Претрага

Упит dcterms_subject_txt:osnovni vodonosni kompleks

231 items

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... njegova dužina iznosi tri metara. Neposredno iznad taložnika se nalazi fi/fer (perforirani deo pijezometarske cevi), čija dužina zavisi od debljine vodonosne sredine. U visini filterskog dela cevi ugrađen Je zasip, dok je ispod i iznad kolektora, do površine terena ugrađen glineni fampon. Na završnom ...
    ... rešavanju brojnih problema u geološkom inženjerstvu. Pritom, pod hidrogeološkim parametrima podrazumevaju se oni parametri koji karakterišu vodonosni horizont. U ove parametre se ubrajaju: +• koeficijent filtracije (k); «• koeficijent vodoprovodnosti (T); •« specifična izdašnost (u); •** ...
    ... 42 40 LEGENDA: LITOLOŠKE OZNAKE LITOLOŠKI SASTAV |I VAŽNIJA INŽENJERSKOGEOLOŠKA SVOJSTVA | SE| E I _,_O„š ž NAZIV, ŠRAFURA LITOLOŠKIH KOMPLEKSA ZE|B| | IOZNAKA a | a | Moau . |__Momu — | Kostdemi | _cs o hi Xs 7 H stišljivosti elastičnosti fitracije — | klasifikacija [u] |} [u |} CU ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Геомеханички мониторинг у површинској експлоатацији

    Владимир Чебашек, Александар Милутиновић, Бојан Димитријевић, Небојша Гојковић (2010)
    ... - „Četrdeset godina raćunarstva u srpskom rudarstvu“, S. Vujić, Rudarsko-geološko Odeljenje i Rudarsko –geološki fakultet; - „Mineralno-sirovinski kompleks Srbije danas-izazovi i raskršća“, S.Vujić, Rudarsko-geološko Odeljenje, Rudarsko –geološki fakultet i Privredna komora Srbije;  - „Energetika Srbije ...
    ... u našoj sali na Zelenom vencu br.2/3 sa 25 sedišta. d)      Obezbeđen je priključak na internet. e)      Postavljen je sajt Akademije koji ima osnovne funkcije i koji uspešno funkcioniše. U januaru je bilo 805 poseta sajtu. f)       Uvedena je dokumentacija: delovodni protokol, trgovačka knjiga ...

  • Antioxidant and antimicrobial activity of some tetradentate Schiff bases and their Cu (II) complexes

    Aleksandar Mijatović, Milan Nikolić, Snežana Spasić, Aleksandra N. Žerađanin, Kristina Joksimović, Aleksandar Lolić, Rada Baošić (2020)
    Šifove baze i njihovi Cu(II) kompleksi su poznati po svojoj biološkoj aktivnosti. U ovom radu proučavana je antibakterijska aktivnost protiv gram-negativnih sojeva Escherichia coli, Pseudomonas aeruginosa i Staphilococcus piogenes, kao i Gram-pozitivnih Staphilococcus piogenes i Pseudomonas aeruginosa, zajedno sa antifungalnim dejstvom protiv Musperg strainilusa, A. Takođe, tehnički jednostavni i brzi testovi kao što su ABTS, HORAC i ORAC korišćeni su za ispitivanje antioksidativne aktivnosti kako bi se uporedili dobijeni rezultati sa različitim tipovima testova. Uprkos tome što je princip ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... стратиграфска проучавања на овим просторима. Димитријевић (1967) дефинише основне карактеристике доњег и горњег комплекса Српско-македонске масе. Истраживана област се налази у склопу горњег или власинског комплекса и изграђена је од серије кристаластих шкриљаца који су метаморфисани у алби ...
    ... горњег комплекса који изграђују највећи део терена добили су основне црте у хронолошком интервалу првог структурног спрата. Сурдулички гранитоидни масив временски припада четвртом структурном спрату. Први структурни спрат Сви чланови који изграђују први структурни спрат добили су основне тектонске ...
    ... и пратећих попречних дислокација, структура које се генерално поклапају са границама основних тектонских јединица: Динарида, Вардарске зоне и Српско- македонске масе (Симић, 2001). У оквиру горњег комплекса издвојене су доминантне минерализације пирита, али и других сулфида (халкопирита, сфалерита ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... стратиграфска проучавања на овим просторима. Димитријевић (1967) дефинише основне карактеристике доњег и горњег комплекса Српско-македонске масе. Истраживана област се налази у склопу горњег или власинског комплекса и изграђена је од серије кристаластих шкриљаца који су метаморфисани у алби ...
    ... горњег комплекса који изграђују највећи део терена добили су основне црте у хронолошком интервалу првог структурног спрата. Сурдулички гранитоидни масив временски припада четвртом структурном спрату. Први структурни спрат Сви чланови који изграђују први структурни спрат добили су основне тектонске ...
    ... и пратећих попречних дислокација, структура које се генерално поклапају са границама основних тектонских јединица: Динарида, Вардарске зоне и Српско- македонске масе (Симић, 2001). У оквиру горњег комплекса издвојене су доминантне минерализације пирита, али и других сулфида (халкопирита, сфалерита ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... donjokredni deponati, koji se sastoje od alevrolita ı peščara (Brković i dr., 1980). Između Venčaca i Bukulje nalazi se kompleks metamorfnih stena. Ovaj metamorfni kompleks Jje u obodnim delovima Bukulje predstavljen kornitima, gnajsevima i liskunovitim škriljcima. Sve ove stene su kontaktno ...
    ... pronađeni su ostaci gornjokredne faune i na osnovu tog podatka se smatra da su stene ovog kompleksa nastale kao produkt kontaktnog metamorfizma različitog intenziteta. Stene koje izgrađuju ovaj kompleks su korniti, gnajsevi, liskunoviti i sericitski škriljci (Brković i dr., 1980). KENOZOIK ...
    ... Andelković i Marković (1966) uradili geološku kartu terena izmedu Drače i Stragara. Poslednji autor je (1977) u okviru ofiolitsko-radiolaritskog: kompleksa izdvojio vulkanogeno-sedimentnu seriju od ofiolita i genetski ove tvorevine povezao sa tektonskim pokretima. O genezi dijabaz-rožnačke formacije ...

  • Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj

    Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)
    ... parametara unutar pojedinih klasa. Oleata litološkog sastava (parametar M 1 ) je urađena na osnovu osnovne geološke karte i na osnovu analize sveukupnih karakteristika izdvojenih jedinica (litoloških kompleksa) u pogledu podložnosti na kliženje [10], [16], [20]. Na istražnom području preovlađuju nisko ...
    ... sedimenti, peskovito-karbona- tne stene, pirokla- stiti Krečnjaci, dolomiti, krečnjaci sa rožnacima Graniti i granodioriti Fliš i flišni kompleks (laporci, glinci, peščari, alevro- liti) Niskokristalaste metamorfne stene (argilošisti, sericitski škriljci, metapeščari) Nagib terena ...
    ... između šumovitog i žbuna- stog rastinja Urbana pod- ručja Listopadne šume Poljoprivredna zemljišta, pašnjaci, ora- nice koje se navodnjavaju, kompleksi različitih biljnih kultura Erodibilnost tla (M7) 1 2 3 4 5 Veoma niska Niska Srednja Visoka Veoma visoka Orijentacija padina (M8) 1 2 3 4 5 ...

  • Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje

    Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković (2022)
    Jedna od najznačajnijih i najposećenijih banja u Srbiji je Vrnjačka Banja koja je poznata po bogatstvu i dugoj istoriji korišćenja mineralnih voda. Obimna hidrogeološka istraživanja izvedena proteklih nekoliko decenija ukazala su na ograničenost rezervi mineralnih voda u uslovima dosta složene hidrogeološke građe područja pojavljivanja. Poslednjih godina eksploatacija ovog dragocenog resursa zadobija novu dimenziju, naročito nakon privatizacije pojedinih hotelskih kompleksa kada se povećavaju potrebe za mineralnim vodama i od kada počinje izrada novih vodozahvata što dovodi u pitanje održivu eksploataciju ...
    mineralne vode, izvorišta mineralnih voda, održivo korišćenje mineralnih voda, monitoring mineralnih voda, Vrnjačka Banja

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... . Granica između ova dva vrela nije jasno definisana ni na severozapadu. Kada je u pitanju rasprostranjenje u profilu, zaključeno Je da je osnovni vodonosni horizont tj. kolektor podzemne vode u okviru titonskih bankovitih i masivnih krečnjaka (svetlosive ili žute boje), sa sprudnim organizmima ...
    ... Ovi krečnjaci sadrže laporce i peščare. U dubljim delovima, podzemna voda se akumulira u okviru krečnjaka oksford- kimeridža. Ukupna debljina vodonosnih slojeva u kojima je formirana ova karstna izdan iznosi i do 500 m. Vodonepropusna podina izdani je sačinjena od sedimenata srednjejurske starosti ...
    ... postepeno lokalno menjao. Razlike u sastavu plagioklasa nema. Biotit se nalazi samo mestimično. U osnovnoj masi je potpuno oksidisan i redak rombičan piroksen. Kalijski feldspat je kristalisao u osnovnoj masi i na obodu zrna plagioklasa, a najverovatnije odgovara anortoklasu ili ortoklasu. Vulkansko ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... koja imaju identične ili delimično podudarne konture u planu, a obuhvataju izdani na različitim dubinama (najbolji primer su “Prva izdan” i “Osnovni vodonosni horizont” u Bačkoj i Banatu), ocenjeni pritisak na kvalitet PV odnosi se na ceo hidrogeološki profil. Kod vodnih tela za koja je ocenjeno ...
    ... kada je procenjeno da su relevantna izvorišta PV prostorno locirana u delu vodnog tela sa nižim stepenom pritiska, ili kada su kaptirani dublji vodonosni slojevi. Kod vodnih tela koja 58 VODOPRIVREDA 0350-0519, Vol. 48 (2016) No. 279-281 p. 53-62 Petar Dokmanović i saradnici Projekcija razvoja ...
    ... buduće osmatračke mreže, deo TPV integrisan je u grupe TPV (GTPV), tako da ukupan broj (G)TPV iznosi 91, od čega je (zadržano) 58 pojedinačnih TPV. Osnovni kriterijumi za projekciju osmatračke mreže su ocenjeni pritisci na kvantitativni i hemijski status (G)TPV. Projektovanom mrežom za osmatranje k ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... 7. а4-А6 - Акваторијални комплекс (водене површине) + рибарство, 8. а9-А18 - Сточарско- фармерски комплекс, 9. а2-А2 - Пољопривреда (ратарство и повртарство) , 10. а11-А20 - Препуштање спонтаној сукцесији и ауторекултивацији и 11. а5-А7 - Спортско рекреативни комплекс. Табела 6.10. - Одређивање ...
    ... друге радове, врши се основном откопном и транспортном опремом без увођења специјалне технике. Група раздвојених шема техничке рекултивације у односу на основни процес представља самостални технолошки процес рекултивације у оквиру система површинске рекултивације. Основна особина тих шема је извођење ...
    ... да обезбеди исте могућности коришћења као и пре почетка експлоатације (Слика 1.12). У близини места Nochten формиран је комплекс за одмор и рекреацију. На јужном делу комплекса као улаз у рекултивисани простор направљен је парк од моренских самаца [44]. Слика 1.12. - Обликовање и рекултивација ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... Ove naslage se mogu podeliti na dva segmenta: stariji (sajski kompleks), sastavljen od gruboklastičnih sedimenata poput kvarcnih konglomerata, peščara, alevrolita i glinaca sa fosilnim ostacima flore, i mlađi (kampilski kompleks), koji Je izgrađen od pločastih liskunovitih peščara, peskovitih ...
    ... obrade: Rezime U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo ...
    ... ta. 32 7. Zaključak Istraživanje permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka obuhvatilo je detaljnu analizu palinološkog kompleksa iz stenskih uzoraka sa morfološkog, taksonomskog i paleoekološkog stanovišta. U okviru rada izvršena je identifikacija ı prikaz fosilnih spora ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... је довела до ексхумације Студеничког екстензионог метаморфног комплекса. Ова екстензија почела пре око 21 – 17 Ма 63 Слика 4.2. Поједностављена геолошка карта ширег дела истраживаног подручја. Компилирано на основу Основне геолошке карте СФРЈ, листови: Куршумлија, Нови Пазар, Сјеница, ...
    ... око 600 км2. Поред тога, западно и југозападно од копаоничке провинције јављају се два релативно мања магматска комплекса: вулканско-плутонски комплекс Голије и вулкански комплекс Рогозне. У даљем тексту дат је приказ свих релевантних информација о старостима и петрогенетским афинитетима ових ...
    ... Копаоничке провинције и комплекса Рогозне. Друга суб- епизода произвела је кварцлатитске до кварцмонцонитске стене које изграђују интрузив јужног Копаоника (и масу Кремића?), млађе вулканске чланове Копаоничке провинције и комплекса Рогозне, као и читави вулканско-плутонски комплекс Голије. Cvetković ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... је довела до ексхумације Студеничког екстензионог метаморфног комплекса. Ова екстензија почела пре око 21 – 17 Ма 63 Слика 4.2. Поједностављена геолошка карта ширег дела истраживаног подручја. Компилирано на основу Основне геолошке карте СФРЈ, листови: Куршумлија, Нови Пазар, Сјеница, ...
    ... око 600 км2. Поред тога, западно и југозападно од копаоничке провинције јављају се два релативно мања магматска комплекса: вулканско-плутонски комплекс Голије и вулкански комплекс Рогозне. У даљем тексту дат је приказ свих релевантних информација о старостима и петрогенетским афинитетима ових ...
    ... Копаоничке провинције и комплекса Рогозне. Друга суб- епизода произвела је кварцлатитске до кварцмонцонитске стене које изграђују интрузив јужног Копаоника (и масу Кремића?), млађе вулканске чланове Копаоничке провинције и комплекса Рогозне, као и читави вулканско-плутонски комплекс Голије. Cvetković ...

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... manjim od 1x10° mis. LEGENDA: Le] 1 2 Slika 1. Hidrogeoloska karta i profil A-B na izvoristu “Vi¢ bare”. Legenda: 1. glina i pesak sa glavnim vodonosnim slojem od Sljunkova (Q), 2. pesak i alevrolit, 3. lesoidne gline i supeskovi, 4. gline (Pl), 5. geoloska granica, 6. zbijeni tip izdani, vrlo mala ...
    ... prirodnih uslova sredine sa poviSenim koncentracijama gvozda i mangana U vodi, ali i sve izrazenijih perioda susa sa_niskim vodostajima Save koja je osnovni izvor prihranjivanja izdani. Znacajne probleme u vodosnabdevanju stvaraju i veoma veliki gubici u mrezi koji iznose preko 40 % ali i neracionaina potrosnja ...
    ... intergranular porosity, 7. impermeable sediments, 8. wells, 9. piezometers, 10. drainage system, 11.water treatment WF “Zabrezje”, 12. profile line Osnovni vid prihranjivanja izdani predstavlja infiltracija reénih voda Sto pospeSuje i polozaj izvorista u meandru Save koja sa tri strane okruZuje ovo podru¢je ...