Претрага

Упит dcterms_subject_txt:donji slojevi saobraćajnica

241 items

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... baden i donji sarmat. Gornji baden je predstavljen zonom MBolivina dilatata maxima ıi zonom Ammonia viennensis. Sedimenti gornjeg badena dominantno su predstavljeni laminiranim laporcima (Slika 10) u kojima se javljaju proslojci kalkarenita. Donji sarmat čine Mohrensternia slojevi, odnosno ...
    ... serije je izraziti ritmički karakter taloženja, sa brojnim internim teksturama, gradacionom slojevitošću i laminacijama, zatim otisci na donjim površinama sloja kao i organske teksture (Čičić i saradnici, 1991). Odnos sa starijim jedinicama nije siguran, ali usled odsustva poslednja dva kata gornje ...
    ... glinovitim pješčarima, u kojima su konstatovana Još dva ugljena sloja: prvi i drugi krovinski ugljeni sloj, koji su znatno manje debljine od glavnog (Mojsilović i saradnici, 1977). Slika 9. Povlatni laporci i prvi krovinski ugljeni sloj. U centralnom dijelu fotografije je gravitacioni rasjed sa padom ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... Sedimenti korita holocenske starosti (slojevi 2 i 3 na slici 26) su predstavljeni relativno uniformnim srednjozrnim do krupnozrnim peskovima, sa šljunkovitim peskovima u bazalnom delu. Pleistocenske rečne naslage su stvorene tokom toplih, odnosno umerenih faza donjeg i srednjeg pleistocena, kroz više ...
    ... značajnijeg uticaja na režim nivoa izdani u zoni ovog bunara. Donju granicu rasprostranjenja aluvijalnih sedimenata i njihovu neposrednu podinu na prostoru istraživanja predstavljaju jezersko–barski sedimenti plio–pleistocenske starosti (sloj broj 11). Predstavljeni su različitim glinama, alevritima, ...
    ... vidu hidrodinamičkog sloja broj IV. U slučaju okolnih bunara sa horizontalnim drenovima, sledeći isti princip šematizacije slojeva, dominantno prisutan slabije propusan sloj je zadat na modelu (bio on četvrti, sedmi ili deveti sloj u hidrogeološkoj šematizaciji), a slojevi bez realnog prisustva ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Praktikum za vežbe iz Informatike 1

    Ranka Stanković, Ivan Obradović, Olivera Kitanović, Mirjana Banković (2014)
    informatika

  • Dvodimenzionalna geometrijska morfometrija prvih gornjih molara hominina sa teritorije Srbije - taksonomska i metodološka analiza

    Predrag N. Radović (2022)
    Primarni cilj ove studije tiče se taksonomske identifikacije fosilnih prvih gornjih molara (M1) hominina pronađenih u Srbiji, primenom metoda dvodimenzionalne (2D) geometrijske morfometrije. U prvoj (metodološkoj) fazi istraživanja ispitana je efikasnost 16 različitih pristupa (geometrijskih modela) u klasifikaciji M1 neandertalaca i anatomski modernog čoveka. Modeli su testirani na dva seta okluzalnih projekcija krunica (n = 34 i n = 64) dobijenih orijentisanjem digitalnih 3D modela u virtuelnom okruženju ili fotografisanjem fizičkih primeraka zuba. Prilikom testiranja primenjena je klasifikacija zasnovana ...
    2D geometrijska morfometrija, prvi gornji molar (M1), taksonomska identifikacija, neandertalci, anatomski moderni ljudi, Pešturina, Velika Balanica, Srbija

  • Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena

    Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić (2022)
    Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...
    ugalj, macerali, refleksija vitrinita, Ibarski basen

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... u vidu donjih i srednjih paludinskih slojeva. (Čučulić-Trifunović & Rakić 1977). Gornji paludinski slojevi su otkriveni samo u dubokim bušotinama Vojvodince 8 (Rundić et al. 2016), dok se pretpostavlja da su na prostoru Fruške gore erodovani tokom izdizanja. Donji paludinski slojevi su izgrađeni ...
    ... komponenta je nešto tamnijih boja, a od minerala se uočavaju zrna sericita. Slojevi turbidita padaju pod kosim i strmim uglovima. Peščari odgovaraju gornjem delu Ta Boumine sekvence dok alevroliti pripadaju donjem paralelno laminiranom delu sekvence Tb (slika 7). 16 Slika 7 Izdanak krednih ...
    ... se u srednjem veku eksploatisao kamen. Lokalitet Je izgrađen od smene srednjozrnog i finozrnog peščara ı krečnjaka. Peščari se u donjem delu stuba javljaju u slojevima do 20 cm debljine, dok su u višim delovima nešto tanji. U peščarima Je slabo izražena horizontalna laminacija. Krečnjak se Javlja ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... и делимично чврстих седиментних стена, основне хидрогеолошке структуре су: слој, хоризонт и комплекс, док су структуре регионалног карактера представљене хидрогеолошким басенима. Слој угљокиселе воде представља слој стене који карактерише једнородност литофацијалног састава, постојаност у плану ...
    ... мезозојски комплекс седиментних и метаморфних стена са пробојима магматита, 2. протерозојски комплекс метаморфних стена, 3. гранитно – метаморфни слој, 4. базалтни слој, 5. минимална дубина повољних геотемпературних услова за геохемијске процесе генерисања угљендиоксида, 6. део литосфере са око 93 % формираних ...
    ... профилу и једнородност филтрационих својстава и издашности. Хоризонт угљокиселе воде представља један или више водоносних слојева који залежу између водонепропусних слојева. Комплекс угљокиселих вода представља неколико водоносних хоризоната, који су одвојени слабопропусним или водонепропусним ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... (7,8 m) и зеолитисаног туфа у њему (4,6 m) ерозијом смањене. Слој туфа је сложена грађе. Горњи део слоја је интензивно зеолитизиран и представља рудно тело изграђено од масивног белог и тракастог зеолитизираног туфа, док је доњи део изграђен од песковитог тамно-сивог дацитског туфа. Зеолитизирани ...
    ... ерозијом делимично или скоро потпуно истањен рудни слој. Зеолитски слој благо тоне у правцу ССЗ под углом од 5-10°. Зеолит је жућкасто беле до крем боје. Боја зависи од густине лимонитских превлака. Местимично у подинском делу зеолитског слоја налази се снежно бели зеолит чија дебљина варира у ...
    ... Басен Старост Извор Северна Бачка Доњи миоцен Мариновић и Кеменци, 1969 Фрушка гора Раковац – доњи миоцен Опћиште - баден Стангачиловић, 1969; Чичулић-Трифуновић М., Ракић М., 1977 Сланачки Сланачка серија - горњи баден Серија Великог села – доњи баден или старије(?) van der Made ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... sprovedenih merenja sleganja ovih slojeva, sračunat je modifikovani indeksi sekundarne kompresije koji je za prvi sloj iznosio 0.22, odnosno za drugi 0.05. Machado i dr. (2002) navode da se prosečna vrednost Cc' kreće oko 0.21 i da je ona približna donjim vrednostima koje su prikazali Landva ...
    ... da li su pojedine frakcije otpada posle raspadanja, vezane čvršće ili ne. Sa porastom debljine nadsloja, povećava se i zapreminska težina donjih slojeva deponije, pre svega zbog migracije sitnijih frakcija u porni prostor, smanjenja zapreminskih dimenzija pojedinih frakcija kao i promene biološkog ...
    ... početna debljina zbijenog sloja i εpi - deformacija u sloju i usled trenutnog sleganja od opterećenja koje izazivaju gornji slojevi εci - deformacija u vremenu t u sloju i zbog mehaničkog puzanja povezanog sa naprezanjima od sopstvene težine i težine naležućih slojeva i 9 - Primena rezultata ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... sprovedenih merenja sleganja ovih slojeva, sračunat je modifikovani indeksi sekundarne kompresije koji je za prvi sloj iznosio 0.22, odnosno za drugi 0.05. Machado i dr. (2002) navode da se prosečna vrednost Cc' kreće oko 0.21 i da je ona približna donjim vrednostima koje su prikazali Landva ...
    ... da li su pojedine frakcije otpada posle raspadanja, vezane čvršće ili ne. Sa porastom debljine nadsloja, povećava se i zapreminska težina donjih slojeva deponije, pre svega zbog migracije sitnijih frakcija u porni prostor, smanjenja zapreminskih dimenzija pojedinih frakcija kao i promene biološkog ...
    ... početna debljina zbijenog sloja i εpi - deformacija u sloju i usled trenutnog sleganja od opterećenja koje izazivaju gornji slojevi εci - deformacija u vremenu t u sloju i zbog mehaničkog puzanja povezanog sa naprezanjima od sopstvene težine i težine naležućih slojeva i 9 - Primena rezultata ...

  • Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada

    Mariја Bošković (2024)
    Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...
    prašina, elektrolučna peć, cink, teški metali, reciklaža
    ... Rezultati Jasno pokazuju da se količina kapljica sloja proizvedenih tokom jednog pucanja mehurića značajno povećava sa veličinom mehurića. Za najmanje mehuriće, ispod 4.0 mm u prečniku, nijedna kapljica sloja nije otkrivena. Preciznije, količina kapljica sloja bila je toliko mala da nije mogla biti d ...
    ... kapljica sloja po 1 mž ubrizganog gasa takođe se povećava sa veličinom mehurića dok je ova veličina manja od 11 mm. Iznad ove veličine, primećuje se stabilizacija ili blago smanjenje količine kapljica sloja. Bilo bi zanimljivo dalje istražiti ovaj fenomen i povezati količinu kapljica sloja sa masom ...
    ... kapljica [7] Kada se mehurić pojavi na površini (slika 17a), podiže tečni sloj koji postepeno postaje tanji pod uticajem isušivanja, dok se mehurić ne smiri. Oblik mehurića koji pluta na površini tečnosti može se odrediti. Kada sloj dostigne kritičnu debljinu, dolazi do njegovog pucanja i poklopac mehurića ...

  • Sorpcija herbicida na neorganski i organski modifikovanom prirodnom montmorionitu iz Bogovine

    Lazar M. Kaluđerović (2018-01-17)
    fikasnost prilikom sorpcije S-metolahlora i klomazona od strane neorganskih iorganski modifikovanih montmorionita sa lokaliteta Bogovina odreĎena je metodombach adsorpcije. Uzorci montmorionita su tretirani prvo rastvorom NaCl a zatim irazličitim koncentracijama organskih kompleksa. Adsorpcione izoterme su dobijenetretiranjem uzoraka različitim koncentracijama herbicida. Detaljna mineraloškakarakterizacija uzoraka uraĎena je metodom rendgenske difrakcije. Rezultati interakcijemontmorionita sa organskim kompleksima i herbicidima dobijeni su primenomrendgenskih, optičkih, termičkih i spektroskopskih metoda.Na osnovu rezultata rendgenskih ispitivanja uzoraka, utvrĎeno je prisustvoorganskih kompleksa i herbicida u meĎuslojnom prostoru montmorionita.Montmorioniti modifikovani ...
    adsorpcija, montmorionit, heksadeciltrimetilamonijum bromid,feniltrimetilamonijum hlorid, S-metolahlor, klomazon
    ... min, 3000 rpm), a izdvojena vodena faza (zapremina je merena) particionirana dva puta sa po 15 mL dihlormetana u levku za odvajanje. Donji (dihlormetanski) sloj je sakupljan i uparen do suvog ostatka na temperaturi od 40°C. Suvi ostatak je rastvoren u 5 mL acetona, od čega je po 1 μL injektovan ...
    ... tetraedara, dok su katjoni u oktaedarskom listu Al3+, Fe3+ ili Mg2+. U podklasi filosilikata razlikuju se filosilikati sa 1:1 slojevima od filosilikata sa 2:1 slojevima. U sloju 1:1 filosilikata postoji nekoliko različitih podgrupa minerala (podgrupa kaolinita i podgrupa serpentina). Kaolinit je mineral ...
    ... 1963). Filosilikati sa 2:1 slojevima su izgraĎeni od dva tetraedarska i jednog oktaedarskog lista. Ovakve jedinice su meĎusobno slabo povezane u kristalu Van der Walsovim silama (talk, pirofilit) ili meĎuslojnim katjonima (liskuni, smektit). Unutar nabrojanih slojeva dalja razlika postoji izmeĎu ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... 80% terena pokriva kvartarni sloj, što otežava geološka istraživanja koja se oslanjaju na manji broj otkrivenih izdanaka i podatke dobijene bušenjem (Filipović i dr. 1967). Geološka struktura uključuje neogene sedimente, silifikovane i dolomitične krečnjake iz donjeg i srednjeg trijasa, ultrabazite ...
    ... drugu. Ove krljušti dobile su ime po čvrstom, sedefastom sloju nazvanom ganoin, koji predstavlja modifikaciju dentina. Pored ganoina, u strukturi se nalaze i dva druga sloja: kosmin, koji ima kanaliće za ćelijske nastavke, ı izopedin, najdeblji sloj slojevitog koštanog tkiva. Površina ganoidnih krljušti ...
    ... i, a u višim peskovito-šljunkoviti sedimenti (Rajčević, 1978). Sedimentološka ispitivanja u donjem toku Dobrave otkrila su 10 metara visoke glinovito-peskovite sedimente, sa alevritskim glinama u donjem delu. Materijal je slabo sortiran, a glina je hidroliskunska, pH vrednost sedimenata iznosi ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... Tercijarni Sedimenti: Dominantne formacije u ležištu. Gornja kreda uključuje slojeve vulkanita ı vulkanoklastita, dok tercijarni sedimenti obuhvataju različite tipove sedimenata. Šira Okolina: Uključuje sedimente jure i donje krede, kao i paleozojske metamorfite i klastične sedimente. Geološka Stuba: ...
    ... raspadanju i ne podnose velike sile. Borski klastiti: Donji deo leži na laporcima gornje krede ı dominiraju peščari sa horizontalnom laminacijom. Debljina paketa je od 70 do 130 m. Srednji deo uključuje konglomerate i peščare sa debljinom slojeva do 1,5 m i ukupnom debljinom do 120 m. Gornji deo ...
    ... vodosabirnika vodosabirnih stanica (VSS-140, VSS-260 ı VSS-440). Odvodnjavanje u toku izrade pripremnih prostorija (PH i TH) za otkopavanje donjeg otkopnog sloja vrši se mehanički. Sva voda koja se akumulira na čelu radilišta se potapajućim pumpama i cevovodom postavljenim duž pomenutih prostorija ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... Млавског басена. Развијени су доњи, средњи и горњи миоцен и доњи плиоцен. Доњи миоцен је слатководно језерски. У састав језерских седимената улазе глиновити лапорци и угљевите глине. Знатно веће распрострањење имају јужно према Лапову, где се налазе и угљени слојеви. Средњи миоцен је маринског развића ...
    ... земље“ дебљине до 1,5 m. Еолски пескови на подручју јужног Баната чине Делиблатску пешчару. Састоје се из два слоја, доњег дебљине око 30 m са збијенијим и алевритичнијим варијететом и горњи слој кога чини типични „вејач“. Геолошки профил терена јужног Баната дат је на слици 4.3.8. Слика 4.3.8 ...
    ... као слојеви различитих дебљина са поступним прелазима и местимичним бочним исклињавањем. Дебљина глиновито-песковите серије је различита. Песковита серија ( 2 2 3M ) У подручју Пожаревачке греде, песковита серија горњег панона се постепено развија из глиновито-песковите серије доњег панона ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... proslojaka i tankih slojeva debljine 5 - 10 m. Sedimenti donjeg pontaja javljaju se na dubini od oko 1070 do preko 1700 m. Debljina im varira od oko 500 do oko 650 m. Sedimenti gornjeg ponta nastavljaju se u kontinuitetu konkordantno na sedimente donjeg ponta. Prelaz između donjeg i gornjeg ponta je ...
    ... na 1135 m. U istočnom delu, na području Bečeja donja granica paludinskih slojeva kreće se između 600 i 700 m. Litološki sastav im je promenjiv, sa čestim vertikalnim i horizontalnim smenjivanjem raznovrsnih peskova, gline, tanjih slojeva šljunka, ugljevitih glina i lignita. Debljina ovih ...
    ... podzemnih voda severne Bačke 35 pretortona, marinski, brakični i kaspibrakični sedimenti tortona, sarmata, panona, ponta (donji i gornji) i jezerski paludinski slojevi. Utvrđene su i vulkanske tvorevine lave i tufovi. Debljina tercijarnih sedimenata varira u pojedinim delovima područja pri čemu ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... nalaze pliocensko-pleistocenske terase koje su izgrađene od slojeva peskova i gline i šljunka koje su prekrivene lesnim prekrivačem. Les je karakterističan za ovo područje ı igra bitnu ulogu u oblikovanju morfologije tla. Ovi slojevi su debljine od po nekoliko metara i podložni su procesima erozije ...
    ... |s |s p ec:een ı F1 Pz= P |= | |_ ms ps b \gea bsa0 |_ OOO 9 |sweche uhs ispekni — Ls · albari | alkarenii Baskovili irežnjaci (urganiki slojevi)– f yeščari \ ginai liaci | laporci : peščar | gind, feće aporil ı krečnjaci (heohom) Shijeiti i harkoviti kročnjaci Slika 2. Istočni deo ...
    ... delova svog sliva i taloži ih. Geološka struktura terena oko separacije Gemax Je slojevita, sa dominantnim aluvijalnim naslagama u površinskim slojevima. Ove naslage su bogate peskom ı šljunkom, a njihova debljina može varirati zavisno od lokalnih geomorfoloških uslova i dinamike reke Dunav. S ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija