Претрага

Упит dcterms_subject_txt:lokalni putevi

327 items

  • Analiza nosivosti vertikalno opterećenog šipa za potrebe izgradnje petlje „Merošina 1“ na autoputu E-80 deonica: Niš – Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović, Miloš Stevanović, Milan Bogdanović (2023)
    U Srbiji je počela izgradnja autoputa E-80 koji će predstavljati saobraćajno čvorište zapadnog Balkana i biće deo glavne regionalne transportne mreže jugoistočne Evrope. Njegova ukupna dužina kroz Srbiju iznosi 77 km, a prva deonica u dužini od 5.5 km je završena i puštena u saobraćaj krajem jula 2023. god. To je prva od četiri deonice Sektora 1 čija je dužina 32.65 km. U sklopu petlje „Merošina 1“ izgrađen je nadvožnjak koji je oslonjen na devet stubnih mesta na međusobnom ...
    petlja Merošina 1, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... površine oko 107,72 ha, pripada istočnom delu Kolubarskog ugljenosnog basena.Kop se nalazi na jugoistoku od Beograda i povezan jJe regionalnim putem Lazarevac -– Aranđelovac, industrijski Kop jJe povezan sa Pogonom za preradu uglja u Vreocima, a preko njih i glavnim potrošačima – Termoelektranama ...
    ... za komandovanje i menjanje sitnih istrošenih delova i dotezanje veza pojedinih delova. Tekuće održavanje podrazumeva servis. Servis se obavlja dva puta mesečno i traje u proseku oko 6h. Ovom prilikom se vrše sledeći radovi: čišćenje, pregled i popravka manjih ncispravnosti, pregled i zamena dotrajalih ...
    ... m/h, visinom kopanja od 13 m, snagom motora rotornog točka od 74 kW, ukunom instalisanom snagom od 300 kW i čija masa Je iznosila 352 tone. Prvi put Je primenjen trogusenični transport 1934. godine, a 1937. devetogusenični. Do 1938. godine izgrađeno je preko 50 rotortnih bagera, a pedeset godina ...

  • Ograničenja primene optimizacionih algoritama u slučaju kopova

    Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Milica Pešić Georgiadis, Petar Marković, Dejan Ranković (2020)
    Proces optimizacije površinskih kopova, kao sastavni deo strateškog planiranja, veoma je važan sa stanovišta ostvarivanja maksimalnih efekata proizvodnje. To je složen zadatak koji vrlo često podleže vrlo strogim geometrijskim i drugim praktičnim rudarskim ograničenjima. Ova ograničenja u posebno su izražena na površinskim kopovima uglja, te u značajnoj meri mogu povećati stepen neizvesnosti rudarskog projekta, odnosno izazvati neželjena dejstva u pogledu profitabilnosti poslovanja. Iz tog razloga, veoma je važna primena savremenih optimizacionih alata, koji u značajnoj meri mogu olakšati celokupan ...
    ... minuta. Ako se veličina bloka poveća deset puta (Z = 10) broj blokova opada 10 puta (1,62*10%) a vreme optimizacije iznosi samo 4 minuta, odnosno skraćuje se približno 50 puta. U primeru je pokušano i sprovođenje analize za visinu bloka od 0,5 m puta (Z = 0,5) broj blokova od 32,6*106%, ali ni ...
    ... količinama, odnosno oko 1% po pitanju kvaliteta. Ipak ne treba zanemariti činjenicu da su prikazane razlike sračunate na nivou celokupnog ležišta, dok lokalno posmatrano (u okviru određenih delova ležišta) te razlike mogu biti znatno veće, a mogu se čak i međusobno potirati. Tabela 2. Analitičke razlike ...

  • Zbirka rešenih zadataka iz termodinamike

    Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2023)
    termodinamika
    ... će publikacija naći pravi put do studenata i time ispuniti svoju svrhu. U Beogradu, 2023. godine Autori 10 ZBIRKA REŠENIH ZADATAKA IZ TERMODINAMIKE 1. Vazdušni mehur se kreće naviše sa dna bazena, koji je napunjen vodom. U blizini površine zapremina mehura je dva puta veća nego na dnu. Kolika ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... karaktera određen je samo do nivoa familije (5) i potfamilije (1). Paleontološki opisi dati su za 35 taksona, a mnogi od njih su prvi put konstatovani za područje Srbije. Prvi put su za teritoriju Srbije opisani sledeći taksoni: Agama Daudin, 1802; Gekkonidae gen. et sp. indet.; Zootoca cf. Z. vivipara ...
    ... gmizavaca i ptica. Doprinela je obogaćivanju ovih zbirki i prvi put izvršila preciznu taksonomsku identifikaciju već postojećeg materijala u Muzeju, kao i novo prikupljenog. Više od dvadeset taksona (riba, vodozemaca i gmizavaca), prvi put je identifikovala za prostor Srbije. Objavljeni radovi ...
    ... njihovih interakcija. Distribucija savremenih vodozemaca i gmizavaca je korelisana sa specifičnim uslovima sredine na globalnom, regionalnom ili lokalnom nivou (Zug et al. 2001). Može se reći da je veliki broj vodozemaca i gmizavaca osetljiv na klimatsku stabilnost, odnosno na promene jednog ili više ...

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... APd=(Fd* +R)*o d 2g gde je: fD - Mudijev koeficijent, L [m] - dužina cevovoda, R - koeficijent lokalnog otpora, i v [m/s] - brzuina fluida. L [m] - dužina cevovoda, R - koeficijent lokalnog otpora Za određivanje statičkog pada pritiska uzeta je u obzir razlika visina slobodne površine tečnosti ...
    ... Gustina suspenzije pp=1000*100/{Cw/ps+(100-Cw)/(pl/1000)) pp kg/mš |1095.9 Unutrašnji prečnik cevi Di m 1.4 Površina preseka A m? 1.5386 Gubici od lokalnih otpora H1 mLlLC 3.5225 Gubici od trenja H2 mLC 0.205 Ukupno gubici H3 mLlC #3.7275 Gubici u obe linije H4 mLC 3.7275 Usvojena vrednost H mliC ...
    ... suspenzije pp=1000*100/{Cw/ps+({100-Cw)/(pl/1000)) pp kg/mš |1095.9 unutrašnji prečnik cevi Di m 1.4 površina preseka A m2 1.5386 Gubici od lokalnih otpora H1 mLlC 3.5225 gubici od trenja H2 mLC Č/\(0.2194 Ukupno gubici H3 mLC /3.742 gubici u obe linije H4 mLlC 3.742 usvojena vrednost H ...

  • OER obrazovni sadržaji kao spona između akademskog i preduzetničkog znanja

    Ivan Obradović, Ranka Stanković, Marija Radojičić (2014)
    ... tri iz Evropske unije kao i dve vodeće privredne kompanije. Pored pomenutog uspostavljanja okruženja koje će omogućiti tehnološki podržano učenje putem OER sadržaja kao i stvaranje uslova za celoživotno obrazovanje,ciljevi projekta sui kreiranje samih OER sadržaja, kao i održavanje treninga i obuka ...
    ... izbor različitih formi pitanja, što sadržaj čini značajno interesantnijim. Platforma omogućava i kreiranje diskusionih grupa u okviru svakog kursa putem kojih je moguća komunikacija sa autorima kursa kao i sa svim polaznicima tog kursa. 136 Slika 2.Izgled edX kursa Kada je reč o kreiranju kurseva ...
    ... za opis, publikovanje i pretraživanje OER sadržaja Za pretragu OER sadržaja nije potrebno kreiranje naloga, već je dovoljno pristupiti platformi putem veb adrese i u ponuđenoj formi uneti ključne reči sadržaja koji se traži. Platformi ResourceSpace se može pristupiti na sledećoj adresi http://meta ...

  • Утицај соларне активности на здравље човека

    Каролина Ђукић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... provodan medijum i svi procesi u našem organizmu su zasnovani na elektricitetu. Dokazano je da se električna aktivnost mozga menja tokom prirodnih lokalnih magnetskih anomalija (slika 3). Na ljude mogu uticati i solarni flerovi koji mogu uzrokovati nervozu, anksioznost, brigu, vrtoglavicu, iritabilnost ...
    ... prirodi posla, veći deo godine provode na otvorenom prostoru: zemljoradnici, građevinski radnici, mornari, radnici u solanama, radnici na održavanju puteva i pruga, planinari, učitelji skijanja itd. Ne treba zanemariti ni izlaganje opšte populacije tokom leta na plažama. Potrebno je obratiti pažnju na ...
    ... sistema već i na zdravlje ljudi. Geoprostor je veoma osetljiv na promene SA. Magnetska polja, ugrađena u solarnu plazmu, prenose se radijalno od Sunca putem solarnog vetra i formiraju interplanetarno magnetsko polje koje kontinualno interaguje sa GMP, što dovodi do periodičnih promena stanja Zemljine ...

  • Facies analyses, biostratigraphy and radiometric dating of the Lower-Middle Miocene succession near Zajecar (Dacian basin, eastern Serbia)

    Ljupko Rundić, Nebojsa Vasić, Miodrag Banješević, Dejan Prelević, Violeta Gajić, Bojan Kostić, Jelena Stefanović (2020)
    Седиментна сукцесија између доњег и средњег миоцена и складан тј. дискордантан однос између језерско-континенталних наслага (нпр. DLS, SLS) и баденских морских седимената представља једну од занимљивих тема. У овом раду смо проучавали пет истражних бушотина (источна Србија) и анализирали главни фацијални образац, биостратиграфске карактеристике миоценске сукцесије и применили U-Pb радиометријско датирање вулканских туфова интерстратификованих у седиментној серији са слојевима угља (бушотина NRKR-17002). Добиjeна је конкордија старост од 16,9 ± 0,2 милиона година за сва анализирана зрнца циркона без наследних ...
    Доњи–средњи миоцен, језерске фације, морска трансгресија, U-Pb геохронологија, источна Србија.

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... troškova osoblja, transport kamionima ili brodom može biti do 15 puta skuplji. 2) Pouzdaniji Manje su izložene rizicima iz oblasti životne sredine ı socijalno-ekonomskih rizika poput zemljotresa, štrajkova ili zatvorenih puteva. Iako je to spor sistem transporta (sa brzinom između 5 ı 10 km/h) ...
    ... Logistic) Slika 3.5 - Transport nafte železnicom (iStock) 14 3.4. Drumski transport Kamioni cisterne, su uglavnom orjentisani na specifična lokalna potrošačka tržišta. Transport nafte i gasa drumskim transportom se vrši cisternama. Za razliku od železničkih cisterni, kamioni cisterne (Slika ...
    ... koji imaju najvišu temperaturu topljenja. Daljim procesom hlađenja nastaju novi čvrsti parafini, koji modifikuju ranije formirane čvrste čestice putem taloženja na njih. Rast kristala parafina ı njihovo simultano povezivanje, u zavisnosti od tipa kristalizacije, uzrokuje pogoršanje uslova protoka ...

  • Multivarijabilni modeli upravljanja u rudarstvu

    Marjan M. Hudej (2014-02-03)
    osetljivost i rizik. Više pobuda generiše ovakvu atribuciju. Prva je, multivarijabilnostambijentalnih uslova i funkcionalna i strukturna složenost rudarskih sistema (čovek -priroda (radna sredina) - mašina – okruženje); Druga se odnosi na ne postojanje opštenaučne saglasnosti oko ocene pogodnosti modela za podršku odlučivanju i upravljanje.Treća, ako bi saglasnost i postojala, nije sigurno da bi raspoloživi modeli, metode i taktike,dale ekvivalentne rezultate za iste rudničke uslove. Četvrta, sistemske nauke još uveknemaju opšte prihvaćen i u praksi primenljiv algoritam izbora najboljeg rešenja ...
    rudarstvo, odlučivanje, upravljanje, model,multivarijabilno, multiatributno, multikriterijumsko
    ... makadamski put, zapadno šumski put i proizvodni objekti preduzeća, severno lokalni put, i severozapadno od PK naselje Paka [87]. PK Podgora (Kamteh gmbh), slika 4-10, nalazi se na dosta povoljnoj lokaciji, oko 4 km pristupnog puta vodi do regionalnog puta Šentrupert – Mozirje. Regionalni put Letuš ...
    ... tehnologija – skreperi (trasa puta TP1) 4 4 4 6 A2 Ciklična tehnologija – skreperi (trasa puta TP2) 6 5 7 7 B1 Ciklična tehnologija – transporteri sa trakom i kamioni (trasa puta TP1) 5 3 5 4 B2 Ciklična tehnologija – transporteri sa trakom i kamioni (trasa puta TP2) 7 4 6 5 C Kontinualna ...
    ... Ciklična tehnologija – skreperi (trasa puta TP1) 4 4 4 6 4,25 4 A2 Ciklična tehnologija – skreperi (trasa puta TP2) 6 5 7 7 1,75 6 B1 Cikli. thnl. – tra. sa tra. i kamioni (tra. puta TP1) 5 3 5 4 4,50 3 B2 Cikli. thnl. – tra. sa tra. i kamioni (tra. puta TP2) 7 4 6 5 2,00 5 C Kontinualna ...

  • Multivarijabilni modeli upravljanja u rudarstvu

    Marjan M. Hudej (2014-02-03)
    osetljivost i rizik. Više pobuda generiše ovakvu atribuciju. Prva je, multivarijabilnostambijentalnih uslova i funkcionalna i strukturna složenost rudarskih sistema (čovek -priroda (radna sredina) - mašina – okruženje); Druga se odnosi na ne postojanje opštenaučne saglasnosti oko ocene pogodnosti modela za podršku odlučivanju i upravljanje.Treća, ako bi saglasnost i postojala, nije sigurno da bi raspoloživi modeli, metode i taktike,dale ekvivalentne rezultate za iste rudničke uslove. Četvrta, sistemske nauke još uveknemaju opšte prihvaćen i u praksi primenljiv algoritam izbora najboljeg rešenja ...
    rudarstvo, odlučivanje, upravljanje, model,multivarijabilno, multiatributno, multikriterijumsko
    ... makadamski put, zapadno šumski put i proizvodni objekti preduzeća, severno lokalni put, i severozapadno od PK naselje Paka [87]. PK Podgora (Kamteh gmbh), slika 4-10, nalazi se na dosta povoljnoj lokaciji, oko 4 km pristupnog puta vodi do regionalnog puta Šentrupert – Mozirje. Regionalni put Letuš ...
    ... tehnologija – skreperi (trasa puta TP1) 4 4 4 6 A2 Ciklična tehnologija – skreperi (trasa puta TP2) 6 5 7 7 B1 Ciklična tehnologija – transporteri sa trakom i kamioni (trasa puta TP1) 5 3 5 4 B2 Ciklična tehnologija – transporteri sa trakom i kamioni (trasa puta TP2) 7 4 6 5 C Kontinualna ...
    ... Ciklična tehnologija – skreperi (trasa puta TP1) 4 4 4 6 4,25 4 A2 Ciklična tehnologija – skreperi (trasa puta TP2) 6 5 7 7 1,75 6 B1 Cikli. thnl. – tra. sa tra. i kamioni (tra. puta TP1) 5 3 5 4 4,50 3 B2 Cikli. thnl. – tra. sa tra. i kamioni (tra. puta TP2) 7 4 6 5 2,00 5 C Kontinualna ...

  • Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија

    Весна Лесић, Емо Мартон, Драган Лукић, Весна Цветков (2018)
    ... 2‐Јасиково  3  ,  3‐Јасиково  1,  4‐Јасиково  2,  5‐Јагњило  поток,  6‐Мали  Кривељ,  7‐Борско  језеро,  8‐пут  Бресковачка  бања‐Борско језеро, 9‐Брестовац, 10‐Оштрељ, 11‐Доња Бела река, 12‐нови пут Бор‐Зајечар, 13‐Стрмен.  Figure 1. Simplified geological map of the studied area (after Banješević, 201 ...

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • Sinteza i strukturna karakterizacija novih cezijumskih i kalijumskih silikata sa elementima retkih zemalja

    Predrag Z. Dabić (2022)
    Predmet i ciljevi naučnog istraživanja ove doktorske disertacije su sinteza i strukturna karakterizacija novih cezijumskih i kalijumskih silikata sa elementima retkih zemalja. Istraživanja su izvedena u okviru sistema SiO2–REE2O3–XF, gde REE predstavlja trovalentni katjon elementa retkih zemalja (Sc, Y, Sm, Eu, Gd, Ho, Er, Tm, Yb, Lu), dok X predstavlja jednovalentni katjon alkalnih metala (K, Cs). Rad na disertaciji bio je fokusiran na sintezu monokristala, određivanje kristalnih struktura, kao i na kristalografsko i kristalohemijsko ispitivanje sintetisanih monokristala. Monokristali su sintetisani ...
    alkalni silikati elemenata retkih zemalja, kristalna struktura, sinteza metodom fluksa, rendgenska difrakcija na monokristalu, elementi retkih zemalja

  • Pregled hidrodinamičkih istraživanja bunara sa horizontalnim drenovima numeričkim metodama

    Đorđije Božović, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2020)
    U radu je predstavljen pregled odabranih hidrodinamičkih istraživanja realizovanih primenom numeričkih metoda simulacije kretanja podzemnih voda pod uticajem rada bunara sa horizontalnim drenovima. Na osnovu pristupa u matematičkom i hidrauličkom tretiranju, kao i numeričkoj simulaciji bunara sa horizontalnim drenovima na modelima, predstavljeni su najznačajniji aspekti izrade hidrodinamičkih modela ovog kompleksnog tipa vodozahvatnog objekta. Metodologija obuhvata izbor: a) graničnih uslova za simulaciju prirodnih granica, izvora prihranjivanja i dreniranja izdani; b) primenjivanog stepena diskretizacije prostora obuhvaćenog modelom u planu i profilu; ...
    horizontalni bunari, hidraulika bunara, analitički modeli, numerički modeli, hidrodinamičko modeliranje podzemnih voda

  • Epidotizacija sanidina u kvarclatitima Grota

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarclatiti, sanidin, epidot

  • Стратешко планирање функционалности подземних просторија моделом прогнозе деформација

    Лука Црногорац (2023)
    Релативно велике деформације подградне конструкције у подземним рудницима угља у Републици Србији представљају један од главних проблема за постизање планиране производње угља. Деформације подграде су директна последица статичких и динамичких оптерећења стенске масе и у многоме зависе и од времена трајања изложености подграде утицају подземног притиска. Код ниско механизованог радног процеса долази до повећаног излагања подземних просторија утицају подземног притиска услед дугог производног циклуса који је често пропраћен застојима у раду. Веома често подземне просторије се санирају и по ...
    подземне просторије, подграда, прогноза деформација, стратешко планирање

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... prostorija kroz koje se kreće i njihovog specifičnog otpora, pređenog. puta i veštački stvorenog otpora u vidu lomljenja prostorija pod pravim uglom, odbojnih udubljenja i naglih promena preseka prostorija. Na svom putu kroz jamske prostorije, posle ceksplozije u magacinu vazdušni talas ruši ...
    ... u naniže. Pri nastavku, a i nakon završetka eksploatacije rude boksita, tehnologijom površinskog otkopavanja, površinske vode će se, prirodnim putem ili pumpama morati odstranjivati kako sa ležišta, tako i sa obodnih delova terena, kako se ne bi ugrozili jamski radovi. 2.5. Fizičko-mehaničke ...
    ... date su dimenzije i poprečni profil UH-1. Ulazni hodnik 1 (UH-1) projektovan je tako da je njegova početna tačka na koti k+700,0m, sa pristupnog puta koji vodi do magacina. Osa Ulaznog hodnika 1 (UH-1) ima azimut pravca . vUH-1=45". Ukupna dužina UH-1 iznosi L=20,0m i izrađuje se pod usponom od ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... toplotnih pumpi su vezani i za smanjenje emisije polutanata i to: - CH4 - lokalno iz SDG 17%, odnosno 12.5% ukupno , - N2O - lokalno iz SDG 26%, odnosno 0,5% ukupno, - NOx - lokalno iz SDG 15,7%, odnosno 7% ukupno i - SOx - lokalno iz SDG 32%, odnosno 18% ukupno. VI ZAKLJUČAK Korišćenje otpadne ...
    ... m periodu predstavljati značajan potencijal za korišćenje i proizvodnju energije, između ostalog i putem toplotnih pumpi. Kao ilustracija mogućnosti korišćenja energetskog potencijala PPOV putem toplotnih pumpi, u radu su prikazani primeri iz nekoliko zemalja EU. Dati su kratki opisi postrojenja ...
    ... voda je trenutno najčešći toplotni izvor koji koriste velike toplotne pumpe u sistemima daljinskog grejanja u EU [4]. U Srbiji postoje značajni, lokalno dostupni izvori energije: komunalni otpad, otpadna toplota iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV), otpadna toplota iz industrijskih ...