Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Ranjivost i održivost

3170 items

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... papir - obuhvata i hartiju i karton; plastika - obuhvata polietilen i velike i male gustine; tekstil - obuhvata i tekstil, kožu i pelene; metal – obuhvata sve metale i aluminijumske konzerve i sl. U sklopu nerazvrstanog otpada, izdvojio sam materijal sa česticama između 1 i 4 mm, gde su dominirale ...
    ... funkcija puzanja: Edil i dr., 1990; Ling i dr., 1998; El-Fadel i dr., 1999; hiperbolička funkcija: Ling i dr., 1998; Coumoulos i Koryalos, 1997), reološki modeli za tla primenjeni na komunalni otpad (Gibson i Lo, 1961; Edil i dr., 1990; El-Fadel i dr., 1999) i modeli koji uključuju biodegradaciju ...
    ... česti, kao opiti direktnog smicanja U literaturi se pominju radovi Siegel i dr. (1990); Jessberger i dr. (1995); Gabr i Valero (1995); Grisolia i dr. (1995); Caicedo i dr. (2002); Vilar i Carvalho (2004); Chen i dr. (2006) i dr., u kojima je opisano određivanje parametara čvrstoće smicanja u tri ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... morfologije i hemijskog sastava izabrane čestice na slici 40a predstavljaju: 1- ugalj, 2- agregat čestica oksida i/ili hidroksida Fe, karbonata Ca i Mg, alumosilikata i čestica čađi, 3- dijatomeju i 4- agregat čestica loptastog oblika koju čine oksidi i/ili hidroksidi Fe, karbonati Ca i Mg, čađ i ugalj ...
    ... komponente i verovatno karbonata Ca, Mg i Fe; 2) alumosilikatna faze sa karbonatima Mg i Ca i oksidima Fe. 3) oksidi i/ili hidroksidi gvožđa sa sitnim česticama čađi i gline po površini. Željko R. Cvetković Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj... ...
    ... sa Cd i Be (kvarc, feldspat, gline) i u nesilikatnim mineralima sa Co, Bi i Cu (minerali Fe). U letnjem periodu pored prisutnosti pepela i mikroelemenata iz zimskog perioda prisutni su još Zn, Cr i As. Cink i hrom su takođe vezani za silikate i tako povezani sa niklom ali mogu biti vezani i za gline ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... morfologije i hemijskog sastava izabrane čestice na slici 40a predstavljaju: 1- ugalj, 2- agregat čestica oksida i/ili hidroksida Fe, karbonata Ca i Mg, alumosilikata i čestica čađi, 3- dijatomeju i 4- agregat čestica loptastog oblika koju čine oksidi i/ili hidroksidi Fe, karbonati Ca i Mg, čađ i ugalj ...
    ... komponente i verovatno karbonata Ca, Mg i Fe; 2) alumosilikatna faze sa karbonatima Mg i Ca i oksidima Fe. 3) oksidi i/ili hidroksidi gvožđa sa sitnim česticama čađi i gline po površini. Željko R. Cvetković Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj... ...
    ... sa Cd i Be (kvarc, feldspat, gline) i u nesilikatnim mineralima sa Co, Bi i Cu (minerali Fe). U letnjem periodu pored prisutnosti pepela i mikroelemenata iz zimskog perioda prisutni su još Zn, Cr i As. Cink i hrom su takođe vezani za silikate i tako povezani sa niklom ali mogu biti vezani i za gline ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... do suphedralnih zrna i agregata cementovanih jalovinom, tačnije kvarcom (sl. 4.18). U značajnoj meri su ispucali i kataklazirani. Kontakt između arsenopirita i pirita, kao i njihov odnos prema jalovini je jasan i oštar. Arsenopirit i pirit mestimično prorastaju. Bizmutinit i samorodni bizmut su prisutni ...
    ... koordinisan sa jednim atomom sumpora i sa tri atoma gvožđa. Atomi Fe i S u oktaedru dele samo uglove; ii) Struktura markasita: sve je isto kao i kod pirita samo što Fe i S u oktaedru pored uglova dele i dve ivice u ravnima normalnim na (001); Strukture lelingita (iii) i arsenopirita (iv) mogu se izvesti ...
    ... ni peščari, laporci, alevroliti i krečnjaci) u kome su i smeštena rudna tela. Najveća rudna tela lokalizovana su u krečnjacima i karbonatnoj komponenti peščara. U gornjokredne sedimente utisnuti su kvarclatiti i dacitoandeziti u vidu malih štokova i dajkova, kao i granodiorit-porfiriti (Stojanović ...

  • Uticaj geološke neizvesnosti u razvoju rudarskih projekata

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković (2023)
    Rudarstvo je industrija koja se nosi sa različitim vrstama neizvesnosti i rizika zbog svoje prirode i specifičnosti. Neizvesnost u rudarstvu može poticati iz različitih izvora i uticati na različite aspekte rudarskih projekata. Kao jedan od dominantnih faktora, ističe se geološka neizvesnost. Geološka neizvesnost igra ključnu ulogu u rudarstvu i može značajno uticati na procenu resursa i rezervi, planiranje eksploatacije, ekonomsku isplativost i upravljanje rizicima. Ova neizvesnost se ne može eliminisati, ali se uz primenu adekvatnih standarda i zakona može ...
    ... ih analiza, • „Metodologija modeliranja ležišta i procene sadržaja i • „Ocena mogućnosti i načina cksploatacije (srednji i granični sadržaji, i dr). U svetskoj praksi razvijeno je nekoliko sistema za klasifikaciju i kategorizaciju resursa, od kojih su najznačajniji (Emery X., Ortiz J., Rodriguez ...
    ... menja i usklađuje sa internacionalnim standardima i praksom. Međutim, veliki broj ležišta, aktivnih kopova i rudnika u Srbiji, poseduje upravo geološki elaborat u kome je klasifikacija i kategorizacija resursa i rezervi urađena po pravilniku iz 1979. godine. Prema stepenu istraženosti i stepenu ...
    ... razvrstavaju se u bilansne i vanbilansne rezerve. Rezerve čvrstih mineralnih sirovina kategorija C>, Di i D», smatraju se kao potencijalne i ne razvrstavaju se u klase (bilansne i vanbilansne) (Pravilnika o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi čvrstih mincralnih sirovina i vođenju evidencije o njima) ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... ka: Osipaonici, Svilajncu, Petrovcu i Žagubici, Velikom Gradištu i Golupcu, Kostolcu, Zabeli i Dubravici. Putnički i teretni saobraćaj između Beograda i Požarevca najčešće je drumski. Slična je situacija u pogledu putničkog i teretnog saobraćaja između Požarevca i drugih značajnijih centara u Srbiji ...
    ... i - sedimenti kvartara (aluvion i terasa) u povlati neogena, – peskovima slabije vodopropusnosti i peskovima sa glinama i alevritima – sedimenti gornjeg ponta (kompleks između prvog i drugog i drugog i trećeg ugljenog sloja u neogenu), – gline sa alevritima i ugalj u okviru gornjeg ponta su slabe ...
    ... stuba iznad II uljenog sloja prikazana Je na slikama 3.19 i 3.20. || Ovodnjenost {u m}) 40 47 00 0 4 04 80 00 4 04 00 00 4 05 00 00 40 51 00 0 4 95 20 00 W E E E K K E E K E T Z S E E I T E H H đ Ć I T I T Ć I I I + ] 40 46 00 0 ~ š Slika 3.19. Ovodnjenost (visina ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... пријатељима и колегама др Александри Даковић и руководиоцима центра за ПМС и Сектора за ПМС и НТ др Владану Милошевићу и др Љубиши Андрићу на показаном интересовању, подршци и корисним саветима датим у току израде дисертације. Свим колегама и сарадницима са Института за технологију нуклеарних и других ...
    ... нуклеарних и других минералних сировина (ИТНМС) у Београду започео пре више година развој нових савремених технологија и нових материјала за пољопривреду (акцептора, коректора, донора и модулатора – за биљну и сточарску производњу), као и материјала за фертилизацију и мелиоризацију деградираних и ко ...
    ... туфа Топоница, када је и урађен Елаборат о резервама и квалитету Зеолитског туфа Топоница код Kосовске Каменице (Дедић, 1990; Дедић и Симић, 1990). Поред лежишта, налазишта и појава зеолитисаних туфова, у Србији су у прошлости истраживана па и експлоатисана лежишта и појаве пуцоланских туфова ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... класа: сулфидна и (силикатна, оксидна, оксидна и карбонатна, оксидна и силикатна, силикатна и оксидна, силикатна и карбонатна), фосфатна и (карбонатна), силикатна и (оксидна), оксидна (силикатна, сулфидна и силикатна, силикатна и карбонатна), карбонатна (оксидна, фосфатна, сулфидна и силикатна, ...
    ... на животнo окружењe. Бројне су студије, пројекти и радови који анализирају ову проблематику (Tkatcheva и др 2000, Rukezo 2003, Diehl и Kathleen, 2003, Mladenova и Zlatev 2004, Sexsmith и Wagner 2004, Gleisner, 2005, Mendoza и др., 2005, Wade и др., 2006, Conde Bueno P.и др., 2009 ...) Сл ...
    ... брда са рудничком и ручно пребираном јаловином, и ниже са јаловином преосталом након дробљења и сепарације. Садржаји Zn, Cu, Cd и Ni у водама на врху Бобије су изнад дозољених за трећу и четврту класу. У близини рудника уоћени су локалитети са водом црвене и зелене боје (Ђокић и Јовановић, 2009) ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... класа: сулфидна и (силикатна, оксидна, оксидна и карбонатна, оксидна и силикатна, силикатна и оксидна, силикатна и карбонатна), фосфатна и (карбонатна), силикатна и (оксидна), оксидна (силикатна, сулфидна и силикатна, силикатна и карбонатна), карбонатна (оксидна, фосфатна, сулфидна и силикатна, ...
    ... на животнo окружењe. Бројне су студије, пројекти и радови који анализирају ову проблематику (Tkatcheva и др 2000, Rukezo 2003, Diehl и Kathleen, 2003, Mladenova и Zlatev 2004, Sexsmith и Wagner 2004, Gleisner, 2005, Mendoza и др., 2005, Wade и др., 2006, Conde Bueno P.и др., 2009 ...) Сл ...
    ... брда са рудничком и ручно пребираном јаловином, и ниже са јаловином преосталом након дробљења и сепарације. Садржаји Zn, Cu, Cd и Ni у водама на врху Бобије су изнад дозољених за трећу и четврту класу. У близини рудника уоћени су локалитети са водом црвене и зелене боје (Ђокић и Јовановић, 2009) ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... foraminifera i 25 vrsta ostrakoda, kao i ostaci otolita, dijatomeja, spikule spongija i dr. Na osnovu pronađene mikrofaune definisani su sedimenti donjeg, srednjeg i gornjeg badena. U novijim radovima (2019) Rundić & Renovica potvrđuje transgresivan i diskordantan odnos između donjeg i srednjeg ...
    ... pješčara, alevrolita i šljunkovitih i pjeskovitih glina. Poslednji u ovoj seriji je paket pločastih hemogenih krečnjaka ĆM ). Često bočno isklinjavaju i prelaze u laporce ilaporovite gline (Čičić i saradnici, 1991). 4.16. Badenski klastiti i krečnjaci U sjevernom i sjeverozapadnom dijelu basena ...
    ... osnovu kojih je urađena statistička i kinematska analiza. U manjem broju opservirani su i reversni i transkurentni rasjedi, a prikupljeni su i podaci o pukotinama. 6.1. Statistička analiza rupturnog sklopa Na osnovu elemenata pada rasjednih struktura i pukotina, kao i na osnovu njihovih pružanja ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... Sombor M A Đ A R S K A R U M U N I J A S R B I J A H R V A T S K A HERCEG O VINA BO SNA I 50 km250 22212019 FRUŠKA GORA PLANINE VRŠAČKE/VĂRADIA BUKULJA D I N A R I D I A P U S E N I J U Ž N I K A R P A T I CER Bukovac PlH MkD AyH ...
    ... asfaltnih puteva I i II reda i prugu normalnog koloseka, kojima su sva veća naselja istražnog područja povezana sa gradovima u Vojvodini. Postoji dobra drumska i železnička veza sa Beogradom i sa susednim zemljama. Magistralni putevi su Zrenjanin–Kikinda–Senta i Novi Bečej – Kikinda ...
    ... su obrađene i nafte sa polja Čoka, pisali su Šaban i koautori (1990). Značajan rad o litofacijalnim oblicima i depozicionim procesima za vreme miocena i donjeg ponta u severnom Banatu objavila je Ruža Kemenci (1991), dok su Kirin i koautori (1991) objavili rad o seizmostratigrafiji i sedimentologiji ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... je idealno sa aspekta vodosnabdevanje. S druge strane, karakteriše ih izrazita ranjivost na zagađivanja, zbog slabih samoprečišćavajućih svojstava sredine, i velika neravnomernost isticanja. Kako bi se pravilno i održivo upravljalo podzemnim vodnim resursom, neophodno je dobro poznavanje hid ...
    ... sedimenata varira i iznosi oko 100-350 metara, a krečnjaci su pretežno kriptokristalasti bankoviti i slojeviti, a javljaju se i konglomerati, peščari, peskoviti i laporoviti krečnjaci, kao i peskoviti laporci. (K1 3+4) Barem i apt karakterišu bankoviti i slojeviti krečnjaci sprudnog i subsprudnog ...
    ... sa jonima Ca2+ i HCO3 - i SO4 2- na Belosavcu i Belosavcu 2, uočava se drugačija zavisnost, odnosno sa povećanjem proticaja, povećava se i sadržaj SO4 2-, dok sadržaj Ca2+ i HCO3 - opada, i obrnuto (slike 7.43. i 7.44.). Porast sadržaja sulfata, a manjih koncentracija kalcijuma i hidrokarbonata ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... oslanjaju na manji broj otkrivenih izdanaka i podatke dobijene bušenjem (Filipović i dr. 1967). Geološka struktura uključuje neogene sedimente, silifikovane i dolomitične krečnjake iz donjeg i srednjeg trijasa, ultrabazite iz Jure, kao i krečnjake i peščare iz krede. Istražna bušenja su otkrila ...
    ... preparisanju fosila iz jurskih i krednih krečnjaka, posebno kada je razlika u mineralizaciji veća. Međutim, nije pogodna za laporovite i gvožđevite stene (Spajić i dr., 1984). 13 Slika 4 - Bunzenova lampa (i ) 10.3 Zamrzavanje i otapanje Metoda zamrzavanja i otapanja koristi princip širenja ...
    ... su radijus i ulna, kao i tibija i fibula, vertikalni i formiraju prav ugao sa proksimalnim delovima. Kičmenica amfibija se sastoji od različitih pršljenova, a kod starijih oblika je prisutna i dobro razvijena horda. Ona se razlikuje od kičmene ribe po jačanju neuralnih lukova i diferencijaciji ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... tako i van nje na razumevanju i podršci tokom izrade doktorske disertacije. Veliko hvala mojoj majci, bratu i sestrama na bezgraničnom razumevanju i podršci. Na kraju veliko hvala mojoj Katarini na pomoći pri proveri i sređivanju finalnog teksta, a posebno na iskrenoj podršci, strpljenju i razumevanju ...
    ... Milošu Radonjiću sam zahvalan na prijateljstvu, kolegijalnosti, podršci i pomoći tokom terenskih, fakultetskih i laboratorijskih aktivnosti. Zahvalan sam Milu Đuriću na iskrenoj prijateljskoj i kolegijalnoj podršci, kao i za pomoć i sugestije pri finalnom sređivanju teksta doktorske disertacije. ...
    ... područja suture Dinarida i Karpato-balkanida. Kabinetske metode su uključivale pregled dosadašnjih proučavanja istraživanog prostora i detaljnu analizu dostupne literature vezane za problematiku i idejna rešenja geološke građe, kao i odnosa među različitim litološkim i tektonskim jedinicama, u ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... W K I I 1 y c n o B I I 1 e K c n n o a T a Y l l 1 j e K a M e H I I 1 X 1 1 1M p K I I 1 X y r J b e B a C p 6 1 1 1 j e • pesyrrrar concrseuor I I 1 C T p a ) f ( I I 1 B a 4 K O r p a a a , • n a n p e n n o x e s a g l l 1 c e p T a 4 1 1 1 j a Y 4 e n l l 1 H I I 1 H I I 1 Y A e n O B I I 1 M ...
    ... n O T n I l 1 C a H I I 1 - a --------~~~~~~~~~~~----------------------- 6 p a H K O P . M l I 1 n a A I I 1 H O B V l n 6 p o j A l I 1 c l I 1 j e a - - '- 1 3 : = ; . . . 4 - '- - _ l-13ja BIb yje M A a j e A O K T O p C K a A I I 1 C e p T a 4 1 1 1 j a n O A H a c n O B O M X I I 1 A P O r ...
    ... M a H l I 1 j e 6 1 1 1 n a n p e n n o x e u a s a A o 6 1 1 1 j a l - b e 6 1 1 1 n o x o j e A l I 1 n n O M e n p e r a a C T Y A l I 1 j C K I I 1 M n p o r p a u a r a a n p y r u x B I I 1 C O K O W K O n C K I I 1 XY C T a H O B a , • n a c y p e 3 y n T a T I I 1 K o p e K T H O H a B e A ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... 4.1. Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama……... 32 4.1.1. Magnetit i hemoilmenit sa lokaliteta Krivelj (I vulkanska faza)…………………….. 32 4.1.2. Magnetit i hemoilmenit sa lokaliteta Majdanpek (I vulkanska faza)………………... 37 4.1.3. Magnetit i hematit lokaliteta ...
    ... Čoka Marin i Bresotvac (I vulkanska faza)…………... 42 4.1.4. Magnetit lokaliteta Jasikovo, Brestovačka banja i Bučje (II vulkanska faza)………. 43 4.1.5. Zrnasti i igličasti magnetit sa područja Zlota………………………………………... 44 4.2. Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u alterisanim i mineralizovanim ...
    ... prvi tip (tip I) izdvajen je magnetit sa lokaliteta Čukaru Peki koji se javlja u paragentskom odnosu sa bornitom (Bn) i halkopiritom (Cp). Drugi tip (tip II) je značajno rasprostranjeniji i on je zastupljen na lokalitetima Čukaru Peki i Leskovo, kao i u porfirskim ležištima Veliki Krivelj i Majdanpek ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... uticaju na ovaj kvalitet, što je posledica kako vrste i svojstava samog resursa, tako i ranjivosti i pritisaka kojima je resurs izložen. Kvalitet podzemnih voda se sistematski prati u aluvijalnim izdanima preko uspostavljene osmatračke mreže u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji takođe ...
    ... podzemnih voda (paleozojske formacije, magmatske i metamorfnih stena, >išne naslage jure i krede, kao i dublji i debeli sedimentni kompleksi), ali i naslage veoma bogate podzemnim vodama (mezozojske karbonatne stene, kvartarne aluvijalne i terasne naslage, i neogeni vodonosni sedimenti. Moguće je izdvojiti ...
    ... Panonskog basena, koju čine neogeni i kvartarni sedimenti debljine i do 4500 m. Najznačajnije izdani su subarteske i arteske kvartarne starosti, dubine i do 230 m (Kikinda). Kompleks subarteskih i arteskih izdani u Bačkoj i Banatu se naziva „Osnovni vodonosni kompleks“ (OVK), i iz njega se zahvata više od ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... Li, 2008): L(θ) =I/[sin(I ) + i cos(I )cos(D − θ)] 2 gde je θ talasni broj, I i D su inklinacija i deklinacija. U praksi ovaj operator postaje nestabilan, odnosno, približava se beskonačnosti, kada je apsolutna vrednost magnetne inklinacije (I) mala, tj. približava se nuli i kada je D – θ blizu ...
    ... (sin I + i cos I sin (D+α)) 2 gde je A (u, v) amplituda na frekveciji (u,v), I i D su inklinacija i deklinacija, a α je tan - 1 (v/u) . Primena ove metode u frekventnom domenu uzrokuje određene probleme. Ne daje dobre rezultate na magnetskim širinama koje su manje od 20º (Li, 2008), kao i u slučaju ...
    ... glavnih rasednih zona pružanja SZ-JI do SSZ-JJI u Dinaridima i SSZ-JJI do S-J u Karpato-balkanidima (Marović et al, 2002). Pristutni su i rasedni sistemi pružanja SI-JZ, S-J I I-Z u Dinaridima i SI-JZ, SZ-JI kao i ZJZ-ISI u Vardarskoj zoni i Karpato-balkanidima. Miocenska ekstenzija, pravca S-J, vezuje ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast