Претрага

Упит dcterms_subject_txt:спелеолошки објекат

261 items

  • Modern self-propelled surface drill rigs for drilling small diameter holes in mining and construction operations

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak (2021)
    Приликом одређених рударских или грађевинских радова потребно је извршити минирање применом бушотина малог пречника. Раније, бушење бушотина малих пречника се изводило углавном ручним бушилицама или лаким лафетним бушилицама нa одређеним нoсачима. Проблеми у овим случајевима били су капацитет бушења, бушење већих дужина бушотина и посебно безбедност оператера на неприступачним теренима, где је његово присуство било неопходно. Данас постоје модерне самоходне бушилице за бушење минских бушотина малог пречника, које су у потпуности даљински управљане. Радио даљинска контрола омогућава да се ...
    Бушилице,бушотине малог пречника, бушење, минирање,изградња,минирање негабарита, радио даљинска контрола

  • Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje

    Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković (2022)
    Jedna od najznačajnijih i najposećenijih banja u Srbiji je Vrnjačka Banja koja je poznata po bogatstvu i dugoj istoriji korišćenja mineralnih voda. Obimna hidrogeološka istraživanja izvedena proteklih nekoliko decenija ukazala su na ograničenost rezervi mineralnih voda u uslovima dosta složene hidrogeološke građe područja pojavljivanja. Poslednjih godina eksploatacija ovog dragocenog resursa zadobija novu dimenziju, naročito nakon privatizacije pojedinih hotelskih kompleksa kada se povećavaju potrebe za mineralnim vodama i od kada počinje izrada novih vodozahvata što dovodi u pitanje održivu eksploataciju ...
    mineralne vode, izvorišta mineralnih voda, održivo korišćenje mineralnih voda, monitoring mineralnih voda, Vrnjačka Banja

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... деградираних површина, представља заузимање великих површина површинским копом, спољашњим одлагалиштем, пратећим објектима, објектима припреме минералних сировина, инфраструктурних објеката, путевима и друго. У погледу локације одлагалишта предвиђено је да постоје две основне врсте одлагалишта и ...
    ... директно утиче на опште климатске услове у области извођења експлоатационих радова и у широј зони; • објекти: оштећење објеката, измене у инфраструктури пресецањем инфраструктурних објеката, промена режима у саобраћају, водоснабдевању итд; Бојан Димитријевић, докторска дисертација: ОПТИМИЗАЦИЈА ...
    ... загађивање атмосфере у зони и околини површинског копа. Скраћење века објеката и опреме. Пораст обољења живих организама. Ресурси земље Извођење рударских радова. Формирање одлагалишта и изградња комуникација и објеката. Деградација земљине површине и формирање техногеног рељефа. Смањење ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi e (1998), Pravilnik o na inu odre ivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za pi e (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku i stonu vodu ...
    ... voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi¢e (1998), Pravilnik o na¢inu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne zastite objekata za snabdevanje vodom za pice (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu 1 drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku i stonu vodu (2005) ...
    ... podzemnih voda na podzemne vodne i hidrogeotermalne resurse. Tako e, ovim zakonom je geolozima prakti no onemogu eno projektovanje hidrogeoloških objekata kakvi su bunar i pijezometri, za ije se projektovanje u Republici jedino osposobljavaju studenti hidrogeologije na Rudarsko- geološkom fakultetu ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... nevidljive (Spajić i dr., 1984). Bojenje u crveno se vrši korišćenjem feronitrata, pri čemu objekat ostaje u rastvoru od 6 do 28 dana, u zavisnosti od debljine zida (3-10 mm). Nakon vađenja iz rastvora, objekat se zagreva do crvenog usijanja, a zatim se postepeno hladi. Ovim procesom se dobija in ...
    ... formiranog tokom zagrevanja i oksidacije feronitrata (Spajić i dr., 1984). Bojenje u zeleno se vrši potapanjem objekta u 50% rastvor hromne kiseline na 8-14 dana. Nakon toga, objekat se stavlja u zagrejanu teglu i tretira amonijum karbonatom tokom 14 dana. Na kraju, sledi jJače zagrevanje, što ...
    ... potapa u koncentrovanu sumpornu kiselinu koja se kuva 15-20 minuta radi jače redukcije, čime se šećer pretvara u crni ugljeni prah. Nakon vađenja, objekat se mora pažljivo oprati vodom, a zatim se dodaje crna boja, pri čemu se tamnija nijansa koristi za porozniji materijal, a slabija za manje porozan ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... obliku, pri čemu se Javljaju ozbiljne konsekvence i smetnje u okolini. /[13.] U Republici Srbiji izdvojena su dva objekta koja mogu značajno da utiču na životnu sredinu i ljude. Prvi objekat je termoelektrana „Nikola Tesla“ kod Obrenovca. Kao izvori 11 zagađenja posmatraju se dimnjaci sa emisijom ...
    ... emisijom otpadnih gasova (tačkasti izvori) ı otpadne deponije pepela (pepelišta) kao površinski izvori. Drugi objekat je Institut za nuklearne nauke „Vinča“ (JP „Nuklearni objekti Srbije“) gde se osim koncentracije u vazduhu posmatra ı ukupna doza koju bi primio hipotetički stanovnik u okolini nuklearnog ...
    ... podrazumevaju se prirodne i radom stvorene vrednosti u kojima čovek živi ı u kome su smeštena naselja, dobra u opštoj upotrebi, industrijski i drugi objekti. Da bi se održao život potrebna je dovoljna količina resursa (vode, vazduha, hrane), takođe zaštita od nepovoljnih klimatskih promena i energetskih ...

  • The Content of Toxic Metals in Agricultural Produce near a Coal Mine: Case Study KCB in Lazarevac, Serbia

    Ana Koprivica, Čedomir Beljić, Boris Vakanjac, Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2018)
    Праћење и анализа концентрација токсичних метала (олово и кадмијум) у земљишту и усевима указују на то да пољопривредно земљиште у Србији углавном није загађено, а квалитет земљишта је природно добар. Због тога су таква земљишта погодна за органску пољопривреду. Сви уочени случајеви контаминације токсичним металима су само локалне природе, а резултат су ђубрива и пестицида, комуналног отпада, издувних гасова, оближњих производних објеката, топионица, рудника, јаловишта итд. Локације овог типа морају бити редовно прати и процењује статус земљишта и усева. ...
    токсични метали, олово, кадмијум, земљиште, усеви, одрживи развој

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... parametara tla predstavljaju ključne informacije za razumevanje ponašanja tla u različitim inženjerskim situacijama, kao što su izgradnja građevinskih objekata, planiranje puteva ili analiza stabilnosti nagiba. Kroz detaljno ispitivanje tla, inženjeri identifikuju osnovne parametre kao što su čvrstoća ...
    ... Hidrozavod DTD, Novi Sad. Hidrozavod DTD (2021): Elaborat inženjerskogeoloških ı geotehničkih uslova izgradnje glavne trase, petlji, pratećih objekata i devijacija, Projekat za građevinsku dozvolu – PGD državnog puta IB reda br. 21: Novi Sad – Ruma, Hidrozavod DTD, Novi Sad. Hidrozavod DTD ...
    ... KARAKTERISTIKA TLA 01-405 JABOPATOPMJA 3A MC{MTMBAHbE ISO/IEC 17025 LOKACIJA: državni put IB21, Novi Sad-Ruma, deonica 2 BROJ IZVEŠTAJA: 384/21 OBJEKAT: Trasa Granulometrijski sastav SSltanje konsistencije Proktor CBR Parametri čvrstoće Koeficijent filracije Zapreminska masa Pr ir od na v la ...

  • Razvoj ARCGIS geobaze površinskog kopa korišćenjem UML CASE alata

    Aleksandra Tomašević, Ljiljana Kolonja, Ivan Obradović, Ranka Stanković, Olivera Kitanović (2012)
    ... , namely, as much as needed to make its structure clear and understandable. In this paper we will present three class diagrams: IstrazniProstor, Objekti and Tehnologija. 4 Figure 2 depicts the class diagram IstrazniProstor, which models the exploration works (boreholes and observed lithology ...
    ... eDouble Analiza -Analiza0..* -Busotina 0..1 Figure 3. Binary association between Busotina and Analiza classes 5 Class diagram Objekti (Figure 4) models natural and infrastructural objects within the exploitation area. Having in mind that these objects are often displaced with the ...
    ... -Vlasnik : esriFieldTypeString -GodIzgradnjre : esriFieldTypeString JavniObjekti {GeometryType = EsriGeometryPolygon} Figure 4. Class diagram Objekti Class diagram Tehnologija (Figure 5) models the development phases of the technological process on an open pit (monitors how the works on levels ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... “VRANJSKA BANJA” I TERENU NA KOME JE PLANIRANA ly aaaaaaeaaaaaeaaaaaeaaaaaeaaaaaaaaaa as a eaaaea a e aeaaaeaeaaaeBeeeevbeb. 20 5.1. OPŠTI PODACI O OBJEKTU alg itiatiiiaikai 20 5.2. VRSTA I OBIM ISTRAŽNIH RADOVA..aaaa a dddaidiiaanna 22 5.2.1. Analiza postojeće dokumentacije ...........aaaaaaaaan ...
    ... USLOVA IZGRADNJE NASIPA UPOTREBOM GEOSINTETIKA” Predmet istraživanja su geotehnička istraživanja terena koja su izvršena radi gradnje predmetnog objekta. Izvršena Je detaljna analiza rezultata terenskih istraživanja i laboratorijskih ispitivanja. Jedan od najvažnijih terenskih istražnih radova Je ...
    ... primjenjivani uglavnom u zemljanim građevinama, odnosno u saobraćajnicama, podzemnim građevinama, dok se danas koriste ı u zgradarstvu, mostogradnji, objektima zaštite okoline, kao i u poljoprivredi. Geosintetici su prvi put značajnije upotrebljeni u građevinarstvu u Holandiji kada su katastrofalne poplave ...

  • Дефинисање параметра песковитог тла за потребе прорачуна слегања плиткох темеља преко CPTm и CPTu опита

    Александар Јаковљевић (2024)
    Дефинисање меродавних геотехничких параметара тла за потребе прорачуна слегања.(a и носивости)темељног тла један је од главних задатака инжењера геотехнике.Од поузданости ових параметара и последично резултата прорачуна слегања и носивости, директно зависи који ће се тип, врста и димензије темеља као и начин фундирања истог примењивати.Да би се поуздано дефинисали неопходни геотехнички параметри а потом и извели потребни прорачуни слегања, потребно је на првом месту познавање деформабилних карактеристика тла.Подаци о збијености тла могу се добити или лабораторијским испитивањима на претходно ...
    CPT, песак, слегање, параметри, корелације
    ... LEGENDA: s OBJEKTI: STAMBENI OBJEKAT SA POSLOVANJEM U PRIZEMLJU SPRATNOSTI Po1+Po2+Pr+6 - LAMELA A STAMBENI OBJEKAT SA POSLOVANJEM U PRIZEMLJU SPRATNOSTI Po1+Po2+Pr+6 - LAMELA B STAMBENI OBJEKAT SA POSLOVANJEM U PRIZEMLJU SPRATNOSTI Po1+Po2+Pr+6 - LAMELA C STAMBENI OBJEKAT SA POSLOVANJEM ...
    ... SPRATNOSTI Po1+Po2+Pr+M+8 - LAMELA D DEO OBJEKTA LAMELE D SA POSLOVANJEM U PRIZEMLJU | NA MEZANINU SPRATNOSTI Po1+Po2+Pr i Po1+Po2+Pr+M 7862 7842 7843 78.08 78,03 - z | 7816 Ymua Apah Jahoua __= 7844 — 7g5| -7649 7839 78I . 8.06 78.60 7790 78.00 POSLOVNI OBJEKAT SPRATNOSTI Po1+Po2+Pr+M - LAMELA E ...
    ... E 78.03 77.98 77391 STAMBENI OBJEKAT SA POSLOVANJEM U PRIZEMLJU | NA MEZANINU SPRATNOSTI Po1+Po2+Pr+M+8 - LAMELA F DEO OBJEKTA LAMELE F SA POSLOVANJEM U PRIZEMLJU | NA MEZANINU SPRATNOSTI Po1+Po2+Pr i Po1+Po2+Pr+M OJA 4192/1 rN J J J ) ) |} — | | | 78410 7816 7815 7806 4193/2 ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... pružaju konstruktivnu podršku, osiguravajući stabilnost rudničkih objekata i 10 infrastrukture tokom eksploatacionih aktivnosti, čime se omogućava efikasno upravljanje resursima ležišta ı očuvanje funkcionalnosti postojećih objekata. Slika 4 Podužni profil B-B' rudnog tela 11 3. OTVARANJE ...
    ... moguće poremećaje u tokovima površinskih ı podzemnih voda, kao i rizik od gubitka i osiromašenja rude. Kako bi se minimizirao uticaj na površinske objekte i rudničku infrastrukturu, preporučuje se primena komorno-stubne metode sa zapunjavanjem praznih prostora pasta zasipom ili korišćčenjem samonosećih ...
    ... konstrukcija. Ova metoda omogućava stabilizaciju eksploatacionih radova, čime se smanjuje rizik od potencijalnih problema i oštećenja. Od postojećih objekata koji su značajni za otkopavanje ležišta, ključni su: servisno okno, glavno ventilaciono okno, primarno drobljenje na nivou XVII horizonta, i istražni ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini Doma zdravlja u Pančevu

    Stefan Mandić (2024)
    Prisustvujemo epohi gde buka predstavlja veoma rasprostranjen i moderan fenomen koji možemo deklarisati kao problem. Svedoci smo toga da moderni problemi zahtevaju malo drugačiji pristup nego u prošlosti, odnosno zahtevaju moderna rešenja. Samim tim, vremenom je došlo do modernizacije alata,u ovom slučaju došlo je do razvoja modela za rasprostiranje buke koji su se vremenom unapređivali pa tako danas imamo jedno moćno sredstvo za borbu protiv buke u vidu kompjuterskog softvera.Ovaј master rad, pod nazivom „Modeliranje buke u urbanoj sredini ...
    buka, zvuk, saobraćaj, modeliranje, merenje buke
    ... ograda i drugih izgrađenih objekata koji mogu da predstave barijeru buci. Zakonske vrednosti Propisima o zaštiti stanovništva od buke ı vibracija, obuhvaćen je sistem mera (tehničkih, organizacionih) za zaštitu od buke i vibracija kod planiranja izgradnje objekata, odnosno upotrebe mašina i ...
    ... svi neophodni koraci, podaci, metode kao i potrebna oprema za izradu modela rasprostiranja buke u urbanoj sredini, odnosno u okolini osetljivih objekata, u ovom slučaju doma zdravlja. Kao i dobijanje i tumačenje rezultata na pravilan način kao ı moguće korektivne mere za smanjenje i ublažavanje uticaja ...
    ... tt 4.1.1 Buka saobraćaja .......aaaaaaaaaanaaaanaaan a naaeaanaaaaaeaaaateakaeeakataeket 4.1.2 Industrijska buka .. 4.1.3 Buka u stambenim objektima..............aaanaa a aaanaaeaeaaaaataeaeae 27 4.2 Tipoviizvora buke .....................D..n u eaanaaaaaaaaaaaaataaateakaaeket 27 4.2.1 Tačkasti ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... Bačke 257 21.2.1. Objekti za osmatranje vodnih tela prve izdani Za osmatranja vodnih tela koja su formirana u prvoj izdani treba da se koriste postojeći objekti VP "Zapadna Bačka" i VP "Severna Bačka" kao i objekti Republičkog hidrometeorološkog zavoda i objekti na izvorištima. Pored toga ...
    ... istaći značaj osmatranja kvatnitativnih karakteristika. Pored postojećih objekata mrežu je potrebno pogustiti objektima na ukupno osam novih lokacija, na kojima se vrši i hemijski i kvantitativni monitoring. Novi istražni objekti treba da budu dubine do 100 m i moraju biti izvedeni izvan naseljenih ...
    ... ................................................................ 253 21.2.1. Objekti za osmatranje vodnih tela prve izdani ........................................... 257 21.2.2. Objekti za osmatranje vodnih tela osnovnog vodonosnog kompleksa................................ ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... repera postavljenim na temeljima administrativno-tehničkog objekta, izgrađenog na prostoru komunalne deponije u Novom Sadu. Na lokaciji osmatranog objekta, odlaganje otpada započelo je 1980 god. a završeno je 1999 god. Sam objekat je izgrađen 2003 god. Odmah nakon izgradnje, postavljeni su geodetski ...
    ... Skica objekta sa lokacijama geodetskih repera, prikazana je na Slici 9.11. Slika 9.11. Skica objekta sa lokacijama geodetskih repera za kontrolu sleganja Na Slici 9.12, prikazani su rezultati obavljenih merenja, koji pokazuju manja neravnomerna sleganja sa blagim naginjanjem objekta ka ...
    ... otpada završeno 1999. god., a sam objekat je izgrađen četiri godine kasnije, analiza sleganja sprovedena je u dve faze: - prva: pre izgradnje objekta (obuhvaćen je period sleganja otpada od početka odlaganja otpada pa do zatvaranja deponije tj. do izgradnje objekta što je i najčešći slučaj kada ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... repera postavljenim na temeljima administrativno-tehničkog objekta, izgrađenog na prostoru komunalne deponije u Novom Sadu. Na lokaciji osmatranog objekta, odlaganje otpada započelo je 1980 god. a završeno je 1999 god. Sam objekat je izgrađen 2003 god. Odmah nakon izgradnje, postavljeni su geodetski ...
    ... Skica objekta sa lokacijama geodetskih repera, prikazana je na Slici 9.11. Slika 9.11. Skica objekta sa lokacijama geodetskih repera za kontrolu sleganja Na Slici 9.12, prikazani su rezultati obavljenih merenja, koji pokazuju manja neravnomerna sleganja sa blagim naginjanjem objekta ka ...
    ... otpada završeno 1999. god., a sam objekat je izgrađen četiri godine kasnije, analiza sleganja sprovedena je u dve faze: - prva: pre izgradnje objekta (obuhvaćen je period sleganja otpada od početka odlaganja otpada pa do zatvaranja deponije tj. do izgradnje objekta što je i najčešći slučaj kada ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... 00 48 65 00 G Objekat van hidrogeološke funkcije/ Objekat van hidrogeološke funkcijel Pećina Povremeni izvor Povremeni ponor ”Z I B D Ž ~ D Stalni izvor Stalni ponor 48 45 00 0 48 40 06 6 735000 Slika 3.3.-6. Karta položaja speleoloških objekata u okviru područja is ...
    ... istraživanja i šire okoline 756500 37 Tabela 3.3.-1. Katastar speleoloških objekata (Mandić, 1990) Visinska | Dužina Red-m Naziv objekta Lokalnost N;-lci-morsku razlika kanala Vrsta objekta Hldrogeovlioska broj visina (m) funkcija (m) (m) || Ravanička pećina Man. Ravanica 285 + 2549 pećina ...
    ... u planu i profile (Mandić, 1990) Slika 3.3.-6. Karta položaja speleoloških objekata u okviru područja istraživanja i šire okoline .. aanaaaa a aaaaeaaaaaaaaaaaaaaaaaaeaaaeaaaatataket 37 Tabela 3.3.-1. Katastar speleoloških objekata (Mandić, 1990) ..............na.... 38 Slika 5.5.-1. Ravanički ...

  • Soil oscillation law parameter determination with the application of Lagrange’s theorem at “Kovilovača“ open pit

    Suzana Lutovac, Nebojša Vidanović, Čedomir Beljić, Zoran Gligorić (2015)
    ... definisan zakon pruža mogućnost da odredimo seiz- mičko dejstvo miniranja u pravcu nekog objekta ili naselja, pri čemu se koristi veza između brzine oscilovanja tla i posledica koje se mogu odraziti na objekte. Jednačina M. A. Sadovskog data je u obliku: n Q r Kv 3 (1) gde je: v – brzina ...
    ... stenske mase itd. Za ocenu, kontrolu i planiranje seizmičkog dejstva miniranja, neophodno je utvrditi zakon oscilo- vanja tla u pravcu minsko polje – objekti koji se štite. Jedna od najčešće korišćenih je jednačina M.A. Sadovskog, koja definiše zakon promene brzine oscilovanja tla u zavisnosti od rastojanja ...
    ... zvučni efekat, razbacivanje odminirane stenske mase itd. Na taj način povećava se efikasnost proizvodnje i ujedno štite građe- vinski i rudarski objekti u okolini mesta miniranja, kao i životna sredina. 2. ZAKON OSCILOVANJA TLA Za uspostavljanje korelacione veze između brzine oscilovanja i tri ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... značajnijih speleoloških objekata ubraja se i Resavska pećina. Ona je jedan od najatraktivnijih speleoloških objekata u istočnoj Srbiji i uređen za posetioce (slika 4.29.). Na osnovu najnovijih detaljnih istraživanja pećine,utvrđena je dužina od ukupno 580 m kanala, bez susednih speleoloških objekata ...
    ... istraženih speleoloških objekata (preko 130 jama i pećina) neće se ulaziti u njihovo detaljno prikazivanje, već samo onih objekata koji su imali direktnu vezu sa izvedenim istraživanjima tj. koji su bili deo monitoring mreže tokom izrade ove disertacije. Jame, odnosno objekti nastali mehaničkim ...
    ... funkcijom ponora. Ponor predstavlja kolenasti speleološki objekat koji je snimljen do dužine od 560 m. Dubina ovog objekta iznosi 68 m, a odlikuju ga pojave lonaca i akumuliranog materijala, koji se javljaju u gornjem nivou jame. Na nastanak ovog objekta, najveći uticaj imala je tektonika terena ...