Претрага

Упит dcterms_subject_txt:istočni obod vardarske zone.

544 items

  • Geologija zapadnog krečnjačkog pojasa istočne Srbije između Dunava i Mlave.

    Ivana Carević (2010)
    Zapadni krečnjački pojas istočne Srbije, geologija.

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... izgled. Prema B. Jovanoviću (1956) ˝polazeći od dna ka obodu ređaju se zaravni različitih visina i širina, te zato on liči na džinovski amfiteatar potkovičastog oblika˝. Ograničen je brdima i povijarcima na njegovoj zapadnoj, južnoj i istočnoj strani, dok je ka severu otkriven celom širinom prema ...
    ... utvrđeni u istočnom delu sekcije Venčani ii pretstavljaju nastavak ignimbritske mase Misače. Mestimično se zapažaju postupni prelazi ovih stena prema kvarc-latitima sjedne i tufovima sa druge strane. Neogen Kolubarskog basena Formiran je, početkom gornjeg miocena, na južnom obodu Panonske ...
    ... sa proslojcima šljunka i peska.Ugljeni horizont predstavljen je prostim ugljenim slojem, čiji su podinski i povlatni delovi samo u zoni horsta duž severnog oboda polja proslojcima i slojevima ugljevite i sivozelene masne gline (0,5-2,5 m). Tektonskim rovom polje je na jugu odvojeno od polja ˝E˝ ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... izgled. Prema B. Jovanoviću (1956) ˝polazeći od dna ka obodu ređaju se zaravni različitih visina i širina, te zato on liči na džinovski amfiteatar potkovičastog oblika˝. Ograničen je brdima i povijarcima na njegovoj zapadnoj, južnoj i istočnoj strani, dok je ka severu otkriven celom širinom prema ...
    ... utvrđeni u istočnom delu sekcije Venčani ii pretstavljaju nastavak ignimbritske mase Misače. Mestimično se zapažaju postupni prelazi ovih stena prema kvarc-latitima sjedne i tufovima sa druge strane. Neogen Kolubarskog basena Formiran je, početkom gornjeg miocena, na južnom obodu Panonske ...
    ... sa proslojcima šljunka i peska.Ugljeni horizont predstavljen je prostim ugljenim slojem, čiji su podinski i povlatni delovi samo u zoni horsta duž severnog oboda polja proslojcima i slojevima ugljevite i sivozelene masne gline (0,5-2,5 m). Tektonskim rovom polje je na jugu odvojeno od polja ˝E˝ ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... dacita Ćeramide je jednostavne geološke građe, odnosno sadrži manji broj geoloških članova. Pored istraživanih dacita u blizini ležišta, na istočnom obodu se nalazi jedno manje telo tamnih krednih peščara. Na površini se u većem delu nalazi površinski pokrivač zemljasto-glinovitog sastava ispod ...
    ... blokove, ređe koso nagnute ploče ı vertikalne prizme. Dacit Je u površinskom delu alterisan. Zona alterisanog dacita se kreće od 2 do 5 m, mestimično se zona izmenjenih dacita javlja duž rasednih zona ı većih pukotina. Alterisani dacit je svetlosive ili žućkaste boje. Kod alterisanih dacita izražena ...
    ... geotektonskom pogledu pripada šumadijskoj zoni, rudničkoj podzoni. Stenska masa u ležištu nije značajnije oštećena, osim u severnom delu gde prolazi jedna dijagonalna rasedna zona duž koje je stena mestimično znatno alterisana ı zdrobljena. Rasedna zona ima pad ka Jugozapadu i pruža se kao ı sve ...

  • Стратешко планирање функционалности подземних просторија моделом прогнозе деформација

    Лука Црногорац (2023)
    Релативно велике деформације подградне конструкције у подземним рудницима угља у Републици Србији представљају један од главних проблема за постизање планиране производње угља. Деформације подграде су директна последица статичких и динамичких оптерећења стенске масе и у многоме зависе и од времена трајања изложености подграде утицају подземног притиска. Код ниско механизованог радног процеса долази до повећаног излагања подземних просторија утицају подземног притиска услед дугог производног циклуса који је често пропраћен застојима у раду. Веома често подземне просторије се санирају и по ...
    подземне просторије, подграда, прогноза деформација, стратешко планирање

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... e MpdSava zona I Zapadna Vardarska zona l istočna Vardarska zona Jedinice Adrije (Dinaridi i Hclenidi) , Jadranskomore MB adar-Kopaonik _ & Drina-Ivanjica a Tstočnobosansko-durmitorska jedinica - Prekarst i Bosna fliš e Visoki krš _– 31 Hudva-Cukali L.i I |Dalamtinska zona, o IE Jonska ...
    ... na severnom ıi južnom obodu karte (Slika 4.1), pri čemu su generalno najdominantniji činioci u geološkoj građi terena. Na njih su navučene tvorevine Drinsko-ivanjičke jedinice čije se tektonske klipe nalaze na području, dok su one navučene preko jedinica Prekarst i Zona bosanskog fliša. čiji se ...
    ... 4.3 Jedinice Prekarst i Zona bosanskog flišaBosna Stene jedinica Prekarst Zona bosanskog fliša nalaze se u vidu tektonskih prozora u okolini Kolašina, na Jugozapadnom delu karte. Preko njih je navučena Istočnobosansko-durmitorska jedinica ı predstavljaju prvu zonu Eksternih Dinarida, na prelasku ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... завршила и магистарске студије 2001. године. Докторску дисертацију под називом "Петрогенеза и геоди- намички значај мезозојских гранито- ида источног обода Вардарске зоне", одбранила је 2009. године на истом факултету из уже научне области петрологија. За асистента приправника на Ру- дарско-геолошком ...
    ... Гајић Виолета 04.9.2014. Седиментологија горње креде централног дела Вардарске зоне Геологија Н. Васић Д. Миловановић; М. Кашанин - Грубин 227. Јовановић Гордана 05.12.2014. Баденске шкољке југоисточног обода Панонског басена (Централни Паратетис) Геологија В. Радуловић М. Ганић; ...
    ... ДАГ/ДАГ Љ. Карановић А. Кременовић, Т. Ђорђевић, Д. Полетић, П. Вулић 17. Петровић Драгана 29.12.2015. Просторни положај офиолита источне Вардарске зоне ДАГФ/ДАГФ В. Цветковић В. Цветков, И. Васиљевић, Р. Павловић, С. Михајловић 3. НАСТАВНИЦИ И САРАДНИЦИ ФАКУЛТЕТА У ПЕРИОДУ 1991 ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... aluvijalni nanos Dunava. 22 Zbog specifične geološke strukture, desna strana je podložna klizištima, posebno na obodima naselja koja se nalaze na strmim padinama ili u zonama sa lošom drenažom. Klizišta se često aktiviraju tokom obilnih padavina, kada dolazi do zasićenja tla vodom i gubitka ...
    ... intenziteta za povratni period od 475 godina Lokacija ispitivanog područja se nalazi u zoni VI-VII? MCS za povratni period od 95 godina, u zoni VII-VIII? MCS za povratni period od 475 godina, i u zoni VIII? za povratni period od 975 godina. Vrednost horizontalnog ubrzanja oscilovanja tla iznosi ...
    ... udaljenosti od 50-80 m od ivice odseka. U zoni lesne zaravni mogu se izdvojiti dve zone: • nadizdanska • izdanska. Lesne naslage u nadizdanskoj zoni odlikuju se cevastom poroznošću sa vertikalno orijentisanim makroporama. Po svojoj hidrogeološkoj funkciji predstavljaju izraziti hidrogeološki ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... aluvijalni nanos Dunava. 22 Zbog specifične geološke strukture, desna strana je podložna klizištima, posebno na obodima naselja koja se nalaze na strmim padinama ili u zonama sa lošom drenažom. Klizišta se često aktiviraju tokom obilnih padavina, kada dolazi do zasićenja tla vodom i gubitka ...
    ... intenziteta za povratni period od 475 godina Lokacija ispitivanog područja se nalazi u zoni VI-VII? MCS za povratni period od 95 godina, u zoni VII-VIII? MCS za povratni period od 475 godina, i u zoni VIII? za povratni period od 975 godina. Vrednost horizontalnog ubrzanja oscilovanja tla iznosi ...
    ... udaljenosti od 50-80 m od ivice odseka. U zoni lesne zaravni mogu se izdvojiti dve zone: • nadizdanska • izdanska. Lesne naslage u nadizdanskoj zoni odlikuju se cevastom poroznošću sa vertikalno orijentisanim makroporama. Po svojoj hidrogeološkoj funkciji predstavljaju izraziti hidrogeološki ...

  • Stratigraphic implications of the Mio-Pliocene geodynamics in the area of Mt. Avala: new evidence from Torlak Hill and Beli Potok (Belgrade, Serbia)

    Ljupko Rundić, Meri Ganić, Slobodan Knežević, Dejan Radivojević, Miloš Radonjić (2019)
    Mt. Avala is located on the southern margin of the Pannonian basin (SPB), a border zone between the uplifted morphostructures of the Dinarides and Carpathian-Balkanides. Similar to the Pannonian basin, tectonostratigraphic evolution of the Mt. Avala area during the last 23 Ma has is characterized by syn- and post-rifting processes as well as tectonic inversion. Here, we present the results of field investigations of the Miocene‒Pliocene dynamics that led to different spatial positions of the same stratigraphic units (e.g. ...
    мио-плиоценска геодинамика, јужни Панонски басен, Авалски и Торлак хорст, Белопоточки трог, Србија
    ... Serbian and English].– Ann. Geol. Pennins. Balk., 60/1, 147‒157. TOLJIĆ, M. (2006): Geološka građa Centralne Vardarske zone između Avale i Kosmaja [Geological setting of Central Vardar Zone between Avala and Kosmaj ‒ in Serbian, with an English abstract].‒ Unpubl. PhD Thesis, Faculty of Mining and ...
    ... setting of Serbia, the older Mesozoic units in this area belong to the Tethys oceanic domain, i.e. the Vardar zone in the wider sense (DIMITRIJEVIĆ, 1997; TOLJIĆ, 2006, 2016) and the Sava zone (SCHMID et al., 2008). The study area represents a region with complex geological features and is composed ...
    ... BOGIĆEVIĆ, K. (2014): Quaternary tectonic and depositional evolution of eastern Srem (northwest Serbia) [Kvartarna tektonska i depoziciona evolucija istočnog Srema (severozapadna Srbija) ‒ in English with an Serbian summary].– Ann. Geol. Pennins. Balk., 75, 43‒57. TOLJIĆ, M., MATENCO, L., STOJADINOVIC ...

  • Петрологија црвених пешчара источне Србијe

    Андреј Марковић (2024)
    У источној Србији формација црвених пешчара има велико распрострањење и улази у састав многих планина овог дела наше земље. Формацију чине кластичне стене интензивно црвене боје псамитске, ређе псамитско-псефитске структуре и алевритске структуре. Ове стене леже трансгресивно преко старијих пермо-карбонских и карбонских стена, док навише прелазе у доњотријаске седименте. Формација црвених пешчара захвата два појаса унутар Карпато-балканида – унутрашњи и средишњи део. Узорци анализирани у овом раду део су средишњег појаса. Тема завршног рада је петрологија црвених пешчара источне ...
    источна Србија, црвени пешчар, петролошко-минералошке карактеристике, аркозе
    ... Измењено: 2024-07-16 10:27:21 Петрологија црвених пешчара источне Србијe Андреј Марковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Петрологија црвених пешчара источне Србијe | Андреј Марковић | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/i ...
    ... 1913. a 1941, pp. 5-7. – IlerkoBuh, K. (1937): Problem starosti "formacije crvenih peščara" u istočnoj Srbiji. Geološki anali Balkanskog poluostrva, 14, pp. 43-73 – Petković V. (1935): Geologjja istočne Srbije. Posebna izdanja SAN, knj. CV, Beograd. – IIlerkonuh, K. (1949): O nojaBaMa GakapHHx ...
    ... memuapa noMĐer TpHjaca Ha Crapoj mnaHHHH. I ecOOMIKHM aHajIH Bajkanckor rnojtyocTpBa, 28, pp. 279-292. – Protić M. (1966): Permski crveni peščari istočne Srbije – sredine njihovog stvaranja. Savez geoloških društava SFR Jugoslavije, Referati 6 savetovanja, 2, Ohrid, pp. 217-230. – Protić M. (1967): ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... mastrihtski ekvivalenti. Hidrotermalni Cu-Au sistem je zbog prisustva različitih tipova mineralizacije uslovno podeljen u dve zone, gornju i donju zonu. Gornja zona je predstavljena mineralizacijom tipa visoke sulfidacije (tzv. masivno-sulfidni do semi-masivno-sulfidni tip), za koju su karak ...
    ... je znatno niži u odnosu na Gornju zonu. Profil 80 Legenda IB Andezit · Gornjokredni klasiti — Masivno-sulfidna mineralizacija Rased [-] Miocenski sedimenti [-] Gornjokredni laporu . — Porfirska mineralizacija Slika 2.1. Geološki profil ležišta Gornja zona, posmatrana u planu, je po pružanju ...
    ... stenama je predstavljena rasedom (tzv. „Moonlight fault”), zonom lokalno uškriljenih rasednih glina debljine 1-3 m. U rasednim glinama se nalaze zrna pirita i retko kovelina. Hidrotermalne izmene u pojedinim delovima prožimaju rasednu zonu, ali se naglo završavaju prema povlatnim andezitima. Poreklo ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... silaznog i uzlaznog karaktera, stalni ili povremeni, u vidu jednog koncentrisanog mlaza ili nekoliko manjih pojava (razbijena izvorska zona). Većina vrela javlja se po obodima karstnih polja, rečnih i jezerskih dolina ili obala mora. Kako je već istaknuto, njihova bitna odlika su značajna kolebanja izdašnosti: ...
    ... m [15, 91] : • Zona neposredne zaštite ili zona strogog režima • Uža zona zaštite ili zona ograničenja • Šira zona zaštite ili zona nadzora Zona neposredne zaštite (naziva se još i „prvom zonom“) predstavlja, praktično, zonu fizičkog obezbeđenja vodozahvata. To je zona u kojoj je, fizičkom ...
    ... hidrodinamičke zone (slika 12.1): I-Zona intenzivne vodozamene, II- Zona usporene vodozamene i III-Zona veoma usporene vodozamene. Slika 12.1. Šema hidrodinamičke zonalnosti PV [20]: I– zona intenzivne vodozamene; II– zona usporene vodozamene; III– zona veoma usporene ...

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... prifilterske zone. Debljina prifilterske zone je parametar za čiju se vrednost autor modela odlučuje na osnovu posedovanja informacija o stvarnoj debljini prifilterske zone drenova na analiziranom bunaru, zatim na osnovu literaturnih podataka o dijapazonu vrednosti debljina koje ova zona može imati ...
    ... slojeve na hidrodinamičkom modelu. Izdvojene su dve zone različitih dubina usecanja korita u sedimente izdani. Obe zone su zadate u drugom sloju na hidrodinamičkom modelu. Plića zona je zadata sa dnom korita na koti 63,0 mnm, dok je u dubljoj zoni dno korita zadato na koti koti 61,5 mnm. Tokom v ...
    ... vrednosti brzina podzemnih voda u prifilterskoj zoni drenova. U slučaju kada su ulazne brzine uvećane iznad kritičnih vrednosti, dolazi do intenzivnijeg taloženja gvožđa u pornom prostoru prifilterske zone, što vodi smanjenju poroznosti prifilterske zone (filterskog zasipa u analiziranom slučaju). Sa ...

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... Opšte karakteristike područja istraživanja Fabrika tekstila "Nitex" nalazi se na rečnoj terasi, uz čiji obod protiče reka Nišava sa koritom nižim za oko 7 - 8 m u odnosu na ispitivanu zonu (GZJZ, 2011). Reka Nišava teče u smeru istok-zapad i čini južnu granicu područja istraživanja (slika 4.50) ...
    ... postojanje zone zasićenja u samoj izdani, dok se zona zasićenja LNAPL fazom nalazi u nadizdanskoj zoni. Tako se LNAPL faza razliva po površini izdani, formirajući plutajući sloj u pravcu kretanja podzemnih voda. S obzirom na ograničenu rastvorljivost naftnih ugljovodonika, postojanje zona zasićenja ...
    ... sastava podzemnih voda - jun 2013: (I) zona uticaja biodegradacije n.u.; (II) zona van uticaja biodegradacije n.u. Slika 4.14. Pajperov dijagram hemijskog sastava podzemnih voda - septembar 2013: (I) zona uticaja biodegradacije n.u.; (II) zona van uticaja biodegradacije n.u. Nenad ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... dio granične zone Dinarida prema Jadranskom basenu. Ovaj prostor tokom najmlađe geološke istorije bio je izloţen tektonskim saţimanjima u konvergentoj zoni Dinarida i Jadranske ploče, što je praćeno spuštanjem i uobličavanjem juţnojadranske depresije i izdizanjem dinaridskog oboda, kao i jakim ...
    ... svojoj perspektivnosti i produktivnosti izdvajaju se gornjokredni sedimenti zone Visokog krša, odnosno rudni reon Bjelopavlića (područje Danilovgrada i Spuţa). U okviru formacije rudistnih krečnjaka gornje krede oboda Bjelopavlićke ravnice i uzvišenja koja se izdiţu iz same ravnice, otkriveno ...
    ... jedinicu prvi su nazvali Aubouin et al. (1970), kao tranzicioni paleogeografski domen između karbonatne platforme Visokog Krša i istočnije tektonske jedinice nazvane Bosanska zona, koju karakterišu kasno jurski do kredni flišni sedimenti. Flišni sedimenti odgovaraju fliševima Sarajevske sigmoide (D ...

  • Pannonian Basin, Pannonian Basin System and Pannonian realm - three different concepts

    Dejan Radivojević (2019)
    Centralni Paratetis, neogen, Panonski basen, Sistem panonskog basena, Panonska oblast
    ... . Када је речо Панонској областиона обухвата простораналогни Панонском басену који у геморфолошком смислу обухвата Панонску низију и перипанонски обод. Термин Систем панонског басена би требало користити приликом комплексних истраживања која би обухватала не само сам басен него и околни простор који ...

  • Poreklo asocijacije Ni, Ag i Sn minerala u polimetaličnom ležištu Rudnik

    Stefan Petrović, Aleksandar Pačevski, Viktor Bertrandson Erlandson, Rade Jelenković (2022)
    Rudnomikroskopska, SEM-EDS i LA-ICP-MS ispitivanja rudne mineralizacije iz Pb-Zn-Cu-(Ag) ležišta Rudnik, ukazala su na lokalno prisustvo specifične asocijacije minerala nikla, srebra i kalaja, deponovane u tektonskoj breči, arsenopiritsko-pirotinskim, piritsko-pirotinsko-arsenopiritskim i kvarcno-sulfidnim žicama u harcburgitima. U tektonskoj breči deponovan je polimineralni sulfidni agregat kojeg čine pirotin (50), galenit, sfalerit i halkopirit. Arsenopiritsko-pirotinske žice odlikuje dezintegrisani agregat arsenopirita cementovan sa pirotinom. U piritsko-pirotinsko-arsenopiritskim žicama masivni pirit (50%) prorasta sa arsenopiritom i cementovan je polimineralnim agregatom pirotina, galenita i sfalerita. Minerali nikla, srebra ...
    Rudnik, ferokesterit, argentopentlandit, harcburgit, rudne žice

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... tipova mineralizacije uslovno podeljen u dve zone (slike v-1. i v-2.): Gornju i Donju zonu. Slika v-1. Položaj i međusobni odnosi projektovanih kontura mineralizacije bakra ı zlata Gornje, Donje i Istočne zone hidroternalnog Sistema Gornja zona ležišta predstavljena je mineralizacijom tipa visoke ...
    ... količine i kvalitet predloženih bilansnih rezervi u Gornjoj zoni masivno-sulfidnoj zoni hidrotermalnog sistema prikazane su u tabeli g-5. Tabela g-5. Pregled bilansnih rezervi u Gornjoj, vulkanogeno-hidrotermalnoj, masivno- sulfidnoj zoni sistema u konturi graničnog sadržaja 0,.7% CuEkv |____Kategorija ...
    ... mineralizacija [_] Miocenski sedimenti [_] Gornjokredni laporci — Porfirska mineralizacija Slika v-2. Geološki profil kroz Gornju i Donju zonu ležišta Gornja zona- Posmatrano u planu, po pružanju pravcem SSZ —JJ1I, dimenzije ležišta u konturama graničnog sadržaja 0,5% CuEkv, iznose približno 300 m ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... kontaktne zone tektonskih ploča Evrope i Afrike (Schmid et al., 2008; Toljić et al., 2019). Prema Toljić et al., (2019) na području Beograda moguće Je izdvojiti tri regionalne tektonske jedinice, kao individualne navlake: Zapadnu Vardarsku zonu, Centralnu Vardarsku zonu i Istočnu Vardarsku zonu. Zapadna ...
    ... Vardarska zona je jedinica adrijskog afiniteta, Istočna Vardarska zona je jedinica evropskog afiniteta, a Centralna Vardarska zona je sutura Jedinica Adrije ı Evrope (Toljić et al., 2019) 17 Prema tako usvojenim tektonskim odnosima, istražni teren se nalazi na delu Centralne Varadrske zone. Osnovno ...
    ... dolini Bele reke i dr. K. Petković (1937 ı 1949) daje podatke o mezozojskim sedimentima u okolini Beograda (Košutnjak, zajedno sa O. Miletić-Spajić, obod Makiša). V. Laskarev, V. Petković i M. Luković (1931) objavili su geološku kartu okoline Beograda, razmere 1:25.000, koja je zahvatila samo deo sadašnje ...