Претрага

Упит dcterms_subject_txt:urbano područje

330 items

  • Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje

    Sunčica Ninković, Nebojša Atanacković, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Mihailo Šević (2016)
    Analiza mogućnosti korišćenja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanje stanovništva kao i za navodnjavanje vršena je na prostoru sliva reke Ralje. Istražni prostor veličine oko 280 km2 je obuhvatio veći deo sliva reke Ralje koji se administrativno nalaze na području grada Beograda. Podzemne vode su glavni izvor za vodosnabdevanje i navodnjavanje u ovom području. Seoska naselja nemaju urađenu komunalnu infrastrukturu pa predstavljaju značajan faktor za degradaciju kvaliteta podzemnih voda na ovom području. U periodu 2012-2014 godine prikupljeno je 100 uzorka ...
    kvalitet voda, hidrohemijski parametri, navodnjavanje, zagađenje, reka Ralja

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... slojeva Na području urbanog dela Zemuna vodonosni peskovi konstatovani su u intervalu od 30 m do 60 m (bušotina B-1, Ugrinovačka 92, Zemun). Vodonosni slojevi se nalaze u čestoj smeni sa zaglinjenim peskovitim i glinovitim slojevima. Kao što Je već spomenuto u poglavlju 4.1, na području Zemuna (u ...
    ... teritoriju grada Beograda, teritorija opštine Zemun nalazi se na severo-zapadnom delu grada na čijoj se teritoriji prostiru 29 urbanih naselja i 3 seoska naselja. Najveća urbana naselja jesu: Altina, Batajnica, Galenika i Zemun Polje, dok seoska naselja obuhvataju Ugrinovce, Grmovac i Busije. Sva tri ...
    ... severo-zapadno od Gornjeg grada Zemuna u kojem nema veliki broj privatnih kuća (što je retko za urbani deo Zemuna). Takođe, reč Je ı o prvom većem razmaku između bunara koji su grupisani u centru urbanog dela Zemuna, a time i većoj razlici u debljini lesnog pokrivača, koja je već spomenuta ıi opisana ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... stratigrafija SADRŽAJ: 1.1. Geografski položaj ı geomorfološke karakteristike područja istraživanja 2 2. Geološke karakteristike područja istraživanja.......c.aaaaaa e 3 2.1. Tektonski položaj ı evolucija područja ........aaaaaaaaaaaaaaaaaakane 3 2.2. Opšta geološka građa.....aaaaaaaaaaaaaaaaa ...
    ... -MnaaeHosau, Slika ! Geografski položaj Fruške gore – predstavljen crvenim poligonom. 2. Geološke karakteristike područja istraživanja 2.1. Tektonski položaj i evolucija područja U tektonskom smislu na prostoru Fruške gore se nalazi više zona koje su prošle kroz polifaznu evoluciju, obdukciju ...
    ... prilikom izdizanja Fruške gore. Sinriftni sedimenti koji su vezani za otvaranje basena nemaju istu starost na celom istraživanom području. U južnim delovima područja, početak ekstenzije i otvaranje basena počinje u donjem miocenu, dok su u severnim delovima prvi neogeni sedimenti sarmatske starost ...

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... u juţnim i delom u centralnim delovima istraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno, koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja. U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se spuštaju i zahvata ih morska transgresija. Dalja ...
    ... ostvarena je mogućnost interpretacije izvornog područja hranjenja basena, način i smer transporta i rekonstrukcija modela basena. Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 3 1. GEOGRAFSKI POLOŽAJ ISTRAŽIVANOG PODRUČJA Područje obuhvaćeno istraživanjem nalazi se u zapadnoj ...
    ... istraživanog područja. Tokom jure složenim geotektonskim procesima stvaraju se ofiolitske stene rasprostranjene u južnim i delom, u centralnim delovima istraživanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno, koje je egzistiralo skoro u celoj starijoj kredi područja istraživanja ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... компоненти износи 0,38 g/kg. 4.3.6 Хидрогеолошке карактеристике подручја Ковин-Дубовац Подручје Ковин-Дубовац представља сложену хидрогеолошку средину. Хидрогеолошка карта испитиваног подручја дата је у Прилогу 5. Подручје ковинске депресије било је предмет проучавања са више аспеката: 1 ...
    ... на подручју Ковин-Дубовца нису показали постојање наслага на филтерским конструкцијама. Да би се испитале врсте талога које се формирају у аноксичним срединама узети су додатни узорци талога из дренова београдског изворишта и један талог из бунара са подручја Книћанин-Ченте. За подручје изворишта ...
    ... докторска дисертација 42 4. ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОДАБРАНИХ ПОДРУЧЈА ЗА ИСТРАЖИВАЊА Одабрана подручја истраживања налазе се у алувиону реке Велике Мораве и Дунава. Код одабира подручја истраживања пошло се од претпоставке да се бунари колмирају различитом брзином у различитим ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... E TERENA 6.1. Prikaz tipova izdani na istražnom području Hidrogeološke karakteristike terena prikazane su na hidrogeološkoj karti istražnog područja (Prilog 4.). U okviru priloga 5. nalazi se prognozni hidrogeološki profil istražnog područja na kojem je prikazan vertikalni odnos izdvojenih jedinica ...
    ... istražnog područja, a dobijeni rezultati korišćeni su kao osnova za sračunavanje bilansne jednačine. Ključne reči: režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica. Sadržaj: HRG T/0) p OAAAAAA || 2.OPŠTE KARAKTERISTIKE ISTRAŽNOG PODRUČJA al 3 2.1 ...
    ... konstantnoj podršci koju su mi pružili tokom celokupnog školovanja. OPŠTI DEO OPSTI DEO 2.OPŠTE KARAKTERISTIKE ISTRAŽNOG PODRUČJA 2.1 Geografski položaj područja Sliv Crnice leži u centralnom delu Srbije ı to između varoši Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena, Kučaja ı Samanjica na istoku ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Rock excavation methods in urban areas

    Stefan Milanović, Lazar Kričak, Milanka Negovanović, Nikola Simić, Jovan Marković, Nikola Đokić (2023)
    Povećan obim građevinskih radova, koji podrazumevaju izgradnju novih stambenih i poslovnih objekata, hotela, garaža, tržnih centara i slično, sve je češći u urbanim sredinama. Ovakvi radovi sve više dolaze u kontakt sa različitom vrstom problema prilikom izgradnje, kao jedan od tih problema izdvajamo pojavu čvrste stenske mase prilikom otkopavanja na lokacijama izgradnje budućih objekata predviđenih građevinskim projektom. Prilikom izgradnje objekata tj. dela objekta koji podrazumeva podzemne prostorije nekog objekta, potrebno je vršiti iskop materijala na lokaciji, međutim taj materijal ...
    urbana sredina, iskopavanje, ekspanzione smeše, kontrolisano miniranje, izgradnja

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... koje se u području sela Avramica kreću oko 200 m. Visinska razlika između najviše i najniže kote u području ležišta iznosi preko 450 m, što uslovljava brzi površinski opticaj atmosferskih padavina sa ovog terena (slika 34.). Slika 34. Izgled terena u neposrednom području rudnika „Vrška ...
    ... „Bogovina”, „Soko” i „Ibarski rudnici”, nalaze se u područjima gde se prosečne višegodišnje sume padavina, kreću do 700 mm, a rudnici „Rembas”-a, „Jasenovac” i „Štavalj” se nalaze u područjima gde su padavine u proseku do 800 mm vs. Za područje rudnika “Vrška Čuka”, uticaj padavina na prilive rudničkih ...
    ... delovima manjih potoka, koji imaju povremen karakter. Tako područje ležišta antracita „Vrška Čuka“, predstavlja izvorišni deo Avramičkog potoka, u području ležište kamenog uglja „Jarando“ se formira tok Jarandolskog potoka, a područje ležište „Štavalj“ predstavlja izvorišni deo reke Knešnice. ...

  • Razvoj algoritma fuzzy optimizacije u hidrodinamičkoj analizi za potrebe projektovanja sistema odbrane od podzemnih voda

    Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić (2019)
    Sistemi za odbranu od podzemnih voda se koriste za zaštitu hidrotehničkih objekata, priobalja, meliorativnih područja, naselja, rudnika, industrijskih područja, predstavljajući značajne segmente bez kojih bi funkcionalnost ovih objekata i područja bila dovedena u pitanje. Posebno složeni sistemi odbrane od podzemnih voda se karakterišu kod ležišta mineralnih sirovina, imajući u vidu njihovu dinamičnost, koja se ogleda u stalnom širenju ležišta, kao i činjenicu da ova ležišta prodiru duboko u stensku masu različitog strukturnog tipa poroznosti, a time i u podzemne ...
    upravljanje podzemnim vodama, hidrodinamički model, fuzzy logika, trougaoni fuzzy brojevi, znanje eksperta, optimizacija

  • Dosadašnja saznanja o bijelim boksitima na prostoru Crne Gore

    Mia Jovanović, Slobodan Radusinović, Vladimir Simić (2023)
    bijeli boksit, geološka istraživanja, geologija, geohemija

  • Uticaj voda Dunava na formiranje kvaliteta podzemnih voda u zoni Apatina

    Bojan Hajdin, Željko Kljajić, Vesna Ristić-Vakanjac, Milojko Lazić, Marina Čokorilo-Ilić (2018)
    Područje Apatina u proteklom periodu često je pominjano u razvojnim vodoprivrednim strategijama kao potencijalno perspektivna lokacija za izgradnju izvorišta duž obale Dunava, koje bi moglo da ima regionalni značaj. Ovim rešenjem trebao bi se prevazići problem lošeg kvaliteta vode za piće na celom području severne Bačke, tako što bi se kvalitet podzemne vode poboljšao zahvatanjem infiltriranih rečnih voda u priobalju Dunava. Istraživanjima koja je Departman za hidrogeologiju, Rudarsko-geo¬loškog fakulteta vršio tokom poslednjih 13 godina na izvorištima za vodosnabdevanje grada ...
    vodosnabdevanje, osnovni vodonosni kompleks Vojvodine, regionalni vodovodni sistem

  • An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area

    Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2015)
    Проучавано је карстни извор Перућац као главни дрен подручја планине Таре у западној Србији у циљу процене његовог режима отицања, резерви воде и дефинисања његове сливне површине. Извор се налази у североисточној, унутрашњој зони класичног динарског крша, коју карактерише доминантно проширење висококарстификованих тријаских кречњака, слабо развијена хидрографска мрежа са много понора и густе шуме. Тара је један од пет националних паркова у Србији. Циљ рада је био да се идентификује заштитна зона високог приоритета у оквиру очуваног природног подручја ...
    карстна издан, сливна површина, делинеација, заштита, менаџмент

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... prosek za celo područje istraživanja oko 3,51/s/m. Topografske razlike i nivo podzemne vode S obzirom na to da je teren zapadno od linije Male Pijace – Velebit – Trešnjevac viši za oko 10–15 m u odnosu na područje istočno od te linije, dubine do podzemne vode na ova dva područja razlikuju se ...
    ... rečne plaže, barske sedimente, sedimente u fazi formiranja, redeponovani les i slatinasta zemljišta. Strukturna klasifikacija područja U strukturnom smislu, područje se može klasifikovati u tri glavna kompleksa: prebasenski, basenski i postbasenski. Najstariji fluvijalni sedimenti kvartara, koji ...
    ... Hidrogeološke karakteristike izvorišta za vodosnabdevanje Kanjiže 4. HIDROGELOŠKE KARAKTERISTIKE PODRUČJA ISTRAŽIVANJA 4.1. Pregled dosadašnjih hidrogeoloških istraživanja Hidrogeološka istraživanja ovog područja, posebno u proteklom periodu, bila su usmerena na istražna bušenja za potrebe istraživanja ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... и 74. Може се видети, да се око 57 % појава јавља на подручју Вардарске зоне, 26 % на подручју Гнајсног комплекса Српско – македонске масе, 10 % на подручју Дринско – ивањичког елемента, 4 % на подручју Офиолтског појаса и по 1 % на подручју Источно-дурмиторског блока односно Карпато – балканида ...
    ... на територији Русије јављају се и у подручју активног вулканизма на Камчатки и Курилским острвима. Распрострањење угљокиселих вода у пределима континената и океана везано је за одређене регионалне структурно-геолошке јединице. У Европи, издвојена су подручја распрострањења угљокиселих вода различитог ...
    ... и Туларска бања) и Бујановачке котлине (Бујановачка бања, Левосоје) Геолошка основа подручја распрострањења ових угљокиселих вода се карактерише блоковском грађом. У ниским брдско − планинским подручјима, угљокиселе воде дренирају водопропусне разломне зоне из геолошких основа покривених моћним ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Projektovanje održavanja opreme površinskih kopova uglja

    Slobodan Ivković, Dragan Ignjatović, Predrag Jovančić, Miloš Tanasijević (2008)
    rudarske mašine, održavanje rudarskih mašina