Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Zapadni krečnjački pojas istočne Srbije

939 items

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Petrološke karakteristike Motajičkog granita i njegovog kontaktno-metamorfnog pojasa

    Drago Varičak (1965)
    Petrologija, metamorfizam, Motajički granit

  • Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom

    Saša D. Bošković (2016-09-09)
    Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...
    rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije
    ... Vertikalna podela na pojaseve pri kombinovanom radu sa vertikalnim i horizontalnim rezovima koja se primenjuje na Površinskom kopu Gacko: 1. pojas: 3,25 m – vertikalni rezovi, 2. pojas: 9 m – horizontalni rezovi, 3. pojas: 2,75 m – vertikalni rezovi; - Vertikalna podela na pojaseve pri radu sa vertikalnim ...
    ... (3.99) gde su:N - broj pojaseva na visini bloka, N = H/(0,5  0,7)D, n - broj rezova na duţini bloka, n = Lb/d, i - broj pojasa, j - broj reza, tr - vreme otkopavanja reza, tpr - vreme promene reza, tp - vreme promene pojasa, tb - vreme promene bloka. 84 ...
    ... sa konstantnom brzinom do kraja okretanja. Sledi manevar spuštanja rotora za visinu pojasa na sledeći niţi pojas, pa se cela operacija ponavlja sekvencijalno do potpunog otkopavanja bloka na svim pojasevima, odnosno po visini etaţe. Tada poĉinje ponavljanje celog ciklusa. Ovo pokazuje da je ...

  • Klizišta, odroni i problemi stabilnosti padina u jugoistočnom dijelu spoljašnjih Dinarida (Primorski pojas od Bojane do Splita)

    Staniša Ivanović (1979)
    Klizišta, odroni, stabilnost padina,Dinaridi

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... čine granični pojas između vulkanskih stena i okolnih raznovrsnih geoloških tvorevina (kristalinika Jablanice, krednih tvorevina). Generalno posmatrano, moguće je izdvojiti tri zone sa preovlađujućom zastupljenošću piroklastita: a) severni i severozapadni obod kompleksa, b). istočni deo kompleksa ...
    ... obodom kompleksa prolazi regionalni put Prokuplje-Kuršumlija, koji se nastavlja od Kuršumlije ka Podujevu, obilazeći severozapadni i zapadni deo kompleksa. Sa istočne strane vulkanskog kompleksa značajni su asfaltni putevi Lebane–Bojnik i Bojnik–Magaš. Južnim obodom kompleksa, dolinom reke Jablanice ...
    ... formiranja mlađih vulkanskih centara i njihovih kaldera, tektonskim pokretima i erozijom. Danas se može uočiti samo istočni deo ove kaldere u području Petrove gore. Pretpostavlja se da su zapadni i severni deo kaldere uništeni prilikom formiranja đavoljevaroške kaldere, dok je južni deo iste erodovan. ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... moguće Je izdvojiti tri regionalne tektonske jedinice, kao individualne navlake: Zapadnu Vardarsku zonu, Centralnu Vardarsku zonu i Istočnu Vardarsku zonu. Zapadna Vardarska zona je jedinica adrijskog afiniteta, Istočna Vardarska zona je jedinica evropskog afiniteta, a Centralna Vardarska zona je ...
    ... 30-50km. Dubina do Mobhao sloja na području Srbije prikazana Je na slici 7. di ~ [,] 50km 42 L ___ IJ 20 |_ 21 2 Slika 7. Karta dubine do Moho sloja (Marović i dr. 2002) 25 Vrednosti gustine terestričnog toplotnog toka na najvećem delu teritorije Srbije su veće od njegove prosečne vrednosti za ...
    ... na prostoru Beograda je umereno kontinentalna sa sva 4 godišnja doba. Beograd se nalazi koi čitava Srbija u okviru severnog umerenog toplotnog pojasa. Na užem području grada analizirane su vrednosti padavina i temperaturnog režima vazduha. 2.2.1. Padavine Za potrebe analize režima padavina ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... prihranjivanja). U okviru zone aeracije izdvajaju se tri pojasa: 1/ rudinski, 2/prelazni i 3/ kapilarni Rudinski pojas je najviši pojas zone aeracije, koji je debeo najčešće do nekoliko metara, izuzetno i 10-20 m, u tropskim predelima. U ovom pojasu voda je slobodna samo neposredno po izlučivanju padavina ...
    ... Slika 9.1. Vertikalni raspored podzemnih voda [59, 38, 20 – delimično izmenjeno]: 1- zona aeracije: I- rudinski pojas; II- prelazni pojas; III- kapilarni pojas; 2 (IV) - zona zasićenja slobodnim PV; 3- vodonepropusne stene; 4- pesak; 5- glina; 6- padavine; 7- i ...
    ... magnezijum-karbonata ili nekih drugih primesa (laporovite, glinovite, peskovite, bituminozne i dr.) svojstvenih za krečnjačke stene, rastvorljivost se smanjuje. Slika 6.5.1.1. Plan krečnjačkog pećinskog sistema “Solomenoj” u Južnom Uralu [77] Čista destilovana voda vrlo malo rastvara krečnjake. ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... Neposrednu istočnu granicu predstavlja Borski rased koji se proteže u dužini od oko 40 km. Uz Borski rased, istočno, oko 400-500 m leže konglomerati i peščari, au nastavku je hidrotermalno izmenjena zona Velikog Krivelja. Sveži (neizmenjeni) vulkaniti i vulkanoklastiti čine zapadnu granicu h ...
    ... Metovnica (Jelenković i dr., 2016). Šire posmatrano, Borska zona s. je deo Sektora Severoistočnog Mediterana Tetisko-evroazijskog metalogenetskog pojasa (TEMB) (Janković, 1967, 1990; Jankovići dr., 2002; Jelenković, 2011; Jelenković i dr., 2016). Svi tektonski modeli generalno pretpostavljaju da ...
    ... (u daljem tekstu: TMK), odnosno Borske metalogenetske zone sa ekonomski značajnim rudnim ležištima: Bor, Majdanpek, V. Krivelj, Cerovo i dr. Na istočnom obodu TMK nalazi se ı više ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina: ležište krečnjaka Zagrađe, kvarcnih peščara Deo - Donja Bela Reka, kvarcnog ...

  • Tektonska evolucija severoistočnih Dinarida

    Nikola Ranđelović, Branislav Trivić, Nemanja Krstekanić, Bojan Kostić, Uroš Stojadinović (2022)
    ... ekstenzionu fazu, karakterističnu po S3 folijaciji koja dominantno tone ka istoku. Osim toga, utvrđena je i zona smicanja sa kvarcnim sigma klastima na istočnim padinama planine Bukulje. Za razliku od duktilnih struktura, najmlađe britl deformacije vezane su za reaktivaciju i formiranje različito orijentisanih ...
    ... evolucija severoistočnih Dinarida | Nikola Ranđelović, Branislav Trivić, Nemanja Krstekanić, Bojan Kostić, Uroš Stojadinović | 18. Kongres geologa Srbije "Geologija rešava probleme", Divčibare, 01-04 jun 2022. | 2022 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/item/0006779 Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког ...
    ... publications available in open access, as well as the employees' publications. - The Repository is available at: www.dr.rgf.bg.ac.rs 18. Kongres geologa Srbije "Geologija rešava probleme", Divčibare, 01-04 jun 2022. 18th Serbian Geological Congress "Geology solves the problems", Divcibare, June 01st-04th ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... u kockama dimenzija 20 x 20 m a što se poklapa sa visinom otkopnih blokova (pojasa) odnosno visinom otkopnih komora. Geomertrija u oba eksploatacina zahvata Je takva da iznosi po 60 m sa po tri otkopna bloka (pojasa) visine od po 20 m. Eksploatacioni zahvati su visinski odvojeni zaštitnom pločom ...
    ... hodnika od konture horizontalnog pojasa odnosno otkopnog bloka ı dužine komore kroz koju se otkopni hodnik izrađuje. Otkopni hodnici i komore, obeležavaju se brojevima od 1 do n i geometrijski su po vertikali za svaki eksploatacioni zahvat u sva tri pojasa otkopnih blokova raspoređene Jedna ...
    ... Jedna iznad druge sa istim rasporedom numerisanja po vertikali, tako da redove komora sa istim brojevima u nižem pojasu prate i redovi komora u gornjim pojasevima odnoso otkopnim blokovima (donji, srednji ı gornji otkopni blok). Otkopni hodnici iznad gornjeg otkopnog bloka imaju prvenstveno funkciju ...

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

  • Recycling of carbonates into the deep mantle beneath central Balkan Peninsula: Mg-Zn isotope evidence

    Zi-Tan Shu, Sheng-Ao Liu, Dejan Prelević, Vladica Cvetković, Shuguang Li (2022)
    Mg i Zn izotopi, ciklus ugljenika, natrijski alkalni bazalti, orogeni pojas Tetisa, Balkansko poluostrvo

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... delovima terena zapadne Srbije, te područjima centralnih i istočnih delova zemlje. Tako, za područje centralne Srbije karakteristični su ugašeni vulkani koji odgovaraju kenozojskoj starosti (Rudnik, Kotlenik, Borač, Lece, Trepča, Belo Brdo, Rogozna), dok su za područje zapadne Srbije karakteristični ...
    ... Obrenovačka Banja Basen/Unutrašnji Dinaridi zapadne Srbije Zbijeno-karstnij (arteskic) Bunari „OB-1“ i „OB-2“ 600 (bunar „OB-1“)k, 455 (bunar „OB-2“)l >2c Balneoterapijska primena – kupanje Bogatić Basen/Unutrašnji Dinaridi zapadne Srbije Karstnic Bunari „BB-1“ i „BMe-1“ 470m > 50c ...
    ... Banja), Unutrašnji Dinaridi zapadne Srbije (Bogatić, Metković, Radaljska Banja i Obrenovačka Banja) i Panonski basen (Slankamen Banja i Torda). Karakteristike istraživanih pojava mineralnih voda prikazane su u Tabeli 1.14, dok je na Slici 1.21 prikazana geološka karta Srbije sa prikazom odabranih pojava ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... ležišta Ležište karbonatne sirovine Čokoće, smešteno je na istočnom obodu doline Velike Morave, a naslanja se na zapadne padine planine Južni Kučaj. Mikro lokacija Oovog ležišta, odnosno njegov precizniji položaj, su krečnjačke zapadne padine planine Južni Kučaj u okviru dela karbonatnog kompleksa ...
    ... južne, zapadne 1 istočne strane, dok Je severna strana “otvorena” i interesantna za buduća istraživanja. I ako ležište Čokoće ima u planu oblik približan izduženom pravougaoniku, u prostoru je njegov oblik nepravilno-sočivast, generalnog pravca pružanja sever-jug. Moćnost krečnjačkih masa Je ...
    ... Ležište krečnjaka „Čokoće“, kao i cementara „Moravacem“ Novi Popovac kod Paraćina, nalaze se u centralnom delu Srbije, na istočnom obodu doline Velike Morave, a naslanjaju se na zapadne padine planine Južni Kučaj. Ležište krečnjaka Je od fabrike cementa (koja Je za sada jedini korisnik ove sirovine) ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... земље Геологија В. Похарц-Логар В. Похарц-Логар; Б. Матовић; М. Логар 205. Царевић Ивана 07.6.2011. Геологија западног кречњачког појаса источне Србије између Дунава и Млаве Геологија Д. Рабреновић Д. Рабреновић; В. Радуловић; В. Јовановић 206. Чебашек Владимир 08.7.2011 ...
    ... Радмило 24.01.1996. Континентални доњотријаски црвени слојеви Западне Србије Геологија Ј. Обрадовић Ј. Обрадовић; А. Грубић; И. Филиповић 52. Милићевић Владо 17.5.1996. Палинспастика херцинида у кучајској зони источне Србије Геологија И. Ђоковић; А. Ђорђевић; М. Маровић; Д ...
    ... А. Александра 14.05.1996. Echinodea из ургонски седимената Источне Србије Палеонтлогија Ј. Митровић Ј. Јанковић, В. Радуловић, М. Михајловић - Павловић 72. Мијовић Ј. Душан 14.05.1996. Хидрогеологија гранодиорида Србије Хидрогеологија В. Томић В. Драгишић, М. Петровић - Поповић ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... Danubijan NHEE adar-Kopaonk. | ___LIVAVOUJ [ Dalmacija Alpski Tetis/Neotetis šav Sava [ ceahlau-Severin Obđukovani ofioliti IIBBB Zapadni Vardar IIBB istočni Vardar Slika 2 Položaj Fruške gore u odnosu na glavne geotektonske Jedinice (Schmid et al. 2008), predstavljen crnim poligonom. U ...
    ... uočljivim zrnima piroksena, dok 15 su serpentiniti zeleni i pločasti sa žicama magnezita. Na čitavom prostoru planine javljaju se kao izduženi pojasevi, a oko Rakovca prate pravac grebena Fruške gore (Čučulić-Trifunović & Rakić 1977). Slika 6 Izdanak serpentinita i serpentinisanih peridotita ...
    ... alevroliti su vezani za turbiditne tokove. Padovi ovih sedimenata ukazuju na inverziju Fruške gore tokom pliocena. Sinriftna faza obuhvata sistemske pojaseve početka rifta i maksimalnog rifta. Sedimenti koji su vezani za početak rifta na severnoj strani Dunava su klastični sarmatski sedimenti pronađeni ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika

    Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov (2020)
    geofizika, geofizička istraživanja u arheologiji, arheologija u okolini Trstenika
    ... археолошко-геофизичких истраживања на локалитету „Код Кораба“ (источна некропола Виминацијума). Археологија и природне науке, 5: Васиљевић, Љ. 2014. Експлоатација и значај термалних извора у римском периоду на територији Србије, докторска дисертација, Београд, Филозофски факултет, Универзитет ...
    ... metoda primenjene su u okviru pretpostavljenog temelja cr- kve, kao i u neposrednoj blizini, istočno od sadašnjeg položaja crkve. Rezultati istraživanja ukazali su na moguće posto- janje dva grobna mesta istočno od crkve, kao i da je crkva površine oko 100 m2. Na osnovu geofizičkih istraživa- nja, ...
    ... 2019. godine, geofizička istraživanja su vršena na višeslojnom arheološkom nalazištu, Trnovača, u ata- ru sela Stari Trstenik, na desnoj obali zapadne Morave. Pronađeni keramički materijal se može smestiti u raspon od gvozdenog doba pa sve do srednjeg veka (Рашковић, 2003). Slika 1. Geografski ...