnja uglja u Srbiji (nezavisno od ostalih federalnih republika tadašnje Jugoslavije), rasla je i dalje, a 1955. godine je iznosila 3.523.298 t (Simić 1958). Nakon "naftnog šoka" 1975. godine (kako je još ...Branko R. Miladinović. "Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-04-27)
-
Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva
Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode... statistical methods for classification of water chemistry data. Hydrogeology Journal 10, pp. 455-474 36. Đurović P. (1998) Speleološki atlas Srbije, Srpska akademija nauka i umetnosti, Geografski institut "Jovan Cvijić", Zavod za zaštitu prirode Srbije, Geografski fakultet i Biološki fakultet Univerziteta ...
... Doktorska disertacija, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd 118. Žujović J. (1931) Snabdevanje sela vodom. Izvori i bunari. Srpska kraljevska akademija. Poučna biblioteka 5, Beograd, 1-119 Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija BIOGRAFIJA AUTORA Ljiljana ...Ljiljana M. Vasić. "Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2017-07-14)
-
Nelinearno dinamičko modelovanje potresa izazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija
Srđan D. Kostić (2013-11-04)U ovoj disertaciji, cilj istraživanja bio je određivanje dinamičkih svojstava potresaizazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija.Analiza potresa izvedena je sa dva aspekta – u prvom delu istraživanja izučavane suvremenske serije oscilovanja tla za vreme potresa, a u drugom delu vršena je analizastabilnosti fenomenološkog Baridž-Knopof modela bloka sa oprugom. Vremenske serijeoscilovanja tla proučavane su primenom postupka analize surogat podataka, kao ikorišćenjem metoda analize nelinearnih vremenskih serija (primena teoreme orazvijanju skalarne vremenske serije). Analiza vremenskih serija izvedena je ...potres, naponsko stanje, podzemne prostorije, bifurkacije, vremenskaserija, deterministički haos, stohastičnost, perturbacije, vremensko kašnjenje, jačina trenja... Оsnоvnе inžеnjеrskоgеоlоškе kаrtе, Knjiga sažetaka III nаučnо-stručnоg skupа sа mеđunаrоdnim učеšćеm ,,Studеnti u susrеt nаuci'', Bаnjа Lukа, Rеpublikа Srpskа; str. 62-63, 2010 (ISBN 978-99938-806-6-0) Kategorija M52: 1. Jevremović, D., Sunarić, D., Kostić, S.: Zagaćivanje reka u Srbiji kliženjem ...Srđan D. Kostić. "Nelinearno dinamičko modelovanje potresa izazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-04)
-
Nelinearno dinamičko modelovanje potresa izazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija
Srđan D. Kostić (2013-11-04)U ovoj disertaciji, cilj istraživanja bio je određivanje dinamičkih svojstava potresaizazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija.Analiza potresa izvedena je sa dva aspekta – u prvom delu istraživanja izučavane suvremenske serije oscilovanja tla za vreme potresa, a u drugom delu vršena je analizastabilnosti fenomenološkog Baridž-Knopof modela bloka sa oprugom. Vremenske serijeoscilovanja tla proučavane su primenom postupka analize surogat podataka, kao ikorišćenjem metoda analize nelinearnih vremenskih serija (primena teoreme orazvijanju skalarne vremenske serije). Analiza vremenskih serija izvedena je ...potres, naponsko stanje, podzemne prostorije, bifurkacije, vremenskaserija, deterministički haos, stohastičnost, perturbacije, vremensko kašnjenje, jačina trenja... Оsnоvnе inžеnjеrskоgеоlоškе kаrtе, Knjiga sažetaka III nаučnо-stručnоg skupа sа mеđunаrоdnim učеšćеm ,,Studеnti u susrеt nаuci'', Bаnjа Lukа, Rеpublikа Srpskа; str. 62-63, 2010 (ISBN 978-99938-806-6-0) Kategorija M52: 1. Jevremović, D., Sunarić, D., Kostić, S.: Zagaćivanje reka u Srbiji kliženjem ...Srđan D. Kostić. "Nelinearno dinamičko modelovanje potresa izazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-04)
-
Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone
Violeta M. Gajić (2014-09-04)Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...... the International Symposium on „Geology and Metallogeny of the Dinarides and the Vardar Zone“. Academy of Science and Arts of the Republic of Srpska, Collect. Monogr., Dep. Nat., Math., Tech. Sci. I, Banja Luka/Serbian Sarajevo, 131-135. Karamata S. 2006: The geological development of the Balkan ...Violeta M. Gajić. Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2014-09-04
-
Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa
Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza... XLII, Annales Géologiques de la Péninsule Balkanique, Tome XLII, p. 527-538, Beograd. Urošević S., Plemeniti minerali i drago kamenje, Poučnik II, Srpska književna zadruga, Grafički institut Narodna misao a.d., Beograd, 1925, 232 s. Vukanović M., Osnovna geološka karta SFR Jugoslavije sa tumačem, ...
... međunarodna izložba i savetovanje Kamen 2004, str. 105-112, Aranđelovac, 2004. Marković J., 1972: Geografske oblasti Socijalističke Federalne Republike Jugoslavije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srbije, Beograd, 897 s. Matlins A., Bonanno A.C., Gem Identification Made Easy, 3rd. ed., GemStone ...Zoran Ž. Miladinović. "Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-12-11)
-
Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima
Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje... uglja rudarsko-energetskog kompleksa čine podaci energetskog bilansa Republike Srbije, vrednost godišnje eksploatacije uglja površinskih kopova Republike Srbije (lignita), izveštaj o proizvodnji električne energije u Republici Srbiji, podaci o instalisanoj snazi blokova termoelektrane rudarsko- ...
... kompleksa, podaci iz izveštaja o emisijama zagađujućih materija vazdušne sredine energetskog sektora Republike Srbije, bruto društveni proizvod Republike Srbije i broj stanovnika Republike Srbije. Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko‐energetskim kompleksima ...
... ompleksima 140 Republike Srbije. Vrednosti emisija dominantnih zagađujućih materija vazdušne sredine su dostupne u Izveštajima o stanju životne sredine, Energetskom bilansu Republike Srbije, Izveštajima o kvalitetu vazduha i Statističkim godišnjacima Republike Srbije. Na osnovu izveštaja ...Jelena R. Malenović - Nikolić. "Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-07-12)
-
Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности
Brankica Majkić (2013-09-27)Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине... становништва у Републици Србији врши се највећим делом експлоатацијом подземних вода (oкo 75%). Процењене количине подземних вода у алувијалним срединама износе 43,79 m 3 /s, што износи 65,23% укупно процењених природних резерви. На основу података из Водопривредне основе Републике Србије, просечно ...
... од климатског режима и режима протицаја речних токова. Водоснабдевање становништва у Републици Србији врши се највећим делом експлоатацијом подземних вода. На основу податка Водопривредне основе Републике Србије (2001) укупно захватање подземних вода на територији државе износи око 23 m 3 /s ...
... and M. Jakovljević (2002): Geochemistry of iron in soils of Vojvodina, Šumadija and Norhern Pomoravlje, Proceedings for Natural Sciences, Matica Srpska, Novi Sad, No. 103, 17—28, 2002 Бранкица Мајкић докторска дисертација 288 ...Brankica Majkić. "Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-09-27)
-
Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)
Darko M. Božović (2016-09-28)Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.... geološka istraţivanja Socijalističke Republike Crne Gore, 43 str., Titograd. Dragović, D., 1964: Ukrasni kamen Bjelopavlića, II dio. Rezultati istraţnih radova i proračun rezervi ukrasnog kamena lokalnosti Suk. FSD Zavoda za geološka istraţivanja Socijalističke Republike Crne Gore, 18 str., Titograd ...
... kongres geologa jugoslavije, knj. I, 549-565 str., Budva. Kober, L., 1952: Laitlinien der Tektonik jugoslawiens. Glavne tektonske crte Jugoslavije. Srpska akademija nauka, Beograd, posebna izdanja, knj. CLXXXIX, 81 str., Beograd. Kossmat, F., 1924: Bemerkungen zur Entwicklung des Dinaridenproblems ...
... Geološki glasnik, knj. VI, 105-132 str., Podgorica. Dragović, D., 1982: Proračun rezervi bijelog ukrasnog kamena Vinići. Geološki zavod narodne Republike Crne Gore, 75 str., Titograd. Dragović, D., 1987: Projekat detaljnih geoloških istraţivanja arhitektonsko - građevinskog (ukrasnog) kamena leţišta ...Darko M. Božović. "Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-28)
-
Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije
Vladimir Šaraba (2021)Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik... 4961 Šaraba, V., Popović, S., & Kljajić, Ž. (2017b). Razvoj fototrofnih mikroorganizama u biofilmu na mestima isticanja karstnih termalnih voda Mačve. Srpska nauka danas, 2 (1), 86-103. ISSN: 2466-4189 Šaraba, V., & Popović, S. (2018). Carbonate biomineralization at the points of emergence of selected ...
... Koliformne bakterije 40 SAD, Monatana E. coli 16-24 Kanada, provincija Ontario: individualni bunari Fekalne streptokoke 12-24 E. coli 60 Republika Moldavija, Balatina i Karpini Fekalne streptokoke 50 Termotolerantni koliformi i fekalne streptokoke 10-40 Finska: bunari u ruralnim područjima ...
... Balkema Publishers. Babić, O. (2018). Karakterizacija zemljišnih cijanobakterijskih sojeva izolovanih iz šumskih ekosistema planinskih područja Republike Srbije. Doktorska disertacija. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju. Babović, M ...Vladimir Šaraba. Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije, Beograd : [V. Šaraba], 2021
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... dnevne koncentracije Zn upoređene su sa regulativom Srbije i Evrope. Dobijeni dnevni unosi Zn su ispod propisanih dnevnih unosa koju je propisala Srpska (400 µg/m2dan) odnosno Evropska regulative (30 mg/dan) a odnosi se na sve lokalitete oba ispitivana perioda. Iznete koncentracije Zn ne utiču na ...
... , pa i širem nivou. Za merenje aerozagađenja neophodno je osmisliti odgovarajuću koncepciju, kroz monitoring, usaglašen sa važećim propisima Republike Srbije na urbanim i seoskim područjima opština Ub i Lazarevac. Na početku je neophodno usvojiti određeni sistem rada i polako vršiti istraživanja ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... dnevne koncentracije Zn upoređene su sa regulativom Srbije i Evrope. Dobijeni dnevni unosi Zn su ispod propisanih dnevnih unosa koju je propisala Srpska (400 µg/m2dan) odnosno Evropska regulative (30 mg/dan) a odnosi se na sve lokalitete oba ispitivana perioda. Iznete koncentracije Zn ne utiču na ...
... , pa i širem nivou. Za merenje aerozagađenja neophodno je osmisliti odgovarajuću koncepciju, kroz monitoring, usaglašen sa važećim propisima Republike Srbije na urbanim i seoskim područjima opština Ub i Lazarevac. Na početku je neophodno usvojiti određeni sistem rada i polako vršiti istraživanja ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)