Претрага

Упит dcterms_subject_txt:потреси од минирања

751 items

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... disperziji čiji su agregati veći od 0.0002 mikrometara, a manji od 500 mikrometara u prečniku. Ove čestice se prema veličini razdvajaju u dve osnovne grupe: • Taložne materije sa prečnikom većim od 10 mikrometara. • Taložne čestice sa prečnikom manjim od 10 mikrometara. Aerosoli Čestice ...
    ... više od 50% srpske clektrične energije. [76.] Ogranak TENT se sastoji od 5 organizacionih delova. To su: TENT A u Obrenovcu (6 blokova ukupne snage 1.765,5 megavata), TENT B na Ušću (dva bloka od po 650 megavata), TE „Kolubara“ u Velikim Crljenima (5 blokova ukupne snage 271 megavat, od kojih ...
    ... prekoračiti više od 24 puta u Jednoj kalendarskoj godini 350 ug/mš, ne sme sec prekoračiti više od 24 puta u Jednoj kalendarskoj godini 150 nag/m*, ne sme se prekoračiti više od 18 puta u Jednoj kalendarskoj godini 50 ug/m*, ne sme se prekoračiti više od 35 puta u Jednoj ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... bunara od 45 l/s po objektu. U užoj zoni Požarevca poznato Je 4-5 vodonosnih slojeva na dubini od 30-230 m. Moguće je da postoji i više slojeva usled raslojavanja vodonosnih naslaga. Poznato je postojanje izdani na sledećim dubinama: od 28-29,5 m, od 75,4-98 m, od 122,2-124,7 m, od 161-169 ...
    ... m i od 228-235 m. Na lokalitetu Vlaški Do izdan je konstatovana sa 4 vodonosna horizonta u okviru peskovitih naslaga na dubinama: od 56-64 m, od 90-98 m, od 116-126 m, od 135-150 m. Izdrašnost bunara iznosi oko 6 1/s u uslovima samoizliva. Kod Aleksandrovca (na oko 19 km južno od Požarevca) ...
    ... Prikazom istih od severne granice područja, spomenute lokalnosti su: U široj zoni Smedereva poznato je više vodonosnih horizonata u okviru peskovitih naslaga, na dubinama: od 150-160 m, 190-200 m, od 260 m i od 300-320 m. Izdašnost pojedinih bunara je promenljiva i iznosi od 1-3,5 1/s u uslovima ...

  • Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)

  • Razvoj algoritma fuzzy optimizacije u hidrodinamičkoj analizi za potrebe projektovanja sistema odbrane od podzemnih voda

    Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić (2019)
    Sistemi za odbranu od podzemnih voda se koriste za zaštitu hidrotehničkih objekata, priobalja, meliorativnih područja, naselja, rudnika, industrijskih područja, predstavljajući značajne segmente bez kojih bi funkcionalnost ovih objekata i područja bila dovedena u pitanje. Posebno složeni sistemi odbrane od podzemnih voda se karakterišu kod ležišta mineralnih sirovina, imajući u vidu njihovu dinamičnost, koja se ogleda u stalnom širenju ležišta, kao i činjenicu da ova ležišta prodiru duboko u stensku masu različitog strukturnog tipa poroznosti, a time i u podzemne ...
    upravljanje podzemnim vodama, hidrodinamički model, fuzzy logika, trougaoni fuzzy brojevi, znanje eksperta, optimizacija

  • Izdvajanje vode iz prirodnog gasa

    Dejan Nedeljkov (2024)
    U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...
    prirodni gas, separatori, separacija, grejači, čileri, tačka rose, Wobbe indeks
    ... tečne faze. Najčešće korišćeni hvatači kapljica su: elementi od pletene žičane mreže, elementi od rebrastih paralelnih ploča, elementi izrađeni od koncentričnih rebrastih cilindara. Element od pletene žičane mreže je napravljen od žice nerđajućeg čelika savijene i tesno upakovane u cilindar. ...
    ... čvrstih čestica i kroz filter od aktivnog uglja radi odvajanja apsorbovanih količina igljovodonika. Prvi filter odstranjuje čestice veće od 5 h.Ako se u cirkulaciji nalazi više od 45 1 glikola u minuti, onda kroz filter od aktivnog uglja ide samo deo glikola, 10-50 % od protoka. Filteri sprečavaju ...
    ... kolone. Količina glikola zavisi od dubine sušenja gasa, od koncentracije glikola na ulazu u apsorpcionu kolonu i od broja tanjira u koloni. Koncentracija glikola - Veća koncentracija glikola daje veću efikasnost dehidracije gasa. Na primer, na kontaktnoj temperaturi od 38 "C postiže se tačka rosišta ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... vrela sa minimalnom izdašnošću većom od 5 l/s. Karstnih vrela značajnih za regionalno vodosnabdevanje (sa donjom granicom minimalne izdašnosti u prosečnoj hidrološkoj godini od 10 l/s), registrovano je preko 70, od čega 16 ima veću registrovanu minimalnu izdašnost od 100 l/s. Registrovano je i nekoliko ...
    ... izdani u Bačkoj i Banatu se naziva „Osnovni vodonosni kompleks“ (OVK), i iz njega se zahvata više od 60% od ukupnih količina podzemnih voda u Vojvodini (lit. 7). Kvalitet podzemnih voda iako zaštićen od ljudske aktivnosti relativnom debelim povlatnim vodonepropusnim sedimentima, u velikim 48 oblastima ...
    ... su za vreme pliocena i kvartara od rečnih (Drine i Save) i rečno-jezerskih sedimenata. Najdeblji vodonosni sedimenti nalaze se u Mačvi, kao i uz levu obalu Save gde su deponovani sedimenti reke Drine. Uzvodno od Beograda, aluvijalne naslage Save dostižu debljinu od 20-30 metara i u okviru njih je ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... terena i zauzima područje od Novih Banovaca na severu sve do ušća sa rekom Savom na jugo-istoku istražnog terena, gde se prostire na dužini od 17.5 km. Korito reke Dunav usečeno je u desnu obalu izgrađenu od lesnih naslaga, stvorivši skoro vertikalne odseke, koji se prostiru od Starih Banovaca do ušća ...
    ... 79 m (bunar B-4), odnosno od 53 m do 57 m i od 67 m do 71 m (bunar B-5). Na lokaciji bunara J-3, u krugu "Tanjuga" u Batajnici peskoviti slojevi se nalaze u dva intervala, prvi od 65 m do 68 m ı drugi od 69 m do 74 m (Milojević ı dr., 1975). Prosečna debljina vodonosnih peskovito-šljunkovitih ...
    ... grupacija sastoji se od četiri bunara i obuhvata prostor severo-istočno od naselja Sava Kovačević (od ulice Ugrinovačka sve do ulice Cara Dušan). To su bunari B-1, B-2 i B-6 i B-1 u Gornjem gradu, što se može videti na slici 19. Vodonosni slojevi pokazuju tendenciju dizanja po dubini od prvog do poslednjeg ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... opština Vladimirci koja obuhvata površinu od 338 km? i prostire se između 44% 39' 09” severne geografske širine ı 199 44' 36" istočne geografske dužine (Slika 1). Naselje Riđake se nalazi 10,5 km jugoistočno od Šapca, 60 km zapadno od Beograda, 20,8 km od najvišeg uzvišenja planine Cer (68 m/nv) ...
    ... uzoraka zavisi od količine obrađenog sedimenta i potencijalnog bogatstva lokaliteta. Količina sedimenta zavisi od dužine ıi tipa iskopavanja, kao i od dostupnosti lokaliteta, a bogatstvo lokaliteta određuje način na koji su ostaci dospeli u depoziciono okruženje. Ovi ostaci potiču od ishrane sova ...
    ... sredini. Oslađeni gornji panon je potvrđen bušotinom u Mačvanskom Pričinovcu na dubini od 182, 9 do 250 m (Rajčević, 1978). Po sastavu sedimenati se sastoje od alevrita, peščara i gline, sa slojevima debljine od nekoliko desetina santimetara do 4 metra. Sedimenti su dobro sortirani, alkalne reakcije ...

  • Geotehnički aspekti izgradnje visećeg pešačkog mosta u Starom gradu u Užicu

    Zoran Berisavljević, Miloš Marjanović, Uroš Đurić (2023.)
    U radu su prikazani rezultati geotehničkih istraživanja za potrebe izgradnje visećeg pešačkog mosta preko klisure reke Đetinje u Užicu. Predviđeno je da most, sistema prednapregnute trake, omogući prelaz pešacima sa desne dolinske strane na stranu Starog grada, koja je opasana strmom liticom (cca. 40 m visine). Za potrebe formiranja geotehničkog modela i strukturnog sklopa krečnjačke stenske mase korišćen je postupak fotogrametrijskog snimanja dronom. Predviđeno je da se zatežuća sila (od oko 30 MN), koju most prenosi na obalni stub, ...
    fotogrametrija, stabilnost kosina, pukotine, prednapregnuta sidra, test granične nosivosti, paker (Ližonov) test
    ... po vertikalama na udaljenosti od 10-15 m od stene pri čemu je kamera bila nagnuta 15" od horizonta. Način snimanja je bio /free/f/Tght, pri čemu je podešeno da kamera okida na pređenih 2 m pri kretanju horizontalno i vertikalno kako bi se postigao dovoljan preklop od preko 80% između snimaka u svakom ...
    ... prikazan je na situacionom planu, slika 1c. Testno sidro 1 je nagnuto pod uglom od 15? stepeni u odnosu na horizontalu, sa azimutom od 50%. Testno sidro 2 se nalazi u zoni oporca mosta i nagnuto je pod uglom od 17, sa azimutom od 70%. Oslonac glave sidra je dimenzionisan prema ideji izvođača radova u varijanti ...
    ... opterećenja. Na svakom stupnju opterećenja merene su defomracije u periodu od 15 min (u vremenskim intervalima od 1, 2, 5, 10 i 15 min). Nakon toga vršeno je rasterećenje na početnu silu od 350 kN. Za silu testiranja od 2678 kN opterećenje je trajalo 60 min. Pri svakom nivou opterećenja kontrolisana ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... kubnih metara. Primera radi, jedan grad od oko 100 000 stanovnika, dnevno proizvede prosečno od 80 – 100 tona otpada (prosečno od 0.8 – 1.0 kg po stanovniku). Ako se za prosečni vek deponije uzme period od oko 20 god, to znači da na deponiji treba smestiti od 600 000 do 750 000 tona otpada, odnosno ...
    ... izmerena vrednost od preko 130%. Međutim, ima i drugačijih slučajeva jer Coumoulos i dr. (1995), navode da u deponiji Ano Liosia u Atini u Grčkoj, vlažnost opada sa dubinom, počevši od maksimalne vrednosti od 150 % u površinskom delu, preko prosečne vrednosti od 60 % na dubini od 15 m, a sa porastom ...
    ... materijal, od kojeg su formirani uzorci, prethodno je usitnjen do maksimalne veličine frakcija od 20 mm, a nakon toga su formirani uzorci (sa 100 % frakcija sitnijih od 20 mm) koji su upotrebljeni za pet opita. Ostali opiti izvedeni su na uzorcima koji su formirani od 62.1 % frakcija sitnijih od 20 mm ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... kubnih metara. Primera radi, jedan grad od oko 100 000 stanovnika, dnevno proizvede prosečno od 80 – 100 tona otpada (prosečno od 0.8 – 1.0 kg po stanovniku). Ako se za prosečni vek deponije uzme period od oko 20 god, to znači da na deponiji treba smestiti od 600 000 do 750 000 tona otpada, odnosno ...
    ... izmerena vrednost od preko 130%. Međutim, ima i drugačijih slučajeva jer Coumoulos i dr. (1995), navode da u deponiji Ano Liosia u Atini u Grčkoj, vlažnost opada sa dubinom, počevši od maksimalne vrednosti od 150 % u površinskom delu, preko prosečne vrednosti od 60 % na dubini od 15 m, a sa porastom ...
    ... materijal, od kojeg su formirani uzorci, prethodno je usitnjen do maksimalne veličine frakcija od 20 mm, a nakon toga su formirani uzorci (sa 100 % frakcija sitnijih od 20 mm) koji su upotrebljeni za pet opita. Ostali opiti izvedeni su na uzorcima koji su formirani od 62.1 % frakcija sitnijih od 20 mm ...

  • Merenje i praćenje temperature u cevovodima

    Jelena Plećaš (2024)
    U završnom radu pod naslovom „Merenje i praćenje temperature u cevovodima“ istražuje se značaj merenja temperature u industriji. Opisuje se kako je merenje temperature ključno za efikasno upravljanje procesima i održavanje sigurnosti.Postoje i razvijene su brojne metode merenja temperature, od kojih svaka ima svoju specifičnu primenu, u određenim oblastima. Rad obuhvata pregled razvoja termometrije, različite temperaturne skale, kao i detaljan prikaz instrumenata za merenje temperature. Posebna pažnja posvećena je greškama dodirnih termometara i metodama korekcije.Na kraju,rad se fokusira na ...
    temperatura, instrumenti, senzori, termometri, cevi
    ... fakultet. * Isto. 12 za opseg temperatura od -200 "C do +350 *C. Kao termometarske tečnosti se koriste lako isparljive tečnosti kao što su: propan (od -40 *C do +40 *C), dietiletar (od +40 •C do +195 *C), etanol (od +85 "C do +290 *C) i ksilen (od +150 "C do +360 *C). Ova vrsta termometara se ...
    ... Rezervoar od mesinga ili legiranog čelika, povezan Je sa kapilarnom cevi, prečnika 0,1 mm do 0,36 mm ı dužine od 10 m do 40 m, za Burdonov manometar ili neki drugi manometar sa malom mrtvom zapreminom. Sistem se puni azotom ili helijumom pod pritiskom od 10 bar do 30 bar. Opseg merenja iznosi od -75 ...
    ... otpornog termometra su izolovane Jedna od druge i od omotača. Krajevi termoelektroda su zavareni i formiraju topli spoj, a omotač jJe na tom kraju zatvoren sa tzv. čepom za mantele, koji je napravljen od istog materijala kao i omotač mantela. Topli kraj Je izolovan od omotača mantela, ali može biti, prema ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... вредности параметра O Вредности од 0,4 придружене су теренима изграђеним од барских седимената и алевролита. Вредност параметра O од 0,5 додељене су теренима изграђеним од претежно ситнозрних-глиновитих седимената (глинци и алевролити). У теренима изграђеним од метаморфних, киселих интрузивних ...
    ... странама. Рударским радовима на растојању мањем од 100 m додељена је вредност за параметар Т1 од 0,5. На удаљености између 100 и 500 m налази се око 30 % радова, за које је додељена вредност параметра Т1 од 0,3. На растојању од преко 500 m од најближег површинског тока налази се свега 13 % ...
    ... тока Са дијаграма се види да око 57 % испитиваних напуштених рударских радова налази на растојању мањем од 100 m од површинског тока, а да је код чак 43 % удаљеност мања од 50 m. Један од разлога лоцирања рударских радова близу површинских токова може бити и у томе што су за истраживања и отварања ...

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... је мигрирао за 228 у правцу севера тј. северозапада. Овај транспорт проузроковао је пеглање инклинације за угао од 3815. Ротација Јадарског блока од 638 у смеру супротном од кретања казаљке на сату (counterclocwise - CCW) у односу на позицију РП Стабилне Европе, представља Афрички (Гондвански) ...
    ... магнетизацију насталу услед индуктивог дејства магнетног поља Земље. Стена може имати више врста магнетизација, што зависи од физичких и хемијских услова који су деловали на стену од времена њеног формирања до времена узорковања. Код палеогеографских и палеотектонских реконструкција применом палеомагнетне ...
    ... тренутку када стене стичу магнетизацију, док је угао инклинације у функцији од географске ширине на којој су стене формиране. Уколико су већ формиране стене биле изложене тектонским покретима њихова палеодеклинација различита је од нуле. Правац вектора ChRM најчешће се приказује преко положаја палеомагнетног ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Ca2+ u vodi subtermalnog izvora u Suvom Dolu se kreće od 32.45 do 50.42 mg/l, a sadržaj HCO3 - od 128.15 od 204.14 mg/l (tabela 107). U Krepoljinskoj banjici se vrednosti Ca2+ u vodi kreću od 27.25 do 43.64 mg/l, dok se vrednosti HCO3 - kreću od 120.47 do 163.78 mg/l (tabela 108), što je niže u ...
    ... vrela na nadmorskoj visini od 1053 m. Pored Radovanske reke, jednu od većih pritoka Crnog Timoka predstavlja i Zlotska reka, koja se formira od voda Beljevine i Lazareve reke i dugačka je svega 30 km. Obzirom da se radi o rečnim tokovima koji uglavnom nastaju od najvećih karstnih vrela r ...
    ... Peći je 360 m, a visinska razlika od ulaza do kraja pećine je +10 m. Od ulaza, koji je širine 2 m i 3 m visine, se prostire glavni kanal ka jugozapadu, od kojeg se na više mesta javlja račvanje. Kanal je celom dužinom blago uzlazni, bez većih pregiba. Na 189 m od ulaza dolazi se do većeg račvanja ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... u nekoliko kategorija (tabela 3). Klase rizika od zagađivanja PV difuznim zagađivačima i proistekle ocene pritisaka na (G)TPV prikazane su u tabeli 4 i na slici 2. Tabela 3. Klasifikacija hazarda od zagađenja PV difuznim zagađivačima Hazard od zagađenja podzemnih voda Indeks rizika Praktično ...
    ... je nepostojanje zvanično usvojene metodologije kvantifikacije hazarda/rizika od punktuelnog zagađivanja. Tabela 4. Klase rizika od zagađenja PV difuznim zagađivačima i proistekle ocene pritisaka na (G)VT Rizik od zagađenja podzemnih voda Indeks rizika Ocena pritiska Praktično bez rizika ...
    ... RHMZ-a, dok se 213 odnosi na obaveze osmatranja od strane postojećih aktivnih izvorišta PV. Kada su u pitanju objekti pod neposrednom ingerencijom RHMZ-a, za period do 2020. godine, u funkciji treba da bude 73 objekta, od čega je 59 postojećih (od toga i 6 karstnih vrela). To znači formiranje 14 ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... eksplozivni događaji u Sunčevom sistemu. Unutar svake od klasa, brojevi od 1-10 označavaju relativnu snagu baklje. Po prvi put od 2003. godine, geomagnetna oluja je postigla Jačinu G5, a Dst indeks je dostigao vrednosti od -412 nT. Ovo je bila jedna od najjačih geomagnetnih oluja moderne ere, nadmašivši ...
    ... BURA OD 10. DO 13. MAJA 2024. GODINE .......aaananannana 16 5.1. Uzrok nastanka bura od 10. do 13. maja 2024. godine ......čaaaaaaaaanaaaaanaaannee 16 5.2. Karakteristike bura od 10. do 13. maja 2024. godine.......caaaaaanananaaaaaaaaaakee 18 5.3. Globalni uticaj i uticaj na Balkanu bura od 10. ...
    ... jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi od sunčeve aktivnosti koja se menja tokom ciklusa od 11. godina. Trenutno se približavamo maksimumu 25. sunčevog ciklusa. Kao rezultat ovoga, početkom maja 2024. godine registrovana Je prva geomagnetna bura Jačine G5 od 2003. godine. Njeni efekti primećeni ...

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... (parafinski vosak) Je Jedna od važnih komponenti sirove nafte. Nafte sa visokim sadržajem parafina, obično imaju visoku tačku tečenja, ı zbog svojih karakteristika, stvaraju odredjene probleme prilikom transporta. Veličina i karakter ovih problema zavisi od sastava sirove nafte, od koncentracije parafina ...
    ... zagrevati iznad te temperature i povremeno mehanički čistiti od parafina posebnim uređajima (tzv. „skrejperi“). Visoke tačke stinjavanja parafinskih nafti se kreću od 20, pa do preko 35 "C. Temperatura topljenja individualnih čvrstih parafina jJe od 22%'" do 85"%C. (Prstojević, Priprema nafte, gasa ı ...
    ... parafina (engl. Wax Appearance Temperature - WAT). Temperatura pri kojoj počinje taloženje kristala parafina (WAT), varira od 14 do 39 "C, u zavisnosti od tipa nafte, odnosno od njene gustine i sastava. Kristalizacija čvrstog parafina predstavlja primer ravnoteže između tečne i čvrste faze, pri ...

  • Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac

    Teodora Kaličanin (2024)
    Svaki neželjeni zvuk u prirodi se može definisati kao buka. Buka svakodnevno utiče na ljude i predstavlja pretnju po ljudsko zdravalje. Zbog toga su nastale mnoge metode za merenje, proračun i saniranje ovog problema.Tema ovog završnog rada master studija je modeliranje buke u zoni površinskog kopa ''Ljubija''. Opisani su pojam buke i zvuka kao osnov za kasnije iznesene podatke, kao i tipovi i različiti izvori buke. Prikazane su metode merenja buke i uređaji koji se u tom procesu koriste. Obrađen ...
    buka, modeliranje, uticaj na čoveka, površinski kop
    ... rudarskih radova na P.K. Ciganuša – Škorac Ležište Ciganuša-Škorac se sastoji od rudnih tela izgrađenih od limonita i rudnih tela izgrađenih od karbonata gvožđa siderit-ankerita koja su daleko većih 36 razmera od limonitnih tela. U višim nivoima ležišta nalaze se, uglavnom, limonitna tela. ...
    ... kao što je poljoprivredno zemljište). Ako se podloga sastoji ı od tvrdog i od poroznog tla, onda parametar koji odslikava karakter terena poprima vrednosti u rasponu od 0 do 1. Za okolnosti prikazane u nastavku korišćena Je vrednost od 0,8. Prilikom širenja, zvuk takođe mora da prođe i određene ...
    ... doprinosa pojedinih izvora buke kod svakog od receptora, ili kod receptora od značaja. U tabeli 11 prikazan je doprinos najznačajnija izvora, za svaki od receptora, na lokaciji površinskih kopova i jJalovišta. Tabela 11. Doprinos najznačajnih izvora kod svakog od receptora na lokaciji kopova i odlagališta ...

  • Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu

    Aleksa Petrović (2024)
    Ovaj diplomski rad analizira daljinsko merenje temperature na bušotinskim cevovodima, koje je od velike važnosti za kontrolu i nadzor nad industrijskim procesima posebno u ekstremnim uslovima kao što su visoke temperature i pritisci u bušotinama. Opisane su različite vrste temperaturnih senzora, kao što su termoparovi, bimetalni i otpornički termometri, kao i senzori na bazi optičkih vlakana, koji se primenjuju za kontinualno merenje temperature duž cevovoda u realnom vremenu. Daljinsko merenje temperature omogućava pravovremeno otkrivanje curenja i nepravilnosti, što je ...
    temperatura, daljinsko merenje temperature, bušotinski cevovodi, DTS sistemi, infracrveni senzori, bežične mreže
    ... iju promena temperature bez zavisnosti od atmosferskog pritiska. Slika 1 Galilejev termometar Florentinski termometar, razvijen u Italiji, bio je jedan od prvih tečnih termometara. Ovaj uređaj koristio je alkohol kao tečnost, koja je manje zavisila od promena atmosferskog pritiska u poređenju ...
    ... prenosa, poput Zigbee, LoRaWAN, Sigfox ili Bluetooth, u zavisnosti od zahteva 25 aplikacije. Bežični senzori često imaju kućište koje ih štiti od spoljašnjih uticaja kao što su prašina, vlaga ili ekstremne temperature. Sastoje se od sledećih delova: 1. Senzor za merenje temperature: Detektor koji ...
    ... procesa, od atmosferskih promena do industrijskih reaktora. Razvoj instrumenata za merenje temperature ima dugu istoriju. Još u 16. veku, Galileo Galilej je razvio prvi tormoskop, prethodnik modernih termometara, kojim je mogao da posmatra temperaturne promene na osnovu širenja vazduha. Od tada, ...