Претрага

Упит dcterms_subject_txt:рекуперација топлоте из отпадних вода

889 items

  • Глаголи у кухињи и за столом

    Цветана Крстев, Биљана Лазић (2015)
    У раду је приказано истраживање лексике на српском језику кулинарског домена које се заснива на коришћењу доменског корпуса, електронских лексичких ресурса, пре свега WordNet-а и морфолошких речника, и локалних граматика. Приказане су доменске специфичности ових ресурса, како се користе, и међусобно употпуњују. Посебно је приказано како се коришћењем доменског корпуса могу екстраховати глаголи специфични за кулинарски домен и описати начини њиховог коришћења. Дат је попис глагола са основним подацима који је добијен применом представљених метода.
    аутоматска обрада, коначни трансдуктори, електронски речници, семантичке мреже, локалне граматике, кулинарство

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija

  • Hidrodinamičke karakteristike izvorišta "Nepričava" za vodosnabdevanje Lazarevca

    Dušan Polomčić, Jelena Ratković, Vesna Ristić Vakanjac, Dejan Drašković, Slavko Špadijer (2024)
    Izvorište "Nepričava" nalazi se između sela Rubibreze i Slovca na ravničarskom terenu aluvijalne ravni reke Kolubare. Zahvatanje podzemnih voda za vodosnabdevanje Lazarevca vrši se preko šest bunara: Bla-3/3, Bla-4, Bla-7/2, Bla-9/2 i Bla-11, promenljivim kapacitetom od 100-130 l/s u zavisnosti od potreba potrošača. Podzemne vode se zahvataju iz karstno - pukotinske izdani pod pritiskom. Za potrebe ocene rezervi podzemnih voda na ovom izvorištu rađen je hidrodinamički model režima podzemnih voda. Hidrodinamički model je izrađen kao višeslojni model sa ukupno ...
    izvorište podzemnih voda, hidrodinamički model, bilans podzemnih voda, karstna izdan

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација

  • Marginalni kapaciteti površinskog otkopa lignita kao funkcija troškova primarne toplote za sagorevanje i preradu

    Momčilo Simonović (1968)
    Marginalni kapaciteti, lignit, primarna toplota, sagorevanje

  • Izvori toplote u rudnicima uglja sa naročitim osvrtom na jamu II krovni sloj" rudnika lignita "Lipnica""

    Hamid Tanović (1980)
    Ugalj, toplota, lignit, Lipnica

  • Prilog poznavanju režima isticanja vrela Gornji Dušnik, (Suva planina)

    Aleksandar Tanasković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Saša Milanović, Dušan Polomčić, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović (2024)
    Karstno vrelo Gornji Dušnik nalazi se u istoimenom selu u jugoistočnoj Srbiji, u opštini Gadžin Han. Ovo vrelo drenira zapadne delove Suve planine i kaptirano je za potrebe vodosnabdevanja Gadžinog Hana, kao i sela Gornji i Donji Dušnik. Iako je ovo vrelo kaptirano, sistematska osmatranja isticanja karstnih voda na njemu do sada nisu vršena. U periodu od 1. novembra 1977. do 31. januara 1979. godine, uspostavljen je monitoring na ovom vrelu od strane Geozavoda (merenja vršena sporadično i to ...
    bilans voda, režim isticanja, autokorelacija, kroskorelacija, spektralna analiza, vrelo Gornji Dušnik

  • Geološko-tektonska građa i hidrogeološke prilike akumulacionog basena "Mavrovo" u vezi gubljenja vode iz akumulacije

    Duško Đuzelkovski (1975)
    Tektonika,hidrogeologija, Mavrovo

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... ima u monitoringu podzemnih voda, kao i u definisanju: geneze, porekla i mehanizama prihranjivanja podzemnih voda; srednjeg vremena zadržavanja vode unutar sistema i starosti podzemnih #voda; međupovezanosti površinskih i podzemnih voda i mešanja vode iz različitih vodonosnih slojeva korišćenjem ...
    ... uzorkovanje podzemnih voda iz istražnih bušotine (Baster pumpe tipa „Gigant”. Pumpe su lagane, autonomne sa mogućnošću uzorkovanja voda do 60 mi to iz prečnika bušotina od svega 50 mm. Pored ovih pumpi, centar poseduje i niz mehaničkih uzorkivača vode, koji služe za česta uzorkovanja iz istražnih bušotina ...
    ... kursa, studenti treba da ovladaju znanjima iz oblasti istraživanja i korišćenja vode u karstu, da se upoznaju sa praktičnom primenom na karakterizaciji i konceptualnom definisanju karstne izdani radi veštačkog regulisanja režima karstnih podzemnih voda i stvaranja preduslova za njihovo stabilno ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)

  • Hidrogeološka istraživanja za potrebe izrade tunela: slučaj dela autoputa na panevropskom koridoru Vc kroz Bosnu i Hercegovinu - Republiku Srpsku

    Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić, Vesna Ristić Vakanjac, Milica Stepanović, Jelena Ratković (2024)
    Rad prikazuje analizu hidrogeoloških podataka u zoni oko trase tunela "Putnikovo brdo 2", koji se nalazi na deonici Johovac - Doboj jug u okviru Panevropskog koridora Vc kroz Bosnu i Hercegovinu, na autoputu Budimpešta - Osijek - Sarajevo - Ploče. U okviru sprovedenih istraživanja, izvršeno je rekognosciranje istražnog područja, a zatim i određivanje hidrauličkih parametara porozne sredine, izrada hidrogeološkog modela, određivanje propusnosti stena, procena očekivanih dotoka vode, procena pritiska vode na nivou tunela, kao i procena hidrogeoloških rizika.
    rekognosciranje, hidrogeološki model, procena rizika

  • Hidrodinamičke karakteristike izvorišta "Pavliš" za vodosnabdevanje Vršca

    Dušan Polomčić, Jelena Ratković, Vesna Ristić Vakanjac, Dejan Drašković, Slavko Špadijer (2024)
    Hidrodinamički model režima podzemnih voda izrađen je u cilju analize eksploatacionog režima i bilansa podzemnih voda na izvorištu "Pavliš" koje se koristi za vodosnabdevanje Vršca. Hidrodinamički model je formiran postupno: određivanjem veličine istražnog područja koje će biti obuhvaćeno modelom, zadavanjem broja slojeva posmatrano u vertikalnom profilu koji odgovaraju određenim realnim slojevima definisanim izvedenim istražnim radovima na terenu, diskretizacijom strujnog polja u planu i profilu, zadavanjem filtracionih karakteristika porozne sredine, zadavanjem graničnih uslova. Primenom hidrodinamičkog modela zasnovanog na numeričkoj metodi ...
    izvorište podzemnih voda, hidrodinamički model, bilans podzemnih voda

  • Утицај климатских промена на режим вода слива реке Црнице

    Анђелија Глоговац, Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић (2024)
    Слив реке Црнице заузима подручје централног дела Србије. Смештен је између општине Параћин на западу, Сисевачког басена на истоку, слива Раванице на северу и Јованичке реке на југу. На разматраном подручју доминантну улогу има карсни тип издани, кога карактерише нестабилан режим у погледу осцилација издашности и нивоа подземних вода. На основу претходно спроведених опита обележавња на понору Некуводо и Брезовице доказана је подземна веза са сливом реке Црнице, чиме је доказано да је хидрогеолошка површина слива у знатној мери ...
    klimatske promene, bilans voda, režim vode, reka Crnica

  • Zbirka zadataka iz mehanike tla

    Laslo Čaki (2017)
    mehanika tla

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... biće presvučeno plastičnom folijom za zaštitu zemljišta i podzemnih voda, od procednih voda. Ispod plastične folije biće postavljena drenaža za evakuaciju podzemnih voda, koje se odvode u pumpnu stanicu procedne i drenažne vode. 2.4. Ukupne degradirane površine za rekultivaciju Ukupne degradirane ...
    ... cevovodom do zatvorenog kondicionera sa konusnim dnom jedinične zapremine od 32 mš. U kondicioner se voda i pepeo uvode određenim redosledom - najpre voda, a zatim suvi pepeo. Zadati maseni odnos između vode i pepela je 1:1, odnosno gustina od 50% čvrstog, što prevedeno na masu iznosi 1482 kg/mš. Otvor ...
    ... čestica pepela u vazduh. Dosadašnja praktična iskustva sa deponije pepela i šljake iz TE Gacko (kasete br 1 i 2) pokazuju da hidraulički deponovani pepeo nakon hemijske reakcije materijala iz pepela i vode prelazi u kompaktnu vezanu masu koju vetar ne može da raznese. Zbog toga se u okolini ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... prihranjuje na račun infiltracije voda rečnih tokova, infiltracijom voda atomosferskog. taloga i delom podzemnog isticanja iz karstne izdani. Dreniranje se vrši direktnim isticanjem u rečni tok tokom perioda niskih voda. Jednim delom dreniranje podzemnih voda se vrši preko bunara, i to za lokalno ...
    ... 2012). Ponor u potpunosti prima vode istoimenog toka, čija maksimalna količina iznosi 200 1/s (Vasić, 2017.). Dreniranje karstne izdani vrši se isticanjem izdanskih voda preko vrela, podzemnim isticanjem i delom u procesu evapotranspiracije. Karstne izdanske vode Javljaju se na nekoliko vrela: ...
    ... podzemnih voda, ali su generalno bezvodni tereni koji predstavljaju barijeru za kretanje karstnih izdanskih voda (Živanović, 2016.). 41 SPECIJALNI DEO 42 7. ANALIZA REŽIMA PROTICAJA REKE CRNICE 7.1. Analiza režima dnevnih proticaja reke Crnice Proticaj predstavlja Jedinicu zapremine vode koja ...

  • Hidrogeološke i hidrohemijske karakteristike pojave termomineralnih voda u reonu Volkovo (Skoplje - Republika severna Makedonija)

    Hristina Petrova, Katarzyna Wątor, Ewa Kmiecik, Piotr Rusiniak, Boris Vakanjac, Vesna Ristić Vakanjac, Dimitar Petrov (2024)
    Kao rezultat tektonskog sklopa i litološko-geološkog sastava, na teritoriji Republike Severne Makedonije registrovan je veliki broj pojava termalnih, mineralnih i termomineralnih voda (T, M i TM voda). Dosadašnja hidrogeološka i hidrohemijska istraživanja ovih voda vršena od strane pojedinih autora sa ciljem da se definiše njihov lekoviti faktor kao i za potrebe banjskog turizma. Sprovedena istraživanja su, dakle, bila lokalnog karaktera i bila su vezana za njihove značajnije pojave. Tokom 70-tih godina prošlog veka, Kotevski je za potrebe izrade doktorske ...
    termomineralne vode, hidrohemijskie karakteristike, lekoviti faktor voda, Valakonje, Republika Severna Makedonija