Претрага
425 items
-
Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)
Ivan Rutović (2024)U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.... Schweitzer — Clark, str. 342, tab. 44, sl. 3-4. Opis: Bisakatno polenovo zrno sa malom Y — markom. Centralno telo je sferičnog oblika. Egzin centralnog tela je punktatna. Dužina spore je 40 — 45 um, centralnog tela 20 um. Visina zrna je 25 — 30 nım. Stratigrafsko rasprostranjenje: Donji trijas Nalazište: ...
... – Obekhauser, str. 311, Tabla 13, sl.65, 66 26 Opis: Bisakatno polenovo zrno sa sferičnim centralnim telom. Na centralnom telu između vazdušnih mehura nalaze 4 strija. Dužina zrna je 40 um, centralno telo 15 um, a vazdušnog mehura 10 nm. Stratigrafsko rasprostranjenje: Perm. Nalazište: Gostuška ...
... et al., fig.11 Opis: Monosakatna spora sa sferičnom ekvatorijalnom konturom. Centralno telo je trouglastog oblika na kojoj se može uočiti Y – marka. Oko spore se nalazi vazdušni mehur. Dužina spore Je 30 um, centralnog tela 20 um. Stratigrafsko rasprostranjenje: Perm. Nalazište: Gostuška reka ...Ivan Rutović. Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina), 2024
-
Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije
Jana S. Stojković (2013-09-25)Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije... vezuju za Panonski basen i manje neogene basene u Podunavlju i Pomoravlju (mladenovački basen i basen Smederevske Palanke, kruševačko-zapadnomoravski basen itd.), pri čemu je u većini slučajeva utvrđeno ili pretpostavljeno prisustvo tercijarnih granitoida u blizini ili u podini basena. Prvi faktor ...
... ugljokisele vode dubljih delova hidrogeoloških basena. Naime, povišene koncentracije bora mogu se dovesti u vezu sa sedimentnim stenama fine granulacije, nastalim u zasoljenim basenima (Крайнов 1973), kao što su Panonski basen, manji neogeni baseni, a takođe i sedimentne (flišne) tvorevine zastupljene ...
... uslovljena je položajem značajnijih geoloških struktura na teritoriji Srbije. Prvi faktor je dominantan kod pojava koje se vezuju za Panonski basen i manje neogene basene, kao i kod pojava lociranih u paleozojskim ili proterozojskim škriljcima, pri čemu je gotovo uvek prisutna bliska veza sa granitoidnim ...Jana S. Stojković. "Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-09-25)
-
Prognozna ocena resursa kaolinitskih glina u sedimentnim basenima Srbije
Vladimir M. Simić (2003)Kaolinitske gline predstavljaju jednu od privredno najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina u Srbiji. Ležišta tih glina odavno se istražuju i eksploatišu u Aranđelovačkom i Kolubarskom basenu i basenima vlašićkog antiklinorijuma. Osim toga, u većem ili manjem obimu istražene su mnoge lokalnosti, a na nekima od njih vršila se povremena eksploatacija. Dosadašnja istraživanja kaolinitskih glina imala su, međutim, prevashodno uzak istraživački cilj - utvrđivanje rezervi glina određenog ležišta, dok su istraživanja regionalnog karaktera bila malog obima i vezana za delove pojedinih ...prognozna ocena, resursi kaolinitskih glina, sedimentni baseni, Srbija, geologija, mineralogija, kvalitet, potencijalnostVladimir M. Simić. Prognozna ocena resursa kaolinitskih glina u sedimentnim basenima Srbije, Beograd : V. Simić, 2003
-
Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini
Milan Tokanović (2024)U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina... štajerske faze, u prostoru nekadašnjih slatkovodnih basena Šumadije i Velike Morave došlo je do krupnih paleogeografskih promena. Za ove tektonske pokrete mogla bi se vezati brza sedimentacija klastičnih sedimenata Belice, odmah zatim je iz Panonskog basena ova oblast zahvaćena ingresijom Paratetisa. ...
... gline i konglomerate. Predstavljaju najmlađu miocensku jedinicu u levačkom basenu. Sa sedimentima jezerskih facija verovatno su u diskordantnom položaju, a često sc direktno naslanjaju na starije formacije oboda basena. U ovoj jedinici mogu se razlikovati dve kategorije sedimenata. U neposrednoj ...
... Sedimenti jezerskog kvartara imaju znatno rasprostranjenje na miocenskoj podlozi istočno od Velike Morave i u basenu Belice. Manje pojave ovih sedimenata konstatovane su u levačkom basenu i zapadno od Poljne, a moguće je da ih ima i u Temniću, na visinama iznad 350m. Na više mesta jezerski kvartar ...Milan Tokanović. Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini, 2024
-
Istorija tektonske evolucije centralnog dela makedonskog masiva (Osogovski antiklinarijum)
Metodije Stračkov (1960)Metodije Stračkov. Istorija tektonske evolucije centralnog dela makedonskog masiva (Osogovski antiklinarijum), Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1960
-
Stratigraphic implications of the Mio-Pliocene geodynamics in the area of Mt. Avala: new evidence from Torlak Hill and Beli Potok (Belgrade, Serbia)
Mt. Avala is located on the southern margin of the Pannonian basin (SPB), a border zone between the uplifted morphostructures of the Dinarides and Carpathian-Balkanides. Similar to the Pannonian basin, tectonostratigraphic evolution of the Mt. Avala area during the last 23 Ma has is characterized by syn- and post-rifting processes as well as tectonic inversion. Here, we present the results of field investigations of the Miocene‒Pliocene dynamics that led to different spatial positions of the same stratigraphic units (e.g. ...... hic implications of the Mio-Pliocene geodynamics in the area of Mt. Avala: new evidence from Torlak Hill and Beli Potok 127 EREMIJA, M. (1989): Panonski kat [Pannonian – in Serbian, with an English summa- ry].– In: ANĐELKOVIĆ, M. (eds.): Geology of the general Belgrade area. Vol.IV, Paleogeography ...
... : new evidence from the Vrdnik coal basin (northern Serbia) [Srednje miocenska badenska transgresija: novi dokazi sa prostora Vrdničkog ugljenog basena (Fruška gora, Severna Srbija) ‒ in English with an Serbian summary].‒ Ann. Geol. Pennins. Balk., 74, 9–23. RUNDIĆ, LJ., KNEŽEVIĆ, S., GANIĆ, M. ...
... Neotectonic Pattern of Mount Avala (Serbia) – in Serbian and English].– Ann. Geol. Pennins. Balk., 60/1, 147‒157. TOLJIĆ, M. (2006): Geološka građa Centralne Vardarske zone između Avale i Kosmaja [Geological setting of Central Vardar Zone between Avala and Kosmaj ‒ in Serbian, with an English abstract] ...Ljupko Rundić, Meri Ganić, Slobodan Knežević, Dejan Radivojević, Miloš Radonjić. "Stratigraphic implications of the Mio-Pliocene geodynamics in the area of Mt. Avala: new evidence from Torlak Hill and Beli Potok (Belgrade, Serbia)" in Geologia Croatica (2019). https://doi.org/10.4154/gc.2019.11
-
Geološka građa centralne varvardske zone između Avale i Kosmaja
Marinko Toljić (2006)Marinko Toljić. Geološka građa centralne varvardske zone između Avale i Kosmaja, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2006
-
Sedimentološke karakteristike neogenih jezerskih basena na primeru Pranjanskog basena
Jelena Đuđević (1992)Jelena Đuđević. Sedimentološke karakteristike neogenih jezerskih basena na primeru Pranjanskog basena, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1992
-
Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije
Dragana D. Petrović (2015-12-29)Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...... Grčkoj, 2) Centralnu vardarsku zonu, koja prema jugu obuhvata Paikon jedinicu i 3) Istočnu vardarsku zonu, koja prema jugu obuhvata Peonias zonu u Grčkoj i Makedoniji (Božović et al., 2013; Robertson et al., 2009; Christofides et al.,1990). Ovako složena geotektonska slika ofiolita centralnog Balkanskog ...
... vardarske zone pokazuju značajne razlike u poređenju sa ofiolitima Dinarida, kao i onih iz zapadnih i centralnih delova Vardarske zone. Mnoga istraživanja sprovedena na prostoru zapadnog i centralnog dela Vardarske zone dovela su do toga da su prostorni položaj i međusobni odnosi ovih ofiolita sa susednim ...
... Generalno je podeljena na zapadnu, centralnu i istočnu zonu (Robertson et al., 2013). U delu koji pripada severnoj Grčkoj, Zapadna vardarska zona (ZVZ) je pozanata kao Almopias zona (Robertson et al., 2013) i može se povezati sa Sava-Vardar zonom (Pamić, 2002). Centralna vardarska zona se takođe proteže ...Dragana D. Petrović. "Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-12-29)
-
Geološki sastav i tehnološki sklop šire oblasti Vranice planine u centralnoj Bosni
Miroslav Živanović (1972)Miroslav Živanović. Geološki sastav i tehnološki sklop šire oblasti Vranice planine u centralnoj Bosni, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1972
-
Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone
Violeta M. GAJIĆ (2014)Violeta M. GAJIĆ. Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Tektonski sklop centralnog dela Pelagonskog horst-antiklinarijuma i njegovo mesto u Alpiskoj strukturi Makedonije
Milan Arsovski (1960)Milan Arsovski. Tektonski sklop centralnog dela Pelagonskog horst-antiklinarijuma i njegovo mesto u Alpiskoj strukturi Makedonije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1960
-
Geološki sastav i tektonski sklop centralnog dela Osogorske planine, sa osvrtom na pojave Pb-Zn na području Sasa - Toranica
Jordan Pendžerkovski (1965)Jordan Pendžerkovski. Geološki sastav i tektonski sklop centralnog dela Osogorske planine, sa osvrtom na pojave Pb-Zn na području Sasa - Toranica, Skoplje:, 1965
-
Uticaj vrsta i stepena alteracije na tehnička svojstva i primenu andezita i dacita iz odabranih nalazišta centralne Srbije
Slobodan Cmiljanić (1984)Slobodan Cmiljanić. Uticaj vrsta i stepena alteracije na tehnička svojstva i primenu andezita i dacita iz odabranih nalazišta centralne Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1984
-
Geohemija većih jalovišta rudnika metala zapadne i centralne Srbije
Đokić Božidar, Simić Vladimir, Jovanović Milun. "Geohemija većih jalovišta rudnika metala zapadne i centralne Srbije" in Tehnika, Rudarstvo, geologija i metalurgija 6 no. 66, Beograd: (2013): 1041-1048
-
Најмлађа тектонска активност централног дела Вардарске зоне: закључци на основу фокалних механизама земљотреса у околини Краљева.
Младеновић, А., Тривић, Б., Цветковић, В., Павловић, Р.. "Најмлађа тектонска активност централног дела Вардарске зоне: закључци на основу фокалних механизама земљотреса у околини Краљева." in Записници Српског геолошког друштва, Beograd: (2014): 219-221
-
Regionalna karakterizacija karstnih podzemnih voda dela centralnog Balkana u funkciji njihovog održivog korišćenja i menadžmenta
Veljko J. Marinović (2022)Karstne podzemne vode koristi oko 700 miliona ljudi na svetu, čime je njihov značaj za svetsko stanovništvo nemerljiv. U sklopu doktorske disertacije vršena su istraživanja i analize karstnih sistema dela centralnog Balkana (Srbije, Crne Gore i Savskog sliva Bosne i Hercegovine), kako bi se evaluirao ovaj dragoceni resurs. Analize su vršene na primerima karstnih sistema vrela Perućac, Seljašnica, Mokra i Mlava (Srbija), Oko Bijele i Rijeka Crnojevića (Crna Gora) i vrelo Bosne (Bosna i Hercegovina), kao i na regionalnom ...karstni sistem, podzemna voda, pritisci na kvantitet i kvalitet, menadžment podzemnih vodnih resursaVeljko J. Marinović. Regionalna karakterizacija karstnih podzemnih voda dela centralnog Balkana u funkciji njihovog održivog korišćenja i menadžmenta, Beograd : [V. Marinović], 2022
-
Uslovi ovodnjensoti „Centralnog polja“ ležišta uglja „Štavalj“ kod Sjenice (jugozapadna Srbija)
Miladinović Branko, Ristić-Vakanjac Vesna, Bukumirović Dragomir, Vakanjac Boris. "Uslovi ovodnjensoti „Centralnog polja“ ležišta uglja „Štavalj“ kod Sjenice (jugozapadna Srbija)" in XVI kongres geologa Srbije, Beograd, Srbija:Srpsko geološko društvo (2014): 447-453
-
Приказ јединице шелфних карбонатно-кластичних стена (централни део Вардарске зоне)
Гајић Виолета, Дунчић Милена, Гајић Владислав, Васић Небојша. "Приказ јединице шелфних карбонатно-кластичних стена (централни део Вардарске зоне)" in Зборник апстраката 17. Конгреса геолога Србије с међународним учешћем, Врњачка Бања, 17-20. мај 2018. 1, Београд:Српско-геолошко друштво (2018): 189-193
-
Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...... podzemnim vodnim resursima u Srbiji VODOPRIVREDA 0350-0519, 44 (2012) 258-260 p. 225-231 227 je u južnoj Ba koj, Kostola kom basenu, i neogenom basenu kod ina i Jagodine. Za razliku od južne Ba ke, ina i Jagodine, zna ajnija nadeksploatacija karstne izdani zabeležena je u podru ju izvorišta ...
... DuSan Poloméi¢ 1 saradnici Vodosnabdevanje i odrzivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji je u juznoj Bactkoj, Kostolaékom basenu, i neogenom basenu kod Paracina i Jagodine. Za razliku od juzne Batke, Paracina i Jagodine, znaéajnija nadeksploatacija karstne izdani zabelezena je u podrucju ...
... identifikovana vodna tela na svojim teritorijama koje su u stvari deo jednog, prekograni nog podzemnog vodnog tela, formiranog u okviru gornje panonskih i donje pleistocenskih sedimenata (Stevanovi et al. 2011). Tokom poslednjih nekoliko godina mnogo više pažnje se obra a na identifikaciju, ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović. "Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji" in Vodoprivreda, Beograd : Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje (2012)