Претрага
111 items
-
Mineral Resources of Serbia: Environmental, Societal and Economic Challenges
... precipitation in Serbia varies from 550-650 mm in the plains to 800-1,200 mm in the mountainous regions. The Danube, Tisa, Sava, Drina and Velika Morava rivers form the main water resources in the country. All rivers belong to three sea basins: the Black Sea, the Adriatic Sea and the Aegean Sea ...
... reason, with a view to reaching the total exploitation of natural resources, new hydroelectric power plants on the, inter alia, Drina, Lim and Velika Morava rivers are planned to be built. Unfortunately, the existing legal provisions greatly slow down the construction and use of small-scale hydroelectric ...
... and concentration levels were carbamazepine (33 ng/L) and sulfamethoxazole (16 ng/L). The highest contamination levels in Serbia were found in Velika Morava. Pharmaceutical residues in the Danube River Basin in Serbia were investigated by Radovic et al. (2012). During a two-year survey in five sampling ...Vladimir Simić, Rade Jelenković, Dragana Životić. "Mineral Resources of Serbia: Environmental, Societal and Economic Challenges" in Serbia: Current Issues and Challenges in the Areas of Natural Resources, Agriculture and Environment,, Nova Science Publishers, Inc. (2019)
-
Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka
Andrijana Stanišić (2024)Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci... zadobijaju karakter ravničarskih reka. Velika Morava nastaje spajanjem Južne ı Zapadne Morave kod Stalaća. Do svog ušća u Dunav kod sela Dubravice u blizini Smedereva, teče pravcem jug, jJugoistok-sever, severozapad. Sliv Crnice i Grze zauzima površinu od 339 km? između Paraćina na zapadu, Sisevačkog ...
... istraživanja pripadaju slivu Velike Morave i predstavljaju njene istočne pritoke. Režim rečnih tokova uslovljen je rasprostranjenjem karbonatnih naslaga. U okviru šireg područja istraživanja, orijentacija ı karakter rečne mreže su uglavnom predisponirani tektonikom i geološkom građom. 1.3.1. ...
... Primenom pomenutih analiza, utvrđen je izuzetan uticaj tektonike područja istraživanja na režim ıi strukturne karakteristike karstne izdani. Implementacijom ovih metoda dobijeni su podaci koji podržavaju činjenicu da geološke karakteristike imaju veliki uticaj na hidrogeološke karakteristike i hidrauličko ...Andrijana Stanišić . Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka, 2024
-
Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata
Dejan N. Radivojević (2014-12-30)Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika... formiranju panonsko‐karpatskog dela, njegovoj litosferi i vertikalnom kretanju na osnovu termo‐mehaničkog modeliranja. Velik broj radova objavljen je o tektonici i geodinamici mađarskog dela Panonskog basena. Najznačajnije od njih napisali su Horvat i Bada sa koautorima (Horváth et al. ...
... bušotina, gde oni imaju najveću debljinu. Pretpostavlja se da su se sa ovog mesta najstariji badenski sedimenti širili na istok i zapad. Važan uticaj na današnju poziciju ovih sedimenata ima normalni rased sa elementima horizontalne (strike‐slip) tektonike koji se nalazi zapadno ...
... strukturologiji i tektonici Intrakarpatske oblasti, dok je Tari sa koautorima (1992, 1999) i sam (1995, 1996) u više navrata pisao o ekstenzionim stilovima, strukturi litosfere i kore Panonskog basena na osnovu seizmičkih, gravimetrijskih i geotermalnih podataka. Značajne radove o tektonici i geodinamici ...Dejan N. Radivojević. "Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-12-30)
-
Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije
Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacijaJelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar. "Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije" in 11. Međunarodna konferencija “Ugalj i kritični materijali" CCM 2023, Zlatibor, 11-14. oktobar 2023., Beograd : Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2023)
-
Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji
U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković. "Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji" in XI Međunarodna konferencija ugalj i kritični mineral CCM 2023, Zlatibor, 11-14. oktobar 2023., Beograd : Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2023)
-
Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије
Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе... Бели Тимок (део) Сврљишки Тимок (Винска река) Велики Пек Ибар (део) Јужна Морава (део) За наведене сливове постоје велики изгледи да су површинске и подземне воде оптерећене присуством метала и сулфата изван природних граница, а као последица утицаја напуштених рударских радова ...
... процене утицаја радова на животну средину, разматран у великом броју студија и научних публикација, широј јавности је ова проблематика остала непозната. Велику пажњу напуштени рудници добијају само у ситуацијама када дође до акцидената великих размера, приликом којих долази до угрожавања живота ...
... представљају речне токове који су под највећим утицајем од стране рударских активности. Слив Великог Пека се убраја у просторе који су значајно оптерећени напуштеним рударским радовима. На основу категорије ризика за идентификоване појаве, за слив Великог Пека процењен је висок степен ризика ...Nebojša B. Atanacković. "Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2018-08-31)
-
Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena
Lidija M. Kurešević (2014-01-22)U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...... Stratigrafija i tektonika planine Rudnik.- Zapisnici SGD za 1956. godinu, str. 89- 91. Anđelković M., 1960: Paleogeografija i tektonika jednog dela unutrašnjih Dinarida.- Geološki anali Balkanskog poluostrva, knj. 27, str. 103-150. Anđelković M., 1965: Position of the Šumadija and Morava zones in the ...
... površinu od oko 70 km2. Najvećim delom je izgrađen od granodiorita, manje kvarcmonconita i kvarcdiorita. Uprkos čestim orudnjenjima u oblasti, veći deo masiva je izgrađen od svežih stena. Eksploatacija kamena na Boranji je tokom proteklih decenija vršena u nekoliko većih i u većem broju manjih kamenoloma ...
... osnovama "Nove globalne tektonike".- Simpozijum: Metalogenija i koncepcije geotektonskog razvoja Jugoslavije, Katedra ekonomske geologije, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, str. 119-151, Beograd. Dimitrijević M., 1982: Dinaridi - jedan pogled na tektoniku.- Vesnik Zavoda za geološka ...Lidija M. Kurešević. "Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-22)
-
Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena
Lidija M. Kurešević (2014-01-22)U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...... Stratigrafija i tektonika planine Rudnik.- Zapisnici SGD za 1956. godinu, str. 89- 91. Anđelković M., 1960: Paleogeografija i tektonika jednog dela unutrašnjih Dinarida.- Geološki anali Balkanskog poluostrva, knj. 27, str. 103-150. Anđelković M., 1965: Position of the Šumadija and Morava zones in the ...
... površinu od oko 70 km2. Najvećim delom je izgrađen od granodiorita, manje kvarcmonconita i kvarcdiorita. Uprkos čestim orudnjenjima u oblasti, veći deo masiva je izgrađen od svežih stena. Eksploatacija kamena na Boranji je tokom proteklih decenija vršena u nekoliko većih i u većem broju manjih kamenoloma ...
... osnovama "Nove globalne tektonike".- Simpozijum: Metalogenija i koncepcije geotektonskog razvoja Jugoslavije, Katedra ekonomske geologije, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, str. 119-151, Beograd. Dimitrijević M., 1982: Dinaridi - jedan pogled na tektoniku.- Vesnik Zavoda za geološka ...Lidija M. Kurešević. "Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-22)
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... februara 2008 kao i u uzorcima iz Velikih Crljana. Zapaža se da su koncentracije svih ostalih makroelemenata u uzorcima sa merne stanice Veliki Crljani veće u odnosu na uzorke iz lazarevca. Prikazi mesečnih koncentracija mikroelenata u uzorcima iz Lazarevca i Velikih Crljana dati su na slikama 58 ...
... lokalitet K-1. Najniže vrednosti sadržaja većeg broja elemenata odvaja ovaj klaster kao poseban. Sadržaji elemenata drugog klastera (K-2) su u najvećoj meri slični sa većim brojem lokaliteta. Ono što odvaja ovaj klaster od ostalih su visoke (najveće) vrednosti sadržaja Pb i Ba. Treći klaster grupiše ...
... i K-9 trpe najveći uticaj a ona sama je pod velikim uticajem od pravca lokaliteta K-1 (prilog 3). Raspodela nerstvornih koncentracija aerosedimenata (NKAS) u najvećoj meri zavisi od blizine izvora zagađenja, odsustvu padavina i temperature vazduha. U oba ispitivana perioda, najveće koncentracije ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... februara 2008 kao i u uzorcima iz Velikih Crljana. Zapaža se da su koncentracije svih ostalih makroelemenata u uzorcima sa merne stanice Veliki Crljani veće u odnosu na uzorke iz lazarevca. Prikazi mesečnih koncentracija mikroelenata u uzorcima iz Lazarevca i Velikih Crljana dati su na slikama 58 ...
... lokalitet K-1. Najniže vrednosti sadržaja većeg broja elemenata odvaja ovaj klaster kao poseban. Sadržaji elemenata drugog klastera (K-2) su u najvećoj meri slični sa većim brojem lokaliteta. Ono što odvaja ovaj klaster od ostalih su visoke (najveće) vrednosti sadržaja Pb i Ba. Treći klaster grupiše ...
... i K-9 trpe najveći uticaj a ona sama je pod velikim uticajem od pravca lokaliteta K-1 (prilog 3). Raspodela nerstvornih koncentracija aerosedimenata (NKAS) u najvećoj meri zavisi od blizine izvora zagađenja, odsustvu padavina i temperature vazduha. U oba ispitivana perioda, najveće koncentracije ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду
... Знања на овом модулу стичу се кроз велики број курсева, као што су: магматске стене, метаморфне стене, седиментологија, основи теоријске пе- трологије, општа геологија, тектоника, геохемија литосфере, методе истраживања у геохемији, и други предмети. Поред великог значаја који петрологија има у архитектури ...
... 2298/GABP1576061D PETROVIĆ BRANISLAV, ŽIVANOVIĆ V., 2015: Impact of river bank filtration on alluvial groundwater quality – a case study of the Velika Morava River in central Serbia. Geološki anali Balkanskoga poluostrva, 76, 85–91, DOI: 10.2298/GABP1576085P Уџбеници, скрипте, практикуми, монографије ...
... стенски материјал који се овим проце- сима обрађује. Ови процеси упознају се кроз велики број предмета који се предају у виду различитих курсева, поменућемо само неке: општа геологија, историјска геологија, тектоника, структурна геологија, геолошко картирање, геоморфологија, даљинска детекција, п ...главни и одговорни уредник Душан Поломчић. Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду, Београд : Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2016