Претрага

Упит dcterms_subject_txt:naftna bušotina

224 items

  • Оптимална конструкција бушотине на експлоатационом пољу Мајдан

    Бранислав Миловановић (2024)
    Одређивање параметара конструкције бушотине представља најважнији корак ка сигурном и ефикасном опремању сваке бушотине. У овом раду биће предложен поступак за одређивање оптималних параметара експлоатационог поља Мајдан. Пример експлоатационог поља Мајдан ће бити коришћен за илустрацију предложеног поступка. Ово поље има специфичне геолошке и хидрогеолошке карактеристике које ће бити детаљно анализиране у раду. На основу ових анализа, биће предложени оптимални параметри бушотине који ће осигурати сигурно и ефикасно опремање бушотина на овом подручју.
    заштитне цеви, поље Мајдан, конструкција бушотине
    ... Измењено: 2024-10-02 08:30:22 Оптимална конструкција бушотине на експлоатационом пољу Мајдан Бранислав Миловановић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Оптимална конструкција бушотине на експлоатационом пољу Мајдан | Бранислав Миловановић | | ...

  • Распоред минских бушотина код израде хоризонталних и косих подземних просторија

    Јеремија Баралић (2024)
    Овај рад бави се анализом и прорачуном расподеле минских бушотина приликом израде хоризонталних и косих подземних просторија у оквиру рударских операција. Главни циљ рада је да пружи јасне смернице за ефикасно и безбедно извођење бушаћко-минерских радова у различитим геолошким условима, уз посебан акценат на оптимизацију расподеле бушотина и прорачун потребне количине експлозива. У раду је детаљно обрађено неколико кључних аспеката: врсте минских бушотина (заломне, помоћне и периферне), фактори који утичу на њихов распоред, као и методе за прорачун оптималне ...
    распоред минских бушотина, контурно минирање, прорачун експлозива, подземне просторије
    ... Измењено: 2024-10-16 12:23:14 Распоред минских бушотина код израде хоризонталних и косих подземних просторија Јеремија Баралић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Распоред минских бушотина код израде хоризонталних и косих подземних просторија ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... litološke profile bušotina i bunara izdvojeni su karakteristični peskoviti, ređe šljunkoviti slojevi, nosloci podzemnih voda. Rasprostranjenje kvartarnih sedimenata je konstatovano na dve lokacije unutar istražnog terena (prema Nenadić, Bogićević, 2010): • na području Zemuna u bušotini ZK-1, kvartarni ...
    ... nadubinskom intervalu od 6.5 m do 49.1 m • na području Zemuna u bušotini ZK-14, ispod lesnih i barsko- rečnih naslaga konstatovani su u dubinskom intervalu od 38 m do 68.5 m Na slici 8. prikazani su uporedni stratigrafski stubovi bušotina na potezu Bežanija - Zemun. BEŽANIJA m3j ZK-26 100— li ...
    ... konstatovani su u intervalu od 30 m do 60 m (bušotina B-1, Ugrinovačka 92, Zemun). Vodonosni slojevi se nalaze u čestoj smeni sa zaglinjenim peskovitim i glinovitim slojevima. Kao što Je već spomenuto u poglavlju 4.1, na području Zemuna (u bušotini ZK-1) makiški slojevi se nalaze u dubinskom intervalu ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Petrološke karakteristike sedimentnih stena naftnog ležišta Majdan - Plitko (severni Banat)

    Predrag Cvijić (2010)
    Petrološke karakteristike, sedimemtne stene, naftno ležište, severni Banat.

  • The preliminary selection of oil reservoir in Serbia for carbon dioxide injection and storage by a multicriteria decision-making approach: a case study

    Lola Tomić, Vesna Karović Maričić, Dušan Danilović (2021)
    geološko skladištenje CO2, naftna ležišta, Srbija, VIKOR, TOPSIS

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... доступних података, који обухватају: - назив истражне бушотине; - координате позиције бушотине (X,Y,Z); - дубина истражне бушотине; и - позиција угљене серије на стубу бушотине уколико је набушена, а уколико је бушотина негативна стуб бушотине представљен је белом бојом. 72 Слика ...
    ... су у виду ''лепеза'', односно низа усмерених бушотина под одређеним углом. Ти подаци су увршћени у модел (Слика 4.2). 73 Слика 4.2 – 3D модел јамских просторија са лепезама јамских бушотина. Издвојено: једна лепеза јамских бушотина из карактеристичне коморе за јамско бушење на ...
    ... основу две хидрогеолошке бушотине са уграђеним пијезометрима прикупљени су базни подаци. Констатовано је кретање подземних вода и евидентиране су каверне различитих димензија, при чему је највећа на дубини од 60 m, са површине терена и пречника је 0,6 m. Након бушења, бушотине су зацевљене и претворене ...

  • Одређивање оптималне производње дубинске пумпе на клипним шипкама

    Лука Перишић (2023)
    У условима смањене цене нафте, ради одржавања конкурентности на тржишту, нафтне компаније су приморане да проналазе све више начина оптимизације производне опреме. Нешто што би у време економског раста и „цветања“ нафтне индустрије био прихватив губитак, сад је прилика за уштеду и стварања предности над конкуренцијом. Инжењери производње су у оваквим околностима приморани да користе новије методе анализа и тражења бушотина кандидата за оптимизацију. Применом итеративних метода мењања параметара рада дубинских пумпи који су већ у производњи може се постићи ...
    дубинска пумпа, клипне шипке, оптимизација, прорачун опреме

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... kg/mš – Režima rada ležišta: režim rastvorenog gasa, vodonaporni režim – _ Fond bušotina: • Proizvodne: 5 • Injekcione: 3 - Stepen iskorišćenja ležišta: 0,324 121 Odabrano ležište u okviru polja „E” je naftno-kondenzatno. Karakteriše ga visoki pritisak i visoka temperature ležišta. Tokom ...
    ... transportni cevovodi ı kompresor za injektiranje prečišćenog ugljen-dioksida u geološke strukture i remontne operacije na postojećem fondu bušotina u okviru naftnog polja „E“. Kapitalna ulaganja koja se odnose na površinsku infrastrukturu (cevovode i kompresore) procenjene su na osnocu cost inženjeringa ...
    ... rađeno je puno istraživanja o povećanja iskorišćenja naftnih i gasnih ležišta (EOR), poput procene rizika od curenja, simulacije migracije i geohemijskog modeliranja. !!! Ubrizgavanje ugljen-dioksida u naftna polja se radi povečanja iskorišćenja naftnih i gasnihh ležišta i to se koristi više od 40 godina ...

  • Primena kiselinskih obrada u cilju poboljšanja karakteristika kolektor stena

    Natalija Burgić, Dušan Danilović, Branko Leković (2022)
    U toku eksploatacionog veka jednog ležišta različiti uticaji uzrokuju nastanak oštećenja stena koje se nalaze u pribušotinskoj zoni. Oštećene stene se odlikuju začepljenjem pornog prostora koje se manifestuje smanjenom propusnošću, pa se kao posledica toga javlja pad proizvodnje fluida. U cilju rešavanja ovog problema postoje različite stimulativne metode koje se sa uspehom primenjuju širom sveta. U Srbiji postoji praksa, da se prilikom rešavanja problema oštećenja stena najčešće koriste tretmani kiselinskih obrada. Ove metode se zasnivaju na primeni kiselinskih rastvora ...
    stimulacije, kiselinske obrade matriksa, obrada karbonata, obrada peščara

  • Geohemijske karakteristike slojnih fluida naftnih, naftno-gasnih ležišta jugoistočnog dela Panonskog basena i korišćenje nekih geohemijskih pokazatelja pri pronalaženju i istraživanju ležišta nafte i gasa

    Miodrag Šarković (1972)
    Slojni fluidi, naftna, gasna ležišta,istraživanje ležišta, Panonski basen

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. MARIĆ (2016)
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno perčišćavanje, stimulisana bioremidijacija

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... Razmjera ı 1.1. | Inženjerskogeološka karta 1:2000 i 1.2. | Legenda / 2.1. |istražna bušotina B-1 1:100 2 2.2. | iIstražna bušotina B-8 1:100 i 2.3. |istražna bušotina B-9 1:100 2.4. | Istražna bušotina B-10 1:100 3.1. | iInženjerskogeološki presjek terena 0+380 1:200 3 3.2. | Inženjers ...
    ... ISTRAŽNE || DUBINA(m) X y KOTA(m) BUŠOTINE B-1 20 7580777.7 4714810.1 367.1 B-8 20 7581140.9 4714431.5 367.5 B-9 15.3 7580930.3 4714626.9 361.4 B-10 20 7581242.8 4714373.6 368.75 Tabela 5.2. - Koordinate i kote istražnih bušotina korišćenih u analizi U bušotinama su izvedeni opiti standardne p ...
    ... dubini, uzimanja uzoraka tla radi laboratorijskih geomehaničkih ispitivanja i utvrđivanja pojave i nivoa podzemnih voda u bušotinama. Izvedeno Je ukupno 14 istražnih bušotina dužine 5-20m, a ukupno je izbušeno 170,7m, prečnika od 1460mm do 116mm. Tehnologija bušenja je usklađena sa svojstvima ...

  • Smanjenje sleganja plitkih temelja primenom mikrošipova

    Slobodan Ćorić, Dragoslav Rakić (2021)
    Mikrošipovi su šipovi malog prečnika koji se grade tako što se u tlu specijalni postupkom formira bušotina koja se zatim armira i injektira. Njihov prečnik je najčešće 150 – 300 mm, a dužina može da bude i više desetina metara. Mikrošipovi mogu da se grade u svim vrstama tla i mogu da budu vertikalni i kosi. Oni se, stoga, koriste kao zamena za konvencionalne šipove i ankere. Primena mikrošipova u fundiranju predstavlja jedan savremeni način izgradnje i sanacije temelja/objekata. ...
    mikrošipovi, sleganje plitkih temelja i mikrošipova, krutost tla i mikrošipova

  • Хидротермалне промене у издвојеним стратиграфским јединицама у бушотини јужно од Бора

    Павле Јовичић (2024)
    Анализом уступљених узорака из истражне бушотине јужно од Бора, од стране компаније Serbia Zijin Mining, утврђене су хидротермалне промене (алтерације) које прате стратиграфске чланове набушене самом бушотином. Установљене алтерације директно осликавају класично развиће порфирског Cu система, при чему је указано на њихову повезаност са минерализацијом, као и на потенцијалност самог истражног простора којем изабрана бушотина припада.
    Бор, хидротермалне промене, порфир

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... Slika 65. Profil bušotine St-9z u području ležišta uglja „Strmosten“ (Glišić 2006) 92 debljina može iznositi i do 23,4 m (područje bušotine J-81). Debljina ugljonosnog horizonta u ležištu uglja „Jelovac“, maksimalna je u području bušotine (J-81) i iznosi 25 ...
    ... izvedeno je tokom 1992. godine, više istražnih hidrogeoloških bušotina. U zoni vrela Moravice, izvedena je istražna bušotina KL-92, a najznačajnija karstifikovanost urgonskih krečnjaka je dokazana do dubine 99 m. Istržna bušotina LE-105, izvedena je u blizini bivše direkcije rudnika „Soko” ...
    ... istražne bušotine B-l04/76, pojava samoizliva je registrovana iz sitnozrnih do srednjozrnih peščara koji su zastupljeni u intervalu od 145,0 – 204,0 m dubine (slika 99.). Iz bušotine B-l05/77, pojava samoizliva je registrovana iz peščara sa dubine od 370 m (Đalović 1994). Bušotina B-l06/77 ...

  • Primena digitalne fotogrametrije u rudniku Rudnik

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Katarina Urošević (2023)
    Digitalna fotogrametrija, lasersko skeniranje i virtuelizacija sve više pronalaze aktivne uloge u rudarstvu, prvenstveno zbog svoje široke mogućnosti primene. Laserskim skeniranjem i fotogrametrijom snimaju se i kreiraju 3D modeli otkopa, jamskih hodnika, površinskih kopova, površinskih objekata (zgrada, spomenika, predmeta), a vrši se skeniranje celih rudnika koji se rekonstruišu u 3D digitalne modele. Fotogrametrija predstavlja proces fotografisanja objekata pomoću fotoaparata i daljom obradom fotografija u različitim softverskim alatima kreiraju se realne kopije 3D modela objekata ili predmeta u digitalnoj formi. Za ...
    digitalna fotogrametrija, prostorna vizuelizacija, rudarski objekti, podzemna eksploatacija
    ... je u gornjoj polovini slike označen i obeležen zalom. Odnosno, izbušene zalomne bušotine koje služe da stvore novu slobodnu površinu kako bi se izvršilo što efikasnije miniranje. U ovom slučaju vidimo 4 zalomne bušotine većeg prečnika (64 mm) koje su raspoređene u obliku zarotiranog kvadrata pod uglom ...
    ... delove hodnika i napadni front (čelo radilišta) na kom su razgraničene crvenom linijom zone sa rudom ı jalovinom. Zalomne bušotine Minske bušotine Grana bušaćih kola Slika 11. 3D model čela otkopnog hodnika. Prilikom izrade modela fotogrametrijom treba imati u vidu da voda dosta utiče na ...
    ... uglom od 45?* (tip paralelnog 117 zaloma) i koje ostaju prazne. Vide se i minske bušotine (45 mm) koje se pune eksplozivom tipa Amonex ili Demulex. Na Slici 11 se vidi i grana bušaćih kola Boomer (T1D) na kojoj se nalazi bušaći čekić COP 1838. Na donjoj polovini Slike 11 vidimo obeležene delove ...

  • Merenje u naftnom rudarstvu

    Snežana Aleksandrović, Branko Leković (2020)
    metrologija, ležišta nafte

  • Pregled hidrogeoloških istraživanja novootkrivenih ležišta metaličnih mineralnih sirovina na prostoru Srbije

    Nebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević (2022)
    Rastuća potražnja za mineralnim sirovinama, zavisnost evropske industrije od njihovog uvoza, kao i otvaranje tržišta u zadnjih 20-ak godina bili su pokretač intenzivnih istraživanja ležišta mineralnih sirovina na području Srbije. Ova istraživanja za rezultat su imala otkriće važnih ležišta bora i litijuma „Jadar“ i „Valjevo“, sedimentnih ležišta zlata „Bigar i Korkan“ i bakra i zlata „Čukaru Peki“. Sastavni deo ovih aktivnosti, posebno u okviru značajnijih novootkrivenih metaličnih ležišta, bila je hidrogeološka karakterizacija ležišta i okolorudnih terena. U razmatranom periodu ...
    rudnička hidrogeologija, rudničke vode, metalična ležišta, podzemne vode, Srbija